Potpuni slom Amerike! Kinezi učinili nemoguće: Jednim potezom su preuzeli sve, Zapad nema rešenje za ovu situaciju!

Kineska neuronska mreža „DipSik R1“ za kratko vreme postala je najpopularnija na svetu i izazvala paniku na finansijskim tržištima. Akcije kompanije „Nvidia“, koja je donedavno bila najskuplja kompanija na svetu sa tržišnom vrednošću od 3,43 biliona dolara, doživele su veliki pad. Mediji pišu da je ovo potpuni slom američkih AI tehnologija.

Aplikacija „DipSik“ dostupna je za preuzimanje na mobilnim uređajima putem Apple App Store i Google Play Store, a može se koristiti i preko interneta, kao običan veb-sajt.

Mreža je dostupna u svim zemljama sveta, uključujući Rusiju, a za njeno korišćenje nije potreban VPN. U pojedinim slučajevima, neophodna je registracija putem Gmail-a.

Kako koristiti neuronsku mrežu „DipSik“?

„DipSik“ je besplatan za sve korisnike. Nema problema sa radom, ne ograničava broj zahteva i ne podseća korisnike da pređu na plaćeni nalog, jer takva opcija izgleda i ne postoji.

Korisnici pišu da je „DipSik“ brz kao ChatGPT, ali stabilniji i pouzdaniji.

Kompanija DipSik osnovana je pre dve godine u kineskom gradu Hangdžou. Njen osnivač je Ljang Venfeng, suosnivač investicionog fonda High-Flyer.

Foto: Tanjug AP

Pojava ove neuronske mreže samo na prvi pogled deluje kao slučajnost. Ljang već od 2019. godine razvija sisteme veštačke inteligencije za trgovinu na berzi. Prvi put se „DipSik“ pojavio u proleće 2024. godine i odmah je izazvao veliku pometnju u Kini.

U kompaniji tvrde da je ova neuronska mreža zapravo sporedan proizvod. Naime, imali su višak ljudskih resursa i tehničkih kapaciteta, pa su odlučili da je razviju.

Ljang priznaje da je „DipSik“ ujedno i odgovor na američke sankcije. Kompanija „Nvidia“ prestala je da izvozi svoje čipove u Kinu, kako bi sprečila njen napredak u oblasti veštačke inteligencije. Kineski stručnjaci su shvatili da je neophodno da razviju sopstveno rešenje.

Zašto je „DipSik“ izazvao paniku na berzi?

Za samo nekoliko nedelja „DipSik“ je postao najpopularnija neuronska mreža na svetu. Pruža kvalitetne rezultate, radi stabilnije od ChatGPT-a, a za razliku od njega, ne zahteva pretplatu od 200 dolara.

Osim toga, „DipSik“ je razvijen uz značajno manje troškove – razvoj je koštao svega 12 miliona dolara, dok je obuka koštala 5,5 miliona dolara. Za poređenje, sama obuka ChatGPT-a koštala je stotine miliona dolara, a za sledeću verziju, ChatGPT-5, planiran je budžet od milijardu dolara.

Finansijska tržišta brzo su shvatila da se kvalitetna neuronska mreža može napraviti uz mnogo manje sredstava, što je dovelo do pada akcija zapadnih kompanija iz oblasti veštačke inteligencije. Kao rezultat, tržišna vrednost kompanije „Nvidia“ pala je za 600 milijardi dolara.

Da li su Kinezi jednostavno ukrali ChatGPT?

Ova mogućnost se ne razmatra, jer je tehnički nemoguće ukrasti neuronsku mrežu zajedno sa celokupnim znanjem koje je stekla tokom obuke.

Naprotiv, postoje jasni dokazi da je „DipSik“ prošao kroz sopstveni proces obuke i u mnogim aspektima daje bolje rezultate.

Foto: Shuterstock

Kompanija „Nvidia“ nazvala je kinesku neuronsku mrežu „izuzetnim dostignućem“.

Kompanija Intel čestitala je kineskim kolegama na uspehu, dok je Meta (koja je zabranjena u Rusiji) formirala specijalni operativni tim kako bi istražila na koji način je Kina uspela da razvije ovu tehnologiju.

Zašto je „DipSik“ najpovoljnija neuronska mreža?

Nije poznato kako su kineski stručnjaci uspeli da obuče neuronsku mrežu za samo nekoliko nedelja, dok je američkim kompanijama za slične projekte bilo potrebno više meseci.

Jedan od razloga su znatno niži troškovi. U Sjedinjenim Državama IT stručnjaci se plaćaju enormnim svotama, dok menadžment često ostvaruje milionske zarade iako ne učestvuje u samom razvoju tehnologije.

Takođe, američke kompanije su oko razvoja veštačke inteligencije stvorile čitavu propagandnu priču. Navodi se da je za obuku AI neophodno graditi specijalne elektrane zbog ogromne potrošnje energije. Očigledno je da to nije tačno i da su troškovi preuveličani.

Da li će Kina preuzeti dominaciju u AI sektoru?

Upravo toga se Vašington najviše pribojava. Nova administracija američkog predsednika Donalda Trampa od prvog dana ističe da SAD moraju razviti sopstveni revolucionarni AI sistem koji će osigurati američku dominaciju u ovoj industriji.

Foto: Foto: Shutterstock

U svetu u kojem dominira kineska neuronska mreža, prioriteti i vrednosti su drugačiji u odnosu na svet u kojem veštačku inteligenciju kontroliše Zapad. Kineski sistem upravljanja podacima i način distribuiranja informacija razlikuju se od zapadnih standarda.

Pred našim očima odvija se događaj koji se može uporediti sa lansiranjem prvog satelita od strane Sovjetskog Saveza. Ovaj trenutak mogao bi ostati upamćen kao prekretnica u razvoju veštačke inteligencije.

Šta sledi dalje?

Priča oko „DipSik-a“ verovatno će zatvoriti raspravu o potrebi pauziranja razvoja veštačke inteligencije i procene mogućih negativnih posledica njene primene.

Niko neće usporiti razvoj AI tehnologije – trka je sada ušla u novu fazu. Veštačka inteligencija postajaće sve prisutnija u našem svakodnevnom životu i to mnogo brže nego što je iko mogao da predvidi pre samo mesec dana.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.