Cela igra oko „najave (ne)potvrđivanja optužnice" nije usmerena ka „utvrđivanju istine" i „pravde za žrtve", već da bi se Hašim Tači poslao u političku penziju. Ne kolje se vo za kilo mesa. Ne ruši se Tači da bi se izdejstvovalo otkazivanje jednog sastanka sa izaslanikom američkog predsednika. Između ostalog i zbog toga što je u Tačija mnogo investirano
Vašington je investirao najviše, Medlin Olbrajt se oko toga baš potrudila, čak je i Ibrahim Rugova skrajnut ne bi li se prokrčio put njenom pulenu, ali su se oko njega motali i evropski emisari. Zahvaljujući Pjeru Peanu, anačizira Dušan Proroković, publikovana je informacija o solidnim vezama tadašnjeg lidera zloglasne „UČK" sa francuskom kontraobaveštajnom službom i to, da sve bude dramatičnije, mimo znanja generalštaba i ostalih obaveštajnih struktura u Parizu.
Dokazi protiv Tačija
Da li se ova veza završavala na pohađanju kontraobaveštajnog kursa ili je Tači tom prilikom i zavrbovan, a što se takođe u glasinama pominjalo, nikada nećemo saznati!? Činjenica je da odnos nekih krugova u Francuskoj prema Tačiju ostaje poseban, zato je dobio ekskluzivnu lokaciju na bini tokom obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata, iako mu po uobičajenom protokolu to mesto nije moglo pripasti. Za zaključak je važno podvući da političar u čiju se karijeru tako dugo, tako intenzivno i sa više različitih strana ulaže, ne može biti olako odbačen zbog opstrukcije jednog susreta. Mada će mu karijera, nakon svega, biti okončana.
Da, protiv Tačija ima dokaza. I to na raznim stranama. U sudskom procesu „Drenica 2" zaštićeni svedok „A" u novembru 2014. godine izjavljuje kako je Tači naređivao ubijanje „srpskih špijuna" u selu Likovac. Osumnjičeni u ovom procesu su, između ostalih, Sulejman Selimi i Sami Ljuštaku. Međutim, teško je očekivati da će Tači zbog ovoga biti i osuđen. „Svedok A" još dodaje da je sve te aktivnosti albanskih terorista „plaćala Amerika". Baš zbog toga što je „plaćala Amerika" Tači je i „nezgodan" saučesnik.
Umešan je u razne stvari, prisutan na različitim mestima, sudeonik je poverljivih razgovora i još tajnijih (para)vojnih operacija. Gde je u svemu tome trgovina organima i prethodno kidnapovanje više stotina Srba? Gde je u svemu tome naoružavanje „UČK"? Da li su Albanci plaćali oružje „narko dolarima"? Sud koji je formiran, a zbog načina na koji je formiran, ne uliva poverenje, ne ostavlja mnogo mesta za optimizam u priči o „kažnjavanju svih zločinaca" i davanju odgovora na postavljena pitanja.
Kao i u drugim prilikama, u političkim koridorima i kuloarima biće pronađeno neko „rešenje" kako bi se sve završilo u „višem interesu". I vuk sit i ovce na broju. Ipak, isto kao što je teško očekivati da će Tači biti osuđen za navedena zlodela, teško je i očekivati da će nastaviti karijeru. Vest o „najavi podizanja optužnice" odjeknula je svetom, zazvečala po medijima i društvenim mrežama, toliko da se Edi Rama zabrinuo za „sudbinu Kosova" i ekspresno doputovao u Prištinu. Nakon ovih dešavanja i zvaničnih reakcija koje su usledile, Tači ne može još dugo ostati u politici.
Foto: Tanjug/Beta/Reuters/Fotoilustracija
Cela igra oko „najave (ne)potvrđivanja optužnice" nije usmerena ka „utvrđivanju istine" i „pravde za žrtve", već da bi se Tači poslao u političku penziju. Grenel, koji je, barem na kratak rok, u ovoj predstavi postao gubitnik jednako koliko i Tači, samo je tu kolateralna šteta. A za smenu Tačija svoje razloge imaju i Vašington i Brisel.
Umor od stabilokratija
Na zapadnoj strani Atlantika, barem u institucijama i među pojedincima koji se Balkanom bave ozbiljno već četvrt veka, nisu zadovoljni Tačijevim preteranim soliranjem i netransparentnim razgovorima o razgraničenju, kako zbog neprihvatljivosti same ideje, tako i zbog toga što je svojim ponašanjem totalno destabilizovao albansku političku scenu. Nema više negdašnje „homogenizacije", taj sistem je sada teško spolja i kontrolisati, a kamoli usmeravati ga. Tači je postao preveliko opterećenje, faktor nestabilnosti, uzrok sve većih i ostrašćenijih podela među Albancima.
Na istočnoj strani Atlantika sve je uočljiviji umor od balkanskih stabilokratija. Dugo je EU tolerisala američku podršku svakom balkanskom lideru koji pokaže spremnost da sledi atlantističke geopolitičke ciljeve. Bilo da se radilo o učlanjenju u NATO, sankcionisanju Rusije, kupovini američkih aviona, raznim pregovorima u Prespi, Vašingtonu... Ustupak Beloj kući, Pentagonu ili Stejt departmentu garantovao je još koju godinu vlasti i to sa „odrešenim rukama" na unutrašnjem planu. Između geopolitike i demokratije, slobode medija i skrupuloznog poštovanja zakona, prednost se daje prvom.
Savetodavna grupa za Balkan u Evropi konstatuje da se zbog stabilokratije uokvirio „zapadnobalkanski obrazac demokratskog nazadovanja" koji je „institucionalni i lični". U početku tiho, a sada sve glasnije, u Briselu se može čuti da EU plaća previsoku cenu zarad podrške američkim interesima koji uključuju „održavanje stabilnosti" na Balkanu. Jer, uprkos svemu, Balkan i dalje ostaje nestabilan. Zbog te navodne stabilnosti Kosova podržavali su i Tačija, godinama, praktično ga prihvatili kao jedinog legitimnog pregovarača, žmurili na sve što je radio, izbrisali njegovu „terorističku prošlost".
Da li je zbog svega toga Kosovo danas bolje mesto za život nego što je to bilo pre deset godina? Izgleda kako EU želi da se vrati na izvorne principe, da stabilnost garantuje trajnost institucija i funkcionalnost sistema, a ne lokalni lideri, neprikosnoveni u svakom pogledu. Izgleda, naravno, i da tako krupnu stvar u ovom trenutku EU, u stanju u kom se nalazi, ne može oposliti, ali je to druga tema. U svemu, Tači je prva žrtva, prvi balkanski političar koji plaća cenu neuspeha pokušaja stabilizacije regionalnih prilika politikom „igranja" na lojalne pojedince, taman da su i autokrate poput Mila Đukanovića.
Foto: BetaITanjug/AP/Reuters/Fotoilustracija
Ne kolje se vo za kilo mesa, već se ovim potezom najavljuje sasvim novi pristup, novi pokušaj EU da se održi nekakav smisao procesa evrointegracija i osnaži uticaj u rubnom regionu. Insistiranje na demokratiji i institucijama, umesto na stabilokratiji i pojedincima. Danas je na tapetu Tači, sutra će se to nastaviti sa nekim drugim. Kandidata je onoliko.
Cela igra oko „najave (ne)potvrđivanja optužnice" nije usmerena ka „utvrđivanju istine" i „pravde za žrtve", već da bi se Hašim Tači poslao u političku penziju.
Šest sati je juče u haškom specijalizovanom tužilaštvu trajalo saslušanje predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija. Ostalo je nepoznato ne samo na koja pitanja je odgovarao, već i sadržaj predloga optužnice. Advokat Branislav Tapušković nekadašnji "prijatelj suda" u Haškom tribunalu, slaže se sa ocenama da to nećemo saznati do oktobra, kada bi sudija za prethodni postupak trebalo da odluči da li će optužnica biti potvrđena.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Šest sati je juče u haškom specijalizovanom tužilaštvu trajalo saslušanje predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija. Ostalo je nepoznato ne samo na koja pitanja je odgovarao, već i sadržaj predloga optužnice. Advokat Branislav Tapušković nekadašnji "prijatelj suda" u Haškom tribunalu, slaže se sa ocenama da to nećemo saznati do oktobra, kada bi sudija za prethodni postupak trebalo da odluči da li će optužnica biti potvrđena.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio je izazov Iliji Srdanoviću, nosiocu blokaderske liste na predstojećim izborima, koji je pokrenuo salve reakcija.
