Teodosije: Moramo čuvati istinu o martovskom pogromu (VIDEO)

U Gračanici je danas parastosom u manastiru, polaganjem belih ruža kod instalacije "Missing" i venaca ispred spomenika žrtvama i komemorativnom akademijom obeležena godišnjica pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji.

Mitropolit raško-prizrenski Teodosije rekao je na komemorativnoj akademiji u Domu kulture Gračanica da je u martovskom pogromu 2004. godine napravljen pokušaj da se izbrišu tragovi vekovnog postojanja Srba i da se preostali srpski narod zauvek zaplaši i protera i da je iz tih razloga martovski pogrom ostao duboko urezan u naše kolektivno pamćenje kao jedan od najtužnijih i najtežih trenutaka naše novije istorije.

"Tražimo i očekujemo mir i dostojanstvo i život za sve ljude na ovim prostorima. Na zlo ne smemo odgovarati istom merom niti na mržnjom mržnjom, jer bismo time izgubili naše hrišćansko i ljudsko dostojanstvo. Isto tako, ne smemo pristati ni na zaborav, ni na prekrajanje istine, ni na pokušaje da se stradanje žrtava opravda ni relativizuje. Pružamo ruku pomirenja svakom čoveku dobre volje, ali istinu o martovskom pogromu moramo čuvati jasno, trezveno i odgovorno", istakao je mitropolit Teodosije.

Dodao je da je u danima pogroma moglo da se oseti koliko je sve ovozemaljsko prolazno i kako se za jednu noć može srušiti ono što je vekovima građeno. 

"Ali isto tako je bilo jasno i nešto drugo - da Kosovo i Metohija za nas nisu samo prostor i zemlja, nego su izvorište našeg duhovnog i istorijskog bića i da naša uteha nije u ljudskoj sili, nego u istini da posle stradanja i krsta dolaze obnova i vaskrsenje" naveo je mitropolit Teodosije koji je u vreme pogroma bio iguman manastira Visoki Dečani.

Istakao je da martovski pogrom nije samo jedan u nizu istorijskih događaja koje pamtimo po stradanju, već i gorko svedočenje o ljudskoj nepravdi, ali istovremeno i svedočanstvo o snazi duhovnog podviga kojim je naš narod vekovima odolevao iskušenjima.

"Ako izgubimo istinu o onome što se dogodilo, onda ćemo izgubiti sposobnost da razlikujemo pravdu od nepravde i dobro od zla", istakao je Teodosije i ukazao da su gradovi na Kosovu i

Metohiji ostali bez Srba koji su u njima živeli pre sukoba i pre pogroma.
On je dodao da Kosovo i Metohiju možemo izgubiti samo ako ga se sami odreknemo i da je naša crkva uvek osuđivala svako etničko nasilje, bez obzira sa koje strane dolazilo.

Pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić, rekla je da su pogormi koje je srpski narod doživeo bili i ostali vrhunac jedne mržnje, simboli ćutanja sveta i trajno svedočanstvo istorijske nepravde načinjene jednoj zemlji koja je vekovima bila bedem i koja je milione života položila za odbranu Evrope i za mir koji je drugima značio budućnost.

"Ovaj dan je samo jedan od simbola stradanja duše Srbije. Istovremeno, ovaj datum je i danas dokaz nepokolebljive vere i hrabrosti pred kojom je kontinuitet uništavanja i mržnje nemoćan", rekla je Parlić.

Dodala je da je 17. mart podsetnik da zlodela mogu proći nekažnjeno i da se nepravda može institucionalizovati i silom nametnuti. 

"On svake godine još jednom poljulja poverenje da je normalan suživot potpunih različitosti moguć. Ali svaki put, na ovom mestu, dobijemo i snagu. A snaga srpstva nije materijalna, zato se ona ne ogleda ni u spaljenim kućama, ne nalazi u srušenim zidovima, pustim proteranim ulicama. Ona ne preti strahom i ne demonstrira se prinudom. Zato se ne može uništiti koliko god bili svirepi nasrtaji na nju", istakla je Parlić.

Navela je da je naša snaga u duhovnom, verujućem, izvanzemaljskom i dodala da nas dostojanstvo onih koji su život položili obavezuje da i mi ostanemo dostojni u ovim današnjim iskušenjima kojima se nastavljaju kršenja svih garantovanih univerzalnih prava.

"Kroz istoriju smo plaćali visoku cenu da bi te univerzalne vrednosti postale pravo svih naroda. I zato je bolnije kada se danas ta ista prava, stečena krvlju naših predaka, svakodnevno krše i osporavaju. I kao što narod, draga braćo i sestre, nosi svoj krst, tako ga nosi i država. Ona možda ne može uvek da otkloni svaku nepravdu, niti da izbriše sve posledice pogroma i progona, ali ne odustaje od svoje obaveze da bude uz svoj narod i da čuva njegovo pravo na život i dostojanstvo. Država, narod, crkva na Kosovu i Metohiji nisu tri odvojene sudbine. To je jedna ista, isto iskušenje, ista borba, briga, muka, želja i nada", rekla je Parlić.

Ukazla je da smo svesni da svakodnevni pokušaji da Srbima prava budu uskraćena u svojoj suštini nose istu senku koju smo već videli 1999. godine i u danima ponovljenog pogroma, kada su mislili da će nas, kako je navela, strah pobediti i da će paljenjem manastira izgoreti naša vera.

"Ali su zaboravili na naš predački zavet koji nosimo u svom duhu. Zavet da ćemo ostati ljudi, čak i onda kada pokušaju da nas liše čovečnosti.Vera za nas se ne svodi samo na reč. Tama ne može postati mrak dokle god postoji plamen pravoslavne sveće, pa makar upaljen na zgarištu svetinje", kazala je Parlić.

Predsednik opštine Gračanica Novak Živić naveo je da se srpski narod nakon 22 godine od pogroma nalazi u jeku novog, ovoga puta administrativnog pogroma u kom se suočava sa perfidnim pokušajem gaženja osnovnih ljudskih prava.

"Dok se sećamo naših stradalih Srba, spaljenih manastira, crkava i kuća, suočavamo se sa perfidnim pokušajem gašenja naših osnovnih ljudskih prava. Oni koji su nekada organizovali pogrom danas nastoje da nas tretiraju kao strance u sopstvenim  kućama. Nameću nam zakone o saobraćaju i boravku, samo sa jednim ciljem - da nam život učine nepodnošljivim. Danas se često suočavamo sa pritiscima kroz institucije  i svakodnevni život, ali naš narod je kroz istoriju pokazao da ume da opstane, da sačuva svoje korene, svoje svetinje i svoj identitet", istakao je Živić.

Poručio je onima koji pišu i sprovode tzv. zakone da mogu da menjaju papire, ali ne mogu da promene srpski narod i istakao da jedinstvo mora biti jedini odgovor srpskog naroda na pritisak kome je izložen.

"Oni računaju na našu rasejanost i naš strah. Veruju da ćemo se pokolebati pred novim kaznama i birokratijom. Ali zaboravljaju jedno, mi smo narod koji je preživao martovski oganj. Ako nas nisu slomili bombama i paljevinama, budite sigurni, neće nas slomiti ni ovim novim uredbama i zakonima", naglasio je Živić.

Zoran Simijonović iz Lipljana prisetio se tog 17. marta kada mu je kuća spaljena i kada je, kako je ispričao, gorela čitava ulica.

Njega su sa porodicom tada sklonili u obližnji Suvi Do, gde je saznao da mu je kuća spaljena.

„U Lipljanu su se okupljali u centru grada, u tri grupe su napadali. Nas u severnom delu je čuvao finski Kfor sa jednim tenkom. Tu je bila zgrada gde su stanovali Srbi i čuli smo povike. Moja supruga, ja, majka, otac i troje dece smo zatvorili prozore. Kamenovani smo više puta, napadani, ali nismo hteli da idemo. U jednom trenutku je gorela kompletna ulica, nismo znali šta nam je činiti. Bilo je hiljadu ljudi na ulici. Sve je gorelo oko nas“, ispričao je Simijonović.

Naveo je da su otišli do baze Kfora, odakle je izašao vojnik kome su rekli da im pale kuću i pitali ga može li da ih prebaci do Lipljana, ali im je on rekao da ne Kfor ne može da im pomogne jer nije bezbedno.

Parastos stradalima u pogromu služio je mitropolit raško - prizrenski Teodosije uz sasluženje vladike Ilariona i igumana manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, Mihaila. 

Parastosu je prisustvovao veliki broj građana, kao i pomoćnici direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić i Borislav Tajić, predstavnici Srpske liste i lokalni politički zvaničnici.
Okupljeni su potom položili bele ruže pred instalacijom "Missing" i vence kod spomenika žrtvama pogroma. 

U galeriji Doma kulture Gračanica likovnu koloniju "Jesen u Prizrenu" otvorio je vladika novobrdski Ilarion, koji je istakao da se protiv rušenja borimo stvaralaštvom.

"Evo nas ovde u jednom blagoslovenom prostoru, prostoru preobraženja gde se sumorna realnost sveta koji u zlu leži preobražava i gde se okom umetnika posmatra ovaj svet, lepim, blagoslovenim, preobraženim se vidi", rekao je vladika Ilarion. 

On je istakao da na se na izloženim platnima vidi trud svih pregaoca koji su svetionik lepote na ovom prostoru i svedočanstvo su pobede koja je već nastupila. 

"Protiv rugla se borimo lepotom, protiv rušenja se borimo stvaralaštvom. Posebno danas treba da se setimo da čak i oni koji nam ne misle dobro ne vide nas odvojeno od naših svetinja. Kada strada narod, stradaju i svetinje, kada stradaju svetinje strada i narod. Zato što crkva Božja jeste i narod Božji", kazao je vladika Ilarion. 

Slikar Novak Novaković rekao je da umetnici koji dolaze u Prizren na likovnu koloniju to ne doživljavaju kao običan umetnički skup, već kao veliku duhovnu bazu. 

"Svi se likovnoj koloniji odazivamo sa velikim zadovoljstvom, pre svega zbog boravka u samom ambijentu jedne od najznačajnijih zadužbina naših vladara, ali i kao priliku da obiđemo i svetinje na Kosovu i Metohiji", naveo je Novaković. 

U višednevnom nasilju albanskih ekspremista nad Srbima u martu 2004. godine stradalo je osmoro Srba, više od 900 domova je spaljeno, oko 4.000 Srba proterano, a uništeno je i oskrnavljeno 39 crkava, manastira, crkvišta i spomenika. 

BONUS VIDEO