SRBE NE BOLE TOLIKO RANE KOLIKO TEROR... Selaković objasnio predstavnicima svetskih sila kroz šta prolazi naš narod na KiM (VIDEO)

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković istakao je da je situacija na Kosovu i Metohiji daleko od normalne i stabilne, a da odbijanjem da formira Zajednicu srpskih opština Priština ne samo da podriva dijalog sa Beogradom, već šalje poruku da srpski narod treba da nestane iz južne pokrajine

On je na sednici Saveta bezbednosti UN, posvećnoj šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK-a ukazao da su građani srpske nacionalnosti, kao i drugi nealbanci uznemireni i sa strepnjom dočekuju svaki novi dan, jer nisu sigurni da li će im osnovna ljudska prava biti povređena ili uskraćena.

"Ta osećanja su reakcija na nestabilnost koju proizvode privremene institucije samouprave u Prištini", rekao je Selaković i ocenio da je cilj Prištine na osnovu svega sto se desava na terenu da KiM napusti još više Srba i drugih nealbanaca i da se ukine bilo kakav oblik kulturnog i nacionalnog diverziteta.

Selaković je zamerio i što izveštaj o radu UNMIK-a, kada je u pitanju kvalifikacija događaja i njihovih uzroka, nije sadržajniji i eksplicitniji, kako bi dešavanja na KiM mogla da se sagledavaju sveobuhvatnije i u pravom svetlu.

"Na KiM postoje jasni problemi i za njihovo rešavanje je neophodno precizno identifikovati uzroke. Pravljenje veštačkog balansa i poistovećivanje dve strane prilikom osvrta na krizne situacije nikako ne doprinosi suštinskom rešavanju problema. Ako jasno ne definišemo uzroke problema, oni će se ponavljati i usložnjavati", istakao je.

Ministar je rekao i da je za sve ljude koji žive na KiM od izuzetnog značaja da se sa ovog sastanka uputi poruka onima koji imaju nadležnost i kapacitet da menjaju situaciju nabolje.

"A ta poruka bi trebalo da ukaže na neophodnost uspostavljanja međuetničkog poverenje tako što će privremene institucije u Prištini poštovati zaključene sporazume, primenjivati dogovoreno i uskladiti svoje delovanje sa međunarodnim standardima u pogledu vladavine prava i ljudskih prava", rekao je Selaković.

On je podsetio da je Priština 16. januara, protivno Rezoluciji SBUN 1244, ali i svim demokratskim principima, zabranila organizaciju referenduma na prostoru KiM o promeni Ustava Srbije a da je i pored zalaganja međunarodnih faktora onemogućila organizaciju predsedničkih i parlamentarnih izbora Srbije na KiM 3. aprila.

Selaković je naglasio da je ovo prvi put od 1999. godine da je građanima na KiM onemogućeno učešće na izborima Republike Srbije, čime je, između ostalog, prekršen i jasno definisan mandat Misije OEBS u vezi sa organizacijom izbora.

"Time su privremene institucije u Prištini još jednom potvrdile svoj diskriminatorni karakter i poručile da je jednostranost princip njihovog delovanja", ocenio je Selaković.

On je istakao da je na isti način, jednostrano, Priština je 20. septembra rasporedila specijalne jedinice policije, sa blindiranim vozilima, na dva administrativna prelaza prema centralnoj Srbiji koje su oduzimale registarske tablice na vozilima sa severa KiM i iz centralne Srbije.

"Način na koji je to činjeno ukazuje na jasan cilj da se Srbi sa severa pokrajine zastraše, a posledica je bila opravdan revolt lokalnog stanovništva", naveo je Selaković, dodajući da Srbe koji su žrtve ovakvih akcija ''ne bole toliko rane koliko teror" koji svakodnevno sprovodi Priština nad srpskim narodom, kako južno, tako i severno od reke Ibar.

Selaković napominje su to reči Srećka Sofronijevića iz Zvečana koga su 13. oktobra pripadnici specijalne policije vatrenim oružjem upucali u leđa, kada su po deveti put, suprotno Briselskom sporazumu, nelegalno, upali na sever pokrajine.

"Voleli bismo da se njegovo ime našlo u izveštaju koji danas razmatramo", poručio je Selaković.

Dodao je i da su strah od neizvesnosti među Srbima i drugim nealbancima na KiM uzrokovani i radom pravosuđa koje postupa po tajnim optužnicama, suprotno svim međunarodnim standardima.

