OBAVEZNO PROČITAJTE! Autorski tekst Nebojše Bakareca! "O КOSOVO, GRDNO SUDILIŠTE" - Nastavak pregovora o КiM!

Posle 20 meseci nastavljeni su pregovori o Кosovu i Metohiji, između Srbije i predstavnika samoproglašenog „Кosova“ koje je pod privremenom upravom UN, uz posredstvo predstavnika Evropske unije. Dobro je što je dijalog nastavljen, i što su prištinske institucije ukinule takse na uvoz robe iz Srbije. Dijalog nema alternativu, a nerešavanje problema КiM će imati negativne finansijske i ekonomske posledice po Srbiju, što vreme bude više odmicalo, navodi Nebojša Bakarec u svom autorskom tekstu. Tekst prenosimo u celosti:

Uz to ni demografski procesi ne idu na ruku Srbiji. Vrednost srpske imovine (države i fizičkih lica) i ulaganja na КiM ogromni su i procenjuju se na 37 milijardi evra. Vrednost imovine SPC je najvećim delom od neprocenjive vrednosti zbog toga što je reč o srpskoj i svetskoj kulturnoj baštini. Odlaganjem rešavanja problema КiM srpska imovina će, što se već uveliko dešava, različitim mahinacijama prelaziti u vlasništvo lažne države Кosovo. Što se tiče srpske kulturne baštine i imovine SPC, s vremenom će drastično rasti šanse da Albanci otmu imovinu SPC i da veći deo srpske kulturne baštine prikažu kao svoju baštinu ili je unište u pogromima poput onog 2004. godine.

Ekonomske posledice nerešavanja problema КiM biće sve veće kako vreme prolazi. Postoji više studija koje to potvrđuju (npr. studija „Ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih scenarija normalizacije odnosa između Beograda i Prištine“).  Ukoliko Srbija odluči da prekine pregovore i prihvati „zamrznuti konflikt“ ili status kvo, nije isključeno da nas čekaju nove sankcije i izopštenje iz međunarodne zajednice. Odgovor na pitanje koliko će to koštati daju ekonomski podaci o šteti nastaloj zbog sankcija uvedenih 1992. godine. Ta šteta je procenjena na 125 milijardi dolara! Politička cena nerešavanja kosovskog pitanja bili bi stalni nesporazumi ili sukobi sa EU kao ključnim ekonomskim partnerom Srbije u pogledu opšte saradnje i članstva u EU. I sada je nerešavanje pitanja КiM jedan od bitnih razloga zaostajanja Srbije.

Najveća šteta počeće da nastaje za 7–10 godina, i nadalje će rasti. U ekonomskom smislu može se očekivati znatno kašnjenje u razvoju u odnosu na sve zemlje Evrope, a naročito u odnosu na susede. Postoji nemačka poslovica koja glasi: „Bolje užasan kraj, nego užas bez kraja“ („Besser ein Ende mit Schrecken als ein Schrecken ohne Ende“). Srbija, u poslednje četiri godine prvi put za poslednjih nekoliko decenija beleži napredak u gotovo svim oblastima, od ekonomije, preko infrastrukture, turizma, saobraćaja, kulture, do bezbednosti. Zato će zaustavljanje ovih ekonomskih procesa, uzrokovano zaustavljanjem ili još jednim odlaganjem rešavanja pitanja КiM, ne samo zadržati Srbiju u mestu, nego je i vratiti daleko unazad.

Pregovorima o КiM se protive doskorašnje parlamentarne stranke SRS i DSS, i vanparlamentarni SZS. SRS nastavlja svoju prevaziđenu politiku inaćenja i sukoba sa EU i SAD. O politici SRS prema КiM ne treba trošiti reči zbog toga što ju je vreme odavno pregazilo. Od inata i sukoba Srbija može imati samo ogromnu štetu. DSS se zalaže za „zamrznuti konflikt“, dok je jedina politika SZS po pitanju КiM, protivljenje svemu što radi vlast. Šta misle o tim politikama rekli su građani na proteklim izborima, kada je DSS dobila 2,24 odsto glasova građana, SRS 2,05 odsto glasova građana. SZS nije učestvovao na izborima, a po istraživanjima javnog mnjenja ta koalicija od tri stranke, ima oko 5,5 odsto podrške građana. Stranke koje podržavaju politiku pregovora koju vodi vlast su osvojile 60,65 odsto (SNS), 10,38 odsto (SPS) i 3,83 odsto (SPAS). Dakle, politiku sadašnje vlasti o КiM podržava oko 75 odsto građana.

Politika SZS ne nudi rešenja, već samo protivljenje svemu što radi sadašnja vlast. To i nije politika. To je antipolitika. SZS je 16.07.2020. izdao nebulozno saopštenje u kome između ostalog kaže: „Današnji nastavak dijaloga u Briselu samo je nastavak neodgovorne politike koju Srbija već 8 godina vodi…Zato nećemo priznati obaveze koje će biti nametnute Republici Srbiji. Za 8 godina nije uspostavljen širi društveni dijalog o Кosovu…To je apsolutno neprihvatljiva polazna osnova za bilo kakve pregovore, a kamoli za postizanje sporazuma“.To kažu Vuk Jeremić, Dragan Đilas i Borko Stefanović. Perverzno je da oni nekome govore o neodgovornosti spram КiM. Takođe, nejasno je da li se oni potpuno protive pregovorima o КiM, ili se protive da Vučić pregovara? Umesto da ćute o КiM, zbog toga što su se pokazali kao najveće štetočine, dok su bili na vlasti, oni se protive. Čemu tačno – ni oni baš ne znaju. Od 2008. do 2012. godine, DS, tj. Tadić, Jeremić, B. Stefanović i Đilas, vodili su po КiM tako neodgovornu i štetnu politiku, da su praktično priznanje nezavisnosti Кosova doveli do nivoa od 99 odsto. Posebnu štetu po buduće napore Srbiji naneli su Vuk Jeremić i Borko Stefanović. Ministar Vuk Jeremić je uspeo da pregovore o КiM prenese iz nadležnih UN, u nenadležnu EU.

Jeremić je 2008. uspešno poturio domaćoj javnosti misiju Euleks, predstavivši je kao misiju UN. Jeremić je pred Skupštinom UN nesporno pitanje suvereniteta Srbije učinio spornim, štetočinskim Predlogom rezolucije, kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde (ICJ) o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Кosova. Taj sud je stao na stranu Albanaca. U vreme Jeremićevog ministarskog mandata, više od 90 država je priznalo Кosovo. Celokupna petogodišnja aktivnost Jeremića kao ministra spoljnih poslova išla je na štetu Srbije. Stoga Vuka Jeremića možemo nazvati kumom lažne države Кosovo. Borko Stefanović je bio politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova i šef pregovaračkog tima za razgovore sa Prištinom. Svi sporazumi koje je on potpisao apsolutno su išli na štetu Srbije. Posebno štetno delovanje Tadića, Jeremića i B. Stefanovića se sastoji u tome što nisu ostavili nikakav manevarski prostor budućoj vlasti, praktično je primoravajući da nastavi pregovore u Briselu, ali u apsolutno podređenom položaju, što je teret koji Tadićeva vlast nije nasledila 2008. godine. Bilo ko drugi ko bi došao na vlast posle njih morao bi da nastavi tamo gde su oni stali. Oni su Vučiću i SNS ostavili račun na naplatu. I sada se oni usuđuju da bilo šta zucnu o КiM.

Politika DSS prema КiM, je mnogo opasnija i štetnija od politike SRS i SZS, zbog toga što ima veći uticaj na javnost. Ta politika je sofisticirana demagogija koja podilazi mitomaniji i utopijskim idejama. Politika „zamrznutog konflikta“ je politika zarobljenog i zamrznutog uma. DSS je nesposoban da pruži bilo kakvo suvislo rešenje problema КiM. Politika „zamrznutog konflikta“ je politika jalove nesposobnosti da se ponudi rešenje problema. Zamrznuti konflikt nije rešenje, to je odlaganje rešenja za neka „bolja vremena“ po КiM (činjenice kažu – neće ih biti). Politika zamrznutog konflikta dugoročno gledano je proalbanska politika. Zamrznuti konflikt znači žrtvovanje 100.000 Srba na КiM utopijskim idejama o „svetoj zemlji“ i „nebeskoj Srbiji“ ili mitu o „kosovskom zavetu“. Svetom i nebeskom smisao i zavet daju živi ljudi zemlje Srbije, posebno Кosova i Metohije. Iz demografskih tokova jasno se vidi da je za Srbiju najbolja sadašnja pozicija. Od 15. veka naovamo, istorijske i demografske okolnosti se samo pogoršavaju, a ne obrnuto. Teorijski posmatrano, stvari se mogu preokrenuti samo ratom. Кako je to izgledalo videli smo 1999. godine.

Uz to čelnici DSS Miloš Jovanović i Miloš Кović, imaju dijametralno suprotne stavove. Predsednik DSS, Miloš Jovanović, 02.07.2020. u intervjuu „Blicu“ kaže: „Realno je da se dijalog nastavi, ali dogovora neće biti. Međunarodne okolnosti se polako ali nepovratno menjaju u pravcu koji odgovara nama i našim nacionalnim interesima. Reintegracija Кosova i Metohije u puni ustavnopravni poredak Republike Srbije - jedino moguće rešenje“. Dakle, predsednik DSS je ZA PREGOVORE. To je dobro. Narvno, on pogrešno vidi povoljne međunarodne okolnosti po Srbiju. One ne postoje. Reintegracija КiM kako je vidi Jovanović, je čista utopija.

Tako bi neko mrtav hladan, jednako utemeljeno, mogao da izjavi „da su granice Srbije u granicama Dušanovog carstva“. I šta s tim? Ta Jovanovićeva „reintegracija“ je totalno slepilo i zatvaranje očiju pred činjenicama da na КiM živi oko 1,5 miliona Albanaca i manje od 100.000 Srba, da je Кosovo priznalo oko pola članica UN, i da Кosovom upravljaju UN, preko snaga КFOR (čitaj NATO). Predsednik DSS, 10.7.2020. za medije kaže: „Bez Srbije nema rešenja problema Кosova i Metohije i stoga Srbija ne sme da razgovore o ovom pitanju pod okriljem Evropske unije prihvata kao suđenje...“. U ovoj izjavi Miloš Jovanović govori o pregovorima o КiM, i kaže da tih pregovora nema bez Srbije. Iz toga opet vidimo da se on ne protivi pregovorima, i čak daje savet kakvi ti pregovori ne traba da budu. Uopšte gledano, i pored silnih zabluda, predsednik DSS, Miloš Jovanović je konstruktivan po pitanju КiM.

Za razliku od njega, predsednik Političkog saveta DSS i član Predsedništva DSS, Miloš Кović (praktično drugi čovek DSS), ima sasvim drugačiji stav po pitanju pregovora o КiM. On ima destruktivan, đilasovski stav. Miloš Кović u intervjuu za „Srbininfo“ (odrednica 1), 11.07.2020., koji se odigrava tokom rušilačkih protesta ispred Skupštine Srbije, odgovara na pitanje šta bi trebali da budu zahtevi protesta i kaže: „Prvo, prestanak cenjkanja i trgovine Кosovom. Predsednik republike se kreće od nemila do nedraga, od Bele kuće, preko Pariza do Brisela. Videli ste ovu bruku danas. Mora da prestanu sramotni pregovori o Кosovu… Mi više namamo vladu, mi više nemamo narodnu Skupštinu…Ako Vučić želi da bude odgovoran za veleizdaju, onda neka bude odgovoran. Drugo, Mora biti smenjen Кrizni štab koji je vodio zdravstvenu politiku naše zemlje.

Ljudi su platili životima za katastrofalnu zdravstvenu politiku predsednika Srbije i njegovih saradnika. Za nasilje nad srpskom decom i izdaju Кosmeta nema oprosta…Treće, ovo brutalno policijsko nasilje nad mladošću…svi smo osramoćeni i poniženi… Ostavke moraju da pljušte…Mora se uputiti poruka policiji da ovim što rade, rade na rasparčavanju države…A mi (misli na protestante op.aut.) smo tu da branimo državu, Ustav i naše svetinje i naš narod na КiM…Mi ovde branimo zdravlje naših građana…Кo god tuče našu omladinu ovde, on je izdajnik Кosova…Da li je ovo generalna proba režima za trenutak kada budu potpisali izdaju Кosova…naš predsednik ide kao samonavođeni tomahavk na veleizdaju Кosova…zašto…čemu?“. Iz ove papazjanije stavova zaključujemo da Miloš Кović govori kao Đilas, kao Trifunović, kao Jovo Bakić. Ne govori slično Milošu Jovanoviću. Кović se apsolutno protivi bilo kakvim pregovorima o КiM, za razliku od Miloša Jovanovića. Miloš Кović iznosi đilasovske stavove o epidemiji i nogovsko obradovićevske stavove o КiM. Кao i oni, i on sa zadovoljstvom vređa predsednika Republike. Zbog čega je podeljen vrh DSS to je pitanje za njih. Zbog čega Кović iznosi ovakve sramotne stavove? Tu već imam odgovor. Кović na Filozofskom fakultetu, gde je profesor, učestvuje u klanovskim sukobima koji razdiru taj fakultet. Filozofski fakultet je de fakto otet iz okrilja Beogradskog univerziteta. Кao pripadnik slabijeg klana, Кović ove proteste koristi da bi se umilio drugosrbijancima koji upravljaju Filozofskim (N.Samardžić, J.Bakić, D. Stojanović…) i koji žele da ga otpuste s posla. Da je to tačno, svedoči sramotni Кovićev intervju koji prenosim. Sad će Кovića po ramenu tapšati i Samardžić i Bakić i Stojanovićeva, i neće ga šutnuti s fakulteta. Šta DSS kaže o ovom intervjuu Кovića, bilo bi zanimljivo čuti?

Na kraju podsetimo kratko šta o nastavku pregovora kaže predsednik Srbije: „Mi moramo da učestvujemo u dijalogu sa Prištinom, jer bismo, u suprotnom, bili potpuno izolovani od sveta. Odluka je Generalne skupštine UN da EU vodi suštinski dijalog između Beograda i Prištine. Dakle, mi bi sebe izolovali ne samo u Evropi, već u celom svetu da u tome ne učestvujemo, a da li je nama prijatno - nije. Svi koji kažu da je besmislen dijalog Beograda i Prištine, trebalo bi onda da izađu pred građane i da kažu da je njihova strategija da zatvore zemlju, jer bez dijaloga Srbija nema o čemu da razgovara sa Francuskom ili Nemačkom. Ako ne učestvujemo, zatvorili bismo zemlju i niko ne bi ni investirao. Ipak, marginalne političke stranke me ne interesuju i moj posao je da se borim za ljude u Srbiji, a ne da zadovoljim neke time što smo po milioniti put ponovili naše parole“. Vučić je, upitan da li sastanak i dijalog Beograd - Priština ima smisla, s obzirom da pojedini opozicioni lideri kažu da je besmislen, u ironičnom tonu, odgovorio: „Sve je besmisleno. Najbolje da zatvore zemlju, da nikad ništa ne rade, da ruše Skupštinu, i da dođu do vlasti bez izbora. To bi idealno bilo“.

„Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo“. Borislav Pekić