"Litijumska perspektiva" Srbije u vrtlogu kinesko-evropskih odnosa! Srbija, EU i Kina u svetlu zelene tranzicije

Poseta kineskog predsednika Si Đinpinga je višestruko zanimljiva. Simbolika datuma je interesantna. U Pariz je otišao na šezdeset godina francusko-kineskih odnosa, u Beograd je došao na dan kada je NATO tokom agresije na SRJ 1999. godine bombardovao kinesku ambasadu i ubio kineske državljane, dok je u Budimpeštu stigao na Dan Evrope. Simbolički, poslao je poruku da podržava Makronove aspiriracije da bude lider EU. U Srbiji je demonstrirao kulturu sećanja na nevino stradale Kineze i podršku razvijanju specijalnih veza sa Srbijom, dok je posetom Viktoru Orbanu pokazao da je ovaj iskusni i kontraverzni mađarski političar istinski evropski lider u kineskim očima.

Podrška Orbanu je diplomatski prkos prema dominantnoj liberalnoj imaginicaji tvrdoglavo osporava politički legitimitet Viktora Orbana.

Pored politickih, geopolitickih, trgovinskih i drugih aranžmana, poseta Sija je nosila jednu zajedničku nit - zelenu tranziciju.

Kina je sklopila je sporazum o razmeni litijumsko karbonskih katoda za francusku podršku u oblasti nuklearne energije. Mađarska je mesto u kome je lociran najveći prozivođač električnih automobila BYD i fabrike za izgradnju litijumsko-jonskih baterija.

Srbija ima treće najveće evropsko nalazište litijuma i potencijal da postane vodeća regionalna sila u oblasti izgradnje električnih automobila. Za razliku od Francuske, koja aktivno radi i javno  raspravlja o projektu ekstrakcije litijuma u okviru projekta "Emili", Srbija je pod uticajem uličnih demonstracija pre tri godine obustavila projekat "Jadar". Projekat "Emili"  stvara sirovinsku bazu za francusku automobilsku i elektronsku industriju. Uprkos političkim tenzijama između Kine i političkog Zapada, čiji je Francuska jedan od lidera, ekonomsko-tehnološka saradnja je prisutna  u oblastima od uzajamne koristi i značaja. 

Logika ekonomsko-tehnološkog interesa nadilazi ideološke idiosinkrazije, kulturološki jaz, donekle i rasno-ideološke predrasude. 

Sijeva druga EU – destinacija, Mađarska ima sve preduslove za industrijski i socijalno-ekonomski napredak, zahvaljući serijskoj proizvodnji električnih automobila. Doduše, za razliku od nas, naši severni susedi Mađari, nemaju litijum.

Nakon posete kineskog predsednika Beogradu, pojavila se informacija o mogućnosti industrije električnih automobila u Srbiji. Javnosti je poslata poruka da je naša komparativna prirodna prednost (postojanje nalazišta litijuma) podložna efikasnom i tehnološki inovativnom korišćenju. Ovu poruku, pored EU, diskretno je poslala Kina, jedna od vodećih zemlja u oblasti oblasti rudarenja litijuma i industriji baterija.

Kineske kompanije CATL i BYD su najveći svetski proizvođači baterija na svetu, dok je auto-baterijski gigant BYD proslavio prodaju sedmomilionitog električnog automobila u svetu. I jedna i druga kompanija imaju svoje evropske ambicije, kao što EU ima legitimnu ekonomsku ambiciju da eksploatiše litijum na teritoriji evropskog kontinenta i uveća šanse da neutralizuje dominaciju Kine na polju kritičnih sirovina i minerala. 

Dakle, litijum može biti most saradnje Srbije bilo sa Kinom, bilo sa EU. Preduslov je jasan.

Naša lokalna srpska priča, vezana za investiciju kompanije "Rio Tinto" u istraživanje, eksploataciju i preradu litijuma, treba da se pokrene sa mrtve tačke. 

Tri stava srpske antilitujumske dogme 

Srbija je pod uticajem uličnih protesta i dnevno-političke propagande obustavila projekt "Jadar" kompanije Rio Tinto. Trogodišnjii zastoj odvojio je Srbiju od otvaranja rudnika litijuma i borata, i umanjio šanse za ekonomski, tehnološki i širi društveni razvoj kako lozničkog kraja tako i države u celini. Zvanični razlozi za obustavu projekta vezuju se za rizike koji se odnose na  životnu sredinu. Ekološki razlozi su čudna kombinacija apokaliptičkih ekoloških scenarija i političke promocije eko-aktivista i zeleno levih stranaka.

Narativ protivljenja, vešto manipuliše sa strahom ljudi za zdravlje, tačnije sa prirodnom zabrinutošću običnog čoveka za vazduh, vodu i kvalitet zemljišta ukoliko se postupak rudarenja litijum karbonata i borata započneu lozničkom kraju.

Rizik od opasnosti rudarstva u neskladu je sa nizom trendova, činjenicama i brojkama koje opisuju i objašnjavaju postupak eksploatacije našeg rudnog bogatstva u ovom slučaju litijuma. 

Navedimo tri primera koji su prihvaćeni kao dogma u "antilitijumskom" diskursu u Srbiji: 1. zagađenje izazvano upotrebom sumporne kiseline u procesu eksploatacije litijum karbonta, 2. zagađenje izazvano oslobađanjem ugljen-dioksida tokom procesa eksploatacije rude i 3. uništenje poljoprivredne proizvodnje i poništenje biodiverziteta u reonu rudnika i deponije za otpremanje jalovine koja prirodno nastaje procesom rudarenja litijuma. 

Uz ove primedbe projektu "Jadar" se nadovezuje  niz politički "zapaljivih" i propagandno "jakih", ali nikada dokazanih medijskih "aduta", poput medijske prezentacije ekoloških katastrofa, pretpostavljene, a nikad dokazane korupcije na relaciji Rio Tinto-politička elita, zaključno sa nacionalističkim narativom o "kolonizaciji" Srbije.

Ako ostavimo po strani, striktno gledano, propagandni diskurs nedokazane korupcije, ekološke apokalipse i "kolonizacije" Srbije direktnom stranom investicijom u sektor privrede koji može da donese višestruku dobit državi, društvu i lokalnoj zajednici, osvrnimo se na dva ekološka argumenta protiv projekta "Jadar" i jedan, uslovno rečeno, ekonomski argument.  

Najpre treba otvoreno istaći da je upotreba sumporne kiseline nužna za proces dobijanja litijuma iz litijum karbonata. Tehnologija procesa podrazumeva da se sumporna kiselina koristi na temperaturi od 90 stepeni Celzijusa, što je za 10 stepeni niža temperatura od ključanja od vode, a čak 160 stepeni niža od tačke ključanja same sumporne kiseline. 

Budući da nema tačke ključanja nema ni mogućnosti isparavanja toksičnih materija i povećanja nivoa zagađenja. Inače, sumporna kiselina je industrijski najkorišćenija supstanca, i Rio Tinto u procesu dobijanja litijuma izvesno uveća ukupnu potrošnju sumporne kiseline u Srbiji. Ova činjenica što ukazuje da se radi o napretku industrije u našoj zemlji, budući da je upotreba sumporne kiseline jedan od indikatora rasta industrijske proizvodnje u jednoj državi. 

Emisija ugljen-dioksida koja bi  proizašla iz projekta "Jadar" ne premašuje nijedan odsto ukupne emisije ugljen dioksida u Republici Srbiji. Tačan udeo emisije ugljen-dioksida kao posledica rudarenja litijuma u Srbiji iznosi 0,6 odsto od ukupne količine emisije ugljen-dioksida u našoj zemlji. Ova količina je zanemarivo mala i ne predstavlja ekološku opasnost o kojoj je uveliko  govori u cilju rušenja projekta "Jadar". 

I najzad, poljoprivredna delatnost i uništenje biodiverziteta, kao ključni ekološko-ekonomski argumenti, neretko zaokružuju hermetični diskurs osporavanja projekta "Jadar". Ovi argumenti su ekonomski sporni i bazično trivijalni. Kao takvi oni nisu od naročite relevantnosti za osporavanje ili prihvatanje projekta. Naime, svaki naučno-tehnološki projekat od kada se sveta i veka, podrazumeva čovekovu intervenciju na prirodu i njeno prilagođavanje čovekovim potrebama. Za modernog čoveka, priroda je skup resursa koje treba što efikasnije koristiti, ne bi li se čovekove potrebe i interesi, što lakše zadovoljili. Upotreba prirode u funkciji zadovoljenja potreba čoveka i društva tekovina je procesa modernizacije od njegovih početaka krajem XVI veka sve do danas.

Jednostavna formula o nužnosti intervencije na prirodu važi i kada se gradi autoput, železnička pruga, stambeni ili poslovni prostor. Ono što važi za pomenute aktivnosti, važi i za rudarstvo. Uvek će biti intervencije na prirodu, ali mogu postojati maksimalni zahtevi da se održi što je više moguće autentični prirodni okoliš u čitavom svom bogatstvu i autentičnoj lepoti. Takav zahtev i država i lokalna zajednica, treba da postave kompaniji Rio Tinto, uz najviše evropske zahteve u očuvanju životne sredine.

Poljoprivredne aktivnosti u lozničkom kraju su isključivo ekonomska priča. Najpre, poljoprivreda u svetu, i Srbiji, predstavlja ekonomsku aktivnost koja se budžetski  subvencioniše. 

Za razliku od poljoprivrede, projekat "Jadar" direktno ulaganje strane kompanije koje traje dvadeset godina i ima perspektivu da traje sledećih četrdeset godina uz daleko više profita države i lokalne zajednice. Prema studiji konsultantske kuće "Ergo" iz Londona, ukupna vrednost poljoprivredne aktivnosti u lozničkom kraju iznosi 620 hiljada evra, dok bi samo lokalna zajednica dobijala oko 24 miliona evra od projekta "Jadar", dok Rio Tinto u vidu donacija lokalnoj zajednici poklonio pet miliona evra na ime pomoći održanju biodiverziteta i kulturno-istorijskog nasleđa lozničkog kraja. 

Dobit za državu bila bi oko 180 miliona evra godišnje. Ove cifre su neuporedivo veće nego u slučaju prinosa od aktuelnih poljoprivrednih aktivnosti u lozničkom kraju. Uzgred, otvaranje rudnika može da inicira i čitav niz ekonomskih i visoko tehnoloških aktivnosti, poput pokretanja giga fabrike litijumsko-jonskih baterija i potencijalne fabrike električnih automobila o kojoj se, između ostalog razgovaralo sa kineskim partnerima, tokom posete kineskog predsednika Si Đipinga našem glavnom gradu. 

Dakle, rudnik sam je isplativiji od poljoprivrede, a nesumnjivo poseduje i mogućnost multiplikacije ekonomske dobiti posredstvom proizvodnog lanca koji se zasniva na fabrikama baterija i električnim automobilima. 

Uz nesumnjivu ekonomsku dobit, Srbija bi značajno napredovala i u oblasti transfera savremenih znanja, veština  i tehnologija  koje su relevantne za zelenu tranziciju koja se kao istorijsko-tehnološki procesa neminovno događa. 

Realnost političkog otpora rudarenju litijuma 

Uprkos nesumnjivim ekonomski, tehnološkim i uopšte civilizacijskim dobicima koji proizlaze iz otvaranja rudnika litijuma u Gornjim Nedeljicama, u Srbiji postoji moralna histerija i medijsko-politikantska praksa osporavanja. Spoj histerije i politikanstva čine srž "antilitujumske" propagande. 

Opozicione stranke smatraju da Vučićev razuman i liberalan stav po pitanju rudarenja litijuma podložan radikalnoj kritici i svakodnevnom osporavanju. Nostalgija za danima anarhije na ulicama Beograda i praktične opstrukcije međunarodnog saobraćaja koju je pokrenuo i sproveo, lider pokreta "Kreni-Promeni" i aktuelni kandidat za gradonačelnika Beograda, Savo Manojlović, nadahnjuje politički aktivizam svih ideoloških orijentacije, od levo-ekoloških liberala sve do nacionalista. 

Pored negativne opsesije predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, postoji duboko ukorenjena negativna opsesija rudarenjem litijuma i borata, uz povremene negativne "ekološke" žaoke upućene kineskim rudarskim kompanijama, pre svega Zi Đinu.

Podsetimo, nacionalistička antievropska opozicija predlagala je moratorijum na rudarenje litijuma. Dveri, Zavetnici i Narodna stranka, ostali su ispod cenzusa, a SNS je lozničkom kraju, u kome kompanija Rio Tinto namerava otvori rudnik dobio 58 odsto glasova. 

Isti zahtev za moratorijumom, obnavlja i novi-stari politički lider Savo Manojlović, koji uprkos nesumnjivim tehnološkim, ekonomskim i ekološkim činjenicama savremenog sveta, predlaže referendum o zabrani iskopavanja litijuma, iako se u Evropi u sledeće četiri godine, prema podacima renomirane kuće Standard and Purs, otvara 14 rudnika za eksploataciju litijuma. 

