Darko Obradović: Litijum i dijalog koji je teško povesti

Jedna od glavnih utkamica u 21. veku vodi se za posedovanje i preradu kritičnih sirovina bez kojih nije moguć razvoj i tehnološki napredak savremenog društva.

Ne svojom krivicom Srbija poseduje najveće rezerve litijuma u Evropi. Ova sirovina je strateška iz razloga što je ne poseduju sve države a potrebna je svima.

Umesto dijaloga na temu kako najbolje da iskoristimo ovu stratešku prednost u cilju jačanja sopstvene ekonomije i nacionalne bezbednosti mi se kao društvo suočavamo sa raspirivanjem dezinformacija i otvorenih obmana kada je reč o projektu podzemnog rudnika „Jadar“.  Naročito su opasne kategorije „stručnih neistina“ kada formalno stručna lica iznose zaključke suprotne od znanja svoje struke.

Širom Evrope se vode javni dijalozi samo u Srbiji se vodi javni monolog. Protivnici ekonomskog napretka Srbije uporno odbacuju činjenice i to svesno i proračunato rade. Ekstremnim stavovima nastoje da kreiraju u potpunosti alternativnu realnost, nažalost deo građana im je poverovao. Negira se lako proverljiva činjenica da se u Evropi razvija više od 20 postrojenja za ekstrakciju (kopanje) i preradu litijuma. Koliko smo puta čuli da se litijum ne „rudari“ u Evropi? Na protiv,

Evropska unija je izmenila čitav niz propisa kako bi dala podsticaj rudarskoj industriji, pooštrila ekološke standrade i dala finansijske podsticaje za povratak rudarstva na stari kontinent. Usvojen je Zakon o kritičnim sirovinama koji predstavlja vid globalnog zakonodavstva, svako ko želi da bude deo evropskog tržišta mora primenjivati evropske standarde od rudnika preko fabrika baterija i automobila. Vrlo jednostavna mera artikulisana kroz institut "baterijskog pasoša" sprečava pohlepne kompanije da svoje proizvode dobijaju na način kojie je opasan po ljude i okolinu, i više nije bitno da li to rade u Evropi, Čileu ili Mongoliji. U ovom trenutku nastaju globalna partnerstva za kritične sirovine, a sa njima dolazi i strateški uticaj.

Srbija poseduje najveće rezerve litijuma u Evropi. Možemo pretpostaviti koliko bi Srbija osnažila svoj geopolitički uticaj činjenicom da Evropa zavisi od nas. Srbija sa svojim rezervama litijuma može da zadovolji 17% evropske proizvodnje električnih vozila. Predsednik Vučić je u svojim javnim izlaganjima uvek potencirao obavezu tehnološkog razvoja Srbije i dovođenje čitavog vrednosnog lanca-investicija čija je okosnica litijum. Sa takvom strateškom postavkom Srbija postaje centar zelenog industrijskog odgovora i generisaće dodatnih 20.000 radnih mesta. Prema tvrdnjama stručnjaka otvaranje fabrika baterija i električnih vozila generisaće nove izvore rasta u decenijama pred nama. Suprtono tvrdnjama teoretičara zavera i politikanata po pitanju Srbije nema nikakvih zakulisnih radnji.

Politikanti kroz kreiranje atmosfere podela u našem društvu nastoje da politički profitiraju od zaustavljanja razvoja Srbije. Agitacijom protiv litijuma ne brane oni ni Srbiju ni Nedeljice već uskraćuju budućnost sadašnjim i budućim naraštajima. Da li je moguće da su jedini argumenti nasilje, blokade i dezinformacije? Iznošeni su konspirološki scenariji bez i jednog valjanog dokaza. Pre nekoliko dana kompanija Rio Tinto je, napokon, proaktivno delovala i objavila nacrt Studije o uticaju na životnu sredinu što je trebalo da dovede do otvaranja dijaloga na osnovu činjenica. Ozbiljni društveno-politički činioci ne mogu ignorisati ovaj dokument. Ukoliko postoji mogućnost da se projekat implementira na ekološki bezbedan način onda je neodgovorno ovu činjenicu ne uzeti u razmatranje.

Država Srbija je ta koja će u zakonski predviđenom procesu dati konačan sud da li se projekat može razvijati u skladu sa najvišim domaćim i međunarodnim standardima. Umesto da kao zrelo društvo povedemo dijalog na racionalnim osnovama mi trpimo artiljerijsku paljbu ostrašćenih pojedinaca koji u odsustvu bilo kakve odgovornosti zagađuju ovu važnu temu. Umesto da se kandiduju tehnološka rešenja, onako kao se to radi u Francuskoj kroz komisiju za javnu raspravu, mi smo dobili maltretiranje građana i blokadu Gazele.

Kao odgovorno društvo treba sami da odlučimo kako ćemo iskoristiti prednost koju imamo. U trenutku kada se zaoštravaju odnosi Kine i Evropske unije Srbija kao treći igrač ima šansu da profitira.

Darko Obradović, autor studije "Uticaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije"