Šok nad šokovima u Los Anđelesu! Označen glavni krivac za razorne požare: Zbog ovog vatra spaljuje Kaliforniju?!

Uzroci najsmrtonosnijih požara u istoriji Kalifornije postali su predmet rasprave – neki ističu kritičan nedostatak vode, drugi ukazuju na lošu infrastrukturu i nesposobno rukovodstvo. Međutim, treći smatraju da je glavni krivac upravo eukaliptus, pišu američki mediji.

U zavisnosti od toga koga pitate, eukaliptus u Kaliforniji je ili legendarni simbol ili ozbiljna pretnja koja bukvalno „obožava“ požare.

Kako je eukaliptus dospeo u Kaliforniju?

Glavna vrsta eukaliptusa koja raste u Kaliforniji jeste tasmanski plavi eukaliptus (Eucalyptus globulus), koji može dostići visinu veću od 30 metara. Njegovi listovi su srpolikog oblika i vise s visokih grana, dok mu se kora stalno ljušti, dajući deblima „neuredan“ izgled. Za neke, miris eukaliptusa ima lekovita svojstva, dok drugi kažu da ta stabla „mirišu na Kaliforniju“.

„Eukaliptus je u Kaliforniju stigao u vidu paketića sa semenkama na brodovima koji su ovde dolazili 1850-ih godina“, objašnjava Džared Farmer, autor knjige ‘Drveće u raju: Istorija Kalifornije’, čije reči prenosi KQED.org.

Tokom zlatne groznice sredinom 19. veka, među doseljenicima u Kaliforniju bilo je i Australijanaca, koji su se suočili s ozbiljnim nedostatkom drvne građe.

 

 

- To je bilo doba kada je sve zavisilo od drveća. Drvo se koristilo za grejanje, izgradnju gradova, transport – sve ono za šta danas koristimo beton, plastiku i čelik - kaže Farmer.

Osim praktične potrebe za drvnom građom, doseljenici, naviknuti na guste šume, smatrali su da su kalifornijske livade, močvare i suvi pejzaži nepotpuni. Zato su kalifornijski rasadnici u San Francisku ubrzo počeli da prodaju sadnice eukaliptusa uzgajane iz semena.

 

 

Drveće je raslo neverovatno brzo, čak i na siromašnom tlu.

- U prosečnoj kišnoj godini u Kaliforniji, eukaliptus može da naraste između 1,2 i 1,8 metara u visinu, dok mu prečnik stabla u ranim godinama rasta može da se poveća za pola do jednog centimetra - objašnjava Džo Makbrajd, profesor emeritus pejzažne arhitekture i ekološkog planiranja sa Univerziteta Berkli.

Eukaliptus kao zaštita od vetra

Osim što je menjao pejzaž i obezbeđivao drva za ogrev, eukaliptus se masovno sadio i kao vetrozaštitni pojas.

 

 

Najveći i najgušći zasad plavog eukaliptusa na svetu nalazi se na kampusu Univerziteta Berkli, gde je prvobitno posađen pre 140 godina kao zaštita od vetra za staru atletsku stazu – kako bi se sprečilo da prašina s trkačke staze leti u lice sportistima.

Uspeh eukaliptusa u Kaliforniji delimično se može objasniti nedostatkom prirodnih neprijatelja. Pošto su drveća gajena iz semena, sa sobom nisu donela ni štetočine ni patogene sa kojima su se borila u Australiji.

Eukaliptus groznica početkom 20. veka

Međutim, već posle nekoliko decenija interesovanje za eukaliptus naglo je opalo. Plavi eukaliptus se pokazao kao loš materijal za preradu – često bi pucao, što ga je činilo neprikladnim za železničke pragove. Osim toga, bio je izrazito „žedan“, isušujući obližnje bunare.

 

 

- Ako pogledate kalifornijske poljoprivredne časopise iz 1870-ih, 1880-ih i 1890-ih godina, naići ćete na članke puni razočaranja, poput ‘ova stabla su beskorisna’ - kaže Farmer.

Ipak, početkom 20. veka stvari su se promenile kada su zvaničnici američke Šumarske službe izrazili zabrinutost zbog nadolazeće nestašice drvne građe. Strahovali su da su šume na istoku SAD previše iscrpljene i da se neće obnoviti, predviđajući da će zalihe tvrdog drveta nestati u roku od 15 godina.

 

 

Investitori su u tome videli priliku: Kalifornija je imala drvo koje bi moglo da dostigne punu veličinu u tom vremenskom okviru. Ako bi tvrdog drveta ponestalo, pretpostavljali su da bi potražnja za eukaliptusom mogla naglo porasti i doneti ogromne profite.

- Samo su želeli da zarade - objašnjava Farmer.

Tako je počela spekulativna groznica – plantaže eukaliptusa su se prodavale stotinama stabala po hektaru. Tokom samo nekoliko godina, milioni stabala su zasađeni širom Kalifornije.

 

 

Međutim, prognozirana nestašica drveta nikada se nije dogodila. Istočne šume SAD pokazale su se otpornijima nego što se očekivalo, a potreba za drvetom se smanjila zbog rasta upotrebe betona, čelika i uvoza. Na kraju, hiljade hektara eukaliptusa posađenih širom Kalifornije nisu ni posečeni – ostali su kao napušteni usevi.

Eukaliptusi i požari: Osporavanje i kontroverze

Eukaliptus u Kaliforniji ima i svoje pristalice i svoje protivnike. Posebno burne rasprave pokrenute su nakon katastrofalnog požara u oblasti Ist Bej 1991. godine, u kojem je stradalo 25 ljudi, a hiljade su ostale bez domova. Ogromne površine eukaliptusa su tada izgorele.

 

 

- Ljudi tada nisu povezivali požar sa šumom eukaliptusa - objašnjava botaničarka Džen Jost sa Kalifornijskog politehničkog univerziteta. „Ali kada je požar prošao tako brzo i tako intenzivno, uništavajući domove, prirodna reakcija bila je – mržnja prema plavom eukaliptusu.“

Zašto je eukaliptus toliko opasan u požarima?

Stručnjaci navode nekoliko razloga. Eukaliptus odbacuje koru koja se brzo suši i lako se zapali. Kada požar izbije, vetar nosi ovu koru kilometrima daleko, prenoseći vatru. Osim toga, eukaliptus je bogat uljima – upravo ta ulja daju mu prepoznatljiv miris, ali ga u požaru čine eksplozivno zapaljivim.

 

 

Ipak, neki aktivisti se bore za očuvanje eukaliptusa, tvrdeći da bi i druge biljke koje bi ga zamenile takođe bile zapaljive. Pre nekoliko godina, sredstva namenjena uklanjanju eukaliptusa sa obronaka Ist Beja su povučena nakon što su ekološki aktivisti organizovali proteste, čak se skidajući goli i grleći stabla na kampusu Univerziteta Berkli.

Nakon gotovo deset godina pravne bitke, sud je ipak odobrio Berkliju da ukloni deo stabala.

Međutim, to je samo kap u moru s obzirom na to koliko ovih stabala i dalje raste širom Kalifornije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.