Na sastanku blokadera označenom kao sednica Radne jedinice za operacionalizaciju programa (RJOP), održanom 17. septembra, tokom rasprave o delu programa koji se odnosi na Kosovo i Metohiju iznet je predlog da prva mera bude - otkaz profesoru Dejanu Miroviću.
Učesnik Exatlona 2 Nikola Lakić burno je reagovao kada su Crveni odbili njegov predlog, a gošće emisije "Exatlon Specijal" prokomentarisale su kapitenove suze.
Šta se dešava iza kulisa najvećeg sportskog rijalitija saznaćete večeras od 21:30 čas kada se na Informer televiziji emituje emisija "Druga strana Exatlona".
Učesnice prve sezone Exatlona Srbija Anabela Zonai i Sanja Kalinović žestoko su se sukobile u emisiji "Exatlon Specijal", a varnice u studiju nisu jenjavale.
Saobraćajna policija u Podgorici kontrolisala je danas oko 14 sati motociklistu D.B. (58) iz Srbije, kod kojeg je alkotestiranjem utvrđeno prisustvo alkohola u organizmu od 2,15 g/kg.
Pripadnici austrijske Specijalne jedinice za borbu protiv uličnog kriminala (EGS) izveli su sinoć munjevitu akciju u bečkom okrugu Marijahilf, u kojoj je uhapšen državljanin Srbije (29) zbog trgovine drogom, a u njegovom stanu pronađena je velika količina kokaina, kanabisa i gotovog novca.
Vozač sanitetskog vozila Dimitrije Vlahović i medicinski tehničar Haris Bećirović, zaposleni u Opštoj bolnici u Bijelom Polju, pokazali su neverovatnu pribranost i ljudskost kada su se prvi zatekli na mestu teške saobraćajne nezgode kod Mojkovca, gde je autobus sa podgoričkom decom sleteo s puta u provaliju.
Moskva će intenzivirati svoje napade na Kijev kao odgovor na ukrajinske napade dronovima tokom parlamentarnih izbora u Rusiji, saopštilo je danas rusko Ministarstvo odbrane.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je danas razgovarao telefonom sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom i da se s njim dogovorio da se sastanu u Njujorku.
Američki predsednik Donald Tramp razmatra mogućnost eskalacije vojnih udara na Iran, nakon što je tokom vikenda ranije nego što je planirano napustio predsedničko odmaralište Kemp Dejvid, objavio je Foks njuz.
Vlada Slovačke neće slati vojnike da se bore protiv Rusije na osnovu izmišljenog izgovora, a u interesu onih koji podstiču sukob sa Moskvom, izjavio je slovački premijer Robert Fico.
Mina Nenadović, ćerka preminulog barda srpskog glumišta Nenada Nenadovića, raznežila je pratioce na društvenim mrežama objavivši fotografiju na kojoj nosi garderobu koja je pripadala njenom ocu.
Od "Maratonaca" i "Ko to tamo peva" do "Tesne kože", "Žikine dinastije" i "Balkanskog špijuna", ovo su domaće komedije koje su obeležile generacije gledalaca i čije replike se i danas prepričavaju.
Poznati američki komičar Karot Top, čije je pravo ime Skot Tompson, navodno je bio žrtva žestoke ucene zbog eksplicitnog snimka u periodu koji je neposredno prethodio njegovoj novoj hospitalizaciji, nakon navodnog pokušaja samoubistva.
Jedna bračna kriza, pogrešna odluka i tajna koja bi mogla da uništi sve što je gradila. Žena priznaje da je prevarila supruga sa svojim polubratom, a sada očajnički želi da spase brak.
Jedan od najpoznatijih prirodnih saveznika u borbi protiv kašlja i iritiranog grla krije se gotovo u svakoj kuhinji. Reč je o napitku od meda i limuna.
Ako ste ljubitelj sočnih čokoladnih torti, ali ne želite da sate provodite u kuhinji, ovaj recept vredi sačuvati. Čokoladna torta iz šerpe jednostavna je za pripremu i ne zahteva komplikovano filovanje.
Pevačicu Teu Bilanović na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" sačekalo je prijatno iznenađenje - po nju je došao njen dečko, koji je stigao luksuznim mercedesom.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.