Ruske snage se, nakon što su navodno preuzele kontrolu nad ukrajinskim gradom Toreck, sada fokusiraju na Kupjansk, ključni grad na severoistoku Ukrajine. Njegova strateška pozicija duž važnih logističkih pravaca čini ga jednim od najvažnijih ciljeva ruske vojne kampanje.
Dok je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da su njihove trupe preuzele Toreck, ukrajinski zvaničnici osporavaju ove tvrdnje. Portparol 28. brigade Jevgen Alkhimov izjavio je da se njegove jedinice nisu povukle sa položaja, sugerišući da borbe i dalje traju.
Sada je fokus prebačen na Kupjansk, gde ukrajinska vojska intenzivno pojačava odbranu. Stručnjaci upozoravaju da će Kremlj uskoro izdati naređenje za napad svim raspoloživim snagama.
Kupjansk – ključna tačka sukoba
Kupjansk, grad u Harkovskoj oblasti, nalazi se uz reku Oskol i leži na vitalnim transportnim rutama, uključujući železnicu i glavne puteve. Ovaj grad, u kojem je pre rata živelo oko 26.000 ljudi, već je jednom bio pod ruskom kontrolom – zauzet je u prvim danima invazije 2022, ali je ponovo prešao pod ukrajinsku kontrolu posle ofanzive Kijeva u septembru iste godine.
Foto: Reuters
Ruske snage sada pokušavaju da ga povrate kako bi mogle da opkole ukrajinske garnizone duž severnih i istočnih sektora Harkovske i Donjecke oblasti.
Trenutno, zapadnu obalu reke Oskol severno od Kupjanska brane tri ukrajinska bataljona, dok je sam grad branjen od strane nekoliko brigada koje broje po 2.000 vojnika. Ipak, ukrajinske trupe su pod velikim pritiskom, a Rusi jačaju prisustvo u ovom sektoru.
Ruska 1. gardijska tenkovska armija – odlučujući faktor?
Napredovanje ruske vojske zavisi od moćne 1. gardijske tenkovske armije, formacije koja se sastoji od tri divizije i pet brigada sa desetinama hiljada vojnika. Ključni cilj ove armije je osiguranje snažnog uporišta na zapadnoj obali reke Oskol, što bi omogućilo napad na sam Kupjansk.
Ukrajinski vojni analitičari iz Centra za odbrambene strategije (CDS) upozoravaju da bi ključni trenutak mogao nastupiti ako ruske trupe uspeju da pređu reku južno od grada.
- Već su prešli reku kod Novomlinska, sledeći potez je jasan - navode analitičari, ističući da bi prelazak većih snaga preko Oskola mogao dovesti do potpunog sloma ukrajinske odbrane u tom sektoru.
Ruske snage su već uspostavile mostobran kod sela Dvorična i sada pokušavaju da prošire to uporište kako bi omogućile stabilan prelaz većih jedinica, čime bi se kompenzovao gubitak predratnih mostova uništenih tokom prethodnih borbi.
Direktan napad na Kupjansk – pitanje trenutka?
„Forbs“ izveštava da su ruske snage već u fazi priprema za direktan napad na Kupjansk. U blizini grada je skoncentrisana značajna vojna sila, uključujući elemente 1. gardijske tenkovske armije, što ukazuje da je zauzimanje ovog grada postavljeno kao prioritetni cilj ruskog Generalštaba.
Foto: Reuters/Printscreen
Vojni analitičari smatraju da bi zauzimanje Kupjanska moglo otvoriti put za dalja napredovanja na istoku i severoistoku Ukrajine. Ukoliko ruska vojska uspe da osigura stabilan prelaz preko Oskola, teško će biti zaustaviti dalji prodor.
Pokrovsk – novi cilj ruske ofanzive u Donbasu
Dok traje borba za Kupjansk, ruske snage ostvaruju napredak i na drugom ključnom frontu – prema Pokrovsku, još jednom ukrajinskom uporištu u Donjeckoj oblasti.