Kulminacija opozicionog fanatizma, tačka koja sintetiše "strahove, nade i očekivanja" nacionalno zabrinute antizapadne desnice i ekološko-evroreformske salonske moralističke levice, sadržana je u stavu liderke organizacije "Marš sa Drine" glumice Bojane Novaković. Na spremnost kompanije "Rio Tinto" da prihvati stroge i visoke standarde EU po pitanju rudarenja litijuma, pomenuta aktiviskinja, evocirajući polet mladih boljševika s početka prošlog veka, jasno kaže:" Svaka članica EU ima pravo da stavi "veto" na projekat koji može da se desi na njenoj teritoriji, mi smo u Srbiji stavili "veto" na ovaj projekat. Mene ne zanimaju evropske regulative o standardima, nisam za okupaciju ove zemlje, neću pauka u svojoj kući, nema veze da li je najčistiji na svetu, nećemo rudnik u dolini Jadra. Točka. Dodala je da Rio Tinto može da ispuni sve regulative, ali da je i dalje rudnik i da će zagađivati mesto koje ima čistu zemlju, vodu i vazduh, pa je stav Marša sa Drine da Rio Tinto "ne može da se okupira zemlju i tačka".

Dakle, nije bitna ekologija. "Vatrena" zaštitnica životne sredine ne posmatra problematiku otvaranja rudnika "Rio Tinta" kao odnos između rudarenja i zaštite životne sredine. Bojana Novaković retorički prividno vešt u čitavu stvar oko rudnika "Rio Tinta", uvodi vojno-politički pojam "okupacije" vezujući ga za delovanje kompanije koja je uz dobrovoljnu saglasnost države Srbije započela svoju ekonomsko-geološku misiju pre više od dvadeset godina.

Antilitijumski diskurs počiva na čudnom, krajnje iracionalnom opiranju tehnološko-ekonomskim inovacijama, otporu prema naučno-tehnološkom progresu, i najzad prema histeričnoj mržnji prema stranoj kompaniji i razume još jačem političkom porivu da se obezvredi vlast predvođena Aleksandrom Vučićem, koja racionalno i otvoreno sagledava prednosti i rizike projekta "Jadar".

Promocija ekstremno ekonomski, naučno-tehnološkog i ekološkog nihilizma je  proizvod stalnog delovanja medija koji su pre svega okupljeni oko "United Media Group". 

Ova medijska grupacija promoviše evro-reformski politički kurs, tačnije orijentaciju Srbije prema zapadno shvaćenom modelu napretka društva. U tom ideološko kontekstu, delovanje UM medija deluje bezrazložno i apsurdno. Potraga za kritičnim sirovinama, između ostalog i litijuma, jedno je od ključnih pitanja ekonomske, tehnološke i svake druge perspektive evropskog kontinenta, široko i detaljno diskutovano u Evropskoj Uniji. Srbija, ako druge države ima priliku da preko projekta "Jadar" uvrsti sebe u listi zemalja koje mogu imati vidljive koristi na duže staze. Ova okolnost je široko poznata svima, uključujući i proevropski orijentisane N1, Nova S, Danas i druge medije prozapadne orijentacije. 

Da li iz potrebe za politikanstvom, dizanjem malih tiraža, lobističkih razloga ili već nekih drugih nepoznatih razloga, pomenuti mediji produkuju ekstremno negativni narativ o kompaniji "Rio Tinto", projektu "Jadar", Vladi Srbije, EU, ali i potencijalnim investitorima u industriju baterija i električnih vozila.

U moru negativnih natpisa sa aromom moralne histerije i politikantske ostrašćenosti, izostaje analiza troškova i rizika, dobiti i gubitaka. Na delu je poništavanje zdravog razuma u ekonomiji, tehnologiji, energetici i najzad ekologiji. 

Zelena tranzicija je neminovnost, Srbija ima retku šansu da iskorači u pravcu koncepcije razvoja zasnovane na korišćenju prirodnog resursa, tehnološkoj inovaciji i viziji bolje budućnosti.

Politički voluntarizam, politika incidenta i prateća medijska histerija  i najzad kvazi-ekološke utopije, samo su prepreke na putu. Nadajmo se, prolazne. 

Kritični minerali i sirovine, kao što je već rečeno, mogu na paradoksalan način, biti spona između Kine i EU koja će ići preko Srbije. Uostalom, Kinezi imaju svoj vlasnički udeo i u kompaniji Rio Tinto i kompaniji "Inobat", Evropa potrebuje litijum, Srbija ga ima. Ne treba biti talac oklevanja iz socijalističkog vremena. Tada smo zbog fikcija o posebnosti naše privrede i fantazmi o apsolutnoj nezavisnosti, propustili mnoge strane investicije i tehnološke inovacije. Pametne države uče iz grešaka. nerazumne ih ponavljaju. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.