Srbija sutra u Briselu otvara klaster 4! Evo zbog čega je ovo za našu zemlju od ogromnog značaja!

EU i Srbija održaće sutra u Briselu međuvladinu konfrenciju na kojoj će biti razmotren napredak države na putu evrointegracija i otvorena četiri nova pregovaračka poglavlja

Međuvladina konfrencija EU i Srbije počinje u osam časova ujutru u zgradi Saveta EU, a medijima će se nakon sastanka obratiti premijerka Srbije Ana Brnabić i šef diplomatije EU Žosep Borelj.

Delegacija Srbije, predvođena premijerkom Anom Brnabić i ministrom za evropske integracije, Jadrankom Joksimović, sastaće se, pre konfrencije, i sa komesarom za proširenje EU, Oliverom Varhejijem, potvrđeno je Tanjugu u Briselu.

Evropska komisija je u svom ovogodišnjem izveštaju preporučila otvaranje dva klastera sa Srbijom ( klasetri 3 i 4), a zemlje članice su se prošle nedelje dale "zeleno svetlo" za otvranje klastera 4 koji se odnosi na Zelenu agendu i održivu povezanost.

Foto: Pixabay

U okviru klastera 4 Srbija će otvoriti pregovore u poglavljima o transportnoj politici, energetici, transevropskim mrežama kao i poglavlje o životnojsredini i klimatskim promenama.

Srbija je do sada, po staroj metodologiji pregovora o pristupanju, otvorila 18 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Na prethodnoj Međuvladinoj konferenciji, održanoj krajem juna u Luksemburgu konstatovano je da Srbija formalno, po novoj metodologiji, već ima otvoren prvi tzv. fundamentalni klaster koji se tiče vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija i ekonomskih kriterijuma.

U okviru pristupnih pregovora sa EU Srbija ima 33 poglavlja podeljenih u šest klastera.

Šta to znači za Srbiju?

Naučni saradnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević rekao je za RTS da je otvaranje klastera 4 značajno pošto Srbija dve godine nije otvarala nova poglavlja i klastere.

"Tako da je ovime probijen led, volim da kažem. Izašli smo iz tog perioda stagnacije u procesu evropskih integracija otvarajući klaster 4 sa četiri nova poglavlja", rekao je Zečević i istakao da se poglavlja u klasteru 4 tiču transporta, energetike i životne sredine.

"Mi smo imali zastoj u prethodnom periodu, pre svega, zato što nismo toliko imali u prvo vreme problem sa četvrtim klasterom koliko smo imali sa prvim. Nismo imali dinamiku reforme pravosuđa koju smo u međuvremenu pokrenuli i koja bi trebalo da se završi referendumom u januaru", kazao je Zečević.

Kako kaže Zečević, "imali smo krizu funkcionisanja demokratskog sistema koja je donekle prevaziđena održavanjem pregovora o narednim izborima posredstvom Evropskog parlamenta".

"Postignuti su određeni rezultati i pomaci napred u toj oblasti. To nam je sve omogućilo kasnije da deblokiramo samu mogućnost otvaranja novih klastera i novih poglavlja", naveo je Zečević i istakao da je dosta učinjeno na otvaranju klastera 4.

Foto: printscreen RTS

Istakao je da je Evropska komisija predlagala da Srbija otvori dva klastera i da ove godine budu ukupno tri otvorena klastera od šest.

"Bilo je u igri da otvorimo klaster o konkurentnosti i inkluzivnom rastu, to je klaster 3, gde smo mi imali već otvorenih pet poglavlja i falila su nam još tri. Mi smo izgleda pripremili ta tri poglavlja i mogli smo da otvorimo i taj klaster. Mislim da je doneta jedna politička odluka da se sačeka dok se potpuno ne izvrši reforma pravosuđa, dok se ne održe izbori u Srbiji da se odloži otvaranje klastera", rekao je Zečević.

"Samo otvaranje klastera ne znači da smo mi završili posao. Otvaranjem klastera i poglavlja sledi period primene zakonodavstva EU kod nas i provera od strane Evropske komisije i država članica kako mi to primenjujemo. Ako primenjujemo, onda dolazi do zatvaranja klastera i to je nama cilj, da se klasteri zatvore", objasnio je Zečević.

Dodao je da se politika otvaranja i zatvaranja klastera ogleda u ispunjavanju i osnovih uslova koje EU od Srbije traži – demokratski politički sistem, nezavisno pravosuđe, poštovanje ljudskih prava i prava nacionalnih manjina.

Zečević je ocenio da bi čitav proces pregovora Srbije sa EU mogao da se završi za od dve do tri godine i da novi nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron imaju ambiciozne planove kada je reč o uključivanju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.