"Tužna je realnost da danas na Kosovu i Metohiji, ukoliko ste Srbin, možete biti osuđeni na višegodišnju kaznu zatvora na bazi neproverenih ili kontradiktornih izjava svedoka, bez neoborivih i nedvosmislenih materijalnih dokaza. To ukazuje na praksu suđenja po etničkom ključu, a ne prema pravu i pravdi", ukazao je Selaković.

Prema njegovim rečima, maligni nacionalizam vlasti u Prištini manifestuje se kroz ignorisanje političkih predstavnika Srba u institucijama, donošenje odluka bez njihovog učešća i spremnost da kroz politički montirane istrage i sudske procese trajno obezglave srpsku zajednicu, stvore osećaj potpune nesigurnosti i dovedu do egzodusa Srba sa KiM.

Navodi da u prilog tome govore događaji u Štrpcu 21. decembra 2021. kada je uhapšeno 11 Srba, među kojima i bivši predsednik opštine i potpredsednik Srpske liste Bratislav Nikolić, koji se pod navodnom borbom protiv korupcije još uvek nalazi u pritvoru.

Istom prilikom zaposlenima u opštini je saopšteno da više ne dolaze na posao, čime je u pitanje dovedena egzistencija desetina srpskih porodica, navodi Selaković.

Ukazuje i da se iz Prištine već duže vreme otvoreno poručuje da neće biti dozvoljeno formiranje Zajednice srpskih opština, koja je predviđena Briselskim sporazumom.

"Ovim, ne samo da se podriva dijalog Beograda i Prištine, već se i direktno ponižavaju međunarodni faktori, pre svega Evropska unija. Ovakvim izjavama Priština šalje poruku srpskom narodu u Pokrajini da ne treba da računa na ostvarivanje kolektivnih prava, a takvo obespravljivanje u krajnjoj instanci treba da dovede do nestanka Srba sa Kosova i Metohije", istakao je Selaković.

On je naveo da su i dalje brojni etnički motivisani incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanje prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenje crkava i grobalja.

On je dodao da je umesto nabrajanja distribuiran non-pejper sa detaljnim prikazom evidentiranih incidenata protiv Srba na Kosovu i Metohiji za izveštajni period.

Selaković je istakao da broj i karakter incidenata, kojih je prema evidenciji Srbije bilo 63, nedvosmisleno govori o visokom stepenu ugroženosti i izloženosti kontinuiranoj diskriminaciji srpskog i drugog nealbanskog stanovništva.

"Očigledna je uzročno-posledična veza pitanja povratka raseljenih sa brojem incidenata na etničkoj osnovi. U ovakvim uslovima razumljivi su razlozi zbog kojih je u Republici Srbiji i dalje više od 200.000 interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca sa Kosova i Metohije", naveo je Selaković, dodajući da na ovom planu UNMIK može i treba da ima važnu ulogu.

On je pozdravio apel generalnog sekretara UN da se omogući povratak interno raseljenih i dodao da su u tu svrhu, neophodne konkretne mere kojima bi se, između ostalog, obezbedila sigurnost povratnika i puno poštovanje imovinskih prava raseljenih.

"Nismo stekli utisak da institucije u Prištini imaju političku volju da se situacija promeni nabolje. Svedoci smo suprotnog", rekao je Selaković.

On je ocenio da se Srbi zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, a raseljeni se obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i da takva praksa nije u skladu sa vrednostima i principima koje Priština javno proklamuje.

"Voleli bismo da vidimo jasnu političku volju i mere kojima bi se dokazalo da diskriminacija na nacionalnoj osnovi nije poželjna društvena vrednost na Kosovu i Metohiji, a da je suživot moguć i potreban. Najbrži i najefikasniji način za to je poštovanje važećih međunarodnopravnih dokumenata i zaključenih sporazuma", poručio je Selaković.

On je istakao da će Srbija nastaviti da kontinuirano ukazuje međunarodnoj zajednici na probleme na Kosovu i Metohiji.

Poručio je da se Srbija zalaže za poštovanje međunarodnog prava i za potpunu primenu Rezolucije SBUN 1244, što uključuje i dalji angažman UNMIK-a i prisustvo KFOR-a, kao garanta mira i bezbednosti, kao i da je pođednako važno da ove međunarodne misije nastave da deluju u nesmanjenom kapacitetu.