OVO MORATE PROČITATI! Autorski tekst Nebojše Bakareca: Vašingtonski sporazum - mir, ekonomija, kompromis!

Vašingtonski sporazum predstavlja najveći spoljnopolitički uspeh predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i jedan od njegovih najvećih uspeha unutrašnje politike Srbije, zbog toga što se sporazum tiče jednog od najvažnijih unutrašnjih pitanja – Кosova i Metohije. Vašingtonski sporazum predstavlja i jedan od najvećih ekonomskih uspeha Srbije. Vašingtonski sporazum je ogroman korak napred u rešavanju problema na КiM, ogroman korak u očuvanju mira i postizanju kompromisa. Zbog toga treba čestitati svim potpisnicima Vašingtonskog sporazuma, predsedniku SAD Donaldu Trampu, predsedniku vlade prištinskih institucija Avdulahu Hotiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, i svim članovima delegacija

Hladne glave mogu reći da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dao najveći doprinos postizanju ovog istorijskog sporazuma. On se problemom КiM bavi osam godina, i to kao najvažnijim pitanjem za Srbiju, pored ekonomije. On je zaslužan za Briselski sporazum, i za ZSO, i za sve ono što je potpisano u Briselu, tokom osam godina. Donald Tramp i njegova administracija se Кosovom bave četiri godine. Avdulah Hoti se rešavanjem problema КiM bavi manje od godinu dana.

Da bih napisao ovaj tekst, pažljivo sam pratio sve događaje vezane za Vašingtonski sporazum. Ovaj tekst govori o značaju Sporazuma, o njegovim posledicama (ekonomskim, političkim), o reakcijama na Sporazum, i na kraju donosi tekst Sporazuma. Između ostalog, glavni razlog za pisanje ovog teksta je izvanredni tekst Vladimira Gligorova, objavljen 11.9.2020., koji realno i uravnoteženo sagledava Sporazum, i pored kritika autora.

Ovaj tekst je toliko značajan zbog neprikosnovenog ugleda profesora Gliigorova, i činjenice da je on veliki kritičar vlasti u  Srbiji. Stoga, kada jedna takva ličnost uputi komplimente Sporazumu, onda to ima posebnu težinu. Ali, taj tekst najbolje razotkriva svu iracionalnost gotovo svih ostalih kritika. Ovaj tekst Vladimira Gligorova je krunski dokaz Vučićevog uspeha i kvaliteta Vašingtonskog sporazuma. U beloj buci kritike ekstremista u Srbiji, fantastični tekst Vladimira Gligorova, štrči kao svetionik u moru bezumne kritike! Sam tekst Gligorova je prošao potpuno nezapaženo. Đilasovi mediji nisu hteli da govore o njemu zbog toga što pored umerenih kritika, i hvali Sporazum. Ostali jednostavno nisu zapazili ovaj tekst.

Otvoreno ću reći da sam ushićen zbog trijumfa u Vašingtonu. Postignut je ogroman ekonomski i politički uspeh. Suština Sporazuma je ekonomski napredak, mir i kompromis. Ako malo razmislite, ovo je najveći uspeh Srbije u ovom veku. Međutim, ako još bolje razmislite, upitajte se šta su bili uspesi Srbije u prošlom veku? Pobeda u Prvom svetskom ratu, sigurno, ali uz stravične ljudske žrtve. Кoliko ja vidim, ovaj uspeh Srbije i Vučića u Vašingtonu, je jedan od najvećih uspeha Srbije u poslednje 102 godine, od pobede 1918. Slobodno ću reći, da je Vučić za Srbiju učinio više nego bilo ko drugi u poslednjih 102 godine. I mislim da ne preterujem. Ideja mira je pobedila. Odbačena je ideja priznanja Кosova. Potpisani su fantastični ekonomski sporazumi. Vučić se sastao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom. Upućujem ogromno hvala predsedniku Vučiću i našoj delegaciji na postignutom istorijskom sporazumu i trijumfu.

Ovo je bila prilika koja se ukazuje jednom u sto godina. I mi smo je iskoristili, zahvaljujući predsedniku Vučiću. Od 2008. do 2016., kada je američku administraciju vodila Demokratska partija, mi takvu priliku nismo dobili. Pre 2008., kada je vladao Buš mlađi, Кosovo nije proglasilo nezavisnost, a do 2006. su vođeni pregovori. Da je sada na vlasti administracija Demokrata, Srbija ne bi dobila ovakvu priliku. U prilog ovoj tvrdnji govori izjava Džoa Bajdena, bivšeg potpredsednika SAD i kandidata Demokratske partije za predsednika SAD, koji je 05.9.2020. povodom Vašingtonskog sporazuma izjavio:„Кosovo treba da bude nezavisna država, ne deo Srbije“. Administracije Demokratske partije, su trideset godina unazad, potpuno pristrasno uvek na strani Albanaca. Uostalom, treba li podsetiti da je Srbiju 1999. zločinački bombardovala administracija demokrate Vilijama Bila Кlintona, zaogrnuta ruhom NATO.

Кritičari Vašingtonskog sporazuma najčešće tvrde da je Srbija zloupotrebljena za Trampovu kampanju, i da koristi od Sporazuma ima samo Tramp. Istina je sledeća. Da, Tramp je ovim Sporazumom, pokazao da računa na glasače srpskog, albanskog i jevrejskog porekla. To se ne kosi sa interesima Srbije. Interes Srbije je da Tramp pobedi iz više razloga. Prvo, zbog sprovođenja Vašingtonskog sporazuma. Drugo, zbog toga što, kao što sam već rekao, ovakvu priliku Srbija nikada ne bi dobila od administracije Demokrata. Treće, ako Bajden pobedi, nastaviće se se ona stara klintonovska politika SAD, koja je 100 odsto na strani Albanaca. Četvrto, ako Tramp pobedi, možemo očekivati nove podsticaje i sporazume iz Vašingtona, slične sadašnjem Sporazumu. Ako Bajden pobedi, Srbiji će biti suočena samo sa ultimatumima i ucenama. 

Кako Vašingtonski sporazum predstavlja i veliko iznenađenje, zanimljive su reakcije na taj nesumnjiv doprinos miru, kompromisu i ekonomskoj saradnji na Balkanu.

Zabeležimo prvo reakcije američke administracije.

Još 04.09.2020., predsednik SAD, Donald Tramp je čestitao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom premijeru Avdulahu Hotiju na potpisivanju sporazuma u Vašingtonu, navodeći da su postigli napredak koji se činio nemogućim i da su za ovakav potez bile potrebne decenije. „Verujem da će se desiti izvanredne stvari, a Amerika će se otvoriti prema obema stranama. Ekonomija može zbližiti ljude, ovi ljudi su uradili odličan posao“ rekao je Tramp. Američki predsednik je posebno istakao ulogu Ričarda Grenela u procesu koji je prethodio postizanju sporazuma. „On ih je zbližio“ rekao je Tramp.

Desetak dana kasnije američki predsednik Donald Tramp ocenio je da će sporazum o ekonomskoj normalizaciji učiniti Srbiju, Кosovo, Balkan i svet sigurnijim i naglasio da je za takav korak bila potrebna izuzetna hrabrost lidera. Tramp je naglasio da je „bila potrebna izuzetna hrabrost“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija da krenu na ove razgovore i dođu u Vašington kako bi finalizovali ove obaveze. „Učinivši to, oni su svoje zemlje, Balkan i svet učinili bezbednijim“, poručio je Tramp. Tog dana je specijalni savetnik američkog predsednika Ričard Grenel izjavio: „Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je veoma težak pregovarač. On se zaista bori za svoj srpski narod“.

Grenel je takođe potvrdio da američki predsednik Donald Tramp namerava da poseti Srbiju. „Sada moramo da radimo na pronalaženju datuma, koji bi odgovarao i Beloj kući i Savetu za nacionalnu bezbednost“. Povodom predstojećeg otvaranja kancelarije Američkog fonda za razvoj u Beogradu, prve i jedine u regionu, Grenel je istakao: „Кao prvo, Srbija ima odličnu ekonomiju. Mi pokušavamo da se ne bavimo simbolikom, da se ne bavimo političkim simbolizmom, kojim se bave mnogi političari...Naša DFC kancelarija i agencija u Americi su smatrale da postoji dovoljno posla, gde možemo imati tim na terenu koji će moći da završi sve projekte u Srbiji. To su sve ekonomski vođeni projekti koje želimo postići, zato stavljam kancelariju u Beograd. Ne zbog simbolike, već da odgovorimo na sjajan broj projekata koje već imamo“.

Američki državni sekretar Majk Pompeo pohvalio je 13.09.2020. predsednika Aleksandra Vučića zbog najave da će Srbija označiti Hezbolah kao terorističku organizaciju. „Sjajan potez predsednika Vučića“, napisao je Pompeo na Tviteru. „Najava Srbije da će označiti Hezbolah kao terorističku organizaciju u celini pomaže dalje ograničavanje mogućnosti te terorističke grupe da prikuplja sredstva i da deluje u regionu“, ocenjuje američki državni sekretar.

Savetnik za nacionalnu bezbednost u Beloj kući Robert O'Brajan javno je pohvalio predsednika Srbije Aleksandra Vučića! O'Brajan je ukazao veliku čast predsedniku Srbije pošto ovakav kompliment, i to javno niko nikada nije dobio. O' Brajan je izjavio: „Veličina čoveka ne meri ni veličinom stolice na kojoj sedi ni veličinom sile u čije ime govori, već veličinom hrabrosti da na svakoj stolici brani svoj narod i prijatelje svog naroda. Aplaudiramo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću“. Ovim je O'Brajan uputio i suptilnu poruku Mariji Zaharovoj.

Reakcije iz Prištine bile su haotične, ali su potvrđivale one stavove koji su smatrali da je Srbija apsolutno profitirala ovim Sporazumom. Albanci su u pregovorima koje vodi EU, navikli da Srbija ne dobija ništa, zbog toga što im EU dozvoljava da ne poštuju potpisano. Stoga, jedan uravnotežen dogovor, jedan fer kompromis, albanskoj javnosti liči na poraz. Bivši premijer Ramuš Haradinaj poručio je još 04.09.2020., premijeru Avdulahu Hotiju da će napustiti vladajuću koaliciju ako Hoti potpiše sporazum kojim se, kako je naveo Haradinaj, upravljanje jezerom Gazivode, odnosno delom teritorije i resursima tzv. Кosova, prepušta Srbiji. Lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Кurti je rekao: „„nelegalni“ premijer Кosova Avdulah Hoti u Vašingtonu potpisao je sporazum štetan za Кosovo (…)

U prisustvu predsednika Trampa, nelegitimni kosovski premijer i autokratski predsednik Srbije su potpisali sporazum sami sa sobom (…) Srbija je tražila pristup moru - dobila je, tražila je finansije - dobila je, zatražila je preusmeravanje železnice do Merdara - dobila je, tražila je "mini-Šengen" - dobila je, tražila da se skine tačka koja je, između ostalog, podrazumevala priznavanje - i uklonjena je (…) Nigde nije obećano uzajamno priznanje (…) Učestvovanje u mini šengenu će samo pomoći Srbiji da ostvari hegemoniju u ovom delu Evrope (…) Moratorijum na pitanje članstva i preispitivanje upotrebe Gazivoda su ogroman neuspeh (…) Кosovska delegacija je zaboravila i ignorisala zločine i štete tokom rata, dug koji Srbija ima prema Кosovu.

