EU izbori - Ima pravde, ima Boga!

Prilikom glasanja o Rezoluciji o Srebrenici, 23.5.2024. godine zemlje EU (i kolektivnog zapada) su doživele poraz u UN.

Nažalost, zahvaljujući nedemokratskim pravilima u UN (manjina usvaja rezolucije), EU i zapad su uspeli da proguraju besmislenu rezoluciju sa samo 84 glasa za, dok 109 država nije podržalo rezoluciju. Dve nedelje kasnije, pravda koja je spora, ali dostižna, je pokazala da može da bude i brza, pa su zemlje EU, kažnjene na izborima za Evropski parlament 9.6.2024. godine. Naravno, veza između dva događaja nije direktna, već indirektna, ali jasna. Građani EU su kaznili vladare EU, i oštro su kaznili lidere Nemačke i Francuske, dve države koje su okosnica i motor EU. Upravo je Nemačka bila nosilac i predlagač sramne Rezolucije o Srebrenici. Građani Nemačke i Francuske, pre svih u EU, rekli su da ne podržavaju to što rade vladajuće stranke Nemačke ( SPD, Zeleni, FDP) i Francuske (Makronov pokret). Deo tog protivljenja građana Nemačke i Francuske se neminovno odnosi i na politiku te dve zemlje u pogledu odnosa prema zločinu u Srebrenici. Svakako, građani Nemačke i Francuske su svoje lidere i njihove stranke, kaznili pre svega zbog loše ekonomske situacije, zbog straha građana od rata sa Rusijom, koji priželjkuje zapad, i zbog loše migrantske politike. Građani Nemačke su dodatno kaznili svoju vlast, zbog katastrofalne energetske i zelene politike. Od Drugog svetskog rata, Nemačka nije imala tako lošu vlast kao što je „semafor koalicija“, crvenog SPD-a, žutih Liberala i Zelenih. Posle izbora za Evropski parlament, svako je mogao da kaže – ima pravde, ima Boga, pravda je zadovoljena!

Foto: printscreen

Rezultati izbora za EU parlament imaju razmere cunamija, pogotovo kada se posmatraju rezultati u dve ubedljivo najmoćnije države – u Francuskoj i u Nemačkoj. Vladajuće stranke u Nemačkoj i Francuskoj su doživele neviđeno poniženje.

U Francuskoj je pokret Emanuela Makrona osvojio slabo drugo mesto sa 14,6%, gotovo se izjednačivši sa trećeplasiranim socijalistima. Makron je dobio više nego dvostruko manje glasova od prvoplasiranog Nacionalnog okupljanja. Opoziciono Nacionalno okupljanje (RN) Marin le Pen i mladog lidera Žordana Bardele u odnosu na 2019. je skočilo sa 23,3% na 31,4%. Desničarska stranka „LR - Les Républicains“ je osvojila 7,25%. Veoma desna stranka „La France fière“, Marion Marešal i Erika Zamura je osvojila 5,47%. Dakle, desnica u Francuskoj je osvojila 44% glasova. Predsednik Nacionalnog okupljanja, mladi Žordan Bardela je rekao da je rezultat „jasna poruka upućena Emanuelu Makronu i evropskim liderima i označava odlučnost naše zemlje da se postara da Evropska unija promeni pravac". To su pokazali građani EU – želju da EU promeni pravac. Kao odgovoran političar, Emanuel Makron je priznao poraz, raspustio parlament i raspisao izbore u Francuskoj i rekao u nedelju 9.6.2024. uveče: „Ne mogu da se pretvaram da se ništa nije desilo“.

