UDARNO! Jedino Vučić nije potpisao skandalozni tekst deklaracije iz Odese - pročitajte šta piše u dokumentu

Jedino predsednik Srbije Aleksandar Vučić, od zvaničnika 11 država koje prisustvuju Samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa danas u Odesi, nije potpisao izrazito antirusku deklaraciju koja je usvojena.

Predsednik Vučić koji je prvi put posetio Ukrajinu od početka ruske Specijalne vojne operacije, nije se saglasio sa dokumentom protiv Moskve i u tome je, bar na ovom antiruskom samitu, ostao usamljen.

Politika

Važne poruke sa samita u Odesi - Vučić: Srbija želi da obnovi jedan ili dva grada u Ukrajini

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas na Samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa u Odesi da bi Srbija želela da obnovi jedan ili dva grada ili neki manji region u Ukrajini i time građanima te zemlje pruži podršku.

11.06.2025

18:14

Politika

Snažno sam se založio da se glas diplomatije što glasnije čuje: Vučić na samitu u Odesi (FOTO)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas na samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa u Odesi govorio o sve snažnijoj potrebi za intenziviranjem dijaloga i brzom postizanju mira kao preduslova za rešavanje svih drugih otvorenih pitanja.

11.06.2025

18:09

To se vidi i u samom tekstu gde među nabrojanim liderima koji su stali iza dokumenta nema imena Aleksandra Vučića.

Tako se Srbija, kao jedina zemlja u ovom delu sveta koja je ostala dosledna u poziciji da uprkos zahtevima i pritiscima ne uvodi sankcije Rusiji, praktično distancirala od teksta.

Predsednik Srbije je odbio da podrži zahtev ostalih učesnika Samita jer se u tekstu ističe zahtev da se zadrže postojeće ali i da se dodatno ojačaju sankcije prema Rusiji.

Politika

Vučić u Odesi, Kurti kod kuće: Samit u Ukrajini pokazao dve važne stvari

Ukrajina je pokazala da je prijateljska zemlja i da ne priznaje lažnu državu Kosovo zbog čega takozvani premijer Aljbin Kurti nije pozvan na samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa. Boravak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Odesi, na drugoj strani pokazao jke da je njegova slobodarska politika za poštovanje.

11.06.2025

15:26

Politika

Kijev odjavio Prištinu! Potvrđeno: Takozvano Kosovo nije učesnik samita Ukrajina-Jugoistočna Evropa

Takozvano Kosovo nije prisutno na samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa, jer nisu pozvani od strane domaćina Ukrajine.

11.06.2025

10:34

Prema informacijama, i neke druge formulacije u dokumentu kose se sa stavom koji je Srbija zauzela u sukobu Rusije i Ukrajine, a naročito oko bezbednosnih aspekata i aranžmana. Zato Vučić nije stao iza teksta, a to se vidi i po tome što ga nema na spisku potpisnika dokumenta.

Deklaraciju prenosimo u celosti

"Mi, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i predsednica Republike Moldavije Maja Sandu, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednik Rumunije Nikušor Dan, premijer Republike Bugarske Rosen Željaskov, premijer Republike Hrvatske Andrej Plenković, premijer Grčke Republike Kirijakos Micotakis, predsednica Parlamenta Republike Albanije Elisa Spiropali, prvi zamenik predsednika Vlade i ministar životne sredine iprostornog planiranja Republike Severne Makedonije Izet Medžiti, zamenica premijera i ministarka spoljnih i evropskih poslova Republike Slovenije Tanja Fajon, okupili smo se 11. juna 2025. godine u Odesi, Ukrajina, po četvrti put u formatu Samita Ukrajina –Jugoistočna Evropa.

Naš današnji rad nadovezuje se na razmatranja i zaključke prethodnih samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, održanih u Atini, Grčka, 21. avgusta 2023. godine, Tirani, Albanija, 28. februara 2024. godine i Dubrovniku, Hrvatska, 9. oktobra 2024. godine.Tokom samita, bavili smo se širokom agendomza jačanje regionalne bezbednosti, uključujući, ali ne ograničavajući se na region Crnog mora, otpornost i saradnju. Prioriteti su uključivali bezbednost, sprečavanje hibridnih pretnji, trgovinu, energetsku bezbednost, razminiranje, oporavak Ukrajine, humanitarnu pomoć i rehabilitaciju – posebno za ukrajinske veterane i decu pogođene ruskom agresijom protiv Ukrajine. Danas, kao učesnici samita, izdajemo sledeću deklaraciju:

1. Prošlo je 1.204 dana otkako je Rusija pokrenula svoju nezakonitu, ničim izazvanu i neopravdanu vojnu invaziju punih razmerana Ukrajinu, nastavljajući svoju oružanu agresiju protiv Ukrajine od 2014. godine. Najoštrije osuđujemo brutalni ruski rat protiv Ukrajine. To predstavlja težak zločin protiv ukrajinskog naroda, očigledno kršenjemeđunarodnog prava - uključujući Povelju UN - i ozbiljnu pretnju miru, bezbednosti i stabilnosti, širom šireg evropskog kontinenta i globalno.

