U razgovoru za serijal Reflektor agencije Fonet, početkom decembra, Gordana Novaković, generalna sekretarka udruženja građana Saveta za štampu, objašnjavajući princip samoregulacije na kojem je Savet navodno zasnovan, izjavljuje "da novinari kod samoregulacije sami uređuju pravila i određuju telo koje će nadgledati njihovo sprovođenje, dodajući kako je taj princip u suštini dobrovoljan".
Sekretarka, ipak, neće videti ništa sporno kad je koleginica Olivera Milošević, jedan od predstavnika UNS-a u Komisiji za žalbe Saveta za štampu, bude "pokopala", "proklevši" krajem razgovora svakog ko i pomisli da osnuje neki "paralelni Savet za štampu" jer bi to značilo "smrtnu presudu samoregulaciji, Kodeksu novinara Srbije, odgovornosti u novinarstvu, pa i nezavisnosti u krajnjoj liniji". Gde je to, dakle, momentalno ispario princip koji je "u suštini dobrovoljan", kako to nehotice, ali na koncu ispravno reče gospođa Novaković?
Princip samoregulacije definisan je jasno u dokumentu Evropske unije o medijima, Direktivi 2018/1808, sa kojom se Srbija uskladila donošenjem novog Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima oktobra 2023. godine, i to u tački 14 čija prva rečenica glasi: "Samoregulacija je vrsta dobrovoljne inicijative koja omogućava ekonomskim operaterima, socijalnim partnerima, nevladinim organizacijama i udruženjima da uspostave zajedničke smernice, međusobno i za sebe." (kurziv, aut.)
Obratite pažnju na ono što je ključno u definiciji - "međusobno i za sebe". Dakle - ne za druge. Zato se i zove princip samoregulacije: udružujemo se dobrovoljno, sami sebe međusobno regulišemo i donosimo odluke za sebe. U slučaju samoregulatornog tela za štampane i onlajn medije, kako se u javnosti formalno pravno predstavlja Savet za štampu, to bi značilo da Savet, ako želi da bude samoregulatorno telo, podrazumeva udruživanje novinara, medija, kao i njihovih udruženja radi međusobne regulacije i odlučivanja koje se može odnositi isključivo na njih same.
Foto: Pixabay
Kako onda Savet za štampu donosi odluke koje se tiču i onih medija i novinara koji ne učestvuju u tom udruživanju i nisu deo nijedne od udruženih grupacija koje čine Savet? Tako što je u njegovom Statutu, u članu 8, a povodom nadležnosti odlučivanja Komisije za žalbe tog tela napravljen pravni nonsens izmišljanjem kategorizacija "pune i ograničene nadležnosti", čime se već u osnovi obesmišljava princip samoregulacije. Naime, dok "puna nadležnost" daje za pravo Savetu, tj. Komisiji za žalbe da odlučuje o sadržaju medija čija udruženja ili oni sami kao mediji učestvuju u tom udruživanju radi samoregulacije, "ograničena nadležnost" daje za pravo toj istoj Komisiji da na potpuno identičan način odlučuje i o sadržaju onih medija koji nikakve veze nemaju sa udruživanjem i grupacijama koje čine Savet.
Apsurd i paradoks
Za prvu grupu medija smatra se, dalje, da je prihvatila "punu nadležnost" Saveta, tj. njegove komisije, a za drugu da se nalazi u njegovoj "ograničenoj nadležnosti", iako nije jasno po čemu su to u ovom drugom slučaju nadležnosti ili ovlašćenja Komisije na bilo koji način "ograničeni". Jedina razlika je što su ovi prvi u obavezi da objave odluke Komisije u svojim glasilima, dok ovi drugi - nisu. To nas dovodi do pojmovno-pravnog apsurda da štampani i onlajn mediji u Srbiji mogu da se pitaju samo da li žele da prihvate "punu nadležnost" Saveta za štampu (i to samo ako im Savet dozvoli), a ne mogu da se pitaju o prihvatanju "ograničene nadležnosti" jer su po Statutu Saveta samim nastankom uvek već u tom statusu zato što je to unapred odlučio neko drugi umesto njih. Tako "ograničena nadležnost" na kraju ispada širi pojam od "pune nadležnosti", što je vrhunac paradoksa.
Foto: Shutterstock
Monopol i želja za totalnom dominacijom, težnja Saveta da postane regulator za sve štampane i onlajn medije, postali su jasniji nego ikad svima u Ministarstvu informisanja sredinom 2023. godine, kada je Radna grupa za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima, u kojoj su bili i predstavnici Saveta, predala završnu verziju. U članu koji govori o pravu na učešće na konkursima za projektno sufinansiranje postavljen je uslov da to pravo može da ostvari samo onaj medij koji je "prihvatio nadležnost Saveta za štampu", što prema Statutu Saveta znači "punu nadležnost", jer kod "ograničene nadležnosti" i ne postoji mogućnost prihvatanja zato što je automatska. U drugom članu, odluke Saveta trebalo je da postanu kriterijum koji od medija, koji su prošli prvi uslov, može da dobije finansijska sredstva. Drugim rečima, Savet za štampu, jedno privatno udruženje građana, želeo je ne samo da određuje koji mediji će dobiti državni novac, već i da zabrani svim medijima kojima nije odobrio "punu nadležnost" da uopšte dođu u situaciju da za taj novac konkurišu.
Ovim se iskristalisalo da pravno problematična kategorizacija nadležnosti u Statutu Saveta ne služi samo radi izvrgavanja principa samoregulacije, već i da se mediji diskriminišu na one prvog i one drugog reda, pa je taj deo predloga izmena proglašen neustavnim. Deo u kojem bi odluke, tj. akti Saveta trebalo da budu faktor koji će opredeliti sredstva na kraju je ušao u Zakon članom 24, ali uz jednu "sitnicu" koju mnogi i dalje previđaju: na mestu gde se prvi put u tekstu zakona pominje ovo telo i time definiše njegov identitet, umesto "akt Saveta za štampu" uneto je "akt samoregulatornog tela Saveta za štampu". Surprise!
"Smrtna presuda"
Savet za štampu ni suštinski ni formalno pravno nije samoregulatorno telo jer je njegov Statut u koliziji sa principom samoregulacije iz direktive EU. Telo koje se u našem zakonu pominje je neko "samoregulatorno telo" istog naziva, ali za sada ne i onaj Savet za štampu o kojem je reč u ovom tekstu. Nebitno je da li efektivno postoji ili ne, već samo da to nije ono telo koje prepoznaje zakon, tačnije nije sve dok ne postane samoregulatorno telo i iz svog Statuta ne otkloni kategorizaciju nadležnosti koja ga poništava kao samoregulatora. Sve do tad, jasno je da se zakon ne odnosi na njega i da članovi komisije za projektno sufinansiranje nisu u obavezi da razmatraju bilo kakve akte tog tela. "Smrtna presuda", samo ne baš ona na koju je mislila gospođa Milošević iz prvog pasusa, dakle, stiže kao oslobođenje.
Autor je analitičar medija i bivši savetnik ministra informisanja
U Crnoj Gori se odavno više ne vodi ozbiljna rasprava o odgovornosti, već se mehanički aktivira jedan te isti politički refleks: kad god sistem zakaže, kad god institucije dožive krah, kad god se desi nešto što se ne može opravdati ni pravnim akrobacijama ni medijskim spinom – na scenu stupa Aleksandar Vučić. Ne kao politički akter susedne države, već kao univerzalni izgovor za sopstvenu nesposobnost.
Mala sеkta pod nazivom "Tražioci" čеka kraj svеta 21. dеcеmbra 1954. Vеruju da ćе ih vanzеmaljci spasiti. Ali ništa sе nе dеšava, svеt opstajе. Ipak, umеsto da sе raspadnu, oni postaju još fanatičniji, tvrdе da jе zapravo njihova vеra sprеčila apokalipsu.
Kada se država raspada iznutra, a vlast nema odgovor ni na jedno ključno pitanje, tada se poseže za najstarijim trikom balkanske politike – traženjem spoljnog krivca. U Crnoj Gori, po pravilu, taj krivac je Aleksandar Vučić. Ne zato što ima veze sa problemima, već zato što je zgodan izgovor za potpuni gubitak kontrole.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U Crnoj Gori se odavno više ne vodi ozbiljna rasprava o odgovornosti, već se mehanički aktivira jedan te isti politički refleks: kad god sistem zakaže, kad god institucije dožive krah, kad god se desi nešto što se ne može opravdati ni pravnim akrobacijama ni medijskim spinom – na scenu stupa Aleksandar Vučić. Ne kao politički akter susedne države, već kao univerzalni izgovor za sopstvenu nesposobnost.
Rusija je tokom noći izvela veliki kombinovani raketni i napad dronovima na više regiona Ukrajine, a eksplozije su odjekivale u Kijevu, Odesi, Zaporožju, Krivom Rogu i Kremenčugu, dok su ukrajinske vlasti potvrdile da ima ranjenih i pogođenih objekata.
Video-obraćanje Volodimira Zelenskog, navodno snimljeno kod oznake „Zaporožje“, našlo se pod lupom nakon što su gledaoci primetili neobičan detalj – pred sam kraj snimka u pozadini se iznenada pojavljuju kamion i terenac kojih nekoliko trenutaka ranije nije bilo na istom mestu.
Voditeljka emisije "Druga strana Exatlona" Tijana Jović pozirala je na Cirkus poligonu u nesvakidašnjem izdanju, privukavši pažnju upečatljivom šminkom i atraktivnim stajlingom.
Dva dobro poznata lica kriju se među takmičarima "Exatlona 2", a reč je o bivšim učesnicima rijalitija "Elita" koji će se ovog puta oprobati u potpuno drugačijem izazovu – na zahtevnim sportskim poligonima.
Reper Pavle Bošković, poznatiji kao Gazda Paja, novi je učesnik druge sezone Exatlona, a iza sebe ima bogatu karijeru punu zabave i šokantnih dešavanja.
Skijanje na vodi bio je preveliki izazov za bivšu takmičarku "Exatlona" Sanju Kalinović, koja je odustala i pre nego što je pokušala da savlada ovu disciplinu, dok je šampion rijalitija Marko Nikolić uspeo da pokaže umeće!
Darko Mladić, sin srpskog generala Ratka Mladića koji izdržava kaznu zatvora u Hagu gostujući u Info jutru govorio je o novom zahtevu koji je porodica uputila Međunarodnom krivičnom sudu.
Novinarka Olivera Miletović gostovala je u Info jutru i tom prilikom govorila o napadima na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i otkrila detalj iz prošlosti dok su se ona i lider države privatno družili.
Televizijska produkcija dobija novu adresu za velike priče, aktuelne teme i atraktivan program od 1. septembra. U Novom Sadu je otvoren novi studio za emisije, osmišljen tako da spoji savremeni dizajn, najnoviju tehnologiju i uslove koji odgovaraju najvišim produkcijskim standardima.
Pre Svetog pričešća ne uzimamo ni hranu, ni kafu, ni cigaretu — pred Hrista dolazimo čisti i praznog stomaka. Uzdržavanje od ponoći nije samo pravilo, već način da naš prvi susret tog dana bude susret sa Isusom.
U Srbiji je trenutno aktivno 12 požara na otvorenom, a prvi put od izbijanja požara u Deliblatskoj peščari satelit ne očitava žarišta. Na Goču i Stolovima situacija je stabilna, rekao je načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Luka Čaušić.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije objavio je upozorenje za područje Deliblatske peščare na nepovoljne meteorološke uslove sa aspekta nastanka i brzog širenja požara na otvorenom.
Ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov govorila je danas o požarima koji su pogodili Srbiju i o najkritičnijem žarištu u Deliblatskoj peščari. Takođe, ističe da se priprema širi plan obnove i sanacije Deliblatske peščare.
