Širenje NATO-a i na Srbiju usmereno je na dugoročno istiskivanje svakog ozbiljnog uticaja Rusije sa Balkana. Kao i habsburški ciljevi u BiH sa početka Velike istočne krize i tekući američki ciljevi na Kosovu imaju značajno širi kontekst
Dok su avgusta 1875. ustanici oslobađali Nevesinje i opsađivali Trebinje, u kabinetu Adolfa Aueršperga neki ostadoše zatečeni reakcijom Turaka koji nisu sposobni savladati "ovo" (diese!). Milorad Ekmečić piše kako se tek kasnije videlo da je ustanak imao dalekosežne posledice.
Nevesinjska puška odjekivala je kontinentom, dogovori iz 1878. godine donekle su uzrokovani dešavanjima u Hercegovini. Ali, u prvom trenutku, sve je izgledalo jednostavnije. Ništa ozbiljno, već „ovo" čime rukovodi neki Pero Tunguz sa gatačkog Slivlja, teško i da se izgovori, nemoguće i na detaljnim kartama pronaći.
U kancelarijama Hofburga i zdanja na Balhausplacu „ovo" je bilo važno jer je potvrđivalo još ranije razrađenu tezu o „aspiracijama Srbije" i ukazivalo na slabost „bolesnika sa Bosfora". Lek za obe „bolesti" je okupacija BiH, kasnije će uslediti i aneksija.
Na kratak rok, to će sprečiti zapadno širenje Srbije i Crne Gore, a na dugi rok BiH postaje „odskočište" za jačanje uticaja na celom Balkanu, eventualno kontrolisanje jadransko-jonskog areala. Otomanski Balkan je prošlost, habsburški - budućnost. Način da se posle poraza u Italiji i ujedinjenja Nemačke sačuva status velike sile. Ratni ciljevi iz 1914. godine samo će potvrditi ovu tezu.
Zašto je za NATO važno da završi posao na Kosovu
Američkim diplomatama danas (kao i njihovim kolegama početkom devedesetih) tekuće „balkanske okolnosti" izgledaju slično. U Briselu bejahu i nož i pogača, a balkanske državice siromašne, narodi gladni, sa elitama koje su ponavljale mantru o „bezalternativnosti". I pored toga - rezultat je mršav. BiH i dalje „podeljena", kao i Severna Makedonija, Crna Gora ustalasana, a Kosovo...
Logičan zaključak: briselski Balkan je prošlost, američki - budućnost. U tom kontekstu, treba požuriti sa širenjem NATO-a. „Srpske aspiracije", oko statusa Kosova, očuvanja Srpske, odbrane crkvene imovine u Crnoj Gori ili neke buduće regionalne projekcije - time se u potpunosti anuliraju. A dugoročno, „kompletirani Balkan" postaje odskočište za intervenisanje na istoku (protiv Rusije) donekle i protiv ostatka EU, ako zatreba.
Amerikanci su zatečeni reakcijom EU koja nije sposobna savladati ni „ovo" (this!). A „ovo" se svodi na status Kosova. Na tom pitanju sve počinje i sve se završava! Kada se „Kosovo reši", ostalo dolazi, samo po sebi.
Otuda i razmišljanje o razgraničenju kod Ričarda Grenela. Žozep Borelj je to nagovestio, Džejms Huper potvrdio. Današnja administrativna linija se pomera južno, obuhvata opštinu Leposavić i pola opštine Zubin Potok, ali bi suštinski bila proglašena međudržavnom. Srbija, verovatno, ne bi morala uspostavljati bilateralne odnose sa Prištinom, ali bi se saglasila sa prijemom „Kosova" u UN.
Kako anestezirati javnost i aktere
Obećanja o zaštiti crkava, ekonomskom razvoju i slično poslužiće za pokušaj anesteziranja srpske javnosti. Za anesteziranje albanske, tu je nekoliko preševskih sela. Za anesteziranje Vučića i Tačija, već viđeno o Nobelovoj nagradi... Kao u Skoplju decembra 2018, kada je Uided Bušamaui (iz Tunižanske četvorke, laureati za 2015. godinu) obećala da će za ovo priznanje predložiti Ciprasa i Zaeva. Dovoljno da obojica poveruju.
Foto: Fotoilustracija
U međuvremenu, Cipras je izgubio dve izborne trke (za Evropski parlament, pa nacionalnu u julu 2019. godine), strmoglavivši se na severu zemlje (zbog Prespanskog sporazuma), a vlada Zaeva je neslavno pala (januar 2020. godine), ostavljena na cedilu. Za izbore koji slede, veće se šanse daju VMRO (rejting od 42,6 odsto u istraživanju pre pandemije).
Istovremeno, zastava Severne Makedonije podignuta je ispred sedišta NATO-a 30. marta 2020. Samo je to bitno. Koga u Vašingtonu interesuju sudbine Ciprasa i Zaeva!?
Cilj „istorijskog razgraničenja" je identičan. Uvlačenje u NATO Srbije, za njom i BiH. Jer, kako bi u datoj situaciji, kada se „Republika Kosovo" kao članica UN, bez ikakvih problema i ograničenja ekspresno pridružuje NATO-u, Srbija mogla osigurati sopstveni „južni koridor". Drugog izbora nema.
Za Srbiju i Srbe otvaraju se tada brojna pitanja, od saglašavanja sa istorijskom slikom o „opravdanom bombardovanju" jednog „genocidnog naroda", do energetske bezbednosti i „Turskog toka".
Širenje NATO-a usmereno je na dugoročno istiskivanje svakog ozbiljnog uticaja Rusije sa Balkana. Kao i habsburški ciljevi u BiH sa početka Velike istočne krize i tekući američki ciljevi na Kosovu imaju značajno širi kontekst.
Sve bi bilo „pravno upakovano"
Poslovično američko bagatelisanje postojećih pravnih i političkih okvira primetno je i kada govore o razgraničenju. To je za njih „ovo", ništa što se ne može prevazići pritiscima i raznim intervencijama.
Iako je, iz ove perspektive posmatrano, nemoguće da razgraničenje može biti „pravno upakovano", a da ostane u saglasnosti sa Rezolucijom 1244, Ustavom Srbije, Ahtisarijevim planom (poslužio kao osnova za „Ustav Kosova") i nizom drugih odluka (recimo, stav Kontakt-grupe o „tri ne", među kojima je i „nema promene granica Kosova", a što je polazna osnova za Ahtisarija).
Otuda i veliki oprez evropskih zvaničnika. Rušenje konstrukcije koju su jedva izgradili uz mnoga „kreativna tumačenja" može uzrokovati svašta. Isto tako, iz ove perspektive posmatrano, nije razumljivo zašto bi se Rusija saglasila sa takvim planom.
Poslednji govor ambasadora Vasilija Nebenzje tokom aprilske sesije SB UN o Kosovu vrlo je direktan i nedvosmislen. Logično, u interesu NATO-a je da se Rusija „zaobiđe", ali kako to izvesti sve dok je na snazi 1244, ostaje nejasno (ili nije razrađeno).
Brljotine SAD na Kosovu, gaženje svih normi i principa, bahatost i posmatranje tog pitanja kao „ovo" što će se pre ili kasnije „rešiti" milom ili silom, ne može biti popravljeno novim pritiscima, niti jednostranim potezima.
Foto: BetaITanjug/AP/Reuters/Fotoilustracija
Učinjeno je već ostavilo dalekosežne posledice. Jedini način da te posledice ne opterete budućnost, jeste vraćanje dijaloga u pravne i političke okvire oko kojih postoji saglasnost „velikih igrača". Pre svega u UN. Možda se Grenelu to čini smešnim. On gleda iz drugačijeg ugla.
Isto se činilo i cislajtajnijskim diplomatama. Čak i u trenutku kada je Pero Tunguz probijao Solunski front. Razgraničenje, ovako kako je zamišljeno, nije održivo. Tako se utire put daljim nestabilnostima.
Svet ne može biti bezbedan ako Rusija, Kina i druge zemlje budu posedovale nuklearno oružje, ali ne i NATO, zato je nuklearno oružje i potrebno NATO-u, da bi zaštitio svet i slobodu na planeti, piše generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u članku, objavljenom u nemačkom izdanju Frankfurter Algemajne
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Svet ne može biti bezbedan ako Rusija, Kina i druge zemlje budu posedovale nuklearno oružje, ali ne i NATO, zato je nuklearno oružje i potrebno NATO-u, da bi zaštitio svet i slobodu na planeti, piše generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u članku, objavljenom u nemačkom izdanju Frankfurter Algemajne
Srbija je uz punu podršku predsednika Aleksandra Vučića preduzela sve diplomatske i pravne korake kako bi generalu Ratku Mladiću omogućila lečenje i dostojanstvene poslednje dane u krugu porodice, ali je vest o njegovoj smrti pretekla formalne odluke Haškog mehanizma.
Mišićavi sportista i profesor fizičkog vaspitanja Mensur Ajdarpašić otkrio je šta publika može da očekuje od njega pred start druge sezone najvećeg sportskog rijalitija Exatlona Srbija.
Voditeljka Tijana Jović pokazala je zanosnu liniju i otkrila koje vežbe radi kako bi održala formu pred početak druge sezone "Exatlona", u kojoj će se pojaviti u ulozi voditeljke sportskog rijalitija.
Nakon što smo objavili vest da Mensur Ajdarpašić ulazi u "Exatlon", komentari ispod Informerove objave na Instagramu samo pršte, a oglasio se i Dejan Dragojević koji je pozdravio potez kolege iz drugog rijalitija!
Pavle Bošković, poznatiji kao Gazda Paja, od septembra ulazi u "Exatlon Srbija", gde će morati da pokaže koliko su mu fizička spremnost, disciplina i izdržljivost na zavidnom nivou., a ovo je njegov profil
Nemanja Radovanović, nekadašnji takmičar "Exatlona", otvoreno je govorio o iskustvu u sportskom rijalitiju, teškim poligonima, povredama, ali i odnosu sa Sanjom, za koju kaže da je postala njegov veliki prijatelj.
Ratko Mladić, koji je danas preminuo u Hagu, bivši je general i komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske tokom rata u Bosni i Hercegovini, kojeg je Haški tribunal osudio na doživotnu kaznu zatvora.
Novinarka Olivera Miletović gostovala je u Info jutru i tom prilikom govorila o napadima na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i otkrila detalj iz prošlosti dok su se ona i lider države privatno družili.
Televizijska produkcija dobija novu adresu za velike priče, aktuelne teme i atraktivan program od 1. septembra. U Novom Sadu je otvoren novi studio za emisije, osmišljen tako da spoji savremeni dizajn, najnoviju tehnologiju i uslove koji odgovaraju najvišim produkcijskim standardima.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina. Ovaj praznik se izdvaja i kao praznik žena i dece, pa danas posebno majke treba da se pomole ovoj svetiteljki.
Klasične naplatne stanice u Srbiji imaće rok trajanja, a vozači će putarinu plaćati automatski kroz portale koji očitavaju TAG uređaje bez zaustavljanja.
Nikšićka policija je u četvrtak uveče sprečila dogovorenu tuču oko 20 maloletnika sa područja naselja Oštrovac i Dragova Luka u Nikšiću, saopšteno je iz Uprave policije Crne Gore.
U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila juče oko 14.50 časova u Ulici Frenklina Ruzvelta u Skoplju, teže je povređen biciklista (71) nakon žestokog sudara sa motociklom.
Nikšićka policija uhapsila je P.N. (19), dok je protiv još četiri osobe podnela krivične prijave zbog sumnje da su počinile krivično delo nasilničko ponašanje na štetu sugrađanina, kojeg su, prema prijavi, najpre udarili vozilom, a potom metalnim šipkama udarali po njegovom automobilu.
Rusija mora najkasnije do 2030. godine da pobedom završi specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, a zatim reorganizuje oružane snage i pripremi ih za mogući rat sa NATO, izjavio je general-potpukovnik Viktor Soboljev, član Odbora Državne dume za odbranu i bivši komandant 58. armije.
Ruske snage približile su se na oko pet kilometara od južne periferije Dobropolja nakon preuzimanja Matjaševa, Vodjanskog i Krasnopodolja, izjavio je lider Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin.
Rusko MSP kritikovalo je Međunarodni rezidualni mehanizam zbog odbijanja zahteva za humanitarno puštanje generala Ratka Mladića zbog teškog zdravstvenog stanja.
Holivudski glumac Žan-Klod Van Dam, gost Međunarodnog filmskog festivala u Nišu, sastao se juče sa gradonačelnikom Niša Dragoslavom Pavlovićem, a u Gradskoj kući susreo se i sa mladim karatistima Karate kluba "Niš".
Nacionalni festival filma i televizije - NAFFIT 2026 biće održan od 3. do 6. septembra na Zlatiboru, uz četiri dana projekcija, razgovora, susreta i festivalskih programa posvećenih domaćoj kinematografiji, televiziji i stvaraocima koji su obeležili srpsku audiovizuelnu scenu.
Srpska književnost ima dugu tradiciju humora, satire i komedije, a pojedina dela uspela su da nadžive vreme i ostanu jednako zanimljiva i današnjim čitaocima.
Mnogi muškarci veruju da je veličina presudna za zadovoljstvo žene, ali istraživanja pokazuju da stvarnost nije baš takva. Evo šta žene zaista smatraju privlačnim i koliko centimetri zapravo igraju ulogu.
Ako želite da napravite punjene paprike koje podsećaju na one iz dobre domaće kafane, najvažnije je da nadev bude dobro začinjen, a paprike se kuvaju polako u bogatom paradajz sosu.
Marija Milošević, ćerka tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića, intrigirala je javnost, a u životu pevača Dr Igija se zadržala kratko, a on je čak i posetio vilu u Tolstojevoj 33.
Pošto nije imao potrebnu sumu za izdavanje albuma, morao je da razmišlja o sponzorima i pozajmicama, ali mu je otac tada dao savet koji je Dr Iggy zapamtio za ceo život.
Pevač Dr Iggy nekada je važio za velikog zavodnika, a za emisiju "Demanti" govorio je o svojoj prvoj velikoj ljubavi kao i o "menjanju devojaka po smeni".
Voditeljka Jovana Jeremić još jednom je uspela da privuče ogromnu pažnju javnosti, a putem Instagrama podelila je fotografiju na kojoj se strastveno ljubi sa partnerom Milošem Stojanovićem Tigrom.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.