Kineska neuronska mreža „DipSik R1“ za kratko vreme postala je najpopularnija na svetu i izazvala paniku na finansijskim tržištima. Akcije kompanije „Nvidia“, koja je donedavno bila najskuplja kompanija na svetu sa tržišnom vrednošću od 3,43 biliona dolara, doživele su veliki pad. Mediji pišu da je ovo potpuni slom američkih AI tehnologija.
Aplikacija „DipSik“ dostupna je za preuzimanje na mobilnim uređajima putem Apple App Store i Google Play Store, a može se koristiti i preko interneta, kao običan veb-sajt.
Mreža je dostupna u svim zemljama sveta, uključujući Rusiju, a za njeno korišćenje nije potreban VPN. U pojedinim slučajevima, neophodna je registracija putem Gmail-a.
Kako koristiti neuronsku mrežu „DipSik“?
„DipSik“ je besplatan za sve korisnike. Nema problema sa radom, ne ograničava broj zahteva i ne podseća korisnike da pređu na plaćeni nalog, jer takva opcija izgleda i ne postoji.
Kompanija DipSik osnovana je pre dve godine u kineskom gradu Hangdžou. Njen osnivač je Ljang Venfeng, suosnivač investicionog fonda High-Flyer.
Foto: Tanjug AP
Pojava ove neuronske mreže samo na prvi pogled deluje kao slučajnost. Ljang već od 2019. godine razvija sisteme veštačke inteligencije za trgovinu na berzi. Prvi put se „DipSik“ pojavio u proleće 2024. godine i odmah je izazvao veliku pometnju u Kini.
U kompaniji tvrde da je ova neuronska mreža zapravo sporedan proizvod. Naime, imali su višak ljudskih resursa i tehničkih kapaciteta, pa su odlučili da je razviju.
Ljang priznaje da je „DipSik“ ujedno i odgovor na američke sankcije. Kompanija „Nvidia“ prestala je da izvozi svoje čipove u Kinu, kako bi sprečila njen napredak u oblasti veštačke inteligencije. Kineski stručnjaci su shvatili da je neophodno da razviju sopstveno rešenje.
Zašto je „DipSik“ izazvao paniku na berzi?
Za samo nekoliko nedelja „DipSik“ je postao najpopularnija neuronska mreža na svetu. Pruža kvalitetne rezultate, radi stabilnije od ChatGPT-a, a za razliku od njega, ne zahteva pretplatu od 200 dolara.
Osim toga, „DipSik“ je razvijen uz značajno manje troškove – razvoj je koštao svega 12 miliona dolara, dok je obuka koštala 5,5 miliona dolara. Za poređenje, sama obuka ChatGPT-a koštala je stotine miliona dolara, a za sledeću verziju, ChatGPT-5, planiran je budžet od milijardu dolara.
Finansijska tržišta brzo su shvatila da se kvalitetna neuronska mreža može napraviti uz mnogo manje sredstava, što je dovelo do pada akcija zapadnih kompanija iz oblasti veštačke inteligencije. Kao rezultat, tržišna vrednost kompanije „Nvidia“ pala je za 600 milijardi dolara.
Da li su Kinezi jednostavno ukrali ChatGPT?
Ova mogućnost se ne razmatra, jer je tehnički nemoguće ukrasti neuronsku mrežu zajedno sa celokupnim znanjem koje je stekla tokom obuke.
Naprotiv, postoje jasni dokazi da je „DipSik“ prošao kroz sopstveni proces obuke i u mnogim aspektima daje bolje rezultate.
Foto: Shuterstock
Kompanija „Nvidia“ nazvala je kinesku neuronsku mrežu „izuzetnim dostignućem“.
Kompanija Intel čestitala je kineskim kolegama na uspehu, dok je Meta (koja je zabranjena u Rusiji) formirala specijalni operativni tim kako bi istražila na koji način je Kina uspela da razvije ovu tehnologiju.