Ukrajinska vojska pokušava da uspori rusko napredovanje i spreči potencijalno dublji prodor ka Dnjepropetrovskoj oblasti. Međutim, prema podacima ukrajinske vojske, ruske trupe se već nalaze na manje od 10 kilometara od potpunog opkoljavanja Pokrovska, što bi moglo znatno otežati ukrajinsku odbranu.
Portparol ukrajinske grupe snaga „Horticija“ Viktor Trehubov opisuje borbe kao iscrpljujuće i neizvesne.
- Ovo podseća na boks meč u desetoj rundi – oba borca su iscrpljena, ali se borba nastavlja - rekao je Trehubov.
Moskva žuri dok Vašington traži pregovore
Rusija ubrzava ofanzivu dok administracija predsednika Donalda Trampa insistira na političkom rešenju sukoba. Dok Moskva nastoji da osvoji što više teritorije pre potencijalnih pregovora, ukrajinski komandanti polažu nade u ofanzivne operacije na ruskoj teritoriji, poput upada u oblast Kursk, koje bi mogle poslužiti kao adut u budućim pregovorima.
Strateška situacija na terenu se brzo menja, a ulog je sve veći – od toga da li će Ukrajina uspeti da odbrani Kupjansk i Pokrovsk moglo bi zavisiti dalji tok rata u istočnoj Ukrajini.
Ukrajinska vojska suočava se sa ozbiljnim problemima u popunjavanju jedinica, dok ruske snage nastavljaju sa sistematskim iscrpljivanjem ukrajinskih resursa na frontu. Prema najnovijim podacima, Kijev nije uspeo da ispuni plan mobilizacije, koji je predviđao regrutaciju 50.000 novih vojnika, već je prikupio svega 32.000, što dodatno pogoršava već tešku situaciju na terenu.
Evropske zemlje razmatraju plan za masovno zaplenu ruskih tankera u Baltičkom moru kako bi osujetile Moskvin „flotu iz senke“, koja nastavlja da izvozi naftu i izbegava zapadne sankcije, otkriva Politiko pozivajući se na diplomatske izvore.
Donald Tramp nema interes da se bavi Ukrajinom i mogao bi je jednostavno prepustiti Rusiji, jer njome ne može da upravlja, ocenjuje bivši poslanik ukrajinske Rade Oleg Carev.
Kineski trgovački brod pogođen je tokom noćnog ruskog napada u ukrajinskim teritorijalnim vodama, samo dan pre nego što Vladimir Putin stiže u Peking na sastanak sa Si Đinpingom.
Noć u Odesi protekla je pod eksplozijama, požarima i crvenim odsjajem iz pravca luke, nakon što su ruske snage izvele masovan udar dronovima „Geranj“ i raketama na više ukrajinskih oblasti.
Ruska vojska sve otvorenije gađa mesta na kojima se, prema tvrdnjama Moskve, nalaze strani borci u Ukrajini, a poslednji talas udara ponovo je otvorio neprijatno pitanje za Zapad: koliko su zaista duboko državljani NATO zemalja uvučeni u rat koji njihove vlade zvanično ne vode.
Građani Ukrajine najčešće su od početka 2026. godine tražili azil u Rusiji, pokazuju podaci iz istraživanja agencije TASS, prema kojima je upravo na Ukrajince otpala polovina svih zahteva podnetih u prva tri meseca godine.
Sjedinjene Države više ne produžavaju izuzeće koje je ruskoj nafti privremeno otvorilo prostor za prodaju, i to baš u trenutku kada rat sa Iranom već udara po cenama goriva i nervira američke vozače.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je da Kijev mora da reaguje zbog odluke Vladimira Putina da stanovnicima Pridnjestrovlja pojednostavi dobijanje ruskog državljanstva.
Ruski udari po Ukrajini više ne pogađaju samo energetiku, skladišta i objekte koje Moskva označava kao vojnu infrastrukturu. Sve češće se na meti nalaze i lokacije koje se povezuju sa velikim zapadnim kompanijama, uključujući američke korporacije koje posluju u Ukrajini, piše Njujork tajms.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ukrajinska vojska suočava se sa ozbiljnim problemima u popunjavanju jedinica, dok ruske snage nastavljaju sa sistematskim iscrpljivanjem ukrajinskih resursa na frontu. Prema najnovijim podacima, Kijev nije uspeo da ispuni plan mobilizacije, koji je predviđao regrutaciju 50.000 novih vojnika, već je prikupio svega 32.000, što dodatno pogoršava već tešku situaciju na terenu.
Donald Tramp je u Peking otišao sa namerom da Kinu uvuče u američki pritisak na Iran, ali se iz tog puta vratio sa porukom koja u Vašingtonu zvuči mnogo neprijatnije nego što Bela kuća želi da prizna — Peking više ne želi da bude pomoćni igrač američke politike na Bliskom istoku.
U emisiji koju vodi blokaderski novinar Aleksandar Dikić, gostovala je okorela opozicionarka Biljana Stojković i izjavila da, kada je reč o Kosovu i Metohiji, Ustav Srbije treba menjati.
Blokaderi su ponovo uhvaćeni u lažima i muljačinama, potvrđujući još jednom obrazac ponašanja koji javnost sve češće prepoznaje. Ništa novo, ništa iznenađujuće, još jedna afera dodatno je ogolila njihove metode i način delovanja.
Osvanuo je novi snimak koji pokazuje pravo lice blokadera. Naime, ovo je još jedan dokaz totalnog sunovrata blokadera u provaliju iz koje nemaju spasonosno uže.
Bivša potpredsednica Vlade Srbije i ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović raskrinkala je omiljenu blokadersku mantru - da je novosadska nadstrešnica pala zbog korupcije.
Najnovija epizoda Informerove emisije "Na merama" otkriće vam kako je blokader Ivan Bjelić umislio da je reinkarnacija Če Gevare, koja je omiljena aktivnost voditelja blokadera Zorana Kesića, gde smo to zatekli bivšeg fudbalera Ognjena Vranješa, kuda se kreće novinar Veran Matić...
Informer televizija od 16. maja donosi drugačiji vikend program za sve gledaoce koji žele da dan počnu uz najvažnije informacije, aktuelne teme i program uživo koji traje punih sedam sati.
U nemačkim supermarketima sve je češća pojava praznih polica sa tofu proizvodima, pa tako naglo rastuća potražnja i problemi u proizvodnji stvaraju ozbiljne poremećaje na tržištu.
Granica konzumiranja elektronskih cigareta i vejpova se spušta – čak i deca od 11 godina konzumiraju ovakve cigarete. Posledice su višestruke, po pluća, ali i centralni nervni sistem.
Zvanični srednji kurs dinara za evro u ponedeljak će biti 117,3945 dinara, što je neznatna promena u odnosu na juče, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Kristijan Aleksić (50), koji se sumnjiči da je u subotu uveče u Drnišu ubio 19-godišnjeg mladića Luku M. na terasi porodične kuće, uhapšen je tokom noći. Kako navode hrvatski mediji, Aleksić se skrivao u žbunju kod lokalne pečenjare.
Reditelj Džozef Gordon-Levit režira novi triler za Netfliks pod nazivom "2034" u kojem je veštačka inteligencija u središtu priče. Glavna uloga pripala je glumici Rejčel Mekadams koja boravi u Beogradu zbog snimanja ovog filma.
Glumac Milan Lane Gutović se jednom nije pojavio na snimanju serije "Bela lađa", a razlog nedolaska na set i danas se prepričava kao jedna od najvećih anegdota ove hit serije.
Vlastimir Đuza Stojiljković važi za jednog od najvećih glumaca srpske kinematografije, a za života je često pričao o svom teškom detinjstvu. Tokom jednog intervjua ispričao je da je išao bos, pešaka čak od Niša do Beograda.
Muzeje u Srbiji je tokom 2024. godine posetilo 2.125.437 ljudi, objavio je Republički zavod za statistiku povodom Međunarodnog dana muzeja koji se obeležava 18. maja.
Iz kompanije "Anthropic", poznate po razvoju AI modela "Claude", stižu najave o novoj generaciji veštačke inteligencije koja neće samo odgovarati na zahteve korisnika, već će pokušavati da predvidi njihove potrebe i navike.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar