ZAŠTO NLB OTVARA RAZVOJNI CENTAR U BEOGRADU, A NE U LJUBLJANI?

Zašto NLB otvra razvojni centar u Beogradu, a ne u Ljubljani. Beograd je postao tehnološki centar gde dolaze stručnjaci za IT iz država nekadašnje zajedničke republike. Slovenija nema dovoljno kadrova i ima previsoke poreze

- NLB kreira razvojni kompetencijski centar u Beogradu koji zapošljava skoro 40 ljudi koji se bave razvojem. Slovenački obrazovni sistem ne stvara dovoljno kadrova za poslove ove vrste, a visoko opterećenje posla sprečava da preduzeća steknu zaposlene koji se bave razvojem  iz inostranstva, odgovara predsednik uprave Banke Blaž Brodnjak na pitanje zašto se ne jača razvoj u Sloveniji. „Ukoliko u Sloveniji ne budemo uspeli da načinimo ozbiljniji pomak, postepeno ćemo značajan deo razvojnih kapaciteta da preselimo u Srbiju - upozorava.

- U Sloveniji ne možemo da dobijemo dovoljno kadrova za poslovnu transformaciju, a sa druge strane, veoma teško možemo da ih uvezemo zbog visokog oporezivanja. Iz tog razloga smo priunuđeni da razmišljamo – i to sve više slovenačkih preduzeća – da te razvojne profile i razvojna radna mesta otvaramo van Slovenije. NLB se neće zaustaviti na razvoju zbog toga što te ljude ne može da dobije u Sloveniji - ističe Brodnjak.

Obrazovanje i porezi, Brodnjak ukazuje na dva problema u sticanju zaposlenih koji se bave razvojem, recimo informatičara, naučnika vezanih za podatke, prevodilaca podataka i sličnih profila u Sloveniji. Istih nema dovoljno. Obrazovni sistem mora da bude svestan da se je svet promenio i mora da proizvodi profile koji su potrebni u različitm granama, a ne samo u bakarstvu. Zbog digitalizacije, automatizacije i robotizacije u proizvodnnji takvi profili psotaju sve bitniji, objašnjava Brodnjak.

Prema njegovim rečima danas se u Novom sAdu, Beogradu, Nišu ne postavljaju samo centri razvoja, već i logistički servisni centri za važne multinacionalne kompanije: „Danas u Srbiji IT sektor ostvaruje više od deset procenata BDP. To je posledica vizije, dok u Sloveniji nemamo jasnu strategiju  o tome šta su strateške grane i na koji način ih podržati“. 

Srbija snažna u talentima za IT
Srpski IT sektor u stalnom je porastu po prihodima i broju zaposlenih, pa i u pandemijskoj 2020. godini.  Njihov izvoz IT usluga prošle godine iznosio je 1,37 milijarde evra, što je 4,4 procenta više nego godinu dana ranije, dok je izvoz u toj grani pre godine koronavirusa rastao za više od 25 procenata godišnje. 

Uspeh Srbije  potvrđuje i Rodoljub Petrović, stručnjak za IT, koji radi u Sloveniji, a inače dolazi iz Beograda.

- Kada posetim Beograd, imam osećaj da sam u Silicijumskoj dolini. Veliki oglasi nude zaposlenje za tehološke kadrove. U Srbiji se nalazi razvojni centar Majkrosofta, uspehe ostvaruje globalno preduzeće za razvoj videoigara Nordeus. Imam barem pet prijateljnja koji su se zbog posla iz inostranstva vratili u Srbiju, znam i za slovenačkog programera koje se je iz Slovenije preslio tamo. Fenomen Beograda kao regionalnog centra za preduzeća IT je živ, a time su se povećale i plate stručnjaka za IT. Iako međunarodne statistike generalno prikazuju više plate u Sloveniji, atmosfera je drugačija – najviše plate su u Srbiji više nego u Sloveniji. Statistika je jedno, a stanje na terenu drugo - objasnio je Petrović.

- Zašto NLB uspostavlja razvoj u Srbiji. NLB je međunarodna bankarska grupa koja posluje na šest tržišta. Sa kupovinom Komercijalne banke postaje značajnija i u Srbiji. NLB sada kreira razvojni kompetencijski centar u Beogradu, a Srbija je pre deset godina jasnom vizijom donela odluku za projekat Digitalna Srbija. Odlučili su da će značajn deo BDP obezbeđivati ponudom informacionih rešenja. U osnovnim, srednjim i višim školama suštinski veću pažnju namenili su informacionim tehnologijama, u osnovnoj školi uveli kodiranje i na taj način stvarali veliki broj kadrova koji su svetu danas potrebni - kaže Brodnjak.