Ovim potezom Kurti menja sliku KiM za 10 godina: Skandalozno - polako kreće da sprovodi veliki plan

Ugledni novinari sa Kosova i Metohije i iz centralne Srbije upozoravaju da jezive poruke koje dolaze od diktatora Aljbina Kurtija, ne ugrožavaju samo rad i bezbednost medija, već predstavljaju vrhunac višedecenijske diskriminacije srpskog jezika u institucijama Prištine, dovodeći u pitanje ono što, prema rečima Vuka Karadžića, čini samu srž opstanka jednog naroda.

"Jezik je hranitelj naroda", zapisao je Vuk Stefanović Karadžić ukazujući da dok narod ima svoj jezik - on živi, pamti i opstaje. Možda više nego ikad ova njegova misao ilustruje položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji je još jednom uzdrman pozivom premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija novinarima srpskih redakcija da pitanja postavljaju i na albanskom jeziku. 

Aljbin Kurti je na okruglom stolu pod nazivom „Kosovo kao višejezično društvo“ pre tri godine kazao novinarki iz srpske redakcije, koja mu je ukazala na nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika, da joj nikada neće na ciničan način reći da nauči albanski, jer je to, kako je sam istakao, njeno opredeljenje, piše "Kosovo Online".

Iste godine je na Evropski dan jezika obećao da će tzv. Vlada Kosova udvostručiti svoje napore da obezbedi zaštitu prava na upotrebu službenih jezika.

Prošle nedelje, na otvaranju novog pešačkog mosta na Ibru koji povezuje Južnu i Severnu Mitrovicu, novinarima iz srpskih redakcija je, ipak, poručio da bi povremeno mogli da postavljaju pitanja i na albanskom jeziku.

- Ja govorim srpski, zašto i vi ne biste govorili albanski? - rekao je Kurti.

Foto: EPA

Njegov „poziv” izazvao je oštre reakcije srpske javnosti. Jovana Radosavljević iz NVO „Nova društvena inicijativa“ ocenila je njegovu izjavu kao oblik institucionalnog nipodaštavanja, te da njom pokazuje nerazumevanje koncepta ravnopravnosti.

- On je tu prebacio odgovornost za komunikaciju sa predstavnika zvaničnih institucija na novinare i na građane, umesto na institucije koje su dužne da poštuju zakone i da jednako omoguće pristup informacijama građanima i novinarima - kazala je ona.

Reagovao je i Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, koji je kazao da Kurti ne bira sredstva da u ovoj izbornoj kampanji ojača svoju poziciju i da sve što je radio u svom mandatu bila je kampanja protiv Srba.

- Kurti im je rekao da on govori srpski, ali da je vrlo važno i da oni nauče albanski. Dva službena jezika predviđa tzv. ustav. Ja sam bio na javnoj sceni i 90-ih i 80-ih. Nikada niko od političara, bilo kog nivoa, nije rekao ništa slično. Kurti je poslednji koji bi smeo ovo da uradi. Možda može neki lokalni političar, u Srbici, Mališevu, Glogovcu, Kačaniku i da ne nabrajam dalje, negde gde možda ljudi nisu dovoljno upućeni, ali prevodilac je uvek tu da tako nešto uradi - naveo je Odalović.

Poruka „između redova“

Foto: Maša Banđur

Kurtijevu poruku novinari sa Kosmeta vide kao dodatni pritisak i upozoravaju da se ravnopravnost srpskog jezika već decenijama krši na brojne načine. Osim uskraćivanja prevoda u institucijama i onemogućavanja korišćenja srpskog jezika u zvaničnoj komunikaciji, navode i činjenicu da se tamo gde je u upotrebi često koristi u „iskvarenoj“ formi koja ne odgovara normama standardnog srpskog jezika.

- Premijer, kao premijer, nema obavezu da govori na srpskom, ali on uvek može da ima prevodioca koji će to prevesti. Isto tako i suprotna strana može imati prevodioca. S druge strane, nije na njemu da savetuje novinare na kom će jeziku da postavljaju pitanja, s obzirom na to da je Kosovo okarakterisano kao dvojezično, pa su samim tim u upotrebi oba jezika - kaže za Kosovo onlajn novinar RTV Gračanice Zoran Stanković.