Foto: printscreen

Za razliku od odgovornog Emanuela Makrona, Nemačka vlast predvođena Šolcom i Analenom Berbok je odlučila da se pravi luda, da postupa suprotno Makronu  i da se pretvara da se ništa nije dogodilo. U Nemačkoj je ubedljivo pobedila opoziciona koalicija desnog centra Hrišćansko demokratske unije i Hrišćansko socijalističke unije Bavarske (CDU/CSU) sa 30%, dok je na drugom mestu još desnija Alternativa za Nemačku (AfD) sa 15,9%. Vladajuća stranka SPD kancelara Olafa Šolca je dobila samo 13,9%, što je najgori rezultat SPD od 1945. godine. Drugi partner u vladi Nemačke, Zeleni, su takođe doživeli debakl i osvojili samo 11,9% i pali za 8% (tj. pali su za 40% u odnosu na svoj prethodni rezultat). Treći partner u vladi Nemačke – Liberali (FDP) su takođe doživeli brodolom i dobili samo 5,2%. Ne treba izgubiti iz vida i novu levičarsko-desničarsku stranku „BSW - Bündnis Sahra Wagenknecht“ koja je dobila 6.20%. Ova partija se oštro protivi politici sadašnje vlade, zelenoj politici i zalaže se za prestanak pomoći Ukrajini. Iz toga vidimo da su desne stranke, tj. opozicione stranke koje se protive sadašnjoj politici Nemačke su osvojile 52,1% glasova!

U Italiji su ubedljivo pobedile tri vladajuće desničarske stranke na čelu sa partijom „Braća Italije“ premijerke Đorđe Meloni, koja je osvojila 28,8%. „Forca Italia“ i „Lega“, dve druge stranke u vladajućoj koaliciji, su osvojile 9,6%, odnosno 9%. To znači da su partije desne koalicije, koja je na vlasti u Italiji, dobile 50 odsto podrške italijanskih građana.

Desnica u Španiji je ostvarila zapažen uspeh, gde je Narodna partija (PP), završila na prvom mestu sa 34,2%. Dobar rezultat je ostvario i još desnije nastrojeni „Voks“ sa 9,6%. Na izborima je u Španiji prvi put je učestvovala i desničarska stranka „Žurka je gotova“ (Se Acabó la Fiesta) osvojivši 4,6%. Vladajuća Socijalistička partija (PSOE) španskog premijera Pedra Sančeza, je osvojila 30%. Dakle, desnica u Španiji je osvojila 48,4% glasova.

U Holandiji je Slobodarska partija (PVV) Gerta Vildersa, završila na drugom mestu sa 17,7%. Međutim to je najjača partija u Holandiji, jer su dve do sada vladajuće stranke Zeleni i Socijal-demokrate, nastupili zajedno i dobili 21%. Dve desne partije su takođe osvojile značajan broj glasova VVD -11.60% i CDA - 9.70%. Tu treba dodati i dve manje desne partije BBB (5,3%) i NSC(3,8%). Šesta desna partija Hrišćanska unija je osvojila 2,7% i nije ušla u EU parlament. Dakle, desnica u Holandiji je osvojila 50,8% glasova!

U Belgiji je takođe pala vlada zbog loših rezultata vladajućih stranaka. Treba imati u vidu da su u Belgiji 9.6.2024. godine, takođe održani i parlamentarni izbori u Belgiji. Ostavku je podneo premijer Belgije, čija je stranka Open VLD, osvojila samo 5,76% na EU izborima i samo 5,45% na parlamentarnim. U Belgiji su parlamentarne stranke rascepkane na flamanske i valonske, a potom i po ideologiji. To znači da u parlament Belgije ulazi 12 stranaka, a da je evroposlanike osvojilo takođe 12 stranaka. Na parlamentarnim izborima u Belgiji prva dva mesta su ubedljivo osvojile dve flamanske desničarske nacionalne stranke „NVA“ sa 16.71% i „VB“ sa 13.77%. Na izborima za Evropski parlament, takođe su pobedile ove dve stranke, „VB“ sa 14,50 %, i „NVA“ sa13,97 %. Dakle, nacionalna desnica u Belgiji je ubedljivo pobedila i osvojila oko 30% glasova, što je u Belgiji mnogo! Ostalih 70% glasova deli 10 stranaka!

U Austriji je pobedila opoziciona Slobodarska partija Austrije (FPO), koja je zauzela je prvo mesto sa 25,4% glasova. Desna, vladajuća konzervativna Narodna partija Austrije (OVP) je dobila 24,5%. Dakle, desnica je u Austriji osvojila 50% glasova!

U Mađarskoj je ubedljivo pobedila konzervativna koalicija Fides-KDNP mađarskog premijera Viktora Orbana, sa 44,8%. Drugoplasirana stranka u Mađarskoj je opoticiona stranka desnog centra  „TISZA“ sa 29,6%. Dakle, desnica u Mađarskoj je osvojila 74,4% glasova!

U Poljskoj je opoziciona desnica podeljena na dve stranke. Opoziciona desna stranka „PiS “ je osvojila 36,16%, a opoziciona ekstremno desna stranka „Konfederacja“ je osvojila 12,08%. Dakle, opoziciona desnica u Poljskoj je osvojila preko 48% glasova. Treba znati i da je vladajuća partija Donalda Tuska, takođe desne orijentacije, ali je nastupila u koaliciji sa još tri stranke.

U Bugarskoj je pobedila desna koalicija „GERB-SDS“ sa 23,54%, desničarska stranka „Vazrazhdane“ je osvojila 13,98%, a treća desničarska stranka „ИТН “ je osvojila 6,04%. Dakle, desnica u Bugarskoj je osvojila 43,6% glasova.

U Grčkoj je pobedila desna „Nova demokratija“ sa 28,3%, desničarska stranka „EL/EΛ - Ellinikí Lýsi“ je osvojila 9,30%, takođe desna stranka „NIKI“ je osvojila 4,37%. U Grčkoj je desnica ukupno osvojila 42% glasova!

U Irskoj je pobedila desna stranka „IND-Independent Ireland“ sa 23,50 %. Desna stranka „FG - Fine Gael“ je osvojila 18,50 %. Desna stranka „FF - The Republican Party“ je osvojila 16,40 %. Desna stranka „Aon“ je osvojila 4,00 %. Dakle, desnica u Irskoj je osvojila 62,4% glasova!

U Češkoj je pobedila desnica. Pet desničarskih stranaka ili koalicija je ostvarilo sledeće rezultate: ANO 2011 26,14 %, SPOLU 22,27 %, Přísaha a Motoristé 10,26 %, STAN-SLK 8,70% i SPD a Trikolora - 5,73 %. Desnica u Češkoj je osvojila 71 %.

U Hrvatskoj je pobedila desnica. HDZ  je osvojio 34,60%, ekstremno desni Domovinski pokret 8,82% i desni Most je osvojio 4, 02%. Dakle, desnica u Hrvatskoj je osvojila 47,44%.

Foto: printscreen

U Sloveniji je pobedila desnica. Opozicioni desničarski SDS je osvojio 30,64 %, desničarska „N.Si“ je osvojila 7,66 %, desničarska „SLS“ je osvojila 7,22 % i desna populistička stranka „Resni.ca“ je osvojila 3,97 %. Desnica u Sloveniji je osvojila 49,4%.

U Litvaniji je pobedila desnica. Šest desničarskih stranaka je ostvarilo sledeće rezultate: TS-LKD 21,33 %, LVŽS 9,13 %, DSVL 5,95 %, LLRA-KŠS 5,78 %, LCP 5,45 % i NS 3,79 %. Desnica u Litvaniji je osvojila 51,6%.

U Letoniji je pobedila desnica. Sedam desničarskih stranaka je ostvarilo sledeće rezultate: JV 25,09 %, NA 22,07 %, AS 8,18 %, LPV 6,16 %, SV 2,62 %, ZZS 2,28 % i AJ 2,13 %. Desnica u Letoniji je osvojila 68,5%.

U Estoniji je pobedila desnica. Pet desničarskih stranaka je ostvarilo sledeće rezultate: Isamaa 21,50 %, ER 17,90 %, EKRE 14,90 %, EP  6,80 % i KOOS 3,10 %. Desnica u Estoniji je osvojila 63,2%.

Na Kipru je desnica osvojila 36% (DISY 24,78 % i ELAM11,19 %), dok je Jutjuber Fidias Panajotu osvojio čak 19,36 %. Radi se antisistemskom populisti, koji promoviše veštačku inteligenciju i Bitkoin. Promoviše samoobrazovanje. U suštini, Panajotu je bliži desnici nego liberalima. Stoga možemo smatrati da je desnica na Kipru osvojila 55% glasova.

Zanimljivo je da u Slovačkoj socijal demokrate, levica i zeleni nisu osvojili ni jednog poslanika! Slovački evroposlanici pripadaju ili nezavisnim poslanicima (7) ili liberalima (6). Samo 1 poslanik je u klubu EPP i 1 ne pripada ni jednom klubu.

Desnica nije pobedila u Luksemburgu, Švedskoj, Finskoj, Danskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Portugalu i na Malti. Od 27 država EU desnica je pobedila u 19! Takođe, desnica ne stoji loše ni u 8 država EU gde nije pobedila.

Naveo sam podatke iz 19 najmoćnijih država Evropske unije, gde je ubedljivo pobedila desnica. U EU živi 449 miliona stanovnika, U ovih 19 država gde je ubedljivo pobedila desnica živi 343 miliona stanovnika EU, odnosno 76% stanovništva Evropske unije. Vidimo da najmanje tri četvrtine građana EU želi promene.

Poraz zelenih, liberala i socijaldemokrata po državama, se odslikao na odnose u Evropskom parlamentu, gde po klubovima poslanika stvari stoje ovako: EPP Evropske narodne stranke 189, S&D Progresivnog saveza socijalista i demokrata135, Renew Europe-Obnova Evrope 79, ECR Evropski konzervativci i reformisti 73, ID Identitet i demokratija 58, Zeleni 53, NI Nezavisni 45, Levica 36 i Novoizabrani EU poslanici koji ne pripadaju nijednom klubu 52.

Na izborima 2019. godine za EU Parlament, rezultati su bili: EPP 176, S&D 139, Renew Europe 102, Zeleni 71, ECR 69, ID 49, Levica 37, i NI Nezavisni 62.

Iz ovoga vidimo da je desna grupa EPP dobila 13 poslanika više, da je desni ECR dobio 4 poslanika više, da je desni ID dobio 9 poslanika više, da je ogroman broj poslanika koji ne pripadaju ni jednog grupi – 52, a većina njih su desničari. Takođe veliki broj desničara se se nalazi u grupi „Nezavisni“ koja broji 45 poslanika. Vidimo da su Zeleni izgubili čak 18 poslanika – četvrtinu, da su liberali (Obnova Evrope) izgubili 23 poslanika (više od petine- 22%) i da su socijaldemokrate izgubile 4 poslanika.

Foto: printscreen

Nažalost, najjača grupacija u Evropskom parlamentu – EPP, grupacija desnih narodnih stranaka je najavila da će i dalje vladati sa onima koje je narod Evrope kaznio – sa liberalima, zelenima i socijaldemokratama. A Evropljani su žestoko kaznili zelene i liberale. Iz ovoga možemo zaključiti da stranke koje čine EPP ne slušaju glas Evropljana u celini. Ne slušaju ni glas naroda iz svojih država. Socijaldemokrate, zeleni i liberali to nikada nisu ni slušali glas naroda. Oni slušaju glas velikog brata iz SAD. Nažalost, to isto, mada u manjoj meri, čine i stranke koje pripadaju grupaciji EPP.

Vratimo se sada na početak ovog teksta, i na Rezoluciju o Srebrenici. Znamo da je Nemačka glavni pokretač ove sramne rezolucije. Ono što manje znamo, je to da najveću „zaslugu“ za nastanak te rezolucije ima nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok, iz stranke Zelenih. Iz njenog ponašanja se može zaključiti da mrzi Srbe. Rezolucija o Srebrenici je dokaz za to. Njene izjave su dokaz za to. Njena poseta Srbiji je bila dokaz za to. Nemačka Zelena stranka Analene Berbok je do sada u EU parlamentu imala 25 poslanika. Sada će ih imati samo 16 – tj. za  trećinu manje. Analenu Berbok i njenu Zelenu stranku je žestoko kaznio nemački narod. Ima pravde, ima Boga, pravda je zadovoljena! Živela Srbija!