RUSI JAVLJAJU: JEDINI CILJ JE UBITI VUČIĆA

Balkan je ponovo bio na ivici vojnog sukoba. Ponovo su se rasplamsale tenzije između Srbije i lažne države Kosovo, pretežno albanskog dela te zemlje koji je proglasio nezavisnost pre 14 godina, ali to je samo delimično priznato u svetu

Ovde nije bilo velikog rata od 1999. godine – od NATO bombardovanja Jugoslavije, nakon čega je kontrola nad Kosovom prešla na međunarodne snage. Saznali su šta se dešava na Balkanu i da li Evropi preti novi rat.

"Denacifikacija Balkana"

U nedelju uveče, 31. jula, na granici Srbije i tzv. Kosova oglasila se sirena, a čuli su se i zvuci pucnjave. Eskalacija sukoba počela je nekoliko sati pre stupanja na snagu nove naredbe, po kojoj kosovski Srbi sa registarskim tablicama koje je izdala Srbija na automobilima moraju da ih preregistruju na kosovske tablice. Predviđeno je i da se državljanima Srbije na teritoriji lažne države Kosovo izdaju privremena dokumenta koja zamenjuju srpske. Kosovski Srbi protestovali su podizanjem barikada i blokiranjem puteva. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je kosovske vlasti da pripremaju vojnu operaciju protiv Srba.

Na tzv. Kosovu su pak rekli da ne planiraju da izvode nikakve operacije na severu zemlje. On je takođe pozvao "predstavnike velikih zemalja koje su priznale Kosovo" da se umešaju u sukob i zaustave kosovske vlasti.

Kasnije je poslanik vladajuće stranke Srbije Vladimir Đukanović objavio na Tviteru objavu u kojoj je najavio moguću „denacifikaciju Balkana“. Lokalni mediji su pisali da je mirovni kontingent NATO-a stavljen u pripravnost na Kosovu. A Vučić je održao hitan sastanak sa Generalštabom Vojske Srbije. Zbog toga su kosovske vlasti, nakon zahteva Vašingtona, odlučile da odlože uvođenje novih pravila za građane Srbije za mesec dana, pod uslovom da barikade budu uklonjene do 1. avgusta.

Nova ograničenja bi trebalo da pogode uglavnom stanovnike Kosovske Mitrovice, grada na severu Kosova, u kome žive pretežno etnički Srbi. Srbija ne priznaje nezavisnost lažne države Kosovo (ovaj stav dele Ukrajina, Rusija, kao i mnoge druge zemlje) i zato ovaj region smatra svojom teritorijom.

Beograd prvo uopšte nije puštao automobile kosovskih registarskih oznaka, a 2011. dozvolio, uz plaćanje posebne naknade. Zbog toga su vozači koji često putuju u Srbiju radije koristili njene brojeve. Ograničenja za vozače automobila na srpskim tablicama vlasti Prištine su već uvodile ranije. Tada se naredba vlasti pretvorila u proteste i blokadu etničkih Srba koji žive na severu lažne države Kosovo. Kao rezultat toga, to je onda odloženo.

"Rat nije isplativ ni Srbiji ni Kosovu”

Pre dve godine, Beograd i Priština kao da su se približili svojoj poziciji. Desilo se to u Sjedinjenim Državama, uz posredovanje tadašnjeg predsednika Trampa. Srbija i tzv. Kosovo dogovorili su izgradnju puteva između svojih teritorija, međusobno priznavanje mnogih dokumenata i ublažavanje viznog režima. Beograd je takođe na godinu dana kampanju za nepriznavanje prekinuo Prištinu, a Kosovari su za isti period prestali da pokušavaju da se uđu u NATO i druge međunarodne organizacije.

Ovi sporazumi su postignuti nakon što su u leto 2019. izbile tenzije između Srbije i tzv. Kosova, slično kao što se sada dešava. Kosovari su pokrenuli policijske operacije u severnim regionima naseljenim Srbima pod izgovorom „borbe protiv razbojništva“. Beograd je stavio vojsku u pripravnost. Albanija može da stane na stranu Kosovara (već je zahtevala da se srpske trupe povuku sa granice). Sve to ugrožava pojavu nove „vruće tačke” na mapi Evrope. Iako stručnjaci ne veruju posebno u radikalan vojni scenario.

