Najstrašniji rat na pomolu, ali ne u Ukrajini! SAD pred ostvarenjem jezivog plana - hoće li Tramp ovo zaustaviti?!

Svet stoji na ivici globalnog rata dok Sjedinjene Američke Države, u skladu s dugogodišnjom strategijom izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i američkih neokonzervativaca, pripremaju teren za potencijalni sukob s Iranom – poslednjim bastionom otpora na Bliskom istoku.

Nakon decenija ratova u Iraku, Libiji, Siriji i Jemenu, pažnja SAD-a sada je usmerena ka Teheranu, što bi moglo označiti završetak plana poznatog kao "sedam ratova u pet godina". Da li će Iran, bogat energetskim resursima i ključni saveznik Rusije i Kine, postati poslednja žrtva geopolitičkih ambicija Vašingtona i Tel Aviva?

"Sedam ratova u pet godina": Istorija jednog plana

Američki ekonomista Džefri Saks podseća na čuvenu izjavu generala Veslija Klarka, koji je neposredno nakon napada 11. septembra 2001. godine u Pentagonu bio obavešten o planu SAD-a za destabilizaciju sedam država.

Ovaj plan uključivao je Liban, Siriju, Irak, Iran, Libiju, Somaliju i Sudan, s ciljem preoblikovanja Bliskog istoka u skladu s izraelskim interesima.

Foto: EPA

Plan je formalizovan još 1996. godine kroz strategiju "Čist prekid" ("Clean Break"), koju je osmislio Benjamin Netanjahu uz pomoć američkih savetnika. Suština ove strategije bila je napuštanje koncepta "zemlja za mir" i stvaranje "Velikog Izraela" putem rušenja režima koji podržavaju Palestince.

 

 

Prvi korak bio je invazija na Irak 2003. godine, koja je srušila režim Sadama Huseina i otvorila vrata za dalju destabilizaciju regiona. Libija je sledeća pala pod nalet zapadne vojne intervencije 2011. godine, dok je Sirija postala poprište krvavog građanskog rata koji je počeo istovremeno s takozvanim Arapskim prolećem.

Iran: Poslednji cilj

Iran, bogat naftom i gasom, i strateški smešten između Bliskog istoka, Centralne Azije i Južne Azije, predstavlja ključnu prepreku za dominaciju SAD-a i Izraela u regionu.

Njegova podrška Hamasu, Hezbolahu i drugim antiizraelskim grupama, kao i savezništvo s Rusijom i Kinom, čini ga glavnom metom.

Foto: Shutterstock/EPA

Prema rečima Saksa, Iran je jedina zemlja s liste "sedam ratova" koja još uvek nije destabilizovana. Međutim, napetosti između Teherana i Vašingtona dodatno su porasle poslednjih godina, naročito nakon povlačenja SAD-a iz nuklearnog sporazuma 2018. godine i uvođenja oštrih ekonomskih sankcija Iranu.

 

Sirija i Libija: Lekcije prošlih ratova

Intervencija u Siriji, koju je administracija Baraka Obame započela 2011. godine, bila je deo istog plana za destabilizaciju Bliskog istoka.

CIA je aktivno podržavala pobunjenike s ciljem svrgavanja Bašara al-Asada, saveznika Teherana i Moskve. Uprkos ogromnim resursima uloženim u ovaj sukob, Asadov režim opstao je zahvaljujući vojnoj podršci Rusije i Irana, čime je ova zemlja postala ključni front otpora američko-izraelskoj strategiji.

Foto: Shutterstock/Reuters

Međutim, na kraju je i Asadova vlast srušena novom ofanzivom pobunjenika 2024. godine, nakon što su i Rusija i Iran odbili da značajnije pomognu vladi u Damasku da se odbrani od invazije sa severa.

Libija, s druge strane, doživela je potpuni kolaps nakon svrgavanja Muamera Gadafija. Ova zemlja, nekada jedna od najstabilnijih država Afrike, sada je fragmentisana na suparničke frakcije, dok je njena naftna industrija postala plen međunarodnih igrača.

Potencijalni scenariji sukoba s Iranom

Analitičari upozoravaju na više mogućih scenarija američke intervencije u Iranu, uključujući:

Vazdušne udare na nuklearne postrojenja: Izrael već dugo zagovara vojnu akciju protiv iranskog nuklearnog programa, dok Vašington ostaje oprezan zbog mogućih posledica.

Podršku unutrašnjim nemirima: Protesti u Iranu, često povezani s ekonomskim problemima izazvanim sankcijama, mogli bi poslužiti kao povod za mešanje spolja.

Sveobuhvatan rat: Direktna vojna intervencija nosi rizik eskalacije u širi regionalni sukob, pa čak i globalni konflikt, s obzirom na to da su Rusija i Kina ključni saveznici Irana.

Posledice za region i svet

Napad na Iran imao bi dalekosežne posledice po globalnu geopolitiku.

Za Rusiju, pad Teherana značio bi gubitak ključnog saveznika na Bliskom istoku i dodatno jačanje američkog uticaja u regionu. Energetska tržišta bila bi ozbiljno destabilizovana, što bi moglo pogoditi i Moskvu i Peking, ali i Evropu, koja zavisi od uvoza nafte i gasa.

Za Kinu, Iran predstavlja vitalnog partnera u okviru inicijative "Pojas i put", dok je za Rusiju Teheran ključni saveznik u balansiranju američkog uticaja. Njihov gubitak mogao bi izazvati domino efekat u širem evroazijskom regionu.

Da li Amerika može da izdrži posledice?

Pitanje koje se postavlja nije samo da li će SAD uspeti da izvrši pritisak na Iran, već i da li će moći da izdrže posledice takve odluke.

