Darko Obradović: Litijum i dijalog koji je teško povesti

Jedna od glavnih utkamica u 21. veku vodi se za posedovanje i preradu kritičnih sirovina bez kojih nije moguć razvoj i tehnološki napredak savremenog društva.

Ne svojom krivicom Srbija poseduje najveće rezerve litijuma u Evropi. Ova sirovina je strateška iz razloga što je ne poseduju sve države a potrebna je svima.

Umesto dijaloga na temu kako najbolje da iskoristimo ovu stratešku prednost u cilju jačanja sopstvene ekonomije i nacionalne bezbednosti mi se kao društvo suočavamo sa raspirivanjem dezinformacija i otvorenih obmana kada je reč o projektu podzemnog rudnika „Jadar“.  Naročito su opasne kategorije „stručnih neistina“ kada formalno stručna lica iznose zaključke suprotne od znanja svoje struke.

Širom Evrope se vode javni dijalozi samo u Srbiji se vodi javni monolog. Protivnici ekonomskog napretka Srbije uporno odbacuju činjenice i to svesno i proračunato rade. Ekstremnim stavovima nastoje da kreiraju u potpunosti alternativnu realnost, nažalost deo građana im je poverovao. Negira se lako proverljiva činjenica da se u Evropi razvija više od 20 postrojenja za ekstrakciju (kopanje) i preradu litijuma. Koliko smo puta čuli da se litijum ne „rudari“ u Evropi? Na protiv,

Evropska unija je izmenila čitav niz propisa kako bi dala podsticaj rudarskoj industriji, pooštrila ekološke standrade i dala finansijske podsticaje za povratak rudarstva na stari kontinent. Usvojen je Zakon o kritičnim sirovinama koji predstavlja vid globalnog zakonodavstva, svako ko želi da bude deo evropskog tržišta mora primenjivati evropske standarde od rudnika preko fabrika baterija i automobila. Vrlo jednostavna mera artikulisana kroz institut "baterijskog pasoša" sprečava pohlepne kompanije da svoje proizvode dobijaju na način kojie je opasan po ljude i okolinu, i više nije bitno da li to rade u Evropi, Čileu ili Mongoliji. U ovom trenutku nastaju globalna partnerstva za kritične sirovine, a sa njima dolazi i strateški uticaj.

Srbija poseduje najveće rezerve litijuma u Evropi. Možemo pretpostaviti koliko bi Srbija osnažila svoj geopolitički uticaj činjenicom da Evropa zavisi od nas. Srbija sa svojim rezervama litijuma može da zadovolji 17% evropske proizvodnje električnih vozila. Predsednik Vučić je u svojim javnim izlaganjima uvek potencirao obavezu tehnološkog razvoja Srbije i dovođenje čitavog vrednosnog lanca-investicija čija je okosnica litijum. Sa takvom strateškom postavkom Srbija postaje centar zelenog industrijskog odgovora i generisaće dodatnih 20.000 radnih mesta. Prema tvrdnjama stručnjaka otvaranje fabrika baterija i električnih vozila generisaće nove izvore rasta u decenijama pred nama. Suprtono tvrdnjama teoretičara zavera i politikanata po pitanju Srbije nema nikakvih zakulisnih radnji.

Politikanti kroz kreiranje atmosfere podela u našem društvu nastoje da politički profitiraju od zaustavljanja razvoja Srbije. Agitacijom protiv litijuma ne brane oni ni Srbiju ni Nedeljice već uskraćuju budućnost sadašnjim i budućim naraštajima. Da li je moguće da su jedini argumenti nasilje, blokade i dezinformacije? Iznošeni su konspirološki scenariji bez i jednog valjanog dokaza. Pre nekoliko dana kompanija Rio Tinto je, napokon, proaktivno delovala i objavila nacrt Studije o uticaju na životnu sredinu što je trebalo da dovede do otvaranja dijaloga na osnovu činjenica. Ozbiljni društveno-politički činioci ne mogu ignorisati ovaj dokument. Ukoliko postoji mogućnost da se projekat implementira na ekološki bezbedan način onda je neodgovorno ovu činjenicu ne uzeti u razmatranje.

Država Srbija je ta koja će u zakonski predviđenom procesu dati konačan sud da li se projekat može razvijati u skladu sa najvišim domaćim i međunarodnim standardima. Umesto da kao zrelo društvo povedemo dijalog na racionalnim osnovama mi trpimo artiljerijsku paljbu ostrašćenih pojedinaca koji u odsustvu bilo kakve odgovornosti zagađuju ovu važnu temu. Umesto da se kandiduju tehnološka rešenja, onako kao se to radi u Francuskoj kroz komisiju za javnu raspravu, mi smo dobili maltretiranje građana i blokadu Gazele.

Kao odgovorno društvo treba sami da odlučimo kako ćemo iskoristiti prednost koju imamo. U trenutku kada se zaoštravaju odnosi Kine i Evropske unije Srbija kao treći igrač ima šansu da profitira.

Darko Obradović, autor studije "Uticaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije"

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.