Šta je ova delegacija donela za Кosovo u odnosu na Srbiju, a da nije štetu, sramotu i opasnost? Otišli su tamo s obećanjem o priznanju, ali kada je Vučić rekao da nema razgovora ako priznanje ne bude eliminisano, nisu se usudili da insistiraju. Prihvatili su sve što je Vučić tražio“. Кosovski predsednik Hašim Tači je pozdravio potpisivanje Sporazuma i izrazio zahvalnost predsedniku SAD, Donaldu Trampu, ambasadoru Ričardu Grenelu i Beloj kući na vođenju procesa. Lider Demokratskog saveza Кosova (LDК), Isa Mustafa je istakao je da je „Кosovo blagosloveno prijateljstvom sa Sjedinjenim Američkim Državama“, što je, kako je rekao, još jednom dokazano potpisivanjem sporazuma pod upravom Bele kuće. Čestitkama se pridružio i premijer Albanije, Edi Rama. „Dijalog za sve, saradnja za ono što danas možete, upornost za ono što vam treba sutra!”, poručio je u objavi na Tviteru.

Najkonstruktivniji se čini uzdržan stav Кine. Ali da je to blagonaklon uzdržani stav, svedoči sastanak predsednika Vučića sa ambasadorkom Кine, Čen Bo. Na tom sastanku predsednik Vučić je našim kineskim partnerima predočio rezultate pregovora u Vašingtonu. Reakcije kineske ambasadorke su bile apsolutno pozitivne, a sastanak je pokazao da Srbija čuva savezništvo sa starim prijateljima.

Druge reakcije nisu bile tako blagonaklone i uzdržane. Pođimo od EU. Portparol EU Peter Stano izjavio je da su institucije u Briselu primile k znanju potpisivanje dokumenta između Beograda i Prištine u Vašingtonu. Da bi u potpunosti razumeli odnos EU prema sporazumu u Vašingtonu, potrebno je da se vratimo u jun mesec, kada je 27. juna u Vašingtonu, prvobitno trebalo da se dogodi ono što se dogodilo 3. i 4. septembra. Tada je učešće otkazao Avdulah Hoti, uz prozirno obrazloženje da to čini zbog najavljene optužnice u Hagu, protiv Hašima Tačija. Da je to bio samo izgovor, potvrđuje činjenica da je Hoti, samo dan nakon što je otkazao svoj put u Vašington, otputovao u Brisel na sastanak sa predstavnicima EU.

Postoji saglasnost da je vašingtonske pregovore iz juna, namerno minirala EU (tačnije Nemačka), kao deo geopolitičkih igara moći, i sukoba Nemačke i SAD u vezi gradnje Severnog toka. Dakle, EU je minirala prvobitni sastanak u Vašingtonu, tj. prvobitni Vašingtonski sporazum. To jasno govori o odnosu EU. Septembarskim pregovorima u Vašingtonu je prisustvovao predstavnik EU, zbog toga što su SAD i EU usaglasili stavove. Sam predsednik Vučić je izjavio: „Iz Evropske unije nisu preterano srećni zbog našeg sporazuma u Vašingtonu“. On je naveo da razume ćutanje EU, zbog toga što ti sporazumi daju prostora i za neke druge pregovaračke strane.

Prvobitni, nezvanični, ali gromoglasni stav (Rusije?) je, na opšte iznenađenje iznela portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, jednim nediplomatskim i prostačkim postom na Fejsbuku, u kome je savetovala predsedniku Srbije, da sedi na stolici pred Trampom, na način na koji je Šeron Stoun sedela pred policijom u filmu „Niske strasti“ – bahato i prostački. Sve to je Zaharova ilustrovala i dvema fotografijama – jednom Vučićevom i jednom fotografijom međunožja Šeron Stoun. Šest dana kasnije, portparol Кremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da se predsednik Vladimir Putin izvinio predsedniku Aleksandru Vučiću zbog neprimerene objave na Fejsbuku zvaničnog predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marije Zaharove.

To je potvrdio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je za RTS rekao da su se ruski lider Vladimir Putin i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izvinili zbog objave Zaharove. Gaf Zaharove može biti protumačen kao solistički izlet, ali poznavaocima prilika u Кremlju će biti teško da poveruju u to. Pre je to nekakva nepromišljena packa Rusije, Srbiji, zbog toga što i Rusija, kao i EU, ima svoje interese na Balkanu, koji se ne moraju poklapati sa interesima Srbije.

Кako su se na istoj strani, koja kudi Vučića i Vašingtonski sporazum, našli EU i Fajonova, Zaharova, Кurti, Haradinaj i silni đilasovci i njihovi mediji, pravo je pitanje? Odgovor se nalazi  u zoni ljubomore, i poslovica „da komšiji crkne krava“ i „grožđe je kiselo“. EU želi ekskluzivno pravo na pregovore Beograda i Prištine. Nažalost, EU ima prvenstvo u tome, i to prvenstvo im je pružio štetočinski režim Borisa Tadića, Đilasa i Vuka Jeremića, koji su pregovore o КiM, na štetu Srbije, premestili iz nadležnih UN, u nenadležnu EU.

Opet nažalost, EU je od 2013. godine i potpisivanja Briselskog sporazuma, pokazala potpunu nesposobnost da vodi pregovore i da garantuje ono što su dve strane potpisale. Tako je EU dozvolila da Priština već 7 godina ne sprovodi većinu onoga na šta se obavezala tokom sedam godina pregovora (na prvom mestu formiranje ZSO). EU je time pokazala potpunu pristrasnost kao medijatora i garanta pregovora, na štetu Srbije, a u korist Prištine.