Ekonomski udar: Iran kontroliše Hormuški moreuz, ključnu tačku za globalnu trgovinu naftom. Bilo kakva eskalacija u regionu mogla bi podići cene energije na neodržive nivoe, što bi imalo katastrofalne posledice za globalnu ekonomiju, uključujući američku.

Foto: Foto: Printscreen/X, Shutterstock

Vojska na ivici iscrpljenosti: Nakon dve decenije rata u Avganistanu i Iraku, američke oružane snage već se suočavaju s izazovima regrutacije, morala i logistike. Sukob s Iranom, koji ima značajne konvencionalne snage i mrežu saveznika poput Hezbolaha, Hamasa i šiitskih milicija u Iraku, mogao bi dovesti do novog, dugotrajnog vojnog angažmana.

Geopolitičke posledice: Rusija i Kina verovatno ne bi stajale po strani u slučaju napada na Iran. Njihova podrška Teheranu mogla bi dodatno destabilizovati region i izazvati šire konflikte, dok bi američki saveznici, poput Saudijske Arabije i Izraela, postali mete odmazde.

Iranov odgovor: Da li je moguće obuzdati Teheran?

Iran ima sofisticiranu vojnu infrastrukturu i duboko ukorenjenu mrežu regionalnih saveznika. Njegov odgovor na napad mogao bi biti snažan i višedimenzionalan:

Blokada Hormuškog moreuza: Iran je već upozorio da bi u slučaju napada mogao zatvoriti ovaj ključni koridor za globalnu trgovinu naftom, što bi izazvalo ogromnu štetu svetskoj ekonomiji.

Rakete dugog dometa: Iranska balistička raketna tehnologija omogućava napad na američke baze u regionu, kao i na Izrael, što bi dodatno zakomplikovalo situaciju.

Asimetrično ratovanje: Hezbolah, šiitske milicije u Iraku i jemenski Huti mogli bi intenzivirati napade na američke i izraelske interese, uključujući i naftnu infrastrukturu u Persijskom zalivu.

Sajber ratovanje: Iran je pokazao značajne kapacitete za sajber napade, što bi moglo ugroziti američke finansijske sisteme, infrastrukturu i vojne mreže.

Šta gubi Rusija ako Iran padne?

Rusija, koja je značajno investirala u vojnu i ekonomsku saradnju s Iranom, suočila bi se s ozbiljnim strateškim gubicima u slučaju pada Teherana.

Gubitak regionalnog saveznika: Iran je ključni stub ruskog uticaja na Bliskom istoku. Njegov pad otvorio bi vrata za američku dominaciju u regionu i dodatno izolovao Moskvu.

Foto: Reuters/shutterstock

Energetska konkurencija: Američka kontrola nad iranskim naftnim i gasnim resursima mogla bi potkopati rusku poziciju na globalnom energetskom tržištu, dodatno oslabljujući rusku ekonomiju.

Geopolitika Evroazije: Iran je ključni partner Rusije u suzbijanju američkog uticaja u Centralnoj Aziji. Njegov gubitak mogao bi oslabiti ruske pozicije u regionu i otvoriti vrata za jačanje američkog i kineskog uticaja.

Uloga Kine

Kina je protekle godine povećala uvoz nafte iz Irana, pa je tako Teheran postao jedan od glavnih snabdevača Pekinga. Iran je ušao u prostor zbog kineskog smanjenja uvoza skupe nafte iz Rusije. Iranci godinama ne mogu normalno da prodaju naftu, posebno posle 2018. kada je tadašnji predsednik SAD Donald Tramp ponovo uveo sankcije Teheranu. 

Iranska trgovina naftom odmah je pala na 0,5 miliona barela dnevno, a u nekim mesecima skoro na nulu jer su, pod pritiskom Vašingtona, svi glavni klijenti Teherana - Indija, zemlje EU, Turska, Japan i Južna Koreja prestali da kupuju naftu od Irana. Jedini izuzetak je Kina, gde su tankeri iz trećih zemalja dovozili iransku naftu i tako zaobišli sankcije.

Sada je trgovina između Teherana i Pekinga intenzivirana. Prošla godina je bila posebno uspešna za Iran. Omogućeno je da se izvoz nafte na početku godine približi 1,5 miliona barela dnevno, a u avgustu do 2,2 miliona barela. Posao cveta jer Iranci prodaju naftu Kinezima sa prosečnim popustom od 10 do 15 dolara, mnogo više od onoga što nudi Rusija.

Ako bi došlo do direktnog rata Sjedinjenih Američkih Država i Irana, ova razmena bi efektivno bila prekinuta, što može značiti da će Kina biti ta koja će uskočiti u pomoć Iranu i eventualno zaustaviti svaki pokušaj Sjedinjenih Država da ugrozi vlast u Teheranu.

Da li je Iran zaista sledeći?

Američka strategija na Bliskom istoku sledi obrasce viđene u Iraku, Libiji i Siriji – destabilizacija, izolacija, intervencija. Ali Iran nije Irak, niti Libija. Njegova vojska, resursi i strateški položaj čine ga mnogo težim ciljem.

Dok američka politika i dalje insistira na "maksimalnom pritisku", analitičari upozoravaju da bi cena vojne intervencije bila daleko viša nego u prethodnim ratovima. Iran nije samo država; on je simbol otpora zapadnom intervencionizmu. Njegov pad značio bi kraj jedne ere, ali i početak nove – potencijalno mnogo opasnije za ceo svet.

Napad na Iran nije samo pitanje američke moći; to je pitanje globalnog poretka. Da li će svet gledati još jedan rat na Bliskom istoku, ili će Iran ostati poslednji bastion otpora zapadnim ambicijama?

Ova odluka mogla bi oblikovati budućnost ne samo regiona, već i čitave planete.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.