Nebojša Bakarec: Lažno istraživanje, Đilasovog lažnog Vlaha!

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Da bi podigli rejting cele opozicije i spustili rejting vlasti, Đilas i Vukadinović su veštački ubacili izmišljenu treću opozicionu grupaciju „opozicija, ne znam za koga“. Ovako nešto se prvi put pojavljuje u istraživanjima. Niko do sada nije ubacivao ovakvu glupost u istraživanje, zbog toga što predstavlja nejasnoću. Nejasno je šta znači „opozicija, ne znam za koga“. To može da znači da neko neće da glasa za postojeću opoziciju, ali bi glasao za neku bolju, ali nažalost nepostojeću. A istraživanje može da istražuje samo postojeće stranke.  Đilas i Vukadinović namerno mešaju „babe i žabe“ i imaju neujednačene istraživačke kriterijume (sve to je razumljivo s obzirom da se radi o lažnim istraživanjima). Jedno je pitanje „Da li znate za koga ćete glasati“ i posebna grafička pogača to prikaže (da, ne). U okviru grafičke pogače o rejtingu stranaka, može stajati i odsečak „ne znam za koga ću glasti“ (neizjašnjeni), ali neizjašnjeni ne mogu istovremeno biti i izjašnjeni i neizjašnjeni, kao kod Vukadinovića (gde čak stoji u naslovu – „bez neizjašnjenih“). Đilas i Vukadinović namerno mešaju opredeljene i neopredeljene, što istraživanje čini invalidnim. Takođe, ako u okviru neizjašnjenih postoje oni koji naginju opoziciji, onda postoje i oni neizjašnjeni koji naginju vlasti, ali ne znaju tačno za koju  stranku vlasti bi glasali – pa je potrebno i to prikazati kao pandan „opoziciono neizjašnjenima“. Nakaradnost oba istraživanja se sastoji i u tome što se odsečak „opozicija, ne znam za koga“ preklapa sa ostala dva opozicione odsečka, zbog nejasnog tumačenja značenja tog izraza. Stoga odsečak „opozicija, ne znam za koga“ ne može biti prikazan, već odsečak „drugo“ ili „ostalo“. Izraz „opozicija, ne znam za koga“ može da znači da neko neće da glasa za postojeću opoziciju, ali bi glasao za neku bolju, ali nažalost nepostojeću, kao što sam već primetio. Drugo, kao što već rekoh, postoje samo dve opozicione grupacije, kako god ih zvali u ova dva lažna istraživanja. I treće, izraz „opozicija, ne znam za koga“, može da znači da ukoliko se ne pojavi ta treća opozicija (a isvesno se neće pojaviti), da ti građani neće uopšte izaći na izbore. Da se radi o mešanju „baba i žaba“ potvrđuje sam Vukadinović koji za Đilasov portal „Nova S“ definiše pojam „opozicija, ne znam za koga“ i kaže: „To nisu apstinenti, ali nisu ni ubeđeni glasači opozicije. Problem je što oni koji su za vlast nemaju dilemu da li će izaći na izbore i za koga će da glasaju, dok mnogi od onih koji su protiv vlasti imaju sve te dileme”. I tu vidimo osnovni problem, Vukadinović meša izjašnjene i neizjašnjene, sa onima koji će ili neće glasati. A to su odvojene kategorije.

Postoje i druge krupne činjenice koje potvrđuju da se radi o lažnom istraživanju. Naime, Vukadinović je 12.01.2021. najavio svoje istraživanje, kada je za Đilasov list „Danas“ izjavio: „Mogu vam reći jedan ekskluzivan nalaz, takoreći, „ispod čekića“. Prema našem poslednjem istraživanju, razlika između onih koji kažu da „podržavaju vlast“ i onih koji kažu da su „za promene“ i protiv vlasti nije veća od 5-7 procenata“. Vukadinović je mislio na pitanje o onima koji si za ili protiv promene vlasti u Srbiji. Osnovni problem sa ovim Vukadinovićevim rezultatom je to što je potpuno nesaglasan sa Vukadinovićevim rezultatima o rejtingu stranaka. Istraživanje o rejtingu stranaka je istovremeno i izjašnjavanje o tome da li neko želi ili ne želi promenu vlasti. Stoga je nelogično da vladajuće stranke podržava 57,5 odsto građana, a da je svega 43 odsto građana (14 odsto manje) zadovoljno vlašću, tj. tim istim vladajućim strankama. Iz toga, potpuno nelogično, proističe da 14 odsto građana glasa za stranke vlasti, ali da želi promenu vlasti!?! Suludo. Isto tako je suludo, da će za postojeću opoziciju, koja navodno donosi velike promene, da glasa 19,2 odsto (12,4+6,8), a da je za promenu vlasti čak 39 odsto građana. Vidi tabelu dole.

Foto: Privatna arhiva

Vukadinovićeva „istraživanja“ takođe, demantuju rezultati izbora 2018., i rezultati izbora 2020. Demantuju ga i druga istraživanja. SNS ima 60,6%, po istraživanju „Ipsosa“ iz decembra 2020. Đilasova stranka SSP ima 1,6 odsto. Po tom istraživanju 17 stranaka, poimence istraživane (i „prave“ i „lažne“ opozicije) ima 20,1 odsto. Takođe, veoma važno, po ovom istraživanju postoji kategorija „drugo“ (ili „ostalo“) za koju bi glasalo 2,3 odsto građana. I ne postoji nekakva nepostojeća kategorija „opozicija, ne znam za koga“.

Кada bi Đilas i Vukadinović želeli da urade pravo istraživanje javnog mnjenja i rejtinga stranaka, oni ne bi podmetali pitanja o rejtingu nekakve udružene opozicije koja ne postoji, već bi istraživali pojedinačne rejtinge stranaka. Takođe, istraživali bi rejtinge kandidata za predsedničke izbore i za gradonačelnika Beograda. Кada bi zaista verovali u svoju pobedu, Đilas, Obradović i Jeremić bi najavili kandidaturu za predsednika Srbije, a Vukadinović bi to istražio, i dobio bi katastrofalne rezultate. Umesto toga oni kao kandidate guraju lažnog vladiku Gligorija, Mariniku Tepić i druge žrtvene jarce. Da su hrabri, Đilas i bratija bi se kandidovali. Ali nisu, kukavice su, pa poturaju druge. Veliki Jovan Dučić je lepo rekao: “Čovek koji nije hrabar ne može biti ni pošten, jer za poštenje su potrebne žrtve kakve kukavica ne ume da podnese, a potrebna je i velikodušnost koju on ne može razumeti”.