Konferencija u organizaciji "Medijske mreže" - "EnergyUP: Snaga tranzicije": Energetska bezbednost ostaje ključni strateški izazov

Skup u organizaciji "Medijske mreže" u Privrednoj komori Srbije okupio stručnjake koji poručuju da su za uspešnu energetsku tranziciju ključni ulaganja, stabilan sistem i dugoročno planiranje.

Energetska tranzicija u Srbiji mora se zasnivati na istovremenom jačanju postojećih kapaciteta, intenzivnim ulaganjima u nove izvore energije i unapređenju upravljanja sistemom, uz stabilan regulatorni okvir i dugoročno planiranje - zaključak je konferencije "EnergyUP: Snaga tranzicije", koju je organizovala kompanija "Medijska mreža", a koja je danas održana u Privrednoj komori Srbije u Beogradu.

Skup je okupio predstavnike institucija, energetskih kompanija i stručne javnosti s ciljem otvaranja ključnih pitanja o budućnosti energetskog sektora Srbije, u trenutku kada globalne promene, rastuća potrošnja i klimatski ciljevi nameću potrebu za ubrzanom i pažljivo vođenom tranzicijom.

Konferenciju je otvorio generalni direktor "Medijske mreže" Saša Milovanović, istakavši da je dijalog izmedu države, privrede i struke ključan da bi se obezbedila sigurnost snabdevanja i održiv razvoj energetike (vidi okvir dole).

Foto: Dragan Kadić

Centralni deo događaja činila su dva panela. Prvi, "Sigurnost snabdevanja u vreme energetske tranzicije i rastuće tražnje", moderirao je prof. dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara, koji je ukazao na složenost samog pojma sigurnosti u energetici.

- Mi imamo termine - sigurnost, stabilnost, pouzdanost. Oni se prepliću, ali je možda najjednostavnije da u komunikaciji koristimo pojam sigurnosti snabdevanja - rekao je Rajaković, dodajući da savremeni izazovi zahtevaju sistemsko razmišljanje i integrisani pristup.

On je upozorio da energetika više ne može da se posmatra izolovano, podsećajući na posledice globalnih poremećaja na tržištu nafte i gasa, koje su direktno uticale i na elektroenergetski sektor. Na pitanje o ulozi države, mr Radoš Popadić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra rudarstva i energetike, istakao je da se sigurnost sistema oslanja na više međusobno povezanih stubova.

- Prvi stub jeste regulatorni okvir, strateški dokumenti, zakon, podzakonska akta, doneli smo novu strategiju, uveli smo novi integrisani nacionalni energetski klimatski plan, usvojili smo izmene i dopune Zakona o energetici, i to je jedan dobar okvir koji je uređen, sada ide neka dalja implementacija. I tu se naslanjamo na drugi stub, a to su svi oni operativni dokumenti, planovi, procedure, i sve one aktivnosti koje preduzima ministarstvo, a koje su u vezi s ovom temom, energetski subjekti i ostale institucije, ali i privatne kompanije koje vidimo kao važne u sistemu energetske stabilnosti. Treći stub su ulaganja i investicije u naš sistem, mi smo ovim programom "Srbija 2035" videli da u energetici očekujemo oko 24,5 milijardi evra do 2035. investicija da ojačamo postojeći sistem i uvedemo neke nove kapacitete - naveo je Popadić i ukazao istovremeno na važnost četvrtog stuba - ljude: 

- Struka, ali i svi drugi, mislim da su ljudi veoma važni da ih imamo dovoljno i u kvalitetu koji je potreban za sve ove izazove digitalizacija, veštačke inteligencije, novih tehnologija i da ti izazovi dolaze kao novine. Mi smo mala zemlja, imamo osam interkonekcija, moramo da budemo spremni. Energetska trancizija je sama po sebi zahtevna, a kad se desi rat na teritoriji Evrope, odmah se oseti, sve se to preliva. Važno je da je država omogućila sve mehanizme, pripremili smo da kratkoročno i dugoročno možemo da budemo pripremljeni, da budemo spremni da možemo da reagujemo. U zakonu smo stvorili okvir da se donese uredba o spremnosti na rizike, a koja će omogućiti saradnju i sa zemljama u regionu i tržištem EU, i u pripremi je plan spremnosti na rizike koji treba da opiše te mehanizme i koji će ići na saglasnost s energetskom zajednicom. 

Foto: Dragan Kadić

Iz ugla proizvodnje električne energije, Radovan Stanić, pomoćnik generalnog direktora za operativne poslove u Elektroprivredi Srbije, istakao je da je osnovni cilj očuvanje sigurnosti snabdevanja kroz diverzifikaciju izvora.