Zašto je „DipSik“ najpovoljnija neuronska mreža?
Nije poznato kako su kineski stručnjaci uspeli da obuče neuronsku mrežu za samo nekoliko nedelja, dok je američkim kompanijama za slične projekte bilo potrebno više meseci.
Jedan od razloga su znatno niži troškovi. U Sjedinjenim Državama IT stručnjaci se plaćaju enormnim svotama, dok menadžment često ostvaruje milionske zarade iako ne učestvuje u samom razvoju tehnologije.
Takođe, američke kompanije su oko razvoja veštačke inteligencije stvorile čitavu propagandnu priču. Navodi se da je za obuku AI neophodno graditi specijalne elektrane zbog ogromne potrošnje energije. Očigledno je da to nije tačno i da su troškovi preuveličani.
Da li će Kina preuzeti dominaciju u AI sektoru?
Upravo toga se Vašington najviše pribojava. Nova administracija američkog predsednika Donalda Trampa od prvog dana ističe da SAD moraju razviti sopstveni revolucionarni AI sistem koji će osigurati američku dominaciju u ovoj industriji.
Foto: Foto: Shutterstock
U svetu u kojem dominira kineska neuronska mreža, prioriteti i vrednosti su drugačiji u odnosu na svet u kojem veštačku inteligenciju kontroliše Zapad. Kineski sistem upravljanja podacima i način distribuiranja informacija razlikuju se od zapadnih standarda.
Pred našim očima odvija se događaj koji se može uporediti sa lansiranjem prvog satelita od strane Sovjetskog Saveza. Ovaj trenutak mogao bi ostati upamćen kao prekretnica u razvoju veštačke inteligencije.
Šta sledi dalje?
Priča oko „DipSik-a“ verovatno će zatvoriti raspravu o potrebi pauziranja razvoja veštačke inteligencije i procene mogućih negativnih posledica njene primene.
Niko neće usporiti razvoj AI tehnologije – trka je sada ušla u novu fazu. Veštačka inteligencija postajaće sve prisutnija u našem svakodnevnom životu i to mnogo brže nego što je iko mogao da predvidi pre samo mesec dana.
Predsednik Rusije Vladimir Putin govorio je o pregovorima sa Ukrajinom koji su vođeni u proleće 2022. godine, ubrzo nakon početka ruske vojne operacije. Prema njegovim rečima, Moskva je shvatala da postoji rizik da bude prevarena ako povuče svoje trupe iz okoline Kijeva, ali se ipak odlučila na taj korak kako bi sprečila dalje krvoproliće.
Ukrajinska 110. brigada, koja je branila Veliku Novoselku u Donjeckoj Narodnoj Republici, potpuno je uništena, izjavio je za RIA Novosti vojno-politički ekspert Jan Gagin.
Kina i Indija obustavile su martovske kupovine ruske nafte jer američke sankcije povećavaju troškove isporuke, preneo je Rojters, pozivajući se na izjave trgovaca i podatke o isporuci.
Na društvenim mrežama i u međunarodnim diplomatskim krugovima poslednjih dana kruži nacrt mirovnog plana koji bi, ako se realizuje, mogao da dovede do okončanja sukoba između Rusije i Ukrajine.
Kina je iz rata Amerike, Izraela i Irana izašla kao očigledan pobednik: Teheran nije pao, američka moć je pokazala granice, a Peking se predstavio kao sila koja ne baca bombe, već čeka, trguje i na kraju dobija politički prostor.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Predsednik Rusije Vladimir Putin govorio je o pregovorima sa Ukrajinom koji su vođeni u proleće 2022. godine, ubrzo nakon početka ruske vojne operacije. Prema njegovim rečima, Moskva je shvatala da postoji rizik da bude prevarena ako povuče svoje trupe iz okoline Kijeva, ali se ipak odlučila na taj korak kako bi sprečila dalje krvoproliće.
Kijev je tokom noći i jutra bio pod snažnim raketnim i dronovskim udarima, a prema navodima ruskih vojnih dopisnika, glavni ciljevi bili su energetski objekti u prestonici i okolini.
Ukrajina svake godine gubi oko 800.000 ljudi, upozorio je ukrajinski ekonomista i finansijski analitičar Aleksej Kušč, navodeći da se demografski pad već direktno preliva na ekonomiju, kupovnu moć građana i razvoj biznisa.
Rat u raspadnutom opozicionom taboru potpuno je eskalirao i izmakao kontroli. Da je na lažnim protestima pukla tikva i da je u toku borba do istrebljenja za fotelje i mandate, dokazalo je i najnovije gostovanje na jednoj od njihovih blokaderskih televizija.
Ivan Živkov, sociolog koji je blizak tzv. pokretu "studenti u blokadi" udario je na svoje saborce - ono što je mesecima najavljivano kao mladalačka magija, ispostavilo se kao jeftin predizborni eksperiment priznaje on.
Filozof i književnik Filip Grbić potpuno je demontirao blokadere, poručivši da je proteklog vikenda došlo do istorijskog preokreta na političkoj sceni Srbije.
Potpredsednik Vlade Italije i ministar infrastrukture i transporta, Mateo Salvini, stiže sutra u dvodnevnu zvaničnu posetu Beogradu! Reč je o jednom od najuticajnijih, najžešćih i najharizmatičnijih političara Evrope, čoveku koji godinama vodi beskompromisnu borbu za suverenitet svoje zemlje, tradiciju i bezbednost građana.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" otkrili smo vam čime se sada bavi novinarka blokaderka Ana Mihajlovski, iza čega se skriva njen kolega blokader Slobodan Georgiev, kako se opušta “blokader junior” Aleksej Bjelogrlić, koji su izvori prihoda još jednog blokadera, glumca Nikole Đurička, gde se kreće i šta vozi najbolji prijatelj rektora politikanta Vladana Đokića, Nebojša Bojović.
Jovana (39) i Vladimir (46) Tomanović iz Loznice nisu imali još rešeno stambeno pitanje, a već su bili roditelji tri dečaka. Vasilije, Maksim i Despot ubrzo su dobili i brata Lazara, pa Evu, a početkom decembra im stiže još jedan brat ili sestra!
U Srbiji se u ponedeljak, 6. jula, očekuje promenljivo oblačno vreme sa sunčanim intervalima, ali i sa uslovima za kratkotrajnu kišu ili pljuskove praćene grmljavinom, navodi se u prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Tokom izvođenja radova na redovnom održavanju u Mis Irbijevoj ulici (Zvezdara), na delu od Marčanske do Ulice Vojislava Ilića, od danas do 17. jula doći će do promena u radu linija javnog prevoza.
Kada monstrumi u naletu bolesne ljubomore, posesivnosti ili želje za kontrolom zverski likvidiraju osobu koju su navodno voleli, prva karta na koju igraju u sudnici jeste neuračunljivost. Međutim, forenzička psihijatrija poseduje filtere koje nijedan glumac pred sudijama ne može da prevari.
D. Š. (55) iz Razgojnskog Čifluka zadobio je večeras višestruke povrede opasne po život, kada je motorom udario u banderu, potvrđeno je u policiji i Opštoj bolnici Leskovac.
Jedan od glavnih likova serije "Tajne malog grada" je ruski glumac Maksim Bitjukov, koji tumači lik policijskog načelnika i iskusnog istražitelja Porfirija Petroviča Parfjonova.
Godinama je border koli važio za najpametnijeg psa na svetu, ali novo naučno istraživanje pokazalo je da ga je malinoa nadmašila i preuzela prvo mesto.
Putnici širom sveta sve češće se susreću sa strožim pravilima o ručnom prtljagu, jer avio-kompanije pokušavaju da ubrzaju ukrcavanje, smanje kašnjenja i povećaju bezbednost letova.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.