• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs

24.11.2024

11:00

Nebojša Bakarec: Odmetnuta duboka država protiv Srbije!

Zoran Sinko

Kolumne

Nebojša Bakarec: Odmetnuta duboka država protiv Srbije!

Podeli vest

Najnovija kolumna Nebojše Bakareca.

Mnogi pogrešno misle da je predsednik Vučić svemoćan. Mnogi pogrešno misle da je Srpska napredna stranka sa svojih 700.000 članova, svemoćna. Predsednik Vučić i SNS svakako imaju veliki uticaj na onaj normalni deo Srbije, na obične građane, na one koji žele da Srbija napreduje i da se razvija. Nažalost, postoje otuđeni i odmetnuti delovi društva, koji predstavljaju državu u državi, koji su „slobodni“, „samostalni“, „nezavisni“. Oni jesu „slobodni“ i „nezavisni“ od kontrole države Srbije, ali su uglavnom pod uticajem i kontrolom spoljnog faktora. Sve te „države u državi“ po pravilu finansira država Srbija. 
Te otuđene, odmetnute strukture, i/ili institucije društva su: Sudstvo.Tužilaštvo. RTS. Univerzitet. FK Crvena zvezda i FK Partizan. Regulatorne institucije (većina). NVO sektor. Opozicija. Ima još tih struktura, ali zadržaću se samo na pobrojanim. Ove strukture, institucije ili delovi našeg društva smatraju da su svemoćni, nedodirljivi, smatraju da su jači od države, i njihova moć potiče iz svesti da im niko ništa ne može, da nisu podložni kontroli, da država mora da ih finansira, a da oni mogu da rade šta hoće, nezavisno od interesa države i naroda. Često rade protiv interesa naroda i države. Takođe, te strukture se uglavnom plaše svake konkurencije, tržišne utakmice i uglavnom se trude da održe svoj monopolistički status. Ove strukture, „države u državi“ su nastale mnogo pre trenutka kada je Srpska napredna stranka došla na vlast. 

Država Srbija finansira - Sudstvo.Tužilaštvo. RTS. Univerzitet. Crvenu zvezdu. Partizan. Regulatorne institucije. NVO sektor (delom). Opoziciju (delom). 

Foto: printscreen

Opozicija

Opozicija. Postojeće parlamentarne opozicione stranke samo po osnovu toga što imaju oko 90 poslanika, dobijaju oko 5,5 miliona evra godišnje od države. Plus, dobijaju značajna sredstva po osnovu poslanika u Pokrajini Vojvodini, i po osnovu odbornika u gradovima i opštinama. Sadašnja opozicija je izrazito i agresivno antidržavna, antisrpska, pod uticajem spoljnog faktora, i deluje kao razarajući destruktivni faktor u društvu. Opozicija je obilno finansirana iz inostranstva. Opozicija je država u državi. 

Foto: printscreen

NVO sektor

NVO sektor. U Srbiji je registrovano oko 38.000 NVO. Procenjuje se da je oko polovine NVO aktivno. Kao i opozicija, ali još izraženije, NVO sektor je izrazito i agresivno antidržavni, antisrpski, pod apsolutnim je uticajem spoljnog faktora, i deluje kao razarajući destruktivni faktor u društvu. NVO sektor je finansiran iz inostranstva, ogromnim količinama novca koje potiču od stranih državnih i privatnih institucija i fondacija. U NVO sektoru radi oko 40.000 simpatizera ili članova opozicionih stranaka. Država čak finansira i značajan deo antidržavnih NVO, zbog toga što se te NVO javljaju na konkurse za finansiranje projekata, koje raspisuju različite državne strukture. NVO sektor je država u državi.
Regulatorne institucije. Nad njima, de jure, kontrolu ima Skupština Srbije. Nažalost, Skupština Srbije, služi tome, da u pogledu regulatornih institucija i kontrole nad njima, samo sprovede pravila Evropske unije i da ne talasa mnogo. De fakto, presudni uticaj u većini regulatornih tela, ima strani faktor (čast izuzecima). Veliki deo zaposlenih u regulatornim telima, su ili simpatizeri ili članovi sadašnjih opozicionih stranaka, koje su te ljude zaposlile u tim telima, dok su bile na vlasti do 2012. godine. Setimo se afere „„Slučajna“ kontrola vinarije u kojoj je radio Danilo Vučić“ od strane službenika Poverenika za dostupnost informacija, koju su organizovali bivši članovi DS, zaposleni u toj instituciji. Takođe, ova tela, pogotovo Zaštitnik građana, i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti se veoma suženo bave svojim poslom i nastupaju kao Zaštitnik manjina i kao Poverenica za zaštitu ravnopravnosti manjina. Ni Zaštitnik, ni Poverenica se nikada ne bave ugroženim pravima Srba na KiM, nikada se ne oglašavaju u vezi stotina napada tj. uništavanja prostorija SNS, niti osuđuju napade na novinare bliske vlastima, a uvek se oglašavaju kada neko nalepi plakat na izlog LGBT centara, ili kada neko razbije prozor na Hrvatskom domu (npr. u Slankamenu), ili kada neko popreko pogleda nekog Šolakovog novinara. Regulatorna tela su država u državi.
FK Crvena zvezda i FK Partizan. Ovi „sportski klubovi“ predstavljaju relikt socijalističkog samoupravnog društva. To su strukture, ni na nebu, ni na zemlji. Ovi klubovi nisu ni privatni, ni državni. Oni su relikt „društvene svojine“. Doduše, vladajuće strukture tih klubova se ponašaju kao da su to njihovi privatni klubovi, ali smatraju da i država mora da ih finansira. Vladajuće strukture ovih klubova se panično plaše privatizacije, i spremni su i da naškode državi, samo da to spreče. I tako su ti klubovi i dalje „društvena svojina“. Ne državna, ne privatna. Ti klubovi su često rasadnici kriminala, putem navodnih navijačkih grupa, od kojih mnoge, u stvari predstavljaju filijale kriminalnih klanova. Predsednik Vučić je još 2015. godine rekao da on, i niko u državi nema potrebnu moć da reši probleme ovih klubova. Crvena zvezda i Partizan su države u državi.

Foto: printscreen

Univerzitet

Univerzitet. Najnovija inicijativa predsednika Vučića i Vlade Srbije o neophodnosti dolaska stranih univerziteta i fakulteta u Srbiju, da bi se podigao nivo visokog školstva, i da bi naši studenti prestali da odlaze u inostranstvo da studiraju, je naišla na jedinstven otpor otuđenog, rigidnog i oveštalog dela akademske zajednice (i onog na državnim i na privatnim univerzitetima) i opozicije. Svi oni su pokazali patološki strah od stranih univerziteta i fakulteta. Ovaj patološki strah otuđenog, rigidnog i oveštalog dela akademske zajednice jednak je hipotetičkom i nepostojećem strahu domaćih privrednika, od stranih investitora. Konkurencija i tržišna utakmica su zdrave! Srbiji su neophodni strani univerziteti! Ove rigidne akademske strukture se protive dolasku stranih univerziteta i fakulteta, jer znaju da će izgubiti monopol koji imaju, i zbog toga što znaju da je nivo usluga koje pružaju studentima, mnogo niži od onih koje pružaju strani univerziteti i fakulteti. Mnogi fakulteti u Srbiji su samo de jure državni, a u stvarnosti su privatizovani od strane vladajućih struktura tih fakulteta. Najbolji primeri su Filozofski fakulteti u Beogradu i Novom Sadu i FPN u Beogradu. Naravno, i ova tri de fakto oteta fakulteta, kao i ostali državni fakulteti, smatraju da država mora da ih finansira, a da se ništa ne pita, jer zaboga, Univerzitet ima autonomiju i nezavisnost. Univerziteti Srbije su država u državi.


RTS - Javni servis. RTS je transformisan u Javni servis, ali je to de fakto, ostao relikt samoupravnog sindikalnog socijalizma, gde zaposleni smatraju da im je posao zagarantovan do penzije, bez obzira na to koliko oni mogu malo da rade, tj. bez obzira na rezultate, i bez obzira na to što imaju i svoje privatne biznise. Dok je sadašnja opozicija bila na vlasti, do 2012. godine, u RTS-u je zaposlila hiljade svojih članova ili simpatizera. Gigant po broju zaposlenih, RTS se samo manjim delom finansira iz sopstvenih izvora, a većim delom se finansira iz nepravedne „pretplate“, takođe relikta propalog socijalizma. Pretplata se naplaćuje preko računa na struju, i plaćaju je i oni koji ne poseduju televizor, ili oni koji uopšte ne gledaju RTS. Značajan deo finansiranja RTS dolazi i od dodatnih davanja iz budžeta Srbije. Rukovodstvo RTS je praktično privatizovalo RTS, uz prećutnu saglasnost većine zaposlenih. RTS ima Upravni odbor, koji rukovodstvo RTS-a ne zarezuje ni pet posto. Upravni odbor i jedini uzbunjivač u Srbiji, „Pištaljka“, povremeno prozivaju rukovodstvo RTS i iznose dokaze o malverzacijama u RTS. Na primer, rukovodstvo RTS je u 2023. nepropisno i netransparentno dalo 30 miliona evra za kupovinu programa od spoljnih produkcija (koje su vlasništvo ljudi koji rade u RTS, ili su povezani sa opozicijom, ili čiji zaposleni istovremeno rade u RTS), utvrdila je Državna revizorska institucija. Rukovodstvo RTS tvrdi da su sve to neistine. 

Foto: printscreen

RTS

RTS-om rukovode kadrovi opozicije. Setimo se ko su čelni ljudi RTS? Dragan Bujošević je Đilasov bivši glodur lista „Politika“ u doba vlasti Đilasa i DS. Bujošević je sada generalni direktor RTS. Radi za Đilasa. Nenad Lj. Stefanović je Đilasov bivši urednik lista „Vreme“, koje je u doba vlasti Đilasa, radilo za DS i tadašnju vlast, a sada radi za opoziciju i Đilasa. Stefanović je sada glodur informativnog programa RTS. Zoran Stanojević je Đilasov bivši urednik BBC-ja u Beogradu. Stanojević je sada novinar Đilasovog lista „Vreme“. Istovremeno, Stanojević je sada urednik RTS, i samo on za RTS radi intervjue sa predsednikom Vučićem, po nalogu Đilasa, da bi bio bezobrazan i nevaspitan, i pokušao da isprovocira i omete Vučića! Radi za Đilasa! Olivera Kovačević je u doba vlasti Đilasa, bila omiljena Đilasova novinarka. Sada je na visokom položaju na RTS. Istovremeno, Olivera Kovačević je supruga Đilasovog potpredsednika stranke SSP, Borka Stefanovića. I ona radi za Đilasa! Borko Stefanović, Đilasov potpredsednik, preko supruge, prenosi RTS-u deo Đilasovih naloga. I konačno – Dragan Đilas je vrhovni komesar, upravnik RTS-a, i direktno daje naloge Bujoševiću i Stefanoviću. O decenijskim poslovnim vezama RTS i Đilasa, svedoči i konferencija za medije od 28.08.2019. ministra unutrašnjih poslova, Nebojše Stefanovića. Ministar policije je tada potvrdio da je policija po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal uhapsila tri osobe zbog sumnje da su zloupotrebom položaja u Đilasovoj kompaniji „Dajrekt medija“ i RTS-u oštetili javni servis i građane Srbije za ukupno 688 miliona dinara. Naravno, pravosuđe duboke države nije rešilo ovaj predmet. RTS je sestrinski medij Šolakovim medijima, pre svega TVN1 i TVNova, ali dok te dve televizije glupo i otvoreno napadaju državu i vlasti Srbije, RTS to radi na mnogo pokvareniji, pametniji i neprimetniji način. RTS je država u državi.

Foto: printscreen

N1

Tužilaštvo. Po Ustavu, Tužilaštvo je samostalno. Tužilaštvo je u praksi i samostalno i nezavisno. Znaju da su nedodirljivi i tako se i ponašaju. Tužilaštva u Srbiji vode istrage, a policija samo pribavlja dokaze, i privodi osumnjičene. U SAD, tužilaštva su deo izvršne vlasti i ministrastva pravde. Događaji u Novom Sadu, i u vezi pada nadstrešnice na Železničkoj stanici, i u vezi nasilja u Novom Sadu 5.11.2024. dokazuju tvrdnju o otuđenom karakteru Tužilaštva. Takođe, naša tužilaštva su pod uticajem stranog faktora, i podložni su političkim pritiscima koji dolaze od opozicije i stranaca. Dok je opozicija bila na vlasti do 2012. godine, na mesta tužilaca je dovela stotine svojih članova ili simpatizera. Tužilaštva u Srbiji primenjuju dvostruke aršine, najčešće u korist pripadnika opozicije ili u korist miljenika stranog faktora. Zbog ovakvog stanja u oblasti Tužilaštva, danas je pravna sigurnost koja zavisi od Tužilaštva, na upitnom, i niskom nivou. U Srbiji je Tužilaštvo država u državi.


Sudstvo. Po Ustavu, Sudstvo je nezavisno. Sudstvo je u praksi i samostalno i nezavisno. Znaju da su nedodirljivi i tako se i ponašaju. Događaji u Novom Sadu, i u vezi pada nadstrešnice na Železničkoj stanici, i u vezi nasilja u Novom Sadu 5.11.2024. dokazuju tvrdnju o otuđenom karakteru Sudstva. Naše sudstvo je pod uticajem stranog faktora, i podložno je političkim pritiscima koji dolaze od opozicije i stranaca. Dok je opozicija bila na vlasti do 2012. godine, na mesta sudija je dovela bar hiljadu svojih članova ili simpatizera. Sudstvo u Srbiji primenjuje dvostruke aršine, najčešće u korist pripadnika opozicije ili u korist miljenika stranog faktora. Jedan od dokaza za ovu tvrdnju je javno hvalisanje u Skupštini Srbije i u medijima, lidera opozicije, tajkuna Dragana Đilasa, da sudovi po njegovim masovnim tužbama, uvek donose presude u njegovu korist, i da on od 180 tužbi, ima 180 presuda u svoju korist. U ovo sam se i lično uverio kao neko ko je meta desetina tužbi đilasovaca i samog Đilasa. Zbog ovakvog stanja u oblasti Sudstva, danas je pravna sigurnost koja zavisi od Sudstva, na upitnom, i niskom nivou. U Srbiji je Sudstvo država u državi.

Foto: printscreen

Sud

Ono što je zajedničko i Tužilaštvu i Sudstvu je da izvršna vlast nema nikakav uticaj na njih, a da zakonodavna vlast, Skupština Srbije ima samo simboličan uticaj. Da podsetim da je u cilju usklađivanja sa direktivama EU, u januaru 2022. održan referendum o izmenama Ustava u delu o pravosuđu, kojim je Skupština Srbije, praktično, potpuno razvlašćena u oblasti Sudstva i Tužilaštva. 
Takođe, Tužilaštvu i Sudstvu je zajedničko i to, da ih je skoro dokrajčila „reforma pravosuđa“ koju je izvela Žuta hunta, bivšeg predsednika Borisa Tadića i bivšeg premijera Mirka Cvetkovića, vlast DS i G17, 2009. godine. Tada je doneta partijska odluka vladajuće Demokratske stranke, o prestanku funkcija za 1000 sudija i tužilaca, koji nisu bili po volju DS-u - vladajućoj stranci. Sve te sudije i tužioci su nezakonito smenjeni, i otpušteni a  cela „reforma“ je Srbiju koštala ugleda u Evropi i nanela je štetu državo od oko 90 miliona evra. Kada je Srpska napredna stranka, 2012. godine, došla na vlast, vratila je na posao tih 1000 sudija i tužilaca, i svi su, po zakonu obeštećeni. 
Ova dva primera, govore o tome da sadašnje vlasti Srbije, postupaju po zakonu, i da poštuju Sudstvo, Tužilaštvo i Ustav Srbije. Sa druge strane ova dva primera pokazuju da je sadašnja opozicija, dok je bila vlast, činila sve da uništi nezavisno Sudstvo i samostalno Tužilaštvo, i da pogazi Ustav. 
Na Tužilaštvo i Sudstvo u Novom Sadu, opozicija je 20.11.2024. izvršila fizički napad, u trajanju od tri dana, onemogućavajući rad tužilaca i sudija. Ogroman pritisak na Tužilaštvo i Sudstvo u Novom Sadu, su izvršili moćni Šolakovi i Đilasovi mediji, od 1.11.2024. do 22.11.2024. U suštini, opozicija i njeni mediji su tražili da se krivci puste iz pritvora, a da se uhapse nevini. Sa jedne strane opozicija i njeni mediji su tražili da se iz pritvora puste dokazani krivci, lideri opozicije, počinioci krivičnih dela tokom nasilja (napadi na policiju, paljenje i uništavanje Gradske kuće i izazivanje opšte opasnosti prosipanjem 2 tone fekalija) koje je izazvala opozicija u Novom Sadu, i lideri opozicije Goran Ješić, Miša Bačulov, Relja Stanojević i Ivan Bijelić (koji je zapalio Gradsku kuću u Novom Sadu!).

Foto: printscreen

Nasilnička opozicija

Svu četvoricu je privela policija, koja je pribavila potrebne dokaze. Sva četvorica su dobili po 30 dana pritvora. Istovremeno, opozicija i njeni mediji su tražili da se uhapse nevini ljudi poput Jelene Tanasković i Gorana Vesića (oboje funkcioneri SNS), i da oni dobiju kaznu pritvora od 30 dana. Sudstvo i tužilaštvo u Novom Sadu je postupilo po željama opozicije i njenih medija. Opozicionarima Goranu Ješiću, Miši Bačulovu i Relji Stanojeviću je ukinuta mera pritvora od 30 dana, i odmah su pušteni iz pritvora. Sa druge strane, nevini ljudi iz SNS, Jelena Tanasković i Goran Vesić su odmah uhapšeni. Jeleni Tanasković je određena mera kućnog pritvora od 3 meseca (!?!), a Goranu Vesiću je određena mera klasičnog pritvora u trajanju od 30 dana. Kakva je to jebena pravda!?! Pre bih rekao da je to osvetnička nepravda i demonstracija moći odmetnutog sudstva i tužilaštva u Novom Sadu. Jelena Tanasković je direktorka Infrastrukture železnice, tek 6 meseci, i ona nema apsolutno ništa sa donošenjem odluka koje su mogle da utiču na pad nadstrešnice u Novom Sadu. Te odluke su donošene od 2017. do 2021. godine, a gđa Tanasković je direktorka tek od maja 2024. godine Slično važi i za Gorana Vesića. On je ministar građevine tek od 26.10.2022. godine. Sve odluke u vezi rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu su donete pre njegovog mandata. Goran Vesić i Jelena Tanasković su pre hapšenja, postupili časno i odgovorno i podneli ostavke na položaje, kao znak političke odgovornosti.
Postupcima koje opisujem u Novom Sadu, novosadsko Tužilaštvo i Sudstvo je pokazalo da je slobodno od uticaja vlasti Srbije, ali da je zavisno od uticaja opozicije i njenih medija. Ovakvom Sudstvu i Tužilašvu, može pasti na pamet, da na primer, donese odluku o hapšenju premijera Miloša Vučevića i predsednika Aleksandra Vučića. Ko će da ih spreči? Duboka država u Srbiji, srećom, ne može biti jedinstvena i koherentna, i takođe srećom, većina struktura odmetnute duboke države zavisi od finansiranja od strane države. U toj oblasti, nisu baš toliko duboki, već su plitki. Stoga, predsednik Vučić može da ih pregazi kao plitak potok!


Autor je poslanik i član predsedništva SNS

 

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set