Dokrajčiće ih?! Rusija i Kina u šoku! Moskva prozrela Trampovu igru, Amerika ne menja politiku - ovo je jedini cilj!

Razbijanje saveza između Rusije i Kine je interes obe vodeće partije u Sjedinjenim Američkim Državama, izjavio je poslanik ruske Dume, Anatolij Vaserman.

- Trenutno, za Sjedinjene Države direktnu i neposrednu ekonomsku pretnju predstavlja saradnja između Kine i Rusije. Razlika između republikanaca i demokrata je samo u pristupu – s kog kraja razbiti tu saradnju - izjavio je Vaserman.

Objašnjavajući strategiju demokrata, Vaserman je rekao:

- Demokrate su pokušale da oslabe ekonomsku podršku Kine prema Rusiji, a zatim da unište Rusku Federaciju zajedno sa svim našim naučnim kadrovima i razvojnim programima. One koji mogu – privući će na svoju stranu, a one koje ne mogu – ostaviće da umru od gladi. Kada Kina ostane bez naučne i vojne podrške, od nje će zahtevati isporuke pod starim uslovima, što znači praktično besplatno.

Foto: Foto: Shutterstock,Reuters, Peđa Milosavljević

S druge strane, republikanaci imaju drugačiji pristup.

- Republikanci su izabrali suprotan redosled. Pokušavaju da privuku nas saradnjom s njima, i na toj osnovi nas ubede da prekinemo vojnu podršku Kini. Onda se nadaju da će Kina, ostavši bez vojne podrške, postati potpuno podređena Sjedinjenim Državama. Nakon toga, SAD će zahtevati od Kine da prekine ekonomsku podršku Rusiji - objasnio je Vaserman.

Cilj SAD: Održati centralnu poziciju u svetu

Bez obzira na strategiju, Vaserman tvrdi da cilj Vašingtona ostaje nepromenjen – zadržavanje statusa centra svetske moći dok ostatak sveta koristi kao resurs.

- Ne sećam se tačno koji kineski novinar je opisao politiku demokrata rečima: 'Vi želite da se odreknemo našeg glavnog saveznika, a onda ćete nas dokrajčiti bez podrške.' Sličnu definiciju politike republikanaca sada možemo formulisati i mi - zaključio je Vaserman.

Foto: Tanjug AP

Prema Vasermanu, Rusija mora pažljivo analizirati sve predloge iz Vašingtona, bez obzira na političku partiju koja ih iznosi. Cilj američkih politika, prema njegovim rečima, nije dijalog ili saradnja, već geopolitička dominacija kroz slabljenje ključnih saveza na svetskoj sceni.

Pitanje mogućeg narušavanja sve čvršćih odnosa Rusije sa Kinom i Iranom postalo je predmet intenzivnih rasprava. Međutim, detalji ove ambiciozne strategije ostaju nejasni. Ono što se može naslutiti iz početnih izjava novoizabranog predsednika Donalda Trampa, njegovih govora u kampanji i odabira članova kabineta, jeste potencijalna promena u spoljnoj politici SAD prema Moskvi.

Nova arhitektura bezbednosti u Evropi?

Trampova administracija naizgled preferira bezbednosnu arhitekturu u Evropi koja bi mogla koristiti Rusiji, dok preusmerava fokus Vašingtona na Indo-pacifički region kako bi suzbila rast Kine. Međutim, planovi za razbijanje saveza između Rusije i Kine lakše se izgovaraju nego sprovode.

Geopolitička dinamika u Evroaziji čini ovu strategiju složenom. Istorijska poseta Henrija Kisindžera Kini 1972. ne može se jednostavno "ponoviti" s Rusijom. Kreiranje evropske bezbednosne arhitekture koja bi pogodovala Moskvi – prekidom vojne pomoći Ukrajini, obećanjem da Kijev neće ući u NATO i mogućim ublažavanjem sankcija – značajno bi umanjilo američku posvećenost saveznicima u Istočnoj Evropi i Baltiku.