- Naš zadatak je da jačamo proizvodni portfolio kroz nove objekte, ali i da razvijamo obnovljive izvore energije, bez ugrožavanja stabilnosti sistema - rekao je Stanić i dodao: 

- U prethodnoj godini smo pustili u rad neke objekte i ponosni smo na nekih 426 megavata nove energije, to je Kostolac B3, ali smo uspeli da ozelenimo svoj portfolio time što smo pustili u rad solarnu elektranu od 10,5 megavata i vetroelektranu sa 66 megavata. Ali to nije sve, baš u cilju okruženja rada, značajno je uloženo u revitalizaciju postojećih elektrana. Nismo odustali ni od uglja, ali smo to uradili na način da smo uradili dva elektrofiltera, dva odsumporavanja na TENT A i TENT B, gde je emisija štetnih gasova, odnosno sumpora smanjena 30 puta. Ti objekti su još u funkciji, sposobniji, ali ekološki prihvatljiviji nego ranije. Obavezali smo se zajedno sa državom da ćemo do 2030. imati 45 odsto proizvodnje iz obnovljivih izvora i na tom cilju značajno radimo. 

Foto: Dragan Kadić

Iz perspektive prenosa, mr Nenad Šijaković, savetnik generalne direktorke "Elektromreže Srbije", naglasio je da sigurnost snabdevanja podrazumeva koordinisano funkcionisanje celog sistema.

- Elektroenergetski sistem mora obezbediti dovoljne količine kvalitetne energije, dostupne fizički i po prihvatljivim cenama. Proizvodnja je osnova, ali svi ostali segmenti moraju je pratiti - istakao je Šijaković.

On je upozorio da razvoj mreže i regulative mora biti usklađen s razvojem proizvodnih kapaciteta, posebno u kontekstu sve većeg učešća obnovljivih izvora energije.

- Ukoliko posmatramo sigurnost snabdevanja, moramo sistemski posmatrati priču i posmatrati elektroenergetski sistem kao celinu. Polazna osnova u tom celokupnom sistemu jeste proizvodni sistem, sve ostalo, uključujući i razvoj prenosnog sistema i distributivnog sistema i regulatornog okvira, mora pratiti dobro osmišljeni proizvodni sistem - dodao je on.  

Foto: Dragan Kadić

Moderator panela Nikola Rajaković upozorio je da je svaka energetska tranzicija izuzetno skupa, ali da je odlaganje čini još skupljom.

- Svaka energetska tranzicija je vrlo skupa, a mislim da je zakasnela najskuplja i o tome moramo da vodimo računa, da ne zastanemo u mnogim segmentima. Lako je govoriti o pametnom energetskom miksu, ali je mnogo teže definisati kriterijume i doneti konkretne odluke, bez favorizovanja pojedinačnih tehnologija - rekao je Rajaković.

On je ukazao na brojne izazove s kojima se Srbija suočava - zastarele termoenergetske kapacitete, opadajuci kvalitet uglja i rastuću zavisnost od uvoza, što dodatno komplikuje planiranje budućeg razvoja.

Odgovarajući na ova pitanja, Radovan Stanić je istakao da je aktuelna energetska kriza jasno pokazala koliko je važno pitanje energetske bezbednosti.

- Ova kriza je pokazala da je energetska bezbednost strateško pitanje za jednu zemlju i da treba težiti ka energetskoj nezavisnosti. U tom smislu, naša prednost je velika što imamo kakve-takve termoelektrane i naš lignit i imamo dobre hidropotencijale koji nam garantuju stabilnost snabdevanja, čak i u uslovima krize. Ali to nas ne zaustavlja. Pokazalo se da moramo napraviti tu diverzifikaciju proizvodnog portfolija, podeliti na što više izvora, formirati određenu količinu energije iz obnovljivih izvora, ali s određenim skladišnim kapacitetima, i pratiti nove tehnologije - naveo je Stanić i dodao: 

- Ne možemo odustati ni od pametne upotrebe nuklearne energije ni pametne upotrebe vodonika, mi smo tu da pratimo. Stabilnost ne zavisi samo od nas nego od celog sistema, i od drugih karika, i od prenosa...

Foto: Dragan Kadić

Drugi panel bio je posvećen razvoju i investicijama u energetici, a moderirao ga je Aleksandar Simić, ekspert za održivi razvoj i inovacije iz Clima Peritia/Privredne komore Srbije. U fokusu su bili obnovljivi izvori energije, infrastrukturni izazovi i nuklearna energija kao potencijalni deo budućeg energetskog miksa.

Rade Mrdak, savetnik ministarke rudarstva i energetike za obnovljive izvore energije u Ministarstvu rudarstva i energetike, ukazao je da razvoj mreže predstavlja jedan od najvećih izazova.

- Glavno pitanje je kako da mreža sustigne tempo razvoja obnovljivih izvora energije. Da bismo u budućnosti integrisali velike količine zelene energije, kapacitet mreže moraće da se udvostruči ili čak utrostruči - rekao je Mrdak.

On je podsetio da plan razvoja Srbije do 2035. predviđa značajna ulaganja u prenosni i distributivni sistem, uključujući izgradnju strateških objekata i digitalizaciju mreže.

- S tim u vezi, država je negde počela da razmišlja na tu temu, nedavno je promovisan plan razvoja Srbije do 2035, jedan od akcenata je bio na mreži. Predviđena je izgradnja 37 strateških objekata u okviru prenosa. Imamo velika očekivanja i od distribucije, tu još veća ulaganja, da se zamene stare trafostanice, moramo se posvetiti i fleksibilnosti sistema, digitalizaciji, da se završi proces ugradnje pametnih brojila, to su neki naši planovi - naveo je Mrdak. 

Foto: Dragan Kadić

Tema nuklearne energije izazvala je posebnu pažnju. Dalibor Arbutina iz Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije" istakao je da se percepcija ove tehnologije menja.

- Dugo u javnosti provejava pitanje da li je Srbija spremna i da li su joj potrebne nuklearne elektrane. Postavljala su se tri pitanja, tri argumenta - da ne treba zbog velikih aksidenata u prošlosti, da je to preskupa igračka i treće pitanje je bilo pitanje kadrova. Što se tiče samih aksidenata, veliki proizvođači su naučili iz prethodnih lekcija kako da povećaju bezbednost nuklearnih reaktora. Kada je reč o finansijama, postoje različiti modeli finansiranja, a pitanje kadrova... Srbija je posle moratorijuma napravila generacijski jaz u školovanju kadrova. Međutim, ono što Srbija ima u ovom trenutku je dovoljna polazna osnova. Postoje kadrovi, "Nuklearni objekti" imaju tridesetak inženjera koji se bave raznim problematikama iz nuklearne tehnologije. Ako se odlučimo, od tog trenutka je potrebno 10-15 godina da se napravi nuklearna elektrana, to je sasvim dovoljno vremena da se formiraju kadrovi - istakao je Arbutina.   

Govoreći o nuklearnom otpadu, Arbutina je naveo da se najveći deo već danas adekvatno zbrinjava, dok se istrošeno gorivo u određenim sistemima može ponovo koristiti kroz reprocesiranje.

Foto: Dragan Kadić

S aspekta privrede, prof. dr Dušan Stojaković, Head of Sustainability za zapadni Balkan u "Hemofarm grupi", ukazao je na značaj ulaganja u obnovljive izvore energije na nivou kompanija.

- Ovo nije samo energetski projekat već strateška odluka. Kompanije moraju da razmišljaju o dugoročnoj konkurentnosti, ali i o doprinosu lokalnoj zajednici - rekao je Stojaković.

On je naglasio da realizacija ovakvih projekata zahteva kompleksne administrativne i tehničke procedure, kao i usklađivanje s domaćim i evropskim propisima.

- Održivost više nije samo pitanje brojki - podjednako je važno kako upravljate projektima i kakav uticaj imate na okruženje - zaključio je.

Tokom diskusija više puta je istaknuto da je energetska tranzicija skup i dugotrajan proces, ali da bi njeno odlaganje imalo još veće posledice. Učesnici su se saglasili da je ključno pronaći balans između različitih izvora energije, uz istovremeno očuvanje stabilnosti sistema i ispunjavanje klimatskih ciljeva.

Konferencija "EnergyUP: Snaga tranzicije" još jednom je pokazala da Srbija ulazi u fazu intenzivnih promena u energetskom sektoru, u kojoj će uspeh zavisiti od koordinacije svih aktera - države, energetskih kompanija i stručne javnosti, ali i od sposobnosti da se pravovremeno odgovori na izazove koji dolaze.

Foto: Dragan Kadić

- Energetska sigurnost i stabilnost elektroenergetskog sistema danas su od strateškog značaja - ne samo za ekonomiju već i za svakodnevni život građana - poručio je u uvodnom obraćanju, na otvaranju konferencije, Saša Milovanović, direktor "Medijske mreže", i ukazao na važnost medija u procesu energetske tranzicije. 

- Istovremeno, energetska tranzicija donosi nove tehnologije, promene na tržištu i izazove koje je neophodno zajednički sagledati i rešavati. Mediji u ovom procesu imaju posebnu ulogu. Naš zadatak nije samo da izveštavamo - već i da pokrećemo važne teme, povezujemo stručnjake i institucije, i otvaramo prostor za razgovor i razmenu iskustava. Kroz inicijative poput "EnergyUP", trudimo se da ukažemo na značaj energetske stabilnosti, ali i da pokažemo kako inovacije i održiva rešenja mogu doprineti boljoj budućnosti - naveo je Milovanović. 

Prema njegovim rečima, cilj ove konferencije je otvaranje dijaloga o sigurnosti snabdevanja, razvoju obnovljivih izvora energije, potencijalu nuklearne energije, primeni solarnih rešenja u privredi, kao i o investicionim modelima koji mogu omogućiti stabilan i održiv razvoj energetskog sektora Srbije. 

- "Medijska mreža" će i ubuduće nastaviti da pokreće i otvara ključne teme od društvenog interesa, stvarajući prostor za dijalog, razmenu znanja i konstruktivne ideje za budućnost Srbije - istakao je Milovanović.