ŠAMARČINA ĐILASU I SZS! Nebojša Bakarec otvoreno o odluci Ustavnog suda o vanrednom stanju!

Ustavni sud je 21.05.2020. odbacio sve inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja, i sve zahteve za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporene odluke. Jednostavno rečeno Ustavni sud je odlučio da je vanredno stanje uvedeno na zakonit i ustavan način

Odluka je doneta jednoglasno - svih osam sudija Velikog veća glasalo je da se ove inicijative odbace (predsednik Snežana Marković i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec, dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan). Kapa dole sudijama. Odoleli su pritiscima i pretnjama Đilsovog SzS.

Svojim obrazloženjem Ustavni sud je održao divnu lekciju iz ustavnog prava neznalicama koje su inicijative podnele. A te neznalice su: Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, Janko Veselinović, Slobodan Samardžić, Zoran Lutovac. U suštini, Ustavni sud je jezikom pravne nauke oborio sve neistine koje su mesecima iznosili Đilas, Obradović, Jeremić i ostali iz SzS (da vlast nije ispravno procenila težinu situacije, da je trebala da uvede „vanrednu situaciju“, da nisu bili ispunjeni uslovi za uvođenje vnrednog stanja, da je narušena podela vlasti, da je uvedena diktatura, da je Skupština morala da se sastane, da su predsednik Republike, predsednica Narodne skupštine, predsednica Vlade i ministar odbrane zloupotrebili funkcije, da je odluka o vanrednom stanju morala da sadrži obrazloženje, itd.

Svojom presudom, Ustavni sud je u svemu dao za pravo nadležnima koji su uveli vanredno stanje. Sud je utvrdio da su prilikom uvođenja vandrednog stanja bili ispunjeni svi konstitutivni elementi i obeležja vanrednog stanja: 1) ustavni uslov – „javna opasnost koja ugrožava opstanak države ili građana“; 2) zaštitni objekat – „država ili građani“; 3) sredstva ili mehanizmi zaštite – „mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava“; 4) cilj – delotvornost u prevazilaženju javne opasnosti i hitnost povratka u redovno ustavno stanje; 5) njegov privremeni karakter; 6) ustavni elementi postupka za proglašenje vanrednog stanja (državni organ, odnosno državni organi koji proglašavaju vanredno stanje i odluka o proglašenju vanrednog stanja).
U svom obrazloženju Ustavni sud je potvrdio da su nadležni ispravno procenili težinu opasnosti i u skladu sa tim doneli prave mere: „Ustavni sud nalazi da se pojava zarazne bolesti (…) mogla smatrati opasnošću koja značajno ugrožava zdravlje šire populacije stanovništva, a time dovodi u pitanje normalno odvijanje života u državi, uključujući i funkcionisanje njenih institucija, javnih službi i privrede, a naročito zdravstvenog sistema“.

Ustavni sud je istakao da vanredna situacija nije delotvorna mera, a da vanredno stanje jeste: „Po mišljenju Ustavnog suda, pravni „kapacitet“ vanredne situacije ni približno ne garantuje takvu delotvornost reagovanja državnih organa i službi kao što to čini vanredno stanje“.

Ustavni sud je potvrdio da su bili ispunjeni svi uslovi za uvođenje vanrednog stanja i da niko ne može tvrditi drugačije: „Ustavni sud ocenjuje da bi se zarazna bolest COVID-19 mogla smatrati „javnom opasnošću koja ugrožava opstanak države ili građana“, u smislu člana 200. stava 1. Ustava. Stoga, Ustavni sud ističe da se ne može zaključiti da nije bio ispunjen ustavni uslov za proglašenje vanrednog stanja“. Ustavni sud je konstatovao da vanrednim stanjem nije narušena podela vlasti, da poremećaj nadležnosti jeste privremena i normalna odlika vanrednog stanja i da to ide u korist građana: „Ustavni sud ukazuje na to da poremećaj nadležnosti, jeste opšte obeležje vanrednog stanja i da to nije dokaz da je podela vlasti narušena, niti da su kontrolni mehanizmi pravne države prestali da funkcionišu (…) u vanrednom stanju, bez obzira na poremećaj nadležnosti najviših državnih organa, to ne ide na štetu građana, nego njima u korist“.

Ustavni sud je u vezi sa tim istakao privremenost vanrednog stanja:„Institut odstupanja od ljudskih prava vezuje se za vanredno stanje i privremenog je karaktera, jer ova odstupanja traju najviše koliko i vanredno stanje. Jedno od bitnih obeležja vanrednog stanja jeste i njegovo vremenski ograničeno trajanje, tj. privremenost“.

Ustavni sud je potvrdio ustavnost sprovedenog načina odlučivanja o proglašenju vanrednog stanja: „Ustav je predvideo alternativni način odlučivanja o proglašenju vanrednog stanja. U tom slučaju, ukoliko hitnost i ozbiljnost situacije to nameću, odluku o vanrednom stanju zajedno donose predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, čime je prema mišljenju Ustavnog suda, ovakvim alternativnim odlučivanjem sačuvan „duh“ ravnoteže koji odlikuje svaki, u osnovi, parlamentarni sistem, odnosno ovakvo rešenje je u skladu sa zahtevom „ravnoteže i uzajamne kontrole“ iz člana 4. stav 3. Ustava, pa se time onemogućava i eventualna zloupotreba vanrednog stanja“.

Ustavni sud je konstatovao da obrazloženje kao prilog odluci o uvođenju vanrednog stanja nije bilo neophodno, zbog toga što je decenijska praksa da se ne objavljuju obrazloženja bilo kog opšteg pravnog akta:„U pogledu navoda inicijativa da osporena Odluka ne sadrži obrazloženje, i to striktno i formalno pravno obrazloženje za donošenje odluke o vanrednom stanju kao sastavnom delu te odluke, Ustavni sud ističe da se prilikom objavljivanja odluke o proglašenju vanrednog stanja ne objavljuje obrazloženje, kao što se ne objavljuje obrazloženje bilo kog opšteg pravnog akta“.

Ustavni sud je dao za pravo predsedniku Republike, predsednici Narodne skupštine, predsednici Vlade i ministru odbrane u njihovom postupanju: „predviđeno je da predsednik Narodne skupštine, u slučaju ratnog ili vanrednog stanja, obaveštava predsednika Republike i predsednika Vlade da Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane.

Dakle, Ustavni sud konstatuje da ni u jednom od navedenih akata nije predviđena obaveza predsednika Narodne skupštine da sazove ovo telo radi proglašenja vanrednog stanja pre nego što samostalno proceni da li je Narodna skupština u mogućnosti da se sastane. Ako proceni da Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, o tome obaveštava predsednika Republike i predsednika Vlade. Saglasno navedenom, u konkretnom slučaju predsednik Narodne skupštine je 15. marta 2020. godine obavestio predsednika Republike i predsednika Vlade o nemogućnosti sastajanja Narodne
skupštine, čime je bio ispunjen uslov za primenu člana 200. stav 5. Ustava, prema kome odluku o proglašenju vanrednog stanja donose predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade“.(…) Ustavni sud nema ustavno, niti drugo pravno „merilo“ na osnovu kojeg bi mogao dovesti u pitanje obaveštenje predsednika Narodne skupštine da parlament nije bio u mogućnosti da se sastane“.

Ustavni sud je dao za pravo predsedniku Republike, predsednici Narodne skupštine, predsednici Vlade, kada su procenili da je efikasnost važnija od reprezentativnosti, i da ne treba da čekaju da nastanu nesagledivo štetne posledice: „Dakle, reprezentativnost, kao kriterijum kojem Ustav daje prednost u odnosu na efikasnost odlučivanja o vanrednom stanju, ustupa, voljom Ustava, a ne protivno toj volji, mesto efikasnosti, jer „čekanje“ da se steknu uslovi za sastajanje narodnog predstavništva mogu imati nesagledivo štetne posledice i sprečiti državu da deluje hitno na otklanjanju uzroka proglašenja vanrednog stanja“.

Na kraju Ustavni sud je konstaovao da ni jedna od 25 podnetih inicijativi nije utemeljena, i da ih odbacuje:„Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud konstatuje da navodi podnosilaca inicijativa nisu ustavnopravno utemeljeni, odnosno da iznetim razlozima u inicijativama nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja, te je podnete inicijative odbacio“.

Još na početku vanrednog stanja, na tu temu se u listu „Politika“ 28.03.2020. oglasio prof. dr
Zoran R. Tomić, redovni profesor Upravnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i ekspert za ustavno pravo. On je nepogrešivo istakao da je faktor „vreme“ od presudnog značaja u donošenju odluka tokom pandemije, da bi skupštinska debata o uvođenju vanrednog stanja bila „nepotrebno gubljenje veoma cdragocenog vremena“ i da su predsednik Republike, predsednica Narodne skupštine i predsednica Vlade nastupili „štiteći javni poredak, od konkretne pošasti, s bespogovornom obavezom da postupaju odlučno, a obazrivo i legitimno, i politički i na temelju konsutntskih respekrabilnih medicinskih znanja. I bona fide i lege artis (…)“. I iz ostatka teksta profesora Tomića se vidi da ne smatra da su ocene o neustavnosti vanrednog stanja utemeljene.

Podnosilac žalbe Ustavnom sudu, Boško Obradović je u Skupštini Srbije 10.05.2020., dakle i pre nego što je Ustavni sud doneo odluku, otvoreno pretio sudijama i Ustavnom sudu u celini, kada je izjavio:„Pasivan bojkot ne vodi ničemu a pobuna protiv aktuelne vlasti će biti u svim vidovima gerilskih akcija protiv vlasti (… )Obaviću razgovore sa svima koji su spremni na pobunu protiv ove vlasti (…) mi više Ustavni sud nemamo i da ćemo morati da se obračunamo sa antiustavnim Ustavnim sudom Srbije“. Kada i kako ugojeni Obradović planira da se obračuna sa Ustavnim sudom, to nije objasnio. Možda želi da lupa glave sudijama, o kameno stepenište suda, kao što je lupao glavu Marjana Rističevića?

Pretnjama i uvredama na račun Ustavnog suda, pridružili su se i ostali predstavnici SzS, 25.05.2020. Tako je predsedavajući SZS, Janko Veselinović, izjavio da: „Obrazloženje Ustavnog suda (…) predstavlja politički dirigovanu odluku kojom se taj sud stavio na stranu rušitelja ustavnog poretka i pokazao da nije ništa drugo nego mesni odbor SNS“. Veselinović je odluku suda nazvao „sramnim dokumentom“. Predsednik udruženja građana „DPS“, penzioner Slobodan Samardžić je izjavio da: „posle obrazloženja Ustavnog suda, Ustav Srbije „više nema zaštitnika“ u toj instituciji“.

Kao što je Ustavni sud odbacio niz velikih laži đilasovaca koje se tiču vanrednog stanja, isti slučaj će biti i sa ostalim lažima koje su Đilas i njegovi sejali tokom vanrednog stanja. Za te laži ne postoje sudovi, osim suda javnosti. Najviši sud javnosti zasedaće 21. juna. Tada će građani definitivno odbaciti i ostale laži đilasovaca.