U razgovoru za serijal Reflektor agencije Fonet, početkom decembra, Gordana Novaković, generalna sekretarka udruženja građana Saveta za štampu, objašnjavajući princip samoregulacije na kojem je Savet navodno zasnovan, izjavljuje "da novinari kod samoregulacije sami uređuju pravila i određuju telo koje će nadgledati njihovo sprovođenje, dodajući kako je taj princip u suštini dobrovoljan".
Sekretarka, ipak, neće videti ništa sporno kad je koleginica Olivera Milošević, jedan od predstavnika UNS-a u Komisiji za žalbe Saveta za štampu, bude "pokopala", "proklevši" krajem razgovora svakog ko i pomisli da osnuje neki "paralelni Savet za štampu" jer bi to značilo "smrtnu presudu samoregulaciji, Kodeksu novinara Srbije, odgovornosti u novinarstvu, pa i nezavisnosti u krajnjoj liniji". Gde je to, dakle, momentalno ispario princip koji je "u suštini dobrovoljan", kako to nehotice, ali na koncu ispravno reče gospođa Novaković?
Princip samoregulacije definisan je jasno u dokumentu Evropske unije o medijima, Direktivi 2018/1808, sa kojom se Srbija uskladila donošenjem novog Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima oktobra 2023. godine, i to u tački 14 čija prva rečenica glasi: "Samoregulacija je vrsta dobrovoljne inicijative koja omogućava ekonomskim operaterima, socijalnim partnerima, nevladinim organizacijama i udruženjima da uspostave zajedničke smernice, međusobno i za sebe." (kurziv, aut.)
Obratite pažnju na ono što je ključno u definiciji - "međusobno i za sebe". Dakle - ne za druge. Zato se i zove princip samoregulacije: udružujemo se dobrovoljno, sami sebe međusobno regulišemo i donosimo odluke za sebe. U slučaju samoregulatornog tela za štampane i onlajn medije, kako se u javnosti formalno pravno predstavlja Savet za štampu, to bi značilo da Savet, ako želi da bude samoregulatorno telo, podrazumeva udruživanje novinara, medija, kao i njihovih udruženja radi međusobne regulacije i odlučivanja koje se može odnositi isključivo na njih same.
Foto: Pixabay
Kako onda Savet za štampu donosi odluke koje se tiču i onih medija i novinara koji ne učestvuju u tom udruživanju i nisu deo nijedne od udruženih grupacija koje čine Savet? Tako što je u njegovom Statutu, u članu 8, a povodom nadležnosti odlučivanja Komisije za žalbe tog tela napravljen pravni nonsens izmišljanjem kategorizacija "pune i ograničene nadležnosti", čime se već u osnovi obesmišljava princip samoregulacije. Naime, dok "puna nadležnost" daje za pravo Savetu, tj. Komisiji za žalbe da odlučuje o sadržaju medija čija udruženja ili oni sami kao mediji učestvuju u tom udruživanju radi samoregulacije, "ograničena nadležnost" daje za pravo toj istoj Komisiji da na potpuno identičan način odlučuje i o sadržaju onih medija koji nikakve veze nemaju sa udruživanjem i grupacijama koje čine Savet.
Apsurd i paradoks
Za prvu grupu medija smatra se, dalje, da je prihvatila "punu nadležnost" Saveta, tj. njegove komisije, a za drugu da se nalazi u njegovoj "ograničenoj nadležnosti", iako nije jasno po čemu su to u ovom drugom slučaju nadležnosti ili ovlašćenja Komisije na bilo koji način "ograničeni". Jedina razlika je što su ovi prvi u obavezi da objave odluke Komisije u svojim glasilima, dok ovi drugi - nisu. To nas dovodi do pojmovno-pravnog apsurda da štampani i onlajn mediji u Srbiji mogu da se pitaju samo da li žele da prihvate "punu nadležnost" Saveta za štampu (i to samo ako im Savet dozvoli), a ne mogu da se pitaju o prihvatanju "ograničene nadležnosti" jer su po Statutu Saveta samim nastankom uvek već u tom statusu zato što je to unapred odlučio neko drugi umesto njih. Tako "ograničena nadležnost" na kraju ispada širi pojam od "pune nadležnosti", što je vrhunac paradoksa.
Foto: Shutterstock
Monopol i želja za totalnom dominacijom, težnja Saveta da postane regulator za sve štampane i onlajn medije, postali su jasniji nego ikad svima u Ministarstvu informisanja sredinom 2023. godine, kada je Radna grupa za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima, u kojoj su bili i predstavnici Saveta, predala završnu verziju. U članu koji govori o pravu na učešće na konkursima za projektno sufinansiranje postavljen je uslov da to pravo može da ostvari samo onaj medij koji je "prihvatio nadležnost Saveta za štampu", što prema Statutu Saveta znači "punu nadležnost", jer kod "ograničene nadležnosti" i ne postoji mogućnost prihvatanja zato što je automatska. U drugom članu, odluke Saveta trebalo je da postanu kriterijum koji od medija, koji su prošli prvi uslov, može da dobije finansijska sredstva. Drugim rečima, Savet za štampu, jedno privatno udruženje građana, želeo je ne samo da određuje koji mediji će dobiti državni novac, već i da zabrani svim medijima kojima nije odobrio "punu nadležnost" da uopšte dođu u situaciju da za taj novac konkurišu.
Ovim se iskristalisalo da pravno problematična kategorizacija nadležnosti u Statutu Saveta ne služi samo radi izvrgavanja principa samoregulacije, već i da se mediji diskriminišu na one prvog i one drugog reda, pa je taj deo predloga izmena proglašen neustavnim. Deo u kojem bi odluke, tj. akti Saveta trebalo da budu faktor koji će opredeliti sredstva na kraju je ušao u Zakon članom 24, ali uz jednu "sitnicu" koju mnogi i dalje previđaju: na mestu gde se prvi put u tekstu zakona pominje ovo telo i time definiše njegov identitet, umesto "akt Saveta za štampu" uneto je "akt samoregulatornog tela Saveta za štampu". Surprise!
"Smrtna presuda"
Savet za štampu ni suštinski ni formalno pravno nije samoregulatorno telo jer je njegov Statut u koliziji sa principom samoregulacije iz direktive EU. Telo koje se u našem zakonu pominje je neko "samoregulatorno telo" istog naziva, ali za sada ne i onaj Savet za štampu o kojem je reč u ovom tekstu. Nebitno je da li efektivno postoji ili ne, već samo da to nije ono telo koje prepoznaje zakon, tačnije nije sve dok ne postane samoregulatorno telo i iz svog Statuta ne otkloni kategorizaciju nadležnosti koja ga poništava kao samoregulatora. Sve do tad, jasno je da se zakon ne odnosi na njega i da članovi komisije za projektno sufinansiranje nisu u obavezi da razmatraju bilo kakve akte tog tela. "Smrtna presuda", samo ne baš ona na koju je mislila gospođa Milošević iz prvog pasusa, dakle, stiže kao oslobođenje.
Autor je analitičar medija i bivši savetnik ministra informisanja
U Crnoj Gori se odavno više ne vodi ozbiljna rasprava o odgovornosti, već se mehanički aktivira jedan te isti politički refleks: kad god sistem zakaže, kad god institucije dožive krah, kad god se desi nešto što se ne može opravdati ni pravnim akrobacijama ni medijskim spinom – na scenu stupa Aleksandar Vučić. Ne kao politički akter susedne države, već kao univerzalni izgovor za sopstvenu nesposobnost.
Mala sеkta pod nazivom "Tražioci" čеka kraj svеta 21. dеcеmbra 1954. Vеruju da ćе ih vanzеmaljci spasiti. Ali ništa sе nе dеšava, svеt opstajе. Ipak, umеsto da sе raspadnu, oni postaju još fanatičniji, tvrdе da jе zapravo njihova vеra sprеčila apokalipsu.
Kada se država raspada iznutra, a vlast nema odgovor ni na jedno ključno pitanje, tada se poseže za najstarijim trikom balkanske politike – traženjem spoljnog krivca. U Crnoj Gori, po pravilu, taj krivac je Aleksandar Vučić. Ne zato što ima veze sa problemima, već zato što je zgodan izgovor za potpuni gubitak kontrole.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U Crnoj Gori se odavno više ne vodi ozbiljna rasprava o odgovornosti, već se mehanički aktivira jedan te isti politički refleks: kad god sistem zakaže, kad god institucije dožive krah, kad god se desi nešto što se ne može opravdati ni pravnim akrobacijama ni medijskim spinom – na scenu stupa Aleksandar Vučić. Ne kao politički akter susedne države, već kao univerzalni izgovor za sopstvenu nesposobnost.
Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez, koji danima ne prestaje da izgovara skandalozne izjave na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, priznao je da su tokom nedavne posete šefa naše države BiH "pratili svaki njegov korak", nakon čega je usledio obrt koji on nije očekivao.
Najmanje 12 američkih saveznih država prijavilo je sajber napade na vodovodne sisteme za koje zvaničnici sumnjaju da su povezani sa hakerima koje podržava Iran, izjavili su danas izvori upoznati sa slučajem.
Veliki požari i snažno nevreme zahvatili su danas gotovo celu Srbiju, a trenutno je najkritičnije u Južnom Banatu gde je izgorelo više od 500 hektara šume u delu Deliblatske peščare, a onda i krenuli jaki pljuskovi sa grmljavinom.
Od danas, na praznik Preobraženja Gospodnjeg, pa sve do 15. avgusta, na grčkom ostrvu Kefalonija ponovo se dešava čudo - izlaze čuvene zmije Panagije (Presvete Bogorodice) koje donose blagoslov vernicima.
Policija je u Novom Pazaru uhapsila O. M. (1989) zbog sumnje da je prodavao falsifikovanu robu poznatih svetskih brendova, čija je ukupna vrednost procenjena na oko 13,6 miliona dinara, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Jezivi zločin koji se danas dogodio u stanu u Bulevaru Zorana Đinđića na Novom Beogradu potresao je stanare zgrade, ali i celokupnu javnost. Z. Ć. (57) svirepo je oduzeo život majci M. Ć. (82), nakon čega je pokušao da izvrši samoubistvo
Evropa se suočava sa ubrzanim starenjem stanovništva koje bi moglo ozbiljno da ugrozi dugoročni privredni rast i održivost penzionih sistema, pošto je medijalna starost stanovništva EU u 2025. dostigla 44,9 godina, što je za 2,1 godinu više nego 2015.
"Oprezni optimizam" koji je preovladao u ukrajinskoj vojsci početkom leta "uglavnom je nestao", piše Julijan Repke, vojni posmatrač nemačkog lista Bild i otvoreni simpatizer Ukrajine, nakon niza sastanaka sa ukrajinskim vojnim osobljem.
Najmanje 12 američkih saveznih država prijavilo je sajber napade na vodovodne sisteme za koje zvaničnici sumnjaju da su povezani sa hakerima koje podržava Iran, izjavili su danas izvori upoznati sa slučajem.
Na zabačenoj alpskoj livadi u regionu Algej na jugu Nemačke pronađena je tisa za koju stručnjaci veruju da je najstarije drvo u toj zemlji, staro oko 1.100 godina.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Koliko bi intimni odnos trebalo da traje da bi žena bila zadovoljna? Ovo pitanje godinama izaziva brojne rasprave, a istraživanja su ponudila odgovor koji je iznenadio mnoge.
Ako vam se pred spavanje u glavi vrte rokovi, obaveze i problemi, nekoliko jednostavnih tehnika uz pomoć ChatGPT-a može pomoći da rasteretite misli i lakše se opustite.
Pametni telefoni postali su neizostavan deo svakodnevice, pa ih mnogi koriste čak i dok su priključeni na punjač. Stručnjaci su otkrili da takva navika negativno utiče na trajanje baterije.
U novoj epizodi emisije "Demanti", Ana Radulović govorila je o brojnim temama, a dotakla se i osobe iz rijaliti sveta koja ju je, kako kaže, veoma razočarala.
U novoj epizodi emisije "Demanti", Ana Radulović osvrnula se na razvod Goge i Marka Gačića, ali i na navode koji su se pojavili u javnosti da se Goga navodno mešala u njen brak sa Mirčetom.
Hrvatska pevačica Severina Vučković, poznata po ustaškim i antisrpskim stavovima, obratila se publici tokom koncerta u Bjelovaru, gde je poslala sramotnu poruku o navodnom genocidu u Srebrenici.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.