Dok se sa Zapada sprema nova politička ofanziva na Srbiju i smišljaju sve kreativnije formulacije kako bi Beograd prihvatio nezavisnost Kosova, iz Rusije opet dolazi ista i neokrnjena poruka: Rešenje mora biti po Rezoluciji 12 44, potvrđeno u SB UN i prihvaćeno od srpskog društva
I, najprostije rečeno, te pozicije obeležile su obe decenije 21. veka kad je u pitanju maratonska diplomatska bitka za budućnost Kosova i Metohije.
Amerika, Evropska unija i lideri Zapadnih sila neprikidno su menjali eufemizme kako bi slomili srpske vođe i privoleli ih na kapitulaciju. A Rusija je za sve to vreme čvrsto branila nepoljuljan stav - zasnovan na međunarodnom pravu ali i na prijateljstvu sa Srbijom.
Samo u poslednja dva meseca stigle su u Beograd dve nove konstrukcije za rešenje kosovskog pitanja sa važnih zapadnih adresa.
Predsednik Amerike Džozef Bajden promoviše dijalog Beograda i Prištine koji bi trebalo da se okonča velikodušnom ponudom međusobnim priznanjem Srbije i Prištine.
Sa druge strane, predsednik Francuske Emanuel Makron diplomatski predlaže „kreativna rešenja za kosovski čvor" ?, koja opet, znajući čvrst stav Pariza prema lažnoj državi Kosovo, podrazumeva da Srbija na neki „inovativan način" prihvati i secesiju svoje južne pokrajine.
Svakakve formulacije smo u poslednje dve decenije čuli sa zapadne strane koje su upućene da bi Srbi što bezbolnije pristali na sopstvenu eutanaziju.
Početkom dvehiljaditih, EU nas je ubeđivala da su na Kosovu najpre važni standardi pa status. Brzo se pokazalo da kad kažu status, vodeći igrači EU misle isključivo na nezavisnost.
Kad je Kosovo jednostrano krenulo u separatističku avanturu, podržano od evroatlanske osovine, pronalažene su nove retoričke akrobacije da se Srbiji zamažu oči.
Jedna od popularnih kovanica je, na primer, „dobrosusedski odnosi", koja je, iako se koristila u širem regionalnom smislu, čak i u zvaničnim dokumentima EU trebalo da prikaže u stvari samo jedno - da su Srbija i Kosovo susedi. Odnosno, taj mamac svetle regionalne perspektive služio je da se primami Srbija da prihvati nezavisnost Kosova.
Foto: Fotoilustracija
Pričali su nam sa Zapada redovno i „dobronamerno" o „zajedničkoj evropskoj budućnosti", „Zapadnom Balkanu bez granica", a Berlin nas je u trenucima poljuljanog strpljenja upozoravao da ne "pucamo sebi u noge" kad je u pitanju Kosovo. Sve za naše dobro. Ili, što bi rekli u crtanim filmovima: Baš čudno pišu - nezavisnost Kosova.
Slušali smo i savete da bi trebalo potpisati istorijski dogovor sa Kosovom po ugledu na „dve Nemačke", postići „sveobuhvatni sporazum o međusobnim odnosima", napraviti „ključni korak ka zajedničkoj evropskoj perspektivi"...
Sva ta hrpa krupnih reči, slatkorečivih mantri, evroomamljujućih obećanja, uvek je u suštini značila samo jedno - da Srbija „što lakše" digne ruke od svog Kosova i da omogući njegovo puno međunarodno priznanje.
To se i danas krije iza svih tih najava o „diplomatskoj ofanzivi", združenoj akciji Brisela i Vašingtona, non-papirima koji se spremaju Beogradu, novim pregovovaračima sa tobožnjim diplomatskim predlozima, trikovima šatl emisara, blefovima i inovativnim rešenjima.
Sa druge strane, po ko zna koji put, iz Ministarstva inostranih poslova Rusije čuli smo jasan odgovor: Rešenje za Kosovo samo po Rezoluciji 12 44, na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN i uz podršku srpskog društva.
Foto: Reuters/Fotoilustracija
Verujemo da je i zvaničnom Beogradu, koliko god se i sam dovija i retorički žonglira u ovoj teškoj političkoj slagalici, bar potpuno jasno šta mu ko sprema.
I da neće prihvatiti baš nijedan šareni paketić nasmejanih darodavaca koji u sebi krije - slom Srbije.
Srbija će se mešati sve dok bude smatrala da postoji prostor za njeno delovanje. Beograd procenjuje da međunarodni kontekst još uvek ide u prilog ostvarivanju njegovih aspiracija", rekla je Pobjedi predsednica Helsinškog komiteta u Srbiji i ažurni fan tekovina vladavine Mila Đukanovića u Crnoj Gori, Sonja Biserko
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Srbija će se mešati sve dok bude smatrala da postoji prostor za njeno delovanje. Beograd procenjuje da međunarodni kontekst još uvek ide u prilog ostvarivanju njegovih aspiracija", rekla je Pobjedi predsednica Helsinškog komiteta u Srbiji i ažurni fan tekovina vladavine Mila Đukanovića u Crnoj Gori, Sonja Biserko
Kijev je tokom noći i jutra bio pod snažnim raketnim i dronovskim udarima, a prema navodima ruskih vojnih dopisnika, glavni ciljevi bili su energetski objekti u prestonici i okolini.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević obelodanio je tokom emisije Kolegijum na našoj televiziji šokantne informacije o jednom od glavnih saradnika tajkuna Dragana Đilasa, Branku Miljušu.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" otkrili smo vam čime se sada bavi novinarka blokaderka Ana Mihajlovski, iza čega se skriva njen kolega blokader Slobodan Georgiev, kako se opušta “blokader junior” Aleksej Bjelogrlić, koji su izvori prihoda još jednog blokadera, glumca Nikole Đurička, gde se kreće i šta vozi najbolji prijatelj rektora politikanta Vladana Đokića, Nebojša Bojović.
Jovana (39) i Vladimir (46) Tomanović iz Loznice nisu imali još rešeno stambeno pitanje, a već su bili roditelji tri dečaka. Vasilije, Maksim i Despot ubrzo su dobili i brata Lazara, pa Evu, a početkom decembra im stiže još jedan brat ili sestra!
U Srbiji se u ponedeljak, 6. jula, očekuje promenljivo oblačno vreme sa sunčanim intervalima, ali i sa uslovima za kratkotrajnu kišu ili pljuskove praćene grmljavinom, navodi se u prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Tokom izvođenja radova na redovnom održavanju u Mis Irbijevoj ulici (Zvezdara), na delu od Marčanske do Ulice Vojislava Ilića, od danas do 17. jula doći će do promena u radu linija javnog prevoza.
Kada monstrumi u naletu bolesne ljubomore, posesivnosti ili želje za kontrolom zverski likvidiraju osobu koju su navodno voleli, prva karta na koju igraju u sudnici jeste neuračunljivost. Međutim, forenzička psihijatrija poseduje filtere koje nijedan glumac pred sudijama ne može da prevari.
Tinejdžer (19) iz Bjelovara uspeo je da pobegne policiji na neregistrovanom motociklu prolazeći kroz crveno svetlo, da bi se već sledećeg dana istim tim dvotočkašem nepropisno parkirao na trotoaru ispred same policijske stanice.
Ruski hakeri su upali u sisteme britanske vlade i Ministarstva spoljnih poslova, kompromitujući oko 80.000 računara i pristupajući ličnim podacima državnih službenika, piše britanski „Telegraf“.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su ruske snage tokom noći izvele masovan udar visokopreciznim oružjem po objektima na teritoriji Ukrajine, navodeći da je napad usledio kao odgovor na, kako tvrdi Moskva, terorističke udare kijevskog režima na civilnu infrastrukturu unutar Rusije.
Oružane snage Ukrajine (OSU) izvele su tokom noći masovan napad dronovima na Lenjingradsku oblast i Sankt Peterburg, a ruska protivvazdušna odbrana oborila je ukupno 56 ukrajinskih bespilotnih letelica, saopštili su ruski izvori.
Jedan od glavnih likova serije "Tajne malog grada" je ruski glumac Maksim Bitjukov, koji tumači lik policijskog načelnika i iskusnog istražitelja Porfirija Petroviča Parfjonova.
Godinama je border koli važio za najpametnijeg psa na svetu, ali novo naučno istraživanje pokazalo je da ga je malinoa nadmašila i preuzela prvo mesto.
Putnici širom sveta sve češće se susreću sa strožim pravilima o ručnom prtljagu, jer avio-kompanije pokušavaju da ubrzaju ukrcavanje, smanje kašnjenja i povećaju bezbednost letova.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.