Vulin: BRIKS je nada

Možemo BRIKS da čitamo kao "Srbija među prijateljima", to je prilika za savez sa zemljama koje od nas ne traže ništa, a mogu da nam ponude više nego što mi i tražimo

Džim O’Nil iz korporacije za globalna finansijska istraživanja Goldman Saks nije ni slutio da će ući u istoriju uvodeći englesku skraćenicu BRIC kao oznaku za ekonomski savez Brazila, Rusije, Kine i Indije, ozvaničen 2008. na samitu u Jekaterinburgu. Ubrzo, 2011. godine velikoj četvorici se pridružila i Južna Afrika, koja je imenu dodala svoje S, pa je od tada savez poznat kao BRICS. Početkom 2023. godine, pet članica BRIKS-a je, u smislu bruto domaćeg proizvoda (BDP) izračunatog na osnovu pariteta kupovne moći (PKM), nadmašilo članice G7, čineći oko 31,5 globalnog BDP-a.

Od 1. januara 2024. godine u BRIKS je u punopravno članstvo primljeno još šest članica. To su Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. BRIKS će, zajedno sa šest novih članica, imati učešće u oko 37,3 odsto svetskog BDP-a i 46 procenata populacije. Udeo članica BRIKS-a u proizvodnji nafte u svetu iznosiće oko 43,1 odsto. Na samitu u Brazilu 2014. godine osnovana je i Razvojna banka kao odgovor BRIKS-a na Međunarodni monetarni fond. Kapital nove banke procenjuje se na oko 100 milijardi dolara.

BRIKS nije savez država kao EU, on je platforma koja članicama omogućava pristup tržištu i novcu (otuda i ideja o stvaranju jedinstvene elektronske valute otporne na besomučno štampanje dolara, ali i uvođenje finansijskih sankcija od strane zapadnih sila). Nije nevažno istaći da BRIKS svojim članicama ili kandidatima za članstvo ne postavlja nijedan politički uslov. Za članstvo u BRIKS-u nije potrebno usvojiti zakone koji su napisani van granica vaše zemlje, ne morate da predate vlast NVO sektoru, niste dužni da na vašu ambasadu istaknete zastavu Ukrajine ili ozakonite istopolne brakove. Za članstvo u BRIKS-u nije potrebno uvesti sankcije bilo kome niti prepustiti drugima vođenje spoljne politike vaše zemlje.

Cilj ovog teksta nije da upoređuje ili suprotstavlja BRIKS i EU, već da pokaže da postoji alternativa EU, za koju duboko verujem da je bliže kraju nego početku, a posebno sam uveren da u tom klubu nema mesta za Srbiju, čak ni da se odrekne KiM. Nakon petooktobarskog puča, Srbija je bila okupirana od strane NATO-a i EU, ili je bar tako izgledalo. Vladajuće partije su bezuslovno jurile ka Evropskoj uniji ne dozvoljavajući da ih u krmećem kasu zaustavi ni priznanje tzv. Kosova, ni martovski pogrom, ni neprekidno umanjivanje Republike Srpske, ni ukidanje vojne snage, a pljačkašku privatizaciju i predaju tržišta Hrvatima, Slovencima i svakom ko je pitao, nisu ni primetile, osim kao poslovnu priliku za sebe. U vremenu svoje dobrovoljne okupacije Srbija je odnose sa članicama BRIKS-a bez izuzetka gotovo nepovratno pokvarila. Da je tada EU pozvala na sankcije Rusiji, da li bilo ko sumnja da bi smo pretekli Crnu Goru pa i tzv. Kosovo u brzini uvođenja sankcija? I sve to nije bilo dovoljno da se primaknemo članstvu u EU.

Zato bi Srbija bila neodgovorna država ako ne istraži BRIKS kao realnu alternativu politici bezuslovnog pristupanja EU, ali i mogućnost za otpor u slučaju nekog novog „Carinskog rata” (1906–1911, vodila ga je K. U. K. monarhija protiv Srbije kao deo pritiska na Srbiju da odustane od samostalne politike i vojnog jačanja, zvuči poznato). BRIKS je nada, prilika za savez sa zemljama koje od nas ne traže ništa, a mogu da nam ponude više nego što mi i tražimo. BRIK na engleskom jeziku znači cigla, BRIKS (množina) cigle, na srpskom jeziku BRIKS bi mogao da se čita i kao "Srbija među prijateljima".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.