(MAPA) Tramp uzima ovu teritoriju zbog Rusije i Kine?! Ameri u strahu žele da preuzmu ključnu planetarnu stratešku tačku!
Podeli vest
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp ponovo pokreće pitanje kontrole nad Grenlandom, teritorijom bogatom strateškim resursima i ključnom za američke geopolitičke interese. Njegova administracija već godinama insistira na jačem prisustvu SAD u Arktiku, a Grenland je u toj strategiji centralna tačka.
Tramp je još 2019. godine prvi put izrazio zvanično interesovanje za kupovinu Grenlanda, ali su grenlandske vlasti odbacile taj predlog. Ipak, Trampova administracija nije odustala – 2023. godine ponovo je pokušala pregovore o preuzimanju ostrva, što je naišlo na još snažniji otpor.
Černigovska oblast postala je jedno od ključnih žarišta ruskih napada u poslednjih nekoliko nedelja, što je podstaklo spekulacije o mogućoj novoj ofanzivi na severu Ukrajine. Sve češći vazdušni i artiljerijski udari, uništavanje infrastrukture i infiltracija diverzantskih grupa ukazuju na potencijalnu pripremu terena za kopneni prodor.
Ruski komandant Konstantin Nagajko, koji je učestvovao u raketnom napadu na selo Hroza u Ukrajini 2023. godine, nalazi se u kritičnom stanju nakon eksplozije u Šuji, u Rusiji, saopštila je Glavna obaveštajna uprava Ukrajine (HUR) 4. januara.
Grenland: Američki strateški interes ili arktička vojna baza?
Tramp smatra da bi kontrola nad Grenlandom bila ključna za nacionalnu bezbednost SAD, jer ostrvo povezuje Arktik sa Severnom Amerikom, čineći ga prirodnim bedemom protiv ruskog i kineskog uticaja.
SAD već imaju vojnu bazu Pitufik, ali Tramp veruje da je neophodno jače vojno prisustvo kako bi se sprečila dominacija Moskve i Pekinga u Arktiku.
Foto: Google Earth
Posebno zabrinjava strateško partnerstvo između Kine i Rusije, koje je u novembru 2023. rezultiralo sporazumom o razvoju arktičkih trgovačkih ruta. Vašington strahuje da bi to moglo ugroziti američku kontrolu nad severnim pomorskim putevima, koji postaju sve značajniji zbog topljenja leda.
Klimatske promene otvaraju nove rute i resurse
Arktik je sve važniji u globalnoj trgovini jer klimatske promene otvaraju nove pomorske trgovačke puteve, koji bi mogli potpuno promeniti svetsku ekonomsku mapu.
Prema podacima NASA, u poslednje tri decenije Grenland je izgubio više od 28.000 kvadratnih kilometara leda, što je ekvivalent površini američke savezne države Masačusets. Očekuje se da će dalje topljenje otvoriti nova područja bogata retkim metalima, gasom i naftom, što dodatno povećava njegov značaj.
- Grenland je ključ za kontrolu Arktika. Kako se klima menja, on bi mogao da zameni Panamski kanal kao glavnu trgovačku rutu budućnosti - izjavio je Robert O’Brajen, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, za Foks njuz.
Grenland između Amerike i sopstvene nezavisnosti
Dok Tramp intenzivira pritisak na preuzimanje kontrole nad ostrvom, premijer Grenlanda Mute Egede ističe da Grenland neće biti na prodaju i da njegova budućnost zavisi samo od odluka grenlandskog naroda.
- Grenland pripada svom narodu. Nije na prodaju i nikada neće biti - poručio je Egede.
Pokret za nezavisnost Grenlanda poslednjih godina dobija sve veću podršku, posebno nakon što su objavljeni detalji o kolonijalnoj prošlosti Danske, uključujući prisilne programe kontracepcije nad Grenlanđankama tokom 1960-ih.
Iako ostrvo još uvek zavisi od finansijske podrške Danske, Egede veruje da Grenland može izgraditi svoju budućnost kroz saradnju sa globalnim partnerima, ali ne pod američkom kontrolom.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je u intervjuu američkom podkasteru Leksu Fridmanu da ga je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko pozvao nekoliko dana nakon početka rata u Ukrajini i izvinio mu se zbog učestvovanje njegove zemlje u sukobu.
Šef kijevskog režima Vladimir Zelenski nije isključio da bi sastanak sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom o okončanju oružanog sukoba mogao biti održan 25. januara.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov demantovao je navode da se priprema sastanak Vladimira Putina sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Černigovska oblast postala je jedno od ključnih žarišta ruskih napada u poslednjih nekoliko nedelja, što je podstaklo spekulacije o mogućoj novoj ofanzivi na severu Ukrajine. Sve češći vazdušni i artiljerijski udari, uništavanje infrastrukture i infiltracija diverzantskih grupa ukazuju na potencijalnu pripremu terena za kopneni prodor.
Rusija planira masovne ofanzive na Herson, Zaporožje i Donjecku oblast, dok Ukrajina jača mobilizaciju i priprema odbranu uz pomoć zapadnog naoružanja. S obzirom na najave ruskih stratega i ukrajinske planove, 2025. godina mogla bi odrediti dalji tok rata – dovesti do kompromisa ili do još krvavije faze sukoba.
Predsednik Džo Bajden priprema se da zabrani bušenje naftnih i gasnih bušotina na više od 250 miliona hektara priobalnih područja na pacifičkoj i atlantskoj obali SAD, prenosi Blumberg pozivajući se na izvore iz administracije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je lideru Slobodarske partije Austrije (FPO) Herbertu Kiklu za dobijanje mandata za formiranje nove Vlade Republike Austrije.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković reagovao je na pisanje "Danasa" povodom dodele rednog broja Srpskoj listi za izbore na Kosovu i Metohiji.
Dejan Petar Zlatanović, poznat po pozivima na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kriminalizuje srpskog predsednika u emisiji kod opozicionog voditelja Aleksandra Dikića i priziva atentat.
Gosti Info jutra na Informer televiziji bili su analitičar Veljko Jovanović, član GO Srpska napredne stranke Zoran Babić i Sava Stambolić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorilo o pokušaju obmanje građana od strane Arhiva javnih skupova i medija Dragana Šolaka, ali i zloupotrebi dece na njegovim televizijama.
Generalni direktor "Srbija Gas" Dušan Bajatović gostujući na Informer TV govorio je o najavljenim sankcijama NIS-u od strane Sjedinjenih Američkih država.
Gost Info dana na Informer televiziji bio je narodni poslanik Nebojša Bakarec koji je, između ostalog, prokomentarisao podkast "DLZ", koji je nazvao sredstvom za širenje ekstremizma i mržnje. Takođe, istakao je fantastične rezultate koje je Srbija postigla tokom 2024. godine, naglašavajući ulogu predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i Srpske napredne stranke u ostvarivanju tih uspeha.
Građani širom Srbije danas su obeležili Badnji dan, koji najavljuje najveći hrišćanski praznik - Božić, a večeras se tradicionalno obeležava Badnje veče. Širom naše zemlje građani su obeležili ovaj praznik, a na društvenim mrežama su podelili snimke kako i na koji način su to učinili.
Božićni post završava se večeras, a sam post, kao duhovna praksa, mnogo je više od uzdržavanja određene hrane, a sveštenik Predrag Popović otkriva da li je greh ukoliko par večeras ima intimni odnos.
Zemljotres magnitude 3.4 stepena po Rihterovoj skali zabeležen je večeras u 20.22 časa na području Kosova i Metohije, sa epicentrom u okolini Prizrena.
Posle večernje liturgije ispred crkve Svetog Đorđa u Užicu sveštenici i predstavnici lokalne samouprave uz prisustvo velikog broja građana zapalili su badnjak, a ceremonija je ispraćena uz trubače, pa se zaigralo i kolo.
Saša Milosavljević, osumnjičen za ubistvo vlasnika kafane "Krug" u Jagodini Dejana M. posle zločina uspeo je da se skloni, ali su se specijalci ubrzo uputili ka njegovom skrovištu.
Napadač koji je ubio vlasnika kafane u Jagodini Dejana M. (55) i ranio još jedno lice je S.M. (47), koji ima debeo dosije, a osuđivan je za više krivičnih dela, pokušaj ubistva, nasilje u porodici
Užasne vesti iz Jagodine uznemirile su Srbiju, na Badnji dan nakon svađe u kafani, ubijen je vlasnik, dok su dve osobe ranjene. Napadač se nakon toga dao u beg.
Vlasnik kafane u Jagodini u kojoj je večeras došlo do pucnjave, podlegao je povredama. Otkriven je i indentitet napadač koji je večeras više osoba ranio, od toga jednu smrtno.
Dvejn Vošington nije želeo da odgovori na pitanje da li je postojala opasnost da se ne vrati u Partizan pošto se usred sezone vratio u Sjedinjene Američke Države kako bi odigrao dve utakmice za Šarlot u NBA letnjoj ligi.
Mnogi poznati glumci među kojima su Đuza Stojiljković, Danica Maksimović i braća Dragan i Pepi Laković pozajmljivali su glasove lutkama u emisiji "Laku noć, deco".
Neki od glumaca iz kultne serije "Metla bez drške" danas imaju potpuno drugačija zanimanja - od vodeće pozicije u IT kompaniji do muzičke karijere i života u Australiji.
Minja Subota je inspiraciju za stvaranje "Muzičkog tobogana" pronašao u Evroviziji, a u toj emisiji nastupali su Zdravko Čolić, Dženan Lončarević, Nataša Bekvalac i mnogi drugi.
Publika često sa posebnom pažnjom prati decu koja se pojavljuju na ekranu. Neka od njih nastavila su da grade glumačke karijere, dok su se druga odlučila za potpuno drugačije profesije.
Dragomir Despić Desingerica gostovao je u jednom podkastu, a tom prilikom je progovorio o svom privatnom životu, odnosu sa ženom Nevenom, ali i o njihovoj ćerki.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.