HOĆE LI SE AMERIKA ODREĆI TAČIJA?! NE KOLJE SE VO ZA KILO MESA, NE RUŠI SE TAČI ZBOG... Zmija je deo velike političke igre...
Podeli vest
Cela igra oko „najave (ne)potvrđivanja optužnice" nije usmerena ka „utvrđivanju istine" i „pravde za žrtve", već da bi se Hašim Tači poslao u političku penziju. Ne kolje se vo za kilo mesa. Ne ruši se Tači da bi se izdejstvovalo otkazivanje jednog sastanka sa izaslanikom američkog predsednika. Između ostalog i zbog toga što je u Tačija mnogo investirano
Vašington je investirao najviše, Medlin Olbrajt se oko toga baš potrudila, čak je i Ibrahim Rugova skrajnut ne bi li se prokrčio put njenom pulenu, ali su se oko njega motali i evropski emisari. Zahvaljujući Pjeru Peanu, anačizira Dušan Proroković, publikovana je informacija o solidnim vezama tadašnjeg lidera zloglasne „UČK" sa francuskom kontraobaveštajnom službom i to, da sve bude dramatičnije, mimo znanja generalštaba i ostalih obaveštajnih struktura u Parizu.
Šest sati je juče u haškom specijalizovanom tužilaštvu trajalo saslušanje predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija. Ostalo je nepoznato ne samo na koja pitanja je odgovarao, već i sadržaj predloga optužnice. Advokat Branislav Tapušković nekadašnji "prijatelj suda" u Haškom tribunalu, slaže se sa ocenama da to nećemo saznati do oktobra, kada bi sudija za prethodni postupak trebalo da odluči da li će optužnica biti potvrđena.
14.07.2020
10:35
Dokazi protiv Tačija
Da li se ova veza završavala na pohađanju kontraobaveštajnog kursa ili je Tači tom prilikom i zavrbovan, a što se takođe u glasinama pominjalo, nikada nećemo saznati!? Činjenica je da odnos nekih krugova u Francuskoj prema Tačiju ostaje poseban, zato je dobio ekskluzivnu lokaciju na bini tokom obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata, iako mu po uobičajenom protokolu to mesto nije moglo pripasti. Za zaključak je važno podvući da političar u čiju se karijeru tako dugo, tako intenzivno i sa više različitih strana ulaže, ne može biti olako odbačen zbog opstrukcije jednog susreta. Mada će mu karijera, nakon svega, biti okončana.
Da, protiv Tačija ima dokaza. I to na raznim stranama. U sudskom procesu „Drenica 2" zaštićeni svedok „A" u novembru 2014. godine izjavljuje kako je Tači naređivao ubijanje „srpskih špijuna" u selu Likovac. Osumnjičeni u ovom procesu su, između ostalih, Sulejman Selimi i Sami Ljuštaku. Međutim, teško je očekivati da će Tači zbog ovoga biti i osuđen. „Svedok A" još dodaje da je sve te aktivnosti albanskih terorista „plaćala Amerika". Baš zbog toga što je „plaćala Amerika" Tači je i „nezgodan" saučesnik.
Umešan je u razne stvari, prisutan na različitim mestima, sudeonik je poverljivih razgovora i još tajnijih (para)vojnih operacija. Gde je u svemu tome trgovina organima i prethodno kidnapovanje više stotina Srba? Gde je u svemu tome naoružavanje „UČK"? Da li su Albanci plaćali oružje „narko dolarima"? Sud koji je formiran, a zbog načina na koji je formiran, ne uliva poverenje, ne ostavlja mnogo mesta za optimizam u priči o „kažnjavanju svih zločinaca" i davanju odgovora na postavljena pitanja.
Kao i u drugim prilikama, u političkim koridorima i kuloarima biće pronađeno neko „rešenje" kako bi se sve završilo u „višem interesu". I vuk sit i ovce na broju. Ipak, isto kao što je teško očekivati da će Tači biti osuđen za navedena zlodela, teško je i očekivati da će nastaviti karijeru. Vest o „najavi podizanja optužnice" odjeknula je svetom, zazvečala po medijima i društvenim mrežama, toliko da se Edi Rama zabrinuo za „sudbinu Kosova" i ekspresno doputovao u Prištinu. Nakon ovih dešavanja i zvaničnih reakcija koje su usledile, Tači ne može još dugo ostati u politici.
Foto: Tanjug/Beta/Reuters/Fotoilustracija
Cela igra oko „najave (ne)potvrđivanja optužnice" nije usmerena ka „utvrđivanju istine" i „pravde za žrtve", već da bi se Tači poslao u političku penziju. Grenel, koji je, barem na kratak rok, u ovoj predstavi postao gubitnik jednako koliko i Tači, samo je tu kolateralna šteta. A za smenu Tačija svoje razloge imaju i Vašington i Brisel.
Umor od stabilokratija
Na zapadnoj strani Atlantika, barem u institucijama i među pojedincima koji se Balkanom bave ozbiljno već četvrt veka, nisu zadovoljni Tačijevim preteranim soliranjem i netransparentnim razgovorima o razgraničenju, kako zbog neprihvatljivosti same ideje, tako i zbog toga što je svojim ponašanjem totalno destabilizovao albansku političku scenu. Nema više negdašnje „homogenizacije", taj sistem je sada teško spolja i kontrolisati, a kamoli usmeravati ga. Tači je postao preveliko opterećenje, faktor nestabilnosti, uzrok sve većih i ostrašćenijih podela među Albancima.
Na istočnoj strani Atlantika sve je uočljiviji umor od balkanskih stabilokratija. Dugo je EU tolerisala američku podršku svakom balkanskom lideru koji pokaže spremnost da sledi atlantističke geopolitičke ciljeve. Bilo da se radilo o učlanjenju u NATO, sankcionisanju Rusije, kupovini američkih aviona, raznim pregovorima u Prespi, Vašingtonu... Ustupak Beloj kući, Pentagonu ili Stejt departmentu garantovao je još koju godinu vlasti i to sa „odrešenim rukama" na unutrašnjem planu. Između geopolitike i demokratije, slobode medija i skrupuloznog poštovanja zakona, prednost se daje prvom.
Savetodavna grupa za Balkan u Evropi konstatuje da se zbog stabilokratije uokvirio „zapadnobalkanski obrazac demokratskog nazadovanja" koji je „institucionalni i lični". U početku tiho, a sada sve glasnije, u Briselu se može čuti da EU plaća previsoku cenu zarad podrške američkim interesima koji uključuju „održavanje stabilnosti" na Balkanu. Jer, uprkos svemu, Balkan i dalje ostaje nestabilan. Zbog te navodne stabilnosti Kosova podržavali su i Tačija, godinama, praktično ga prihvatili kao jedinog legitimnog pregovarača, žmurili na sve što je radio, izbrisali njegovu „terorističku prošlost".
Da li je zbog svega toga Kosovo danas bolje mesto za život nego što je to bilo pre deset godina? Izgleda kako EU želi da se vrati na izvorne principe, da stabilnost garantuje trajnost institucija i funkcionalnost sistema, a ne lokalni lideri, neprikosnoveni u svakom pogledu. Izgleda, naravno, i da tako krupnu stvar u ovom trenutku EU, u stanju u kom se nalazi, ne može oposliti, ali je to druga tema. U svemu, Tači je prva žrtva, prvi balkanski političar koji plaća cenu neuspeha pokušaja stabilizacije regionalnih prilika politikom „igranja" na lojalne pojedince, taman da su i autokrate poput Mila Đukanovića.
Foto: BetaITanjug/AP/Reuters/Fotoilustracija
Ne kolje se vo za kilo mesa, već se ovim potezom najavljuje sasvim novi pristup, novi pokušaj EU da se održi nekakav smisao procesa evrointegracija i osnaži uticaj u rubnom regionu. Insistiranje na demokratiji i institucijama, umesto na stabilokratiji i pojedincima. Danas je na tapetu Tači, sutra će se to nastaviti sa nekim drugim. Kandidata je onoliko.