- Ali za Albance je pitanje pregovora sa Srbijom, prema anketama, na osmom mestu po značaju - za njih je, generalno, pitanje statusa Kosova zatvoreno. Glavni problem je nezaposlenost - rekao je on. stručnjak za postjugoslovenski prostor, srpski istoričar i novinar koji živi u Beogradu Sergej Belous. Neki stručnjaci smatraju da Balkanu ne preti rat u bliskoj budućnosti.

- Srbi podržavaju evropske integracije (mada, prema anketama, mnogi smatraju da su šanse za ulazak u EU jednake nuli – prim. aut.), a vojni sukob će staviti tačku na ovaj proces. Kosovo takođe nije zainteresovano za vojne operacije. Pored toga, tu je i faktor NATO-a, i, konačno, u Srbiji shvataju da će vojna akcija dovesti do ekonomskih sankcija koje će naneti nepopravljivu štetu privredi zemlje. Ovaj sukob je samo još jedna u nizu tenzija između Srbije  i Kosova. Verzija da je Rusija inicijator ovog sukoba krajnje je sumnjiva i nema potvrdu. Ova situacija nije spontana, već je bila predvidljiva, ali neće dovesti do vojne akcije, iako će je koristiti političari u Srbiji i na Kosovu u svojim interesima - rekao je za Stranu srpski novinar Eduard Vila.

- Prvo, rata neće biti, jer su Srbija i Kosovo kandidati za EU, Srbija danas, ali Kosovo želi sutra, a njihov stepen ekonomske zavisnosti od Evrope je nespojiv sa ratom. Drugo, zato što Rusija ne mora da zaoštrava. Ovo zaoštravanje ne prati Rusiju, već na pozadini Rusije - piše ruski analitičar Aleksandar Baunov.

Međutim, uoči ruske invazije na Ukrajinu, većina stručnjaka takođe nije verovala u mogućnost velikog rata. SAD faktor Istovremeno, stručnjaci vide spoljni faktor u trenutnom zaoštravanju.

- Bajden zauzima iskreno proalbanski stav. Njegovu izbornu kampanju finansirala je, između ostalog, albanska dijaspora. Glavni zadatak njegove administracije je da završi ono što je započeo 1999. godine, da postigne takozvano "međusobno priznanje" između Prištine i Beograda (odnosno, priznanja nezavisnosti Kosova, na šta sadašnje srpske vlasti nikada neće pristati.) SAD će podržati oštar pritisak Prištine na Beograd - smatra Sergej Belouš.

Treba napomenuti da je ranije priznanje lažne države Kosovo kao uslova za članstvo Srbije u EU izneo nemački kancelar Olaf Šolc. Istovremeno, Vučić se nije složio sa ovim uslovom. Ali očigledno je da je faktor priznanja Kosova odlučujući u odnosima Zapada i Beograda. Dakle, SAD i EU, očigledno, ne bi smetalo da na vlast u Srbiji dođu drugi političari, koji bi bili fleksibilniji od Vučića po pitanju Kosova.

Jedan broj stručnjaka sa ovim povezuje aktuelnu eskalaciju na tzv. Kosovu, koja, iako je ugašena odlaganjem datuma stupanja na snagu novih pravila prema dokumentima, nije suštinski rešila problem. Dakle, za mesec dana može početi nova konfrontacija.

- Amerikanci žele što više da spuste rejting predsednika Srbije Vučića. Nema šanse da ga sklone na izborima. Ostala su dva scenarija - ili revolucija, što je teško izvesti u sadašnjim uslovima, kada bar polovina biračkog tela bi, prema svim istraživanjima javnog mnjenja, glasala za Vučića. Ili mu srušiti rejting kroz skandale koje raspiruju mediji (znatan deo srpskih medija kontroliše kompanija bivšeg direktora CIA Dejvida Petreusa). Uz pomoć ove krize na severu Kosova u medijima i društvenim mrežama promoviše se sledeći priručnik: kažu „Vučić predaje Kosovo, Vučić je kriv za krizu, on je takve sporazume potpisao sa Prištinom“. Amerikanci shvataju da je većina srpskog biračkog tela patriotska i žele da igraju na kartu izdaje i da stvore zastoj za srpskog predsednika. S jedne strane, Vučić ne može da odustane od svojih pozicija, ali ne može da preduzme preoštre mere i ubaci trupe. U ovom slučaju Srbiju očekuju sankcije zapadnih zemalja, kao i pogromi Srba koji žive na Kosovu. Ostaje Beogradu da što više demonstrira svoju odlučnost, da jasno postavi crvene linije, ali ne i da pređe granicu - kaže Belous.