OVO SU ČLANOVI INICIJATIVNOG ODBORA! Pogledajte koje su istaknute ličnosti deo Pokreta, na čelu sa predsednikom Vučićem!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je danas inicijativni sastanak za Pokret na kom je prisustvovalo dvanaestoro ljudi, koji će zajedno sa predsdnikom Vučićem započeti sve radnje u vezi formiranja Pokreta.

U Inicijativnom odboru za osnivanje Pokreta su pored predsednika Aleksandra Vučića i akademici Bela Balint i Svetislav Božić, zatim prof. dr Svetlana Miletić Drakulić, prof. dr Nenad Arsović, prof. dr Goran Stanojević, prof. dr Đuro Macut, Marina Papadakis generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Demo Beriša predsednik Matice Albanaca u Srbiji i prof. dr Boris Bratina, prof. dr Branko Rakić i prof dr. Dejan Đurđević.

Ove ličnosti predstavljaju spoj stručnosti i ugleda, a ovo su njihove biografije. 

Politika

"Počinju sve radnje oko formiranja!" Vučić: Danas inicijativni sastanak za pokret

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će danas biti održan inicijativni sastanak za pokret i dodao da će tom sastanku prisustvovati desetak ljudi, kao i da će početi sve radnje u vezi formiranja.

23.03.2025

08:53

Politika

NIKO MASNO KAO CNN NE LAŽE! Vučićeva poruka Amerikancima i Srbima u SAD: Ono što rade protiv mene, radili su i protiv Trampa!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je Amerikancima koji prate vesti o situaciji u Srbiji da CNN govori protiv njega na isti način kako je to činio i protiv predsednika SAD Donalda Trampa.

22.03.2025

17:24

Foto: informer.rs

Bela Balint

Akademik Bela Balint rođen je 1952. godine u Ostojićevu. Specijalista je transfuziologije i hematologije, sa bogatom naučnom i kliničkom karijerom.

Završio je Medicinski fakultet u Novom Sadu, a doktorske studije okončao je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Tokom karijere radio je u Institutu za transfuziologiju VMA i bio dugogodišnji profesor na VMA, kao i gostujući predavač na univerzitetima u Nišu i Banjoj Luci.

Od 2010. godine bio je načelnik Instituta za transfuziologiju VMA.

Autor je brojnih naučnih radova i urednik više stručnih časopisa iz oblasti medicine. Njegov rad je posebno prepoznat u oblasti afereze i transplantacije koštane srži.

Za svoj doprinos medicinskoj nauci i praksi više puta je nagrađivan, uključujući i zlatnu medalju za revnosnu službu. Od 2021. godine redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Redovni je član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva od 2008. godine.

Svetislav Božić

​Akademik Svetislav Božić, rođen 22. maja 1954. godine u Loznici, istaknuti je srpski kompozitor, muzički teoretičar i pedagog.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube

Diplomirao je 1977. godine na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu, gde je 1979. stekao i magistarsku titulu. Akademsku karijeru započeo je 1980. kao asistent na istom fakultetu, da bi 1999. bio promovisan u zvanje redovnog profesora.

U opusu Svetislava Božić je oko 300 kompozicija različitih žanrova od solističkih, kamernih, horskih, orkestarskih do vokalno-instrumentalnih.
Autor je 14 knjiga iz oblasti muzičke teorije.

Božić je nesumnjivo jedan od najznačajnijih kompozitora savremene srpske umetničke muzike. Njegov tonski arhipelag uvažava tradiciju, ali je u mnogo čemu nadilazi.

Pomera polja konsonantnog i konvencionalnog tretmana horizontale i nužno vertikale, podrazumevajući svu kreativnu relativnost pojmova konsonantno i disonantno.

Taj princip blagog pomeranja gravitacije od konsonantnog ka kontrolisano disonantnom polju zvučanja, naročito je uočljiv u njegovoj duhovnoj horskoj muzici.

Svetlana Miletić Drakulić

​Prof. dr Svetlana Miletić Drakulić je redovni profesor neurologije na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Rođena je 15. decembra 1965. godine u Kragujevcu, gde je završila osnovno i srednje obrazovanje sa odličnim uspehom. 

Foto: printscreen

Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je stekla zvanje doktora medicine. Nakon toga, završila je specijalizaciju iz neurologije i stekla zvanje specijaliste neurologa. Akademsku karijeru nastavila je na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, gde je izabrana u zvanje redovnog profesora.​

Njena istraživačka interesovanja obuhvataju multiplu sklerozu, kliničku neurologiju, demijelinizujuće bolesti, neuroimunologiju i kliničku neurofiziologiju. Objavila je preko 40 naučnih radova koji su dostupni na platformi ResearchGate.

Prof. dr Svetlana Miletić Drakulić je prepoznata kao stručnjak u svojoj oblasti, sa značajnim doprinosom u istraživanju i lečenju neuroloških oboljenja, posebno multiple skleroze.​

Nenad Arsović

​Prof. dr Nenad Arsović je istaknuti specijalista otorinolaringologije sa bogatim iskustvom u kliničkom radu, nastavi i istraživanju.

Foto: Masha Bandjur

Rođen je 10. oktobra 1962. godine u Beogradu, gde je završio Matematičku gimnaziju. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu upisao je 1982. godine, a diplomirao 1988. godine sa prosečnom ocenom 9,18. Specijalizaciju iz otorinolaringologije završio je 1994. godine, magistrirao 1997., a doktorirao 2007. godine na istom fakultetu.

Profesionalnu karijeru započeo je 1989. godine na Institutu za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije. Od 2013. godine obavlja funkciju direktora Klinike za ORL i MFH Kliničkog centra Srbije. Takođe, profesor je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za otorinolaringologiju.

Prof. dr Arsović je zaslužan za uvođenje metode kohlearne implantacije u Kliničkom centru Srbije za lečenje osoba sa teškim oštećenjem sluha. Aktivno učestvuje na domaćim i međunarodnim kongresima, gde često drži predavanja. Autor je preko 150 naučnih radova.

Njegova stručna ekspertiza obuhvata dijagnostiku i lečenje različitih ORL oboljenja, uključujući laringoskopiju, audiometriju, ispitivanje funkcije Eustahijeve tube, auditivne evocirane potencijale moždanog stabla (BERA), fiting kohlearnog implanta, akumetrijske testove i skrining sluha kod novorođenčadi.

Trenutno obavlja funkciju direktora Klinike za ORL i MFH Kliničkog centra Srbije i profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu. 

Goran Stanojević

​Prof. dr Goran Stanojević je istaknuti specijalista hirurgije iz Niša, sa bogatom karijerom u oblasti opšte, abdominalne i kolorektalne hirurgije. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde je završio i specijalizaciju iz opšte hirurgije.

Profesionalnu karijeru započeo je 1996. godine kao hirurg u Kliničkom centru Niš. Od 1998. godine aktivan je kao profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde predaje predmet Hirurgija sa anesteziologijom.

Trenutno obavlja funkciju rukovodioca Klinike za digestivnu hirurgiju u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu i pomoćnika generalnog direktora te ustanove za hirurška pitanja. 

Njegova stručna ekspertiza obuhvata lečenje akutnih i hroničnih stanja kao što su hemoroidalna bolest, tumori debelog creva, analne fistule i sfinkterotomije, uklanjanje kondiloma perianalne regije i analnog kanala. Takođe, bavi se hirurškim lečenjem stanja poput apendicitisa, holecistitisa (upale žučne kese) i ventralnih hernija.

Njegova posvećenost pacijentima i doprinos medicinskoj zajednici čine ga jednim od najuglednijih stručnjaka u svojoj oblasti.​

Đuro Macut

​Prof. dr Đuro Macut je redovni profesor interne medicine i endokrinologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1989. godine, gde je i magistrirao 1999. i doktorirao 2001. godine.

Foto: ATA Images

Usavršavao se na Univerzitetskim bolnicama u Bolonji, Upsali i Oksfordu, kao i na postdiplomskom programu iz reproduktivne medicine na Univerzitetu u Ženevi i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Trenutno obavlja funkciju načelnika odeljenja i zamenika direktora Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu. Takođe je gostujući profesor na Univerzitetu u Atini i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Skoplju. ​РТС+1РТС+1

Njegova istraživačka interesovanja obuhvataju reproduktivnu endokrinologiju, s posebnim fokusom na sindrom policističnih jajnika (PCOS), kao i neuroendokrinologiju i neuroendokrine tumore. Autor je preko 140 originalnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima i služi kao pomoćnik urednika u časopisima "Endocrine" i "Hormones". ​

Od 2016. godine, prof. dr Macut je član i predsednik različitih komiteta Evropskog društva za endokrinologiju (ESE), uključujući i funkciju blagajnika od 2020. do 2024. godine. Takođe je predsednik Srpskog društva za reproduktivnu endokrinologiju i organizator Međunarodnog simpozijuma o napretku u PCOS i zdravlju žena od 2012. godine, kao i Beogradskog masterklasa iz kliničke endokrinologije, dijabetesa i metabolizma od 2019. godine. ​

Marina Papadakis

​Marina Papadakis imenovana je za generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije (UBS) u martu 2023. godine. Pre ovog imenovanja, bila je partner-osnivač advokatske kancelarije u Beogradu, fokusirajući se na korporativne i komercijalne pravne poslove, uključujući pravo konkurencije, regulatorno i administrativno pravo, kao i evropsko pravo.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. ​

Svoju karijeru započela je u renomiranoj advokatskoj kancelariji, gde je provela više od deset godina radeći na korporativnim pravnim poslovima. Kasnije je prešla u Narodnu banku Srbije, gde je radila u Direkciji za zakonodavno-pravne poslove, Kabinetu guvernera i Sektoru za restrukturiranje banaka. Takođe je predstavljala Narodnu banku Srbije u Misiji Republike Srbije pri Evropskoj uniji. 

Njeno imenovanje za generalnog sekretara UBS-a predstavlja nastavak unapređenja saradnje sa relevantnim institucijama i akterima na bankarskom i finansijskom tržištu, s ciljem modernizacije bankarskog sistema Srbije

Demo Beriša

Demo Beriša rođen je 17. aprila 1963. godine. Srednju vojnu školu završio je u Sarajevu, a potom je prošao više vojno specijalističko usavršavanje u Pančevu. Stekao je zvanje ekonomiste 2002. godine na Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu, a potom i diplomiranog ekonomiste 2004. na Fakultetu za uslužni biznis.

Foto: Inofrmer/Pedja Milosavljević

Radni odnos zasnovao je 1982. godine u Vojsci Jugoslavije, gde je obavljao važne bezbednosne i vojno-policijske dužnosti. Tokom službe više puta je nagrađivan i odlikovan, a u penziju je otišao 2005. godine. Od 2006. do 2017. bio je angažovan u privatnom sektoru, dok je od 2014. godine predsednik Udruženja građana "Matica Albanaca Srbije", aktivno učestvujući u društvenom životu.

Od 1. oktobra 2023. godine zaposlen je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kao posebni savetnik ministra.

Boris Bratina

Prof. dr Boris Bratina rođen je 25. avgusta 1960. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Studirao je tehničku fiziku na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a zatim je diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao. Trenutno je docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Njegova istraživačka interesovanja uključuju filozofiju, sa posebnim fokusom na radove srpskog mislioca Vladimira Dvornikovića. Autor je članka "Hipertrofirano ego: Ego cogito à la Serbe", koji istražuje Dvornikovićev doprinos filozofiji.

Njegov rad obuhvata kombinaciju tehničkih i filozofskih disciplina, što doprinosi jedinstvenom pristupu u njegovim istraživanjima i predavanjima.

Branko Rakić

​Prof. dr Branko Rakić je redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose. Rođen je 28. februara 1961. godine u Ivanjici. 

Nakon završene Dvanaeste beogradske gimnazije, započeo je studije francuskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali je prešao na Pravni fakultet, gde je diplomirao 1987. godine. Specijalističku diplomu iz visokih evropskih studija stekao je 1990. godine na Evropskom univerzitetskom centru u Nansiju, a magistarsko zvanje iz prava Evropske zajednice 1991. godine. Doktorirao je 1999. godine na Univerzitetu u Parizu I Panteon-Sorbona. ​

Profesionalnu karijeru započeo je kao pripravnik u Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Radio je kao istraživač-saradnik u Institutu za evropske studije u Beogradu. Od 1996. godine zaposlen je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je izabran za asistenta, docenta 2000. godine, vanrednog profesora 2010. godine, a redovnog profesora 2014. godine. 

Prof. dr Rakić je osnivač i upravnik Centra za međureligijski i međukulturni dijalog Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Takođe je bio prvi univerzitetski ombudsman u Srbiji, izabran 2009. godine. 

Njegov doprinos pravnoj nauci i obrazovanju prepoznat je kroz brojne publikacije i aktivno učešće na međunarodnim konferencijama.

Dejan Đurđević

​Prof. dr Dejan Đurđević rođen je 6. juna 1974. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1997. godine kao najbolji student svoje generacije, sa prosečnom ocenom 9,90. Magistarske studije završio je 2001. godine, odbranivši rad na temu "Određivanje i promena zakonskog naslednog dela", dok je doktorsku disertaciju na temu "Apsolutna ništavost zaveštanja" odbranio 2005. godine na istom fakultetu.

Akademsku karijeru započeo je 1998. godine kao asistent-pripravnik na predmetu Nasledno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu. Tokom godina, napredovao je kroz zvanja asistenta, docenta i vanrednog profesora, da bi 2015. godine bio izabran u zvanje redovnog profesora za užu građanskopravnu naučnu oblast.

Prof. dr Đurđević je autor više knjiga i priručnika iz oblasti naslednog prava, uključujući "Institucije naslednog prava" i "Javnobeležnička delatnost". Takođe je objavio brojne naučne radove u domaćim i međunarodnim časopisima, pokrivajući teme kao što su naslednopravni odnosi, javnobeležnička praksa i pravna priroda nasledničke zajednice.

Njegov doprinos pravnoj nauci i praksi ogleda se kroz višegodišnji rad na unapređenju zakonodavstva i obrazovanju novih generacija pravnika u Srbiji.​

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

55

pre 8 meseci

NEKA JE SA SREĆOM,ŽIVELA SRBIJA.

3 1 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari