Kolumna Dragutina Matanovića: Nemački genocidi tokom Drugog svetskog rata

Plan Hitlerovih nacista za prodor na istok i stvaranje „životnog prostora“ nije, kako to pokušavaju da predstave oni koji po zadatku relativizuju i revidiraju istorijske činjenice, bio tek neki „incident“ u nemačkoj istoriji, već davno osmišljena geopolitička ideja na kojoj su Nemci kontinuirano radili još od ujedinjenja 1871. godine.

To su pokušavali da ostvare i tokom Prvog svetskog rata, ali su tek sa Hitlerom dobili „vođu“ kakvog su dugo čekali. Hitler je svoje genocidne ciljeve najavio u knjizi „Majn kamp“ (Moja borba) još 1924. godine.

Počev od Poljske koju je napao 1939, Hitler je želeo da na osvojenim teritorijama uništi narode koji su tu živeli. Pre svega, Jevreje i slovenske narode. Tako je, u ime „rase i nacije“, pobijeno najviše ljudi u istoriji. Nemci i njihovi saveznici izvršili su niz povezanih genocida. Najpoznatiji je Holokaust – genocid nad Jevrejima. U logorima smrti poput Aušvica, Treblinke, Sobibora, Majdaneka i drugih, ubijeno je najmanje 2,7 miliona Jevreja. Na istom području tokom Drugog svetskog rata ubijeno je i oko tri miliona Poljaka. U Varšavskom ustanku 1944, procenjuje se da su Nemci pobili oko 250.000 žitelja prestonice, a sam grad je sravnjen sa zemljom.

Iako je Poljska procentualno imala najveće žrtve u Drugom svetskom ratu, najviše ljudi izgubio je Sovjetski Savez. Stradalo je oko 23 miliona sovjetskih građana, među njima ubedljivo najviše Rusa. Tragedija Lenjingrada predstavlja primer stravičnog genocida i Hitlerove namere da se tri miliona njegovih žitelja izgladni do smrti, nakon čega bi ovaj grad bio uništen do temelja. Tokom 900 dana opsade, od gladi i hladnoće umrlo je 600.000 ljudi. Mnogi iznureni ljudi samo su hodali ulicom i padali mrtvi. Stanovnici Lenjingrada čak ni na mrazu od –40 °C nisu spaljivali biblioteke ili muzejske eksponate kao ogrev. Početkom januara 1943. Crvena armija je konačno razbila nemački obruč i okončala opsadu Lenjingrada.

Zločinačke namere Nemaca i njihovih satrapa pokazuju masakri na svim okupiranim ruskim teritorijama. Kada su u septembru 1941. zauzeli Kijev, odmah su započeli masovna pogubljenja. Nesrećni narod odlazio je tiho i mirno, kao ovce na klanje. Samo u prva dva dana streljano je 33.771 osoba, a do oslobođenja 1943. ukupno je pobijeno između 70.000 i 200.000 ljudi – Rusa, Jevreja i Roma. Nemci i ukrajinski kolaboracionisti, koji su im zdušno pomagali, ovaj genocid su vršili ravnodušno, bez ikakvih emocija.

Ogromno zlo od nemačkog okupatora pretrpeo je i narod na teritoriji današnje Belorusije, u čijoj istoriji će mart 1943. ostati upisan crnim slovima. Tada su Nemci i domaći izdajnici u zločinačkom pohodu bez presedana spalili 600 beloruskih sela.

Nemačka soldateska je na teritoriji SSSR-a počinila ogroman broj zločina u kojima se vidi jasna genocidna namera da se istrebi svo stanovništvo jednog slovenskog naroda. I da se zatre svaki trag da su oni ikada tamo i živeli. Nemačke političke elite nakon Drugog svetskog rata nekoliko godina su se „posipale pepelom“ zbog genocida nad Jevrejima, ali bez istinskog kajanja za genocide učinjene nad drugim narodima.

U maju 2024. Nemačka je bila glavni sponzor rezolucije o tzv. genocidu u Srebrenici, znajući da je ona sračunata na rušenje Dejtonskog sporazuma. Za rezoluciju o Srebrenici su glasale 84 zemlje, 87 prisutnih zemalja nisu glasale za, a 19 zemalja nije glasalo. Nelegitimna i Pirova pobeda Zapada, jer su se rezolucije po pitanju genocida u Generalnoj skupštini UN uvek donosile jednoglasno. Neverovatan trenutak istorije gde dželat proglašava svoju žrtvu za dželata.

P.S. Aleksandar Vučić: „Mi jesmo jedinstven narod i to nam nikada neće moći da
oduzmu. Više od 200 godina to pokušavaju i nisu uspeli da promene“.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.