BEČKI PROFESOR RAZBUCAO PROPAGANDU MAJKI SREBRENICE I RAZBIO MIT O GENOCIDU: Rekla je da joj je brat stradao kao civil, a mi utvrdili...

Ono što se 25 godina održava kao tvrdnja, da se narativ o ubijenih 8.000 civila održava potpuno netaknut, usudiću se da kažem da je najveći propagandni uspeh od 1945. godine u Evropi, kaže Valter Manošek, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beču

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beču i jedan od članova Međunarodne komisije koja je izradila izveštaj o stradanju u Srebrenici u periodu od 1992-1995. godine je ocenio da zapadni mediji ignorišu ovaj izveštaj i da je teško suprotstaviti se narativima koji se negujuju već 25 godina.

Tokom onlajn diskusije pod nazivom "Srebrenica: Ratni zločin? Genocid?" koju je vodio Hanes Hofbauer publicista i vlasnik izdavačke kuće „Promedia“, Manošek je rekao da narativi opstaju obično dugo.

- Sada smo u vremenu u kome naš izveštaj barem mora da se primi k znanju - rekao je Manošek, inače jedan od autora više knjiga o holokaustu i zločinima Vermahta.

On je dodao da se izveštaj u zapadnim medijima radije posmatra kaoopskuran, pomenuvši nedavni prilog na nemačko-francuskoj televiziji ARTE, tokom koga je prikazan intervju sa njim, jednom bošnjačkom sociološkinjom i predstavnicom „Majki Srebrenice“.

- Naravno da se sve što kaže predstavnica „Majki Srebrenice“ uzima za istinu. Ona je, recimo, pomenula svog brata koji je sa 18 godina stradao 1995. godine u Srebrenici kao civil. Moje kolege su istražile o kome se radi. Radi se o Abdulu Salihoviću, a na osnovu podataka iz ministarstva veterana Federacije BiH je utvrđeno da je on u julu 1995. već više od 370 dana bio u Armiji BiH. Dakle, ne radi se o civilu već o vojniku, što govore i dokumenta ministarstva. To novinari ne pitaju i ne istražuju, a nemaju ni mogućnosti jer nemaju pristupa. Ali sve što dolazi sa te strane se uzima za autentnično, što baš i nije tako. I to je ono što otežava i odnos i rad sa medijima. Ono što se 25 godina održava kao tvrdnja, usudiću se da kažem da je to najveći propagandni uspeh od 1945. godine u Evropi, da se taj narativ o ubijenih 8000 civila održava potpuno netaknut - istakao je Manošek.

Foto: YoutubePrintscreen/ feuermauerorg

On je podsetio da su autori izveštaja imali ugovor sa vlastima RS kojim je garantovano da politički neće biti intervenisano i da komisija potpuno nezavisno može da radi, kao i da će staviti na raspolaganje dokumenta, te i da će izveštaj biti prihvaćen kakav god bude bio njegov rezultat.

- Nisu nas interesaovale političke polemike, već istraživanja događaja u periodu od 1992. do 1995. na osnovu činjenica. Glavni rezultat je da se u julu 1995. godine od strane vojske RS počinjeni teški ratni zločini, posebno nad ratnim zarobljenicima, ali da se nije dogodio genocid u smislu namere da se deo ili čitavo muslimansko stanovništvo likvidira - objasnio je Manošek.

- Druga glavna tačka izveštaja, koja je veoma važna, a o kojoj se 25 godina ne izveštava je da je među ubijenim Bošnjacima koji su pokušali da pobegnu iz Srebrenice, od njih oko 12.000 hiljada, bio neznatan broj civila, dok su ostali bili vojnici armije BiH. Te zato, a to je utvrdio i Međunaroni sud u Hagu, radilo se o vojnim sukobima sa teškim gubicima za Armiju BiH. Radilo se o delu 28. divizije koju je dugo predvodio Naser Orić, koji u julu 1995. nije bio u Srebrenici. Dakle radi se o ratnim zločinima, ali ne o ubistvu više od 8.000 muških civila kako se već 25 godina kolportira - poručio je on.

Foto: Jutjub

 

On je takođe istakao da „vlasti RS nisu bile oduševljene“ ovim izveštajem koji govori o tome da je od strane vojske Republike Srpske likvidirano između 1.500 i 3.000 ratnih zarobljenika.

- Druga strana, pak, ne može da prihvati da se nije desio genocid, jer se bošnjački državni identitet bazira na Srebrenici, a takvi narativi obično opstaju dugo - objasnio je Manošek pomenuvši kao primer Austriju i narativ „prve žrtve nacionalsocijalizma“.

On je takođe ocenio da je Inckov nametnuti zakon o negiranju genocida izvesna reakcija na izveštaj jer je malo verovatno da je slučajno da se tako nešto dogodi 3 dana nakon njegovog objavljivanja Manošek je ocenio da se radi o „kolonijalnom zakonodavstvu“.

- Ono što je Incko uradio je zapanjujuće jer je on 12 godina bio tamo i poslednja tri dana svog mandata je proglasio takav zakon, koji nije neka uredba za životne namirnice, već se radi o esenciji države BiH. To se, međutim, u međunarodnim medijima uopšte ne tematizuje, već se predstavlja u pozitivnom svetlu - dodao je on.

Govoreći o zabranama i naučnom radu, Manošek je poručio da bi bilo dobro da i bošnjačka strana oformi jednu komisiju čiji bi se rad zasnivao na činjenicama i oslanjujući se na nauku, ali oni to ne čine.

- Oni to ne rade jer će iz toga proisteći politička polemika, ili će se narativ o Srebrenici razbiti, a to sigurno ne žele - kaže Manošek.

- Naš interes nije da širimo mržnju, kao što Incko kaže, već nasuprot da je sprečimo, jer mržnja može da se zaustavi samo kada se sve argumentuje činjenično. Sve dok se radi samo o polemikama, tome neće biti kraja. Nema drugog puta do činjeničnog bavljenja ovim temama i mi smo to 100 odsto uradili i Republika Srpska nas je pri tom podržala - poručio je, na kraju, profesor Manošek.