Letnja škola, koja se tradicionalno održava u Vrdniku od 24. do 28. avgusta 2026. godine, otvorena je juče u prisustvu ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milice Đurđević Stamenkovski, Biljane Barošević, pomoćnika ministra u Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom, sa saradnicima, kao i Tatjane Stojšić Petković, predsednice NOOIS-a, Ivanke Jovanović, izvršne direktorke NOOIS-a i mentorke Akademije, i Tine Dragićević.
U stravičnoj nezgodi koja se dogodila jutros u 06.42 časova u Barajevu, u Ulici Nova 27 kod kućnog broja 1, teške telesne povrede zadobili su motociklista B. M. (29) i putnica iz autobusa V. E. (54).
Dve osobe poginule su jutros u teškoj saobraćajnoj nesreći na ulazu u selo Kljajićevo kod Sombora, kada je teretno vozilo u punoj brzini naletelo na radnike koji su izvodili radove na rekonstrukciji deonice.
Predsednik SAD Donald Tramp proglasio je vanredno stanje zbog stranih pretnji američkoj elektroenergetskoj mreži, upozoravajući da oprema proizvedena u inostranstvu može da sadrži ranjivosti koje bi omogućile sabotažu, neovlašćen pristup i čak daljinsko ugrožavanje snabdevanja električnom energijom.
Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin potvrdio je da se u Moskvi lično sastao sa direktorom CIA Džonom Retklifom, čime je prvi put otkriveno ko je sa ruske strane sedeo za stolom tokom misteriozne posete američkog šefa obaveštajne službe.
Dvojica ruskih državljana vode se kao nestala posle katastrofalnog naleta blata i vode na graničnom prelazu Girong između Kine i Nepala, dok se trenutno utvrđuje gde se nalaze još trojica Rusa, saopštila je Ambasada Rusije u Pekingu.
Folksvagen će u okviru novog talasa štednje ukinuti 25 odsto radnih mesta u menadžmentu, dok sindikati upozoravaju da bi, zajedno sa već dogovorenim smanjenjima, broj ugašenih radnih mesta u nemačkom automobilskom gigantu mogao da dostigne čak 140.000.
Drugi dan Međunarodnog filmskog festivala u Nišu doneo je novu dozu vrhunske zabave, krcate tribine Letnje pozornice i sjajne reakcije publike na premijerna ostvarenja i prateće sadržaje.
I zelene i crvene jabuke obezbeđuju važne hranljive materije poput vlakana i vitamina C. Iako postoje manje razlike u ukusu i broju kalorija, nijedna nije značajno zdravija od druge.
Istraživači su otkrili mehanizam u mozgu mužjaka miševa koji bi mogao da pokreće veću želju za alkoholom kada su životinje socijalno izolovane, navedeno je u istraživanju koje je objavljeno u časopisu "Nature Neuroscience".
Američka kompanija Meta, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, pristala je danas da plati najviše 16,68 milijardi dolara i uvede značajne promene na svojim platformama kako bi okončala spor sa 29 saveznih država SAD, koje su je optužile da je društvene mreže dizajnirala tako da izazivaju zavisnost kod dece.
Pojava prvih sedih vlasi često nas zabrine jer odmah pomislimo na česta farbanja i sate provedene kod frizera. Ipak, savremeni trendovi u nezi kose nude praktična rešenja koja izgledaju prirodno, moderno i zahtevaju manje održavanja. Među njima se posebno izdvaja jedna topla jesenja nijansa.
Transrodna pevačica Nataša Maza tvrdi da je ostala bez krova nad glavom i novca, da joj porodica nije pružila pomoć, kao i da već danima nema šta da jede.
Folker Stanko Nedeljković Bađi decenijama važi za jednog od najtraženijih pevača kada su u pitanju privatna veselja, a mi smo došli do detalja iz privatnog života!
Bivša rijaliti učesnica, Marija Ana Smiljanić, podelila je sliku sa sinom i istakla da je u novoj fazi života u kojoj joj mir i tišina najviše prijaju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.