Foto: Reuters/Shutterstock

Ove zemlje su upravo iz straha od Rusije zatražile članstvo u NATO. Postepeno „seckanje“ Ukrajine izazvalo bi bezbednosnu dilemu: evropske zemlje bi povećale ulaganja u svoju odbranu, što bi podstaklo Rusiju da učini isto. Ovakva situacija mogla bi izazvati opasan ciklus vojne eskalacije i hibridnog ratovanja u Baltiku i Istočnoj Evropi.

Rusko-kineski savez: Od 2014. do danas

Odnosi Rusije i Kine značajno su se produbili od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim. Trgovina između dve zemlje porasla je sa 88 milijardi dolara u 2014. na 240 milijardi dolara u 2024. godini. Energetski sektor je posebno profitirao, dok je Moskva počela da izvozi najsavremeniju vojnu opremu, poput S-400 sistema i lovaca SU-35, a kineske investicije u Rusiji su porasle.

Foto: Tanjug AP

Ipak, od 2022. pojavile su se zabrinutosti zbog asimetrije ovog saveza. Ruska politička ekonomija postaje sve više zavisna od Kine, jer Moskva ima sve manje održivih trgovinskih partnera zbog sankcija. Sekundarne sankcije, koje pogađaju zemlje koje trguju s Rusijom, podstakle su Peking da poštuje kontrole izvoza, dok kineske banke sve manje procesuiraju transakcije u rubljama.

Kina je, uprkos svemu, ključni partner za Moskvu, koja pokušava da izvrši "zaokret ka Istoku" i reorijentiše svoje lance snabdevanja prema Kini i jugoistočnoj Aziji. Cena udaljavanja Moskve od Kine ostaje izuzetno visoka.

Rusko-iranski savez i zajednički interesi

Pored Kine, Iran predstavlja značajnog strateškog partnera za Moskvu u Južnom Kavkazu. Obe zemlje dele zajedničke pritužbe prema Zapadu. Nakon što se Tramp povukao iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA), rusko-iranski odnosi su dodatno unapređeni, posebno u oblastima odbrane, energetike i ekonomije. Obe države su spremne da potpišu sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu.

Foto: Reuter/AP

Međutim, Trampova želja da razbije ove saveze ne uzima u obzir kontekst u kojem su nastali, niti razloge njihovog opstanka. Očekivati od Rusije da se strateški distancira od Kine, Irana i Severne Koreje, dok se odriče ambicija o stvaranju alternativne BRICS valute i ponovo pridruži zapadnom geoeekonomskom poretku, čini se kao nerealno skup zahtev čak i za Vladimira Putina.

Šta ako status kvo ostane?

Ako Tramp ne uspe da razbije ove saveze, najverovatniji scenario je nastavak politike odlazeće Bajdenove administracije, koja uključuje naoružavanje Ukrajine i zahtev za većim angažmanom zemalja NATO-a. Trampova administracija bi mogla poboljšati svoje odnose sa zemljama Centralne Azije i Južnog Kavkaza, ulažući u njihove ekonomije, posebno u sektore retkih minerala, energetskih resursa i kritičnih sirovina.

Foto: Reuters/printscreen

Vašington bi mogao dodatno ojačati saradnju sa Jermenijom, koja pokušava da se udalji od ruskog sistema regionalne bezbednosti nakon što Moskva nije uspela da spreči događaje u Nagorno-Karabahu, koji je Azerbejdžan zauzeo u septembru 2023.

Pored toga, SAD će nastaviti agresivnu politiku sankcija i pooštriti sekundarne sankcije prema zemljama koje olakšavaju trgovinu sankcionisanim robama i održavaju dobre odnose sa Rusijom, poput Indije, UAE i Turske. Ova politika će dodatno oslabiti multipolarni poredak.

 

Naredne nedelje ključne

Naredne nedelje će biti ključne za utvrđivanje pravca koji će Trampova administracija zauzeti. Da li će pokušati da naruši saveze Rusije sa Kinom i Iranom ili će se fokusirati na druge aspekte geopolitike, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno – cena velikih promena na geopolitičkoj sceni Evroazije biće izuzetno visoka za sve uključene strane.