Cela igra oko „najave (ne)potvrđivanja optužnice" nije usmerena ka „utvrđivanju istine" i „pravde za žrtve", već da bi se Hašim Tači poslao u političku penziju.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Šest sati je juče u haškom specijalizovanom tužilaštvu trajalo saslušanje predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija. Ostalo je nepoznato ne samo na koja pitanja je odgovarao, već i sadržaj predloga optužnice. Advokat Branislav Tapušković nekadašnji "prijatelj suda" u Haškom tribunalu, slaže se sa ocenama da to nećemo saznati do oktobra, kada bi sudija za prethodni postupak trebalo da odluči da li će optužnica biti potvrđena.
Ukrajinska vlada može pasti u bilo kojem trenutku, a Kijev bi mogao da se preda čak i na prvi „nalet vetra“, izjavio je u intervjuu za RIA Novosti Džon Šipton, australijski aktivista i otac osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, oglasio se o tome da je završena akcija spasavanja u Novom Sadu, ali i da je bilans nesreće 14 poginulih i troje povređenih.
U toku je akcija spasavanja dve osobe koje se nalaze ispod ruševina stare nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu sa kojima su pripadnici spasilačkih službi u neprestanom kontaktu!
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je osam ljudi nastradalo u nesreći izazvanoj urušavanjem stare nadstrešnice na novoj zgradi Železničke stanice u Novom Sadu.
Povodom tragedije koja se dogodila u Novom Sadu oglasio se i srpski patrijarh Porfirije. On je poslao snažnu i emotivnu poruku i izjavio saučešće porodicama žrtava.
Železnička stanica u Novom Sadu je ruinirana 2000-ih godina i od nekadašnjeg ponosa postala ruglo grada, naglašava magistar istorije Ljiljana Dragosavljević Savin.
Srbija je zavijena u crno posle tragedije koja se dogodila u Novom Sadu kada se na staroj železničkoj stanici u Novom Sadu srušila nadstrešnica i prema poslednjim informacijama ubila 14 ljudi.
Stalni predstavnik Ukrajine pri UN Sergij Kislica izneo je imena trojice generala koje je Severna Koreja uputila u Rusiju kako bi se uključili u sukob sa Ukrajinom.
Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da većina političara EU pogrešno shvata Rusiju i umesto toga projektuju svoju politiku i prioritete na Moskvu.
Bivši ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba tvrdi da je strani „prijatelj Ukrajine“ pozvao je ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da zapiše svoju poslednju volju u ranim fazama sukoba sa Rusijom.
Specijalna koordinatorka UN za Liban Žanin Heni-Plashart izjavila je danas da drevnim feničanskim gradovima Libana preti uništenje zbog sukoba sa Izraelom, i naglasila da ne može da se dozvoli gubitak libanske kulturne baštine.
Na protestu u jugoistočnom gradu Čatogramu oko 30.000 Hindusa je danas zatražilo da ih privremena vlada u Bangladešu zaštiti od talasa napada i uznemiravanja, kao i da se povuku optužnice protiv hinduističkih lidera, zbog organizovanja prethodnog protesta, preneli su mediji.
Pita Vilson napravila je pravi bum kada se 1997. godine predstavila televizijskoj publici kao Nikita u istoimenoj seriji. Ulogom akcione junakinje osvojila je svet, a bila je veoma popularna i u Srbiji.
Samo mesec dana pred premijerno prikazivanje, autorska ekipa filma "Volja sinovljeva" obradovala nas je prvim zvaničnim trejlerom koji nam otvara vrata u potpuni umetnički spektal koji se godinama čekao.
Serija "Sablja" počinje sa emitovanjem ove subote 2. novembra na Prvom programu RTS. Ovaj politički triler od osam epizoda bavi se ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Riblja čorba je specijalitet na slavskoj trpezi. Njeno spremanje je za mnoge prava umetnost u kuvanju, a mi vam donosimo recept sa kojim sigurno nećete pogrešiti.
Borin prijatelj iz detinjstva i bubnjar u njegovom prvom bendu "Hermelini" Aco Dimitrijević otkrio je na grobu čuvenog muzičara da je jedan od najvećih hitova "Riblje čorbe" umalo završio kod popularne pevačice narodne muzike.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.