2. Priznajemo i podržavamo napore Ukrajine da pronađe diplomatski put ka obnavljanju sveobuhvatnog, pravednog i trajnogmira. U tom smislu, ponovo potvrđujemo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica, uključujući teritorijalne vode, i ponovo potvrđujemo našu posvećenost pružanju sveobuhvatne i održive podrške Ukrajini i njenom narodu koliko god je potrebno.

3. Pozivamo međunarodnu zajednicu da intenzivira svoju podršku Ukrajini u njenoj borbi da odbrani svoju slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet. Istovremeno, pozivamo sve nacije da se uzdrže od pružanja bilo kakvog oblika materijalneili druge pomoći ratnim naporima Rusije. Podvlačimo važnost usklađivanja sa odlukama i merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije.

4. Potpuno povlačenje ruskih snaga i opreme sa cele ukrajinske teritorije, prekid neprijateljstava i rata u celini, i potpuno vraćanje međunarodno priznatih granica Ukrajine su neophodni uslovi o kojima se ne može pregovarati za sveobuhvatan, snažan i trajan mir.

5. Naglašavamo strateški značaj Crnog mora za evropsku i globalnu bezbednost, uključujući bezbednost hrane, i posvećujemo se jačanju regionalne pomorske saradnje, pomorske bezbednosti, povezanosti, bezbednosti, slobode plovidbei zaštite kritične infrastrukture.

6. Buduće članstvo Ukrajine, Republike Moldavije i naših partnera iz jugoistočne Evrope u EU je od vitalnog značaja za dugoročnu stabilnost, bezbednost i prosperitet regiona i Evrope u celini.

7. Članstvo u NATO-u ostaje najbolja bezbednosna opcija za Ukrajinu. Potvrdili smo našu podršku evroatlantskim težnjama partnera u regionu. Podržavamo Ukrajinu na njenom nepovratnom putu ka punoj evroatlantskoj integraciji, uključujući članstvo u NATO-u. Politika otvorenih vrata, utvrđena članom 10 Severnoatlantskog ugovora, jedna je od glavnih snaga NATO-a.Ni Rusija niti bilo koja druga država koja nije članica NATO-a nemaju pravo veta na proširenje Alijanse. U tom smislu, u potpunosti podržavamo pravo Ukrajine da sama bira svoje bezbednosne aranžmane i odlučuje o svojoj budućnosti, bez spoljašnjeg

8. Osuđujemo ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile ruske oružane snage i druge vojne formacije u i protiv Ukrajine, uključujući namerne, nesrazmerne i neselektivne oružane napade i napade dronovima i raketama na civilno stanovništvo i kritičnu civilnu infrastrukturu Ukrajine, kao i prisilnu deportaciju hiljada ukrajinskih civila — uključujući decu — sa privremeno okupiranih teritorija Ukrajine u Rusku Federaciju.

9. Ponovo potvrđujemo važnost efikasnih i nezavisnih istraga ruskih ratnih zločina protiv Ukrajinaca i drugih zločina počinjenih u ili protiv Ukrajine i izvođenja počinilaca pred lice pravde. Pored toga, podržavamo međunarodne napore za osnivanje specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, koji je počinila Ruska Federacija.

10. Naglašavamo važnost bezbednosti hrane. Ukrajinski poljoprivredni proizvodi moraju se slobodno i bezbedno isporučivati na svetska tržišta. Stoga, od suštinskog su značaja bezbedna, nesmetana komercijalna plovidba i pristup ukrajinskim lukama Crnog mora i Azovskog mora. Bezbednost hrane ne sme se koristiti kao oružje. Ponovo ističemo značaj razminiranja kao početne tačke za oporavak i obnovu Ukrajine i pozdravljamo napore koje preduzimaju priobalne države u tom pogledu. Napadi Rusije na trgovačke brodove, civilne luke i povezanu infrastrukturu, kao i kršenje suverene teritorije drugih zemalja, uključujući vazdušni prostor, su neprihvatljivi.

11. Ukrajinska energetska infrastruktura i dalje pati od namernih i sistematskih napada Rusije. Razgovarali smo o načinima za povećanje naše podrške, uključujući mobilizaciju privatnog sektora radi obezbeđivanja neophodne opreme i finansiranja. Takođe smo naglasili važnost poboljšane regionalne koordinacije i snažnih elektroenergetskih interkonektora kako bi se ublažio uticaj ovih napada i ojačala regionalna energetska bezbednost.

12. Podstičemo međunarodnu zajednicu da održi i dodatno pojača sankcije protiv Ruske Federacije u bankarskom i energetskom sektoru, posebno u vezi sa ograničenjima cena nafte i ruskom „flotom u senci“ kako bi se agresoru oduzeli resursi potrebni za nastavak agresije protiv Ukrajine, kao i da se preduzmu mere za sprečavanje zaobilaženja sankcija. Rusija mora da bude odgovorna i da plati punu nadoknadu za svoj nezakoniti agresijski rat protiv Ukrajine. Ruska imovina u svim mogućim oblicima igra konstruktivnu ulogu u oporavku Ukrajine u skladu sa odredbama međunarodnog prava.

13. Potvrđujemo našu nameru da razvijamo i jačamo prijateljske odnose u oblastima ekonomske saradnje i trgovine i da radimo na daljem unapređenju trgovine i ekonomske integracije unutar regiona i između regiona i EU, nakon efikasnog uključivanja pravnih tekovina EU i slobodne trgovine između zemalja koje nisu članice EU.

14. Obavezujemo se da ćemo doprineti tekućem i posleratnom oporavku i obnovi Ukrajine. To uključuje angažovanje svih relevantnih zainteresovanih strana — međunarodnih finansijskih institucija, privatnih kompanija, lokalnih zajednica i drugih partnera — kako bi se obezbedile investicije, stručnost i finansijska podrška neophodna za izgradnju prosperitetne budućnosti za Ukrajinu. Zemlje jugoistočne Evrope trebalo bi da igraju ključnu ulogu u procesu obnove Ukrajine.

15. Potvrđujemo našu posvećenost unapređenju saradnje i koordinacije u humanitarnom sektoru kroz sprovođenje ciljanih inicijativa, posebno u programima usmerenim na zdravlje i rehabilitaciju veterana i ranjivih grupa pogođenih oružanom agresijom Rusije protiv Ukrajine. U tom kontekstu, Međunarodna konferencija o rehabilitaciji i reintegraciji veterana, koja će se održati u Hrvatskoj u oktobru 2025. godine, biće od posebnog značaja.

16. Naglašavamo ključni značaj saradnje u sajber bezbednosti i u sprečavanju nezakonitog i hibridnog mešanja u izborne procese suverenih država, uključujući i dezinformacije i manipulaciju i mešanje stranih informacija. Ističemo ključnu ulogu podrške EU usmerene na jačanje demokratskih procesa i suprotstavljanje stranom mešanju, takođe i u zemljama kandidatima. Upozoravamo da je svako mešanje – direktno i indirektno – u ustavne ili izborne procese suverene države nedopustivo. Takve akcije predstavljaju teško kršenje međunarodnog prava i predstavljaju ozbiljnu pretnju demokratskim vrednostima, principima i procesima širom regiona.

17. Strane potvrđuju važnost međusobnog olakšavanja razmene informacija i iskustava u suprotstavljanju sajber napadima tokom hibridnog ratovanja, kao i preporuke o jačanju zaštite informacionih i komunikacionih sistema, uzimajući u obzir sopstveno iskustvo u suzbijanju zlonamernih sajber operacija.

18. U tom smislu, slažemo se da zajednički radimo na sprečavanju hibridnih pretnji i da održimo sledeći sastanak u Odesi zemalja – potpisnica ove Deklaracije na nivou relevantnih agencija.

19. Slobodna, mirna i prosperitetna Evropa je nemoguća bez slobodne, mirne i prosperitetne Ukrajine. Učesnici samita Ukrajina–Jugoistočna Evropa u Odesi ostaju odlučno posvećeni ovoj viziji".
 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:

Planeta

"NALAZIMO SE U OPASNOM TRENUTKU" Orban: Narednih dana će se pokazati da li će se plamen rata približiti Evropi

105. 12. 2025. u 09:44

205. 12. 2025. u 09:44

Vesti

"KOD NAS SE STVARA ČETVRTA GRANA VLASTI" Šešelj o užasnom problemu koji se nadvio nad Srbijom

104. 12. 2025. u 23:01

204. 12. 2025. u 23:01

Politika

Važne poruke sa samita u Odesi - Vučić: Srbija želi da obnovi jedan ili dva grada u Ukrajini

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas na Samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa u Odesi da bi Srbija želela da obnovi jedan ili dva grada ili neki manji region u Ukrajini i time građanima te zemlje pruži podršku.

11.06.2025

18:14

sledeća vest