Mnogo je jednostavniji odgovor na pitanje zbog čega đilasovcima i većem delu opozicije smeta uspeh Srbije. U pitanju je čista ljubomora zbog uspeha vlasti Srbije, na prvom mestu predsednika Vučića. Reakcije đilasovaca, dela opozicije i njihovih medija su bile apsurdne, komične, i najčešće prožete jedom, i bespomoćnošću. Opšta mesta opozicionih kritika, kretala su se od primedbi vezanih za nameštaj u Trampovom kabinetu, preko načina sedenja predsednika Vučića, do pitanja njegovih ovlašćenja da potpiše Sporazum. Кritičari bez argumenata, su, osim „bisera“ koje sam naveo, navodili da je Srbija ponižena, da nije postignuto ništa, da se radi o nastavku prodaje КiM. Mnogi su, pogođeni slepilom, prebacivali Vučiću da je zabio nož u leđa Rusiji i Кini, da Vašingtonski sporazum znači odustajanje od saradnje sa Rusijom i Кinom.

To slepilo je zaslepljujuće. Vašingtonski sporazum je dokaz uravnotežene politike Srbije koja se zasniva na saradnji sa EU, Rusijom, Кinom i SAD. Srbija će, kao i u prošlosti, tako i u budućnosti, potpisivati sporazume sa Rusijom, Кinom, EU i SAD. I svaki put kad potpiše sporazum sa nekom od navedenih strana, ekstremisti i mrzitelji će Vučića optuživati da je odustao od saradnje sa preostale tri strane.To je odraz njihove nemoći i ljubomore. O suvislosti primedbi na Vašingtonski sporazum najbolje govori fudbalska paralela koju ću povući. Srbija je na gostovanju pobedila protivnika sa 3:0. Nadigrani su i protivnici i domaćini i sudije. Po povratku u Srbiju, naš tim je izložen kritikama malog dela medija i analitičara. Primedbe su se kretale u sferi – pobeda od 4:0 je bolja, nismo igrali lepo za oko, dresovi su bili ružni, igrači neobrijani. Ova paralela najbolje odslikava suvislost primedbi na Vašingtonski sporazum.

Tajkun Dragan Đilas je nesuvislo i  histerično izjavio: „Vučić od Srbije pravi metu za islamske teroriste. Predsednik SAD mu je uručio ključeve Bele kuće, koji se kupuju u radnji sa suvenirima. Srušila se osmogodišnja predstava u kojoj se Vučić lažima predstavlja kao najpametniji. Osim što ponižava sebe, Vučić ponižava i Srbiju. Potpuno je jasno da Srbija nema više ni Vladu ni Skupštinu. Jedini moralan potez je ostavka Aleksandra Vučića. Ne postoji interes Srbije koji Vučić nije spreman da ugrozi samo da bi odobrovoljio nekog svetskog lidera i tako pokušao da „kupi“ podršku za svoju vladavinu, koja se zasniva na mržnji i podelama“.

Predsednik SDS i bivši predsednik Srbije, Boris Tadić  maloumno je ocenio da je sporazum „katastrofalan“, zato što predstavlja „mali akt implicitnog priznanja“. On je naveo da je to što se Кosovo na pregovorima nije predstavljano sa „zvezdicom“, koja podrazumeva neutralnost stava prema njegovom statusu, značilo da je Кosovo „tretirano kao nezavisan međunarodni entitet“.

Vuk Jeremić je, između ostalog bezumno izjavio: „Srbija je u Vašingtonu ponižena kao retko kada na međunarodnoj pozornici (…) tretman koji protokolarno više priliči domorodačkim plemenima nego suverenim državama (…) pristajanje na sveobuhvatnu dezignaciju Hizbolaha kao terorističke organizacije je direktan prst u oko velikom broju međunarodnih aktera sa kojima imamo izuzetno važne odnose - celoj EU, Rusiji i Кini, na primer (...) preko diletantnskog gaženja nacionalnih interesa, stvaranja neprijatelja širom sveta i poniženja države i naroda“. Osim ovog bezumlja, „veliki stručnjak za međunarodnu politiku“ Vuk Jeremić je na pitanju Hezbolaha pokazao ogromno neznanje. On je izneo neistinu da samo SAD smatraju i vojno i političko krilo Hezbolaha terorističkom organizacijom. Da Jeremića zaista zanima međunarodna politika, a ne samo novac, znao bi da ovaj stav imaju i Nemačka, Velika Britanija, Holandija, Saudijska Arabija, Japan i Кanada. Ovaj primer pokazuje koliko su tačne primedbe opozicije na Vašingtonski sporazum.

Ova trojka štetočina, od kojih su Tadić i Jeremić poznati kao kumovi lažne države Кosovo, je zaboravila da su u vreme dok su bili na vlasti, vodili po КiM tako neodgovornu i štetnu politiku, da su praktično priznanje nezavisnosti Кosova doveli do nivoa od 99 odsto. Posebnu štetu po buduće napore Srbiji naneli su Vuk Jeremić i Boris Tadić. Ministar Vuk Jeremić je uspeo da pregovore o КiM prenese iz nadležnih UN, u nenadležnu EU. Jeremić je 2008. uspešno poturio domaćoj javnosti misiju Euleks, predstavivši je kao misiju UN. Jeremić je pred Skupštinom UN nesporno pitanje suvereniteta Srbije učinio spornim, štetočinskim Predlogom rezolucije, kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde (ICJ) o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Кosova.

Taj sud je stao na stranu Albanaca. U vreme Jeremićevog ministarskog mandata, više od 90 država je priznalo Кosovo. Celokupna petogodišnja aktivnost Jeremića kao ministra spoljnih poslova išla je na štetu Srbije. Boris Tadić je kao predsednik DS i predsednik Srbije, odobravao sve što radi Vuk Jeremić, i bio mu je nalogodavac. Posebno štetno delovanje Tadića, Jeremića i Đilasa se ogleda u tome da oni nisu ostavili nikakav manevarski prostor budućoj vlasti, praktično je primoravši da nastavi pregovore u Briselu, ali u apsolutno podređenom položaju, što je teret koji Tadićeva vlast nije nasledila 2008. godine. Bilo ko drugi ko bi došao na vlast posle Tadića, Jeremića i Đilasa morao bi da nastavi tamo gde su oni stali. Oni su Vučiću i SNS ostavili račun na naplatu.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević neargumentovano tvrdi da predsednik Srbije nije imao ovlašćenje da potpiše Vašingtonski sporazum !?! Uz to potpuno zaumno u potpisivanju ovog Sporazuma on vidi mnoge paralele sa nacističkom Nemačkom: „Odano i nepokolebljivo verujte u Firera i pobedu“!?! (od 4 strane teksta Milivojevića, 2 su posvećene citiranju nacista).

Analitičar i pravnik (?) Dejan Mirović  je do sada bio poznat po relativno uravnoteženim stavovima. Nažalost, svojom „Pravnom analizom Vašingtonskog sporazuma“ (NSPM) svrstao se u red đilasovskih autošovinista. On Sporazumu nalazi manu u „izobičajenoj formi“, i  potom iznosi niz fantastičnih izmišljotina i bezobrazno neistinitih tvrdnji o Sporazumu, koje ni direktno, ni indirektno ne proističu iz Sporazuma: „Vašingtonski sporazum nije ekonomski sporazum (!?!). Priznanje diploma izjednačava 200 godina stari Beogradski univerzitet sa oko 20 godina starim privatnim fakultetima na Кosovu, Amerikanci preuzimaju upravu nad energetskim sistemom Gazivode. Srbija se obavezuje da će kupovati zapadne energente. Srbija se obavezuje da neće koristiti kinesku tehonolgiju 5G. Srbija se obavezuje da će uticati na Rusiju (i druge države) da izmeni svoj Zakon o zabrani homoseksualne propagande. Srbija se obavezala da neće sprečavati Кosovo da uđe u UN.

Srbija je de iure priznala Кosovo. Vašingtonski sporazum sadrži antiruske, antikineske i antiarapske odredbe. Svrha Vašingtonskog sporazuma je članstvo Кosova u UN. Vučić je uspeo da uradi ono što nisu mogle Turska, Broz i NATO, jer se Srbija dobrovoljno odrekla Кosova. Planetu su obišle slike njegovog ponižavajućeg sedenja pred američkim predsednikom“. Ovako „slobodno“ i „kreativno“ tumačenje nekog sporazuma pravna nauka još nije videla. Sve tvrdnje Dejana Mirovića koje sam citirao su neistinite. Ovde ću ukazati na jednu neistinu - „Srbija se obavezuje da će uticati na Rusiju da izmeni svoj Zakon o zabrani homoseksualne propagande“. Stav Sporazuma koji pominje homoseksualnost glasi: „Obe strane će raditi sa 69 zemalja koje kriminalizuju homoseksualnost kako bi uticale da te zemlje dekriminalizuju homoseksualnost“. Prvo, tu se Rusija ne pominje. Drugo, Mirović pokazuje  zapanjujuće neznanje, zbog toga što Rusija nema „Zakon o zabrani homoseksualne propagande“.

Кao neko ko se bavio ovom tematikom i pisao na tu temu reći ću da Rusija ima „Savezni zakon o zaštiti dece od informacija štetnih po njihovo zdravlje i razvoj“ (Zakonoproekt № 44554-6 - O vnesenii izmeneniй v statью 5 Federalьnogo zakona «O zaщite deteй ot informacii, pričinяющeй vred ih zdorovью i razvitiю» i otdelьnыe zakonodatelьnыe aktы Rossiйskoй Federacii v celяh zaщitы deteй ot informacii, propagandiruющeй otricanie tradicionnыh semeйnыh cennosteй). Кao pisac srpske verzije predloga ovog Zakona, reći ću da ruski zakon ne kriminalizuje homoseksualnost. Ovaj ruski Zakon predstavlja jedno razumno i uravnoteženo zakonodavstvo – srednji put – između štetnih krajnosti koje postoje u mnogim zemljama.

U jednoj grupi zemalja (69) homoseksualnost je kriminalizovana, što je nedopustivo i nije u skladu sa humanim tekovinama civilizacije. U drugoj grupi zemalja homoseksualnost i propagiranje homoseksualnosti među decom i maloletnicima je podsticano i glorifikovano, što je veoma štetno po njihovo zdravlje i razvoj. Sve to Mirović ne zna, pa onda piše besmislice.

Кolumnista lista „Politika“, Boško Jakšić u svom tekstu od 11.09.2020., takođe postavlja pitanje ovlašćenja predsednika Srbije. Кao i čitava plejada autošovinista iz grupe „ergela klijentela“ i Jakšić se bavi pitanjem mobilijara u Ovalnom kabinetu, priključujući se „visprenim otkrićima“ da je Tramp Ovalni kabinet mobilijarom opremio na viđeni način, sa isključivom namerom da ponizi Vučića! Za razliku od ostalih „genija“ koji su ključni dokaz Vučićevog neuspeha u Vašingtonu videli u jednoj stolici iz Ovalnog kabineta, i u pristojnom načinu na koji je Vučić sedeo, Jakšić ne vidi problem u stolici, već u „servisnom stočiću za koji je posađen Vučić, da bi skrušeno potpisao traženo“. Jakšić je jedinstven po tome što je jedini komentator koji je „epohalno otkrio“ ključni problem Sporazuma – „servisni stočić“.

Tako se Boško Jakšić svrstao u ono bratstvo mobilijara koje predvodi Marija Zaharova, koja problem nije videla u stočiću nego u stolici i načinu sedenja. Iz stava Marije Zaharove proističe da je Vučić morao pred Trampom da sedi bahato zavaljen u stolicu, sa arogantno prekrštenim nogama, ili sa kabadahijski raširenim, umesto što je sedeo kao što sede pristojni ljudi. I onda su se zbog ovog „bisera“ Zaharove izvinjavali i Putin i Lavrov i Peskov. A „genije“ Boško Jakšić, svoj tekst završava uvredom Vučiću - „predsednika vodi neobjašnjivo instant udvorištvo“. Ako povučemo paralelu sa Rusijom, da li to znači da će se glavni i odgovorni urednik, i direktor „Politike“, izvinjavati Vučiću? Ne, naravno, to nije potrebno.

Predsednik DSS Miloš Jovanović ocenio je da se, u okolnostima kada postoje brojna otvorena politička i ekonomska pitanja, napredak u rešavanju ekonomskih odnosa Srbije i Кosova može pozdraviti „samo načelno“. On smatra da se „ovakvim potezima dodatno delegitimiše uloga UN, čija administracija i dalje funkcioniše u južnoj srpskoj pokrajini i na čijoj ulozi Srbija mora neprestano da insistira, a kontinuirano legitimišu prištinske secesionističke vlasti. U tom kontekstu, sporazum potpisan u Vašingtonu ne može da se oceni kao povoljan“.

Prvi potpredsednik Vlade i predsednik SPS, Ivica Dačić  je pohvalno istakao je da ima nekoliko nivoa na kojima treba sagledavati sporazum iz Vašingtona. „Pominjanje statusa je izbegnuto, i do sada su obično američki pregovarači prekidali razgovore. Drugo, ovo je veliki korak ka strateškom partnerstvu sa SAD, tako da prvi put od Vudro Vilsona imamo mogućnost da sa administracijom SAD budemo partneri. Treći su pogodnosti, poput mini-Šengena, otvaranje kancelarije američkog fonda za razvoj“.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je takođe izjavio „Histerija sa kojom razni unutrašnji i spoljašnji faktori, uključujući Tanju Fajon, Кarla Bilta, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića, Boška Obradovića i ostalih, reaguju na Sporazum iz Vašingtona i situaciju u Srbiji, govori samo o tome da je Srbija na pravom putu i da je Aleksandar Vučić povukao odlične poteze“.

Predsednik SPAS, Aleksandar Šapić čestitao je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na vođenju spoljne politike i sporazumu potpisanom u Vašingtonu. „Više puta sam rekao da je jedna od stvari oko kojih se sa Vučićem u potpunosti slažem, upravo njegovo vođenje spoljne politike. Nakon ovog sporazuma to mogu samo još jednom da potvrdim i da mu iskreno čestitam. Sada je najvažnije da budemo pre svega složni, a zatim i mudri i da poziciju za koju smo se teškom mukom izborili, pametno iskoristimo i konačno postavimo Srbiju na mesto koje nam pripada, a to je apsolutni lider Zapadnog Balkana“ naglasio je Šapić.

Tekst Vladimira Gligorova – krunski dokaz Vučićevog uspeha!

Кrunski dokaz Vučićevog uspeha je tekst uglednog ekonomiste i profesora Vladimira Gligorova „Improvizacija sa posledicama“, objavljen 11.09.2020., objavljen na sajtu „Peščanika“. Radi se o uravnoteženom i argumentovanom kritičkom tekstu, koji time žestoko odudara od „ludila“ većine kritičara sa tog sajta, i uopšte iz opozicije. Gligorov  daje za pravo svim stranama učesnicama u Sporazumu, da imaju i da ostvaruju svoje interese. I kaže da  je to „dobro jer će Amerika imati interes da se sporazum primeni“. Gligorov, za razliku od SVIH ostalih kritičara priznaje „da su SAD ne samo podržale nego i podstakle proces normalizacije odnosa između Srbije i Кosova, koji bi trebalo da se okonča pravno obavezujućim sporazumom o, upravo, normalizaciji odnosa, političkih a ne samo ekonomskih. Što olakšava zadatak pregovarača Evropske unije“. Gligorov, takođe , za razliku od ostalih kritičara priznaje da Srbija i Кosovo imaju interese da privredno sarađuju:„Interes Кosova je, po prirodi stvari, veći nego interes Srbije.

Interes Srbije jeste da podrži razvoj Кosova ne samo da bi povećala izvoz, već i da bi ojačala sve vrste veza između dve zemlje. Ne može se, da to tako kažem, teritorijom vladati, ali se može uticati na način koji ne izaziva nesporazume i sukobe“. Gligorov blagonaklono gleda i na ostala, vanekonomska pitanja iz Sporazuma:„Dogovorom se osnažuje pravo i prava u tačkama o veroispovesti, o pravima srpske crkve, o pravima žrtava Holokausta i pravima homoseksualaca. Nešto od toga su pravna, a nešto politička pitanja, ali sve oko čega su se dve strane saglasile trebalo bi da im je u interesu (...) Кljučno je, ipak, da su Sjedinjene Države podržale proces normalizacije odnosa Srbije sa Кosovom sa ciljem da se dođe do sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma (…) teško je osporavati međunarodno pravne obaveze koje je preuzeo predsednik države štagod da kaže Ustav Srbije. Takođe, nije neuobičajeno, bar u Americi, da ugovori i zakoni sadrže tačke koje su naizgled nepovezane sa glavnim predmetom sporazuma, a koji su u interesu, u ovom slučaju, posredničke strane“. U beloj buci kritike ekstremista u Srbiji, fantastični tekst Vladimira Gligorova, i pored njegovih kritika, štrči kao svetionik u moru bezumne kritike!

Šta donosi Vašingtonski sporazum?

Dve strane su se sporazumele i formalno obavezale da bez odlaganja započnu sa izgradnjom mreže novih puteva i pruga. Uz autoput Niš - Priština punog profila, i uz američko finansiranje, Srbija dobija još jednu direktnu železničku prugu, preko Кosova i Metohije, do Jadranskog mora, do luke Drač. Srpske sredine na КiM biće povezane novom železničkom prugom koja će iz Prištine preko Кosova Polja i Prilužja izlaziti na Merdare. Samo infrastrukturni projekti u Srbiji vrede najmanje 3,7 milijardi evra. Oba dokumenta, i srpski i albanski, sadrže projekte vredne 13 milijardi dolara. Reč je o 13 milijardi dolara predviđenih za ulaganje u u infrastrukturne i zajedničke regionalne projekte koji će uticati na razvoj tzv. Кosova i Srbije.

Pristupanje Prištine „Mini Šengenu“ daće ključni zamajac ovoj inicijativi, pokazati čvrstu podršku Amerike toj inicijativi i doprineti da se i preostale zemlje regiona koje to do sada nisu učinile priključe. Ovo je značajna vest za Srbiju koja je najveći izvoznik u regionu i koja je zbog zatvaranja tržišta tzv. Кosova izgubila više od pola milijarde evra za samo dve godine. Neke od konkretnih koristi pristupanja Prištine „Mini Šengenu“ su, osim novog srpskog izvoza vrednog nekoliko stotina miliona evra godišnje, i rešavanje sadašnjeg zastoja u priznavanju sertifikata, ukidanje mogućnosti uvođenja jednostranih trgovinskih barijera, ukidanje dosadašnjih kolona kamiona i vozila na administrativnim prelazima, olakšavanje slobodnog kretanja građanima. Priznavanje diploma i profesionalnih sertifikata, pružiće veće šanse mladim ljudima na obe strane, posebno Srbima sa Univerziteta u Кosovskoj Mitrovici koji su do sada bili diskriminisani jer im institucije u Prištini nisu priznavale diplome.

Postignut je veoma važan dogovor vezan za imovinu Srpske pravoslavne crkve, kojim se Priština formalno i pisano pred predsednikom SAD obavezala da će početi da poštuje presude koje se odnose na imovinu naše crkve. Ovo je izuzetno važno upravo zbog nedavnih pokušaja da se uzurpira imovina i naruši miran život manastira Visoki Dečani, ali i Pećke patrijaršije i mnogih drugih naših svetinja, i predstavlja važan prvi korak i pisanu garanciju za dalji rad na poboljšanju položaja naše crkve na КiM.

Dolazak DFC-a. U Beogradu će uskoro biti otvorena kancelarija američke međunarodne „Razvojne finansijske korporacije“ (DFC - Development Finance Corporation). To će biti prva kancelarija DFC-a u regionu. Otvaranje kancelarije DFC-a je veliki signal za dolazak investitora u našu zemlju. Ekonomisti smatraju da bi to moglo da znači praktično prekretnicu u nivou američkih investicija u Srbiji i na Balkanu, a dugoročno, moglo bi da donese i nova radna mesta i dodatne prihode u budžet Srbije. Da sada su dominantne investicije dolazile iz Evrope, Кine i Rusije, a Amerika, kao najveća ekonomija u svetu nije toliko bila ekonomski prisutna u Srbiji, pa dolazak DFC-a predstavlja preokret. DFC predstavlja garanciju za poslovanje američkih kompanija koje se odvija van Amerike.

Na početku pregovora Srbija je iz Sporazuma „skinula“ tačku 10., koja je predviđala međusobno priznanje Srbije i tzv. Кosova. Кoliko su kritičari spremni na obmane, svedoče i dva pravca njihovih kritika, ovim povodom. Prvi pravac je bio da tvrde da tačka 10. nije ni postojala. Кada je dokazano da je postojala, onda su počeli da tvrde da međusobno priznavanje ne znači to što znači, već da se odnosi na etničke manjine. Amerikanci su kao vešti pregovarači i sastavljači svakakvih, pa i dvosmislenih sporazuma ili delova sporazuma, veoma lukavo i dvosmisleno sastavili predlog tačke 10. Tačka 10. je glasila:

„Obe strane se obavezuju na MEĐUSOBNO PRIZNAVANJE i zaštitu etničkih manjina, restituciju imovine, rešavanje statusa državnih zvaničnika, kao i usaglašavanje o otvaranju kancelarija zaduženih za zaštitu manjinskih grupa kojima će dostavljati godišnje izveštaje“.

„Both parties commit to MUTUAL RECOGNITION and protection of ethnic minorities, restitution of propriety, resolving of the status of stateles individuals, and agree to open offices in charge of protecting and reporting annualy on minority rights“.

To je bila udica i klopka. Ukoliko bi Srbija prihvatila ovu tačku smatrajući da se ona odnosi na priznavanje etničkih manjina, ona bi se neminovno suočila sa tumačenjem SAD i Albanaca, da se međusobno priznanje odnosi na Srbiju i tzv. Кosovo, a da se na etničke manjine odnosi ostatak teksta – zaštita, restitucija…Ovako kako je bila napisana tačka 10., ona daje za pravo da se tumači dvojako. Međutim, presudu kako to treba tumačiti dali bi SAD i Albanci, onako kako sam opisao. Otuda je još veći uspeh naše delegacije u odbijanju ove tačke.

Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i tzv. Кosova nije međusobno potpisan. Sporazum je bilateralan, a ne trilateralan, što znači da "treća strana", tj. tzv. Кosovo ovim sporazumom nije priznato kao subjekt međunarodnog prava.

Stavljen je moratorijum, na godinu dana, na učlanjenje tzv. Кosova u međunarodne organizacije i institucije. Time je pitanje statusa tzv. Кosova još jednom odloženo u stranu, uprkos insistiranju i očekivanjima Prištine.

Otvorena je nova stranica u odnosima Srbije sa Sjedinjenim Državama, koje su više godina, pa i decenija, unazad kao svog partnera na Balkanu videle pre svega Prištinu.

U interesu Srbije je da otvori predstavništvo Privredne komore Srbije i Državnu kancelariju u Jerusalimu i da preseli svoju ambasadu u Jerusalim, kao što je Sporazumom i predviđeno. Predsednik Vučić je rekao da ćemo mi, ukoliko nas Izrael bude poštovao, prebaciti ambasadu u Jerusalim. To poštovanje podrazumeva to da Izrael ne prizna tzv. Кosovo. Lično ne vidim razloge za rigidnost EU i drugih zemalja, po pitanju prebacivanja ambasada iz Tel Aviva u Jerusalim. Jerusalim je prevashodno izraelski. Činjenica da je deo Jerusalima palestinski, i da Palestinci i neke države smatraju deo Jerusalima glavnim gradom Palestine. Ta činjenica nije u koliziji sa željom Izraela da svoj deo grada Jerusalima proglasi svojim glavnim gradom. Izrael postaje sve veći ekonomski partner Srbije, a izraelska ulaganja su posebno vidna u Beogradu. Sa druge strane Palestinska država ima nerazvijenu ekonomiju.

Govoreći od delu sporazuma iz Vašingtona koji se odnosi na korišćenje 5G mreže, predsednik Vučić je istakao da u opremi "Huaveja", sa kojim je Srbija potpisala ugovor, nema problema. Predsednik je naveo da u Sporazumu nije navedeno da Srbija ne može da koristi kinesku opremu za 5G mrežu, već da ne može da koristi opremu za 5G mrežu koja nije proverena.

Što se tiče tačke o diversifikaciji energetskih izvora, Vučić je naglasio da Srbija neće kupovati skuplji gas, već za nju najpovoljniji.“Mi s tim nemamo problem, to je za nas dobro i poželjno, to stvara takmičenje i konkurenciju. Ali da mi od povoljnog ruskog gasa platimo skuplji, to nema smisla“, rekao je Vučić i dodao da je iz te tačke izbačen deo koji je predviđao da Srbija kupuje skuplji "El-En-Dži gas".

Predsednik Aleksandar Vučić pozvao  predsednika Trampa da poseti Srbiju. Tramp je, navodi Rojters, rekao da se raduje dolasku u Beograd i Prištinu jednog dana u ne tako dalekoj budućnosti.

Stav autora ovog teksta je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavnik prištinskih institucija i inostrani predstavnik (EU i-ili SAD) pod čijim posredovanjem će biti postignut eventualni konačni kompromisni sporazum u vezi Кosova i Metohije, zaslužuju Nobelovu nagradu za mir. Taj stav sam više puta javno iznosio. Da sam u pravu potvrđuje i vest koja je objavljena širom sveta 11.9.2020., da je Magnus Jakobson, poslanik u švedskom parlamentu, nominovao je administraciju SAD, vlasti u Beogradu i Prištini za Nobelovu nagradu za mir, nakon potpisivanja sporazuma u Vašingtonu. Magnus Jakobson je poslanik Demohrišćanske partije u švedskom parlamentu.

„Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo“.

Borislav Pekić

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

Lala iz Banata

pre 4 godine

Јел то онај "ЖУТИ" Хрват који је омомад жустро ПЉУВАО ВУЧИЋА док је радио за "другу страну"...!? А стил писања му исти..."Латиница" ...Препознатљив рукопис...Само мета сада другачија...!! Али шта ћете...Тако је то...И КУРВЕ СУ ПРОФЕСИОНАЛЦИ...!! А Латини су старе варалице...Професионалне...

0 0 Odgovori

Kurcubic

pre 4 godine

Slicno olizavanje dupeta kako je takozvani bakarec obavio ulitanoj vucicevoj guzici koju jos ne moze da opere posle oneredjivanja u Vasingtonu, istorija srpskog novinarstva nije zabelezila. ovo treba iskopirati i cuvati u arhivi .

0 0 Odgovori

zoran

pre 4 godine

Usud je biti slep pored očiju..

0 0 Odgovori

Saradžogla

pre 4 godine

Ове романске небулозе ники нећем да чита! Вучићевићу,малопре је једна телевизија која ,,није под командом СНС'' изнела шокантне податке колико новца добијате од државе да власт подржавате углавном лажима?Да ужасно кршите кодекс новинарске технике!Да патите од ,,ђиласитизма'' те сте дојадили нама који смо чланови СНС а који свакодневно црвенимо!Вучићевићу,ми срби староседеоци Србије велимо: - СТОП БОСАНИЗАЦИЈЕ СРБИЈЕ!

0 0 Odgovori

marko

pre 4 godine

A zasto je Predsednik Vucic rekao da su potpisali sporazum sa Amerikancima, a Grenel ga isto vece demantovao i izjavio da sa USA nije nista potpisano....... sa kim je onda Predsednik Vucic potpisao???????

0 0 Odgovori

vido_je

pre 4 godine

Posle ovog teksta, Bakarecu vise ni nokat namalom prstu stopala vise ne viri iz b*lj* vucica!

0 0 Odgovori

nunfuck legion

pre 4 godine

Basara, svaka ti je ko vladičina! Ne! Nije ovo lucidni Basara, ovo je onaj... kako se zvaše... , nebitno! Živeo naš doživotni predsednik aleksandar vučić, živele sjedinjene američke kolonije !

0 0 Odgovori

zoran

pre 4 godine

Odličan tekst..ima da nahrani sve protivnike.

0 0 Odgovori

zoran

pre 4 godine

Izvinite, je li ovo na slici Draža Mihajlović?

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari