Širenje NATO-a i na Srbiju usmereno je na dugoročno istiskivanje svakog ozbiljnog uticaja Rusije sa Balkana. Kao i habsburški ciljevi u BiH sa početka Velike istočne krize i tekući američki ciljevi na Kosovu imaju značajno širi kontekst
Dok su avgusta 1875. ustanici oslobađali Nevesinje i opsađivali Trebinje, u kabinetu Adolfa Aueršperga neki ostadoše zatečeni reakcijom Turaka koji nisu sposobni savladati "ovo" (diese!). Milorad Ekmečić piše kako se tek kasnije videlo da je ustanak imao dalekosežne posledice.
Nevesinjska puška odjekivala je kontinentom, dogovori iz 1878. godine donekle su uzrokovani dešavanjima u Hercegovini. Ali, u prvom trenutku, sve je izgledalo jednostavnije. Ništa ozbiljno, već „ovo" čime rukovodi neki Pero Tunguz sa gatačkog Slivlja, teško i da se izgovori, nemoguće i na detaljnim kartama pronaći.
U kancelarijama Hofburga i zdanja na Balhausplacu „ovo" je bilo važno jer je potvrđivalo još ranije razrađenu tezu o „aspiracijama Srbije" i ukazivalo na slabost „bolesnika sa Bosfora". Lek za obe „bolesti" je okupacija BiH, kasnije će uslediti i aneksija.
Na kratak rok, to će sprečiti zapadno širenje Srbije i Crne Gore, a na dugi rok BiH postaje „odskočište" za jačanje uticaja na celom Balkanu, eventualno kontrolisanje jadransko-jonskog areala. Otomanski Balkan je prošlost, habsburški - budućnost. Način da se posle poraza u Italiji i ujedinjenja Nemačke sačuva status velike sile. Ratni ciljevi iz 1914. godine samo će potvrditi ovu tezu.
Zašto je za NATO važno da završi posao na Kosovu
Američkim diplomatama danas (kao i njihovim kolegama početkom devedesetih) tekuće „balkanske okolnosti" izgledaju slično. U Briselu bejahu i nož i pogača, a balkanske državice siromašne, narodi gladni, sa elitama koje su ponavljale mantru o „bezalternativnosti". I pored toga - rezultat je mršav. BiH i dalje „podeljena", kao i Severna Makedonija, Crna Gora ustalasana, a Kosovo...
Logičan zaključak: briselski Balkan je prošlost, američki - budućnost. U tom kontekstu, treba požuriti sa širenjem NATO-a. „Srpske aspiracije", oko statusa Kosova, očuvanja Srpske, odbrane crkvene imovine u Crnoj Gori ili neke buduće regionalne projekcije - time se u potpunosti anuliraju. A dugoročno, „kompletirani Balkan" postaje odskočište za intervenisanje na istoku (protiv Rusije) donekle i protiv ostatka EU, ako zatreba.
Amerikanci su zatečeni reakcijom EU koja nije sposobna savladati ni „ovo" (this!). A „ovo" se svodi na status Kosova. Na tom pitanju sve počinje i sve se završava! Kada se „Kosovo reši", ostalo dolazi, samo po sebi.
Otuda i razmišljanje o razgraničenju kod Ričarda Grenela. Žozep Borelj je to nagovestio, Džejms Huper potvrdio. Današnja administrativna linija se pomera južno, obuhvata opštinu Leposavić i pola opštine Zubin Potok, ali bi suštinski bila proglašena međudržavnom. Srbija, verovatno, ne bi morala uspostavljati bilateralne odnose sa Prištinom, ali bi se saglasila sa prijemom „Kosova" u UN.
Kako anestezirati javnost i aktere
Obećanja o zaštiti crkava, ekonomskom razvoju i slično poslužiće za pokušaj anesteziranja srpske javnosti. Za anesteziranje albanske, tu je nekoliko preševskih sela. Za anesteziranje Vučića i Tačija, već viđeno o Nobelovoj nagradi... Kao u Skoplju decembra 2018, kada je Uided Bušamaui (iz Tunižanske četvorke, laureati za 2015. godinu) obećala da će za ovo priznanje predložiti Ciprasa i Zaeva. Dovoljno da obojica poveruju.
Foto: Fotoilustracija
U međuvremenu, Cipras je izgubio dve izborne trke (za Evropski parlament, pa nacionalnu u julu 2019. godine), strmoglavivši se na severu zemlje (zbog Prespanskog sporazuma), a vlada Zaeva je neslavno pala (januar 2020. godine), ostavljena na cedilu. Za izbore koji slede, veće se šanse daju VMRO (rejting od 42,6 odsto u istraživanju pre pandemije).
Istovremeno, zastava Severne Makedonije podignuta je ispred sedišta NATO-a 30. marta 2020. Samo je to bitno. Koga u Vašingtonu interesuju sudbine Ciprasa i Zaeva!?
Cilj „istorijskog razgraničenja" je identičan. Uvlačenje u NATO Srbije, za njom i BiH. Jer, kako bi u datoj situaciji, kada se „Republika Kosovo" kao članica UN, bez ikakvih problema i ograničenja ekspresno pridružuje NATO-u, Srbija mogla osigurati sopstveni „južni koridor". Drugog izbora nema.
Za Srbiju i Srbe otvaraju se tada brojna pitanja, od saglašavanja sa istorijskom slikom o „opravdanom bombardovanju" jednog „genocidnog naroda", do energetske bezbednosti i „Turskog toka".
Širenje NATO-a usmereno je na dugoročno istiskivanje svakog ozbiljnog uticaja Rusije sa Balkana. Kao i habsburški ciljevi u BiH sa početka Velike istočne krize i tekući američki ciljevi na Kosovu imaju značajno širi kontekst.
Sve bi bilo „pravno upakovano"
Poslovično američko bagatelisanje postojećih pravnih i političkih okvira primetno je i kada govore o razgraničenju. To je za njih „ovo", ništa što se ne može prevazići pritiscima i raznim intervencijama.
Iako je, iz ove perspektive posmatrano, nemoguće da razgraničenje može biti „pravno upakovano", a da ostane u saglasnosti sa Rezolucijom 1244, Ustavom Srbije, Ahtisarijevim planom (poslužio kao osnova za „Ustav Kosova") i nizom drugih odluka (recimo, stav Kontakt-grupe o „tri ne", među kojima je i „nema promene granica Kosova", a što je polazna osnova za Ahtisarija).
Otuda i veliki oprez evropskih zvaničnika. Rušenje konstrukcije koju su jedva izgradili uz mnoga „kreativna tumačenja" može uzrokovati svašta. Isto tako, iz ove perspektive posmatrano, nije razumljivo zašto bi se Rusija saglasila sa takvim planom.
Poslednji govor ambasadora Vasilija Nebenzje tokom aprilske sesije SB UN o Kosovu vrlo je direktan i nedvosmislen. Logično, u interesu NATO-a je da se Rusija „zaobiđe", ali kako to izvesti sve dok je na snazi 1244, ostaje nejasno (ili nije razrađeno).
Brljotine SAD na Kosovu, gaženje svih normi i principa, bahatost i posmatranje tog pitanja kao „ovo" što će se pre ili kasnije „rešiti" milom ili silom, ne može biti popravljeno novim pritiscima, niti jednostranim potezima.
Foto: BetaITanjug/AP/Reuters/Fotoilustracija
Učinjeno je već ostavilo dalekosežne posledice. Jedini način da te posledice ne opterete budućnost, jeste vraćanje dijaloga u pravne i političke okvire oko kojih postoji saglasnost „velikih igrača". Pre svega u UN. Možda se Grenelu to čini smešnim. On gleda iz drugačijeg ugla.
Isto se činilo i cislajtajnijskim diplomatama. Čak i u trenutku kada je Pero Tunguz probijao Solunski front. Razgraničenje, ovako kako je zamišljeno, nije održivo. Tako se utire put daljim nestabilnostima.
Svet ne može biti bezbedan ako Rusija, Kina i druge zemlje budu posedovale nuklearno oružje, ali ne i NATO, zato je nuklearno oružje i potrebno NATO-u, da bi zaštitio svet i slobodu na planeti, piše generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u članku, objavljenom u nemačkom izdanju Frankfurter Algemajne
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Svet ne može biti bezbedan ako Rusija, Kina i druge zemlje budu posedovale nuklearno oružje, ali ne i NATO, zato je nuklearno oružje i potrebno NATO-u, da bi zaštitio svet i slobodu na planeti, piše generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u članku, objavljenom u nemačkom izdanju Frankfurter Algemajne
Aleksandar Vučić, nosilac SNS "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" prvi je favorit za budućeg premijera Srbije nakon vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra, pokazuju najnovije kvote koje su izbacile domaće kladionice.
Još jedna kandidatkinja blokaderske liste Ana Dimitrijević, pred celom Srbijom, odbila je da osudi najvulgarnije reči i uvrede koje je prvi čovek sa njihove liste Ilija Srdanović uputio novinarki RTS-a Vesni Radosavljević!
Na autoputu na deonici Sedlari – Debelo brdo – Rogačica će od 9. do 10. i od 12. do 14. oktobra od 7 do 19 časova zbog radova biti obustavljen saobraćaj.
Naučno-tehnološki park u Nišu 16. oktobra ugostiće NASA astronauta Daniela Tanija koji je učestvovao u svemirskim misijama i boravio na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali i ministarka građevinarstva u tehničkom mandatu Aleksandra Sofronijević obišli su danas novu prugu Zemun polje - Aerodrom ''Nikola Tesla'' - Nacionalni stadion, čijih je prvih 11 kilometara završeno, a preostalih sedam kilometara biće završeno do kraja godine.
Proizvodnja vina i rakije nije samo posao. Ona podrazumeva godine ulaganja, posvećenost, strpljenje i neprekidnu brigu o svakom čokotu, svakom plodu i proizvodu koji stiže do potrošača.
Sestra Marije Kepić, čije su kosti nedavno identifikovane nakon što su pronađene kod pećine Risovača u Aranđelovcu, ispričala je kako je porodica posle šest godina neizvesnosti sama pronašla posmrtne ostatke prateći navode iz anonimnih pisama.
Pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, efikasnom i brzom intervencijom, lokalizovali su požar koji je jutros izbio u magacinu firme za skladištenje hemijskih sredstava za deratizaciju glodara i dezinsekciju insekata u naseljenom mestu Boždarevac, na teritoriji gradske opštine Barajevo.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu objavio je Lego animaciju o ratu u Gazi u kojoj se negira da se nad Palestincima vrši genocid, i to na treću godišnjicu napada 7. oktobra.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je danas da je Iran izgubio potpunu kontrolu nad Ormuskim moreuzom i da je sada taj plovni put otvoren, tvrdeći da su količine nafte koje sada kroz njega prolaze potpuno jednake količinama pre blokade.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je danas u telefonskom razgovoru sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom da su napori za osiguranje bezbedne plovidbe u Crnom moru važni, saopštilo je tursko predsedništvo.
Kandidatkinja krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) na predsedničkim izborima u Francuskoj Marin le Pen osudila je danas uništavanje imovine u srednjim školama u Francuskoj tokom protesta srednjoškolaca i pozvala na uvođenje principa po kojem bi počinioci štete snosili troškove.
Turski glumac Fejaz Duman, poznat domaćoj publici po ulozi u seriji "Žena" i reditelj Tunč Davut bili su gosti manifestacije Dani turskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci sa ostvarenjem "Posečeno drvo”, kandidatom za Oskara za najbolji međunarodni film.
Holivudska glumica Konstans Zimer, zvezda popularnih serija "Svita", "Nerealno" i projekta "Ljubavna priča", šokirala je javnost i fanove širom sveta priznanjem da se u potpunoj tajnosti, poslednjih sedam meseci, borila sa rakom dojke.
Međunarodni beogradski sajam knjiga biće održan od 23. do 31. oktobra, pod sloganom "Reči grade svet", u halama Beogradskog sajma, najavili su danas organizatori.
Novi domaći film „Ruka pravde“, u režiji Nemanje Ćeranića i produkciji TS Media i Tracktor Production, biće premijerno prikazan 10. oktobra 2026. godine na 53. Međunarodnom filmskom festivalu FEST, u okviru prestižnog Gala programa.
Sa dolaskom jeseni bundeva ponovo zauzima svoje mesto na pijacama i u kuhinjama. Dobar je izvor vlakana i beta-karotena, dok njene semenke sadrže proteine, nezasićene masti i minerale.
Ako volite hrskave i aromatične kisele salate, brokoli je odličan izbor za zimnicu. Veoma je dobra za imunitet jer je bogata vitaminom C i antioksidansima.
Uz nekoliko jednostavnih kućnih trikova, u svojoj kuhinji možete brzo i pouzdano proveriti da li je na stolu čist prirodni med ili jeftina kopija od šećernog sirupa.
Danas se navršava godinu dana od smrti legendarnog pevača Halida Bešlića, a Dino Bešlić se tom prilikom kratko obratio okupljenima, zahvalio im što su došli i objasnio da je porodica želela da godišnjica prođe u krugu najbližih, bez velike pompe.
Pevačica Zorica Brunclik i harmonikaš Miroljub Aranđelović Kemiš stigli su danas na snimanje muzičkog takmičenja "Pinkove zvezde", a njihov dolazak nije mogao da prođe neprimećeno jer su imali i psa!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.