Naglašava da novinari iz srpskih redakcija imaju mnogo problema u institucijama jer niko ne zna jezik, a takođe nemaju ni prevodioce, zbog čega ne mogu da im se obrate.

- Zbog toga na mnogim mestima ni ne dobiju odgovore - istakao je on.

Dodaje da Kurtijevu poruku treba „pročitati između redova“.

- To može biti poruka - naučite jezik, pa će možda sutra, za deset godina, doći i neka poruka: promenite prezimena, izgubite totalno svoj identitet i budite ono što smo i mi. Sa čim se, naravno, nećemo složiti, kao što se ne slažemo ni sa ovom izjavom - rekao je on.

Navodi da ovo nije jedina sporna Kurtijeva izjava i da mnoge od njih u poslednje vreme utiču na rad i bezbednost ne samo novinara, već i svih Srba na Kosovu.

- Čini mi se da se stanje promenilo poslednjih godina i da nije kao što je bilo, čak mislim da je situacija mnogo gora. Političari i njihov jezik često podstiču mržnju, naročito ekstremisti koji čekaju neku iskricu koja će da im da samopouzdanje da se pokrenu - naveo je.

Ističe da nijednom novinaru iz neke srpske redakcije nije prijatno kada se nađe na konferenciji za štampu ili skupu gde je većina albanskih zvaničnika.

- Mi sa kolegama nikada nismo imali toliko problema, ali se od strane političara vrlo često oseća provokacija, makar u tonu njihovog obraćanja, makar u jednoj rečenici, makar u stavu koji imaju i koji, mislim, da se na svaki način trude da pokažu, naročito u poslednjih par godina“, rekao je Stanković.

I predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević, koji živi u Gračanici, ocenio je za Kosovo Onlajn da je poziv Aljbina Kurtija novinarima iz srpskih redakcija vrhunac dugogodišnje institucionalne diskriminacije srpskog jezika.

- Postoji mali broj tih nesrećnih zakona ovde u Prištini koje Aljbin Kurti nije prekršio. On je prekršio sve što se moglo prekršiti i onda je, evo, došao i do jezika. Došao je do onoga što je jedna od konstitutivnih stvari za koje se hvataju i stranci i Srbi i sav taj sistem koji kaže da je srpski jezik ravnopravan u odnosu na albanski, i da su to dva službena jezika u zvaničnoj upotrebi. Ovo što je on rekao je najava obračuna sa tog nivoa sa srpskim jezikom - rekao je Rakočević.

Diskriminacija duga dve i po decenije

On je dodao da obračun sa srpskim jezikom traje već 25 godina.

- Od policije i sudstva, preko loših prevoda, znakova i diskriminacije u bilo kom poslu kada je jezik u pitanju... Zapravo, Aljbin Kurti je uobličio sve oblike diskriminacije kada je rekao: ‘Izvinite, i vi možete postavljati pitanje na albanskom’ - istakao je Rakočević.

Na ovu poruku Kurtija, reagovao je nedvosmisleno.

- Ne, ako on ne zna srpski jezik, dužan je da ima prevodioca. Ne, ako policajac ne zna srpski jezik, on je dužan da nađe policajca koji taj jezik zna. Ne, ako neko u bilo kojoj instituciji, bilo u opštini ili elektrodistribuciji, ne zna srpski jezik, u obavezi je da nađe nekoga ko zna srpski jezik. Nije uopšte bitno da li vi znate albanski ili ne. Bitno je da sistem prepozna onog ko želi da dobije servis na maternjem jeziku - naglasio je.

Rakočević je izričit da se jezik ne može nametati silom.

- Maternji jezik je nešto što je najsvetije i što ne može niko da vam nametne. Postoje zakonska pravila i ona treba da se poštuju. Sve izvan toga je diskriminacija. Ne može se jezik naučiti na silu. Jezici nisu stvar prisile, nego odnosa, ljubavi, poverenja i komunikacije. Da li ja želim da čitam nekog sjajnog pisca na albanskom? Da! Ali da li želim da albanski naučim zato što to traži Kurti, policajac, sudija ili činovnik? Ne. Nikada neću naučiti jezik ako me neko silom tera - poručio je.

Navodi da je izjava Aljbina Kurtija kruna diskriminacije i projekcija sistema kojem smeta jezik.

- Taj sistem je zakonski regulisan i jezik mora biti ravnopravan, ali pošto se sve ruši, zašto ne bismo ukinuli i taj jezik? Da li on govori srpski mene uopšte ne zanima, niti novinare treba da zanima. Nas zanima da li tim izjavama krši zakon - a krši ga. Da li diskriminiše nekoga? Da, diskriminiše. Teško je naći zakon koji ovaj sistem i ova vlast nisu prekršili - naveo je Rakočević.

Ističe da Udruženje novinara Srbije insistira na jezičkoj osetljivosti.

- To su strašne poruke. Znamo kako smo prošli u proteklih 25 godina zbog upotrebe maternjeg jezika, imamo refleks u njegovom korišćenju. Osamdeset odsto Srba na Kosovu, kada se zaputi tamo gde su Albanci, pomisli: ‘Da li bi trebalo da koristim svoj maternji jezik i hoće li neko reagovati na moj srpski jezik?’ A onda dođemo do institucija i dobijemo odgovor: ‘Ma naučite vi albanski.’ Kakva je to poruka i za novinare i za običan svet? To je kršenje zakona, ali teško je naći zakon koji ovaj sistem i ova vlast nisu prekršili - zaključuje Rakočević.

Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik portala „Pištaljka“ i nekadašnji predsednik UNS-a, takođe je ukazao je da se prava Srba na Kosovu sistematski poništavaju, uključujući pravo na korišćenje jezika i pisma.

Kurtijevu izjavu upućenu novinarima srpskih medija ocenio je kao nastavak pritisaka i poruku celoj srpskoj zajednici.

- Pre svega, to je licemeran poziv, jer iako Aljbin Kurti govori srpski jezik i govori ga dobro, prava Srba na Kosovu i Metohiji se sistematski poništavaju, uključujući pravo na korišćenje jezika i pisma - naveo je za Kosovo Onlajn.

Novinari pod stalnim pritiskom

Radomirović je ukazao da se nepoštovanje srpskog jezika vidi i u svakodnevnoj praksi rada institucija u Prištini, posebno u njihovoj zvaničnoj komunikaciji.

- Kada pogledamo sajtove institucija na Kosovu i Metohiji, vidimo da su sekcije na srpskom jeziku uvek na latinici, na nekom nadri-jeziku koji nije srpski - nema ćirilice nigde, a taj jezik je potpuno iskvaren i ne odgovara standardu srpskog jezika. Aljbinu Kurtiju bi bilo bolje da koristi pravilan srpski jezik u zvaničnoj komunikaciji svojih institucija nego da traži od Srba da govore albanski -rekao je on.

 

Ocenjuje da izjave poput ove nisu incident, već deo dugotrajnog procesa potiskivanja srpskog jezika, a da odgovornost za ovakvo stanje ne snose samo vlasti u Prištini.

- To jeste diskriminacija i ova izjava jeste nastavak diskriminacije koja traje već decenijama. I posle Ustava iz 1974. godine srpski jezik je bio potisnut, a sada je to na još gorem nivou po Srbe na Kosovu i Metohiji. Problem je i u zapadnim institucijama i zapadnim vladama koje ovaj problem ne primećuju ili ga guraju pod tepih, iako znaju da je srpski narod na Kosovu i Metohiji trenutno najugroženija etnička grupa u Evropi, ali ništa ne preduzimaju da se poboljša položaj srpskog naroda - naveo je on.

Govoreći o položaju srpskih medija, upozorio je da su novinari pod stalnim pritiskom, ali i da Kurti preko njih šalje poruku celoj srpskoj zajednici.

- Srpski novinari već dugo ne mogu ravnopravno da učestvuju na događajima koje organizuju vlasti u Prištini, jer nemaju obezbeđen prevod i ne mogu da postave pitanja. Oni su najistureniji deo srpske zajednice i preko njih se šalje poruka celoj srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji - da treba da ćute i da prihvataju sve nepravilnosti, nezakonitosti i diskriminaciju koje dolaze iz Prištine, a koje su podržane od strane zapadnih zemalja - zaključio je Radomirović.

BONUS VIDEO: