Francuska će postavi nuklearni kišobran iznad kontinenta! Evropu ima ko da zaštiti, ako to neće Tramp i Amerika!

Francuska je spremna da iskoristi svoje nuklearno oružje kao sredstvo odvraćanja kako bi pomogla u zaštiti Evrope. Borbeni avioni koji nose nuklearno oružje mogli bi da budu raspoređeni u Nemačkoj jer novi lider SAD Donald Tramp i Vašington prete da će povući svoje snage sa kontinenta.

Fridrih Merc, za koga se očekuje da će postati sledeći nemački kancelar nakon pobede na izborima u nedelju, pozvao je Britaniju i Francusku da prošire svoju nuklearnu zaštitu dok nastoji da obezbedi "nezavisnost" Evrope od Amerike Donalda Trampa.

Poruka Vladimiru Putinu i Rusiji

Francuski zvaničnik rekao je za Telegraf da bi raspoređivanje boraca poslalo poruku Vladimiru Putinu, dok su diplomate u Berlinu sugerisale da će to izvršiti pritisak na Keira Starmera da učini isto.

- Postavljanje nekoliko francuskih nuklearnih lovaca u Nemačku ne bi trebalo da bude teško i poslalo bi snažnu poruku - rekao je izvor Telegrafa za Telegraf.

Francuski predsednik Emanuel Makron razgovarao je sa Mercom u nedelju uveče pre nego što je otputovao u Belu kuću da Trampu predstavi svoj plan za evropsku bezbednost i odbranu Ukrajine. Na samitu u Beloj kući, održanom na treću godišnjicu rata, američki predsednik je sugerisao da njegova zemlja neće davati bezbednosne garancije Ukrajini nakon potpisivanja mirovnog sporazuma.

Govoreći zajedno sa Trampom na podijumu, Makron je rekao da mir "ne sme da znači kapitulaciju Ukrajine", a takođe je pozvao Evropljane da učine više da zaštite kontinent.

U međuvremenu, SAD su se sukobile sa svojim saveznicima zbog rezolucije UN o ratu u Ukrajini. Vašington je zajedno sa Rusijom glasao protiv rezolucije kojom se osuđuje Putinov rat i poziva na povlačenje njegovih snaga.

Sjedinjene Države već dugo garantuju bezbednost Evrope sa arsenalom od oko 100 nuklearnih projektila, od kojih su mnoge stacionirane u američkoj vojnoj bazi u Nemačkoj. Francuske nuklearne snage su trenutno nezavisne od NATO-a, dok britanske predstavljaju ključni deo odbrambene strategije alijanse.

Merc je prošlog petka rekao da bi Pariz i London trebalo da razmotre „da li njihova nuklearna zaštita može da bude proširena na nas", pre nego što je u nedelju upozorio da je Amerika pod Trampom sada „ravnodušna prema sudbini Evrope".

Foto: Printscreen X

Tokom posete Kijevu u ponedeljak, bivši britanski premijer Boris Džonson rekao je za Telegraf da postoji „moralna osnova" da Ukrajina poseduje sopstveno nuklearno oružje, s obzirom na rastuću pretnju od Rusije.

Nemački diplomatski izvori sugerišu da razgovori o evropskom nuklearnom odvraćanju njihove zemlje još nisu počeli, jer je Merc fokusiran na pregovore o formiranju koalicione vlade.

Makron je dugo insistirao da Evropa održi debatu o ulozi koju francusko nuklearno oružje može da igra u odbrani kontinenta. Diplomata u Berlinu rekao je za Telegraf da će francuska ponuda povećati pritisak na Kira Starmera da učini isto i demonstrira ozbiljnost doprinosa Britanije evropskoj bezbednosti.

Čak 300 bojevih glava

Britanski premijer podržava evropske lidere, a ne Trampa, u rešavanju rata u Ukrajini i želi da potpiše bezbednosni i odbrambeni sporazum sa Evropskom unijom.

- Ako Francuzi odluče da stave nuklearno sredstvo odvraćanja u Nemačku, to bi zaista povećalo pritisak na Britance da učine isto. Koliko razumem, unutar CDU se razmišlja da nam je potreban nuklearni kišobran, da želimo da imamo reč u njemu, da treba da budemo spremni da razgovaramo o tome i da smo spremni da platimo za to - rekao je diplomata Telegrafu.

Međutim, izvor je upozorio da takav zahtev verovatno neće biti formalno postavljen sve dok Amerikanci ne povuku svoj nuklearni arsenal iz Nemačke.

Procenjuje se da francuski nuklearni arsenal sadrži oko 300 nuklearnih bojevih glava u okviru programa „force de dissuasion", sa mogućnošću lansiranja sa mora i vazduha.

Britanski sistem nuklearnog odvraćanja Trident sastoji se od četiri podmornice klase Vanguard, od kojih svaka može da nosi do 16 bojevih glava.

Obraćajući se svetskim liderima putem video veze na samitu u Kijevu povodom obeležavanja treće godišnjice invazije Kremlja, Starmer je rekao da Moskva „ne drži sve karte u ovom ratu".

On je dodao da je Britanija "spremna i voljna" da podrži budući mirovni sporazum sa "vojnim prisustvom na terenu", za razliku od Sjedinjenih Država.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami opisao je Putina kao „agenta KGB-a koji deluje putem obmane" tokom obraćanja parlamentu.

Aludirajući na Putinovu prošlost kao obaveštajnog operativca u Rusiji i komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, Lami je izjavio da je invazija bila „ničim izazvana" i „varvarska", što je ogromna suprotnost Trampovim tvrdnjama da je za rat kriva Ukrajina.

- Vladimir Putin i njegov rat nisu istorijska anomalija. On crpi inspiraciju iz carske tradicije, imperijalizma i autoritarnosti Petra Velikog ili Nikole Prvog, kao i sovjetske tradicije - rekao je Lami.

Tramp je u ponedeljak uveče rekao novinarima da bi evropske trupe „mogle da uđu u Ukrajinu kao mirovne snage" i da bi Putin „to prihvatio".

- Postavio sam mu to pitanje - rekao je Tramp dok je bio domaćin Makronu. "On nema problema sa tim."

Američki predsednik je nagovestio da bi rat u Ukrajini mogao da se završi za nekoliko nedelja. Makron je takođe rekao da bi prekid vatre mogao biti postignut „u narednim nedeljama", u intervjuu za Foks njuz nakon njegovog sastanka sa Trampom.

Tramp je rekao da bi Volodimir Zelenski mogao da otputuje u Vašington ove ili sledeće nedelje da finalizuje sporazum o mineralima, koji je nazvao „veoma blizu".

Zelenski odbio da potpiše

Zelenski je odbio da potpiše raniji nacrt u kojem je Vašington tražio mineralne resurse u vrednosti od 500 milijardi dolara, protestujući što Kijev nije dobio ni približno toliko pomoći od SAD i što nacrt ne sadrži bezbednosne garancije potrebne Ukrajini.

Foto: Reuters/Fotoilustracija

Izvor iz ukrajinske vlade rekao je Telegrafu da Kijev čeka odgovor SAD na "konačne amandmane" koje je poslao. Izvor je dodao da SAD ne žele da uključe odredbe o bezbednosnim garancijama u tekst sporazuma.

- Mi vidimo bezbednosna pitanja kao temu za razgovore između predsednika - rekao je izvor.

U međuvremenu, govoreći u Moskvi, Putin je izrazio spremnost Rusije da sarađuje sa SAD u proizvodnji retkih metala. Putin je u obraćanju emitovanom na državnoj televiziji rekao i da Rusija ne isključuje mogućnost učešća evropskih zemalja u mirovnom sporazumu.