Bisenić: Skup u Beogradu, zajedno sa Sajmom vina, bio je jedna od retkih manifestacija u evropskom formatu koja se održavala u atmosferi optimizma!

Dok "Otvoreni Balkan" čeka na opipljiviju podršku, podrška "Evroprajdu" kao ideji "otvaranja društva" angažovala je entuzijazam većeg broja evropskih poslenika, ocenjuje novinar Dragan Bisenić i zaključuje da je nesumnjivo da su "Otvoreni Balkan" i "otvoreno društvo" komplementarne ideje, ali i da sada postoji šansa da se do "otvorenog društva", stigne preko podrške "Otvorenom Balkanu"

Bisenić u autorskom tekstu za Tanjug piše:

"Za samo dve nedelje videli smo dva lica Balkana. Jedan Balkan bio je pred nama od 24. avgusta do 1. septembra, a sasvim drugi posle prvog septembarskog dana kada su se predstavnici inicijative "Otvoreni Balkan" okupili u Beogradu i pored radnog dela, prodefilovali Sajmom vina. Prvi Balkan je bio na ivici upotrebe sile, a na drugom već su se podizale vinske čaše i držale zdravice.

Povodom otklonjene krize zbog ličnih karata, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj saopštio je da ga raduje što je pronađeno rešenje koje je u interesu svih gradana, uz posebnu zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Komplimenti za držanje srpske strane u Briselu stigli su i iz Vašingtona. Američki ambasador Kristofer Hil notirao je da je srpska strana jasno stavila do znanja da je u Brisel došla da rešava probleme i da je dobro razumela šta su najvažnija pitanje u ovom trenutku, da bi zaključio da je briselski sastanak inicirao napredak kojeg nedelju dana ranije nije bilo.

Američki ambasador ocenio je da je „Otvoreni Balkan“ jedna od najboljih inicijativa u regionu, i obećao da će Vašington nastaviti da je podržava.

Istovremeno, pozvao je Kosovo da se uključi u ovaj projekat.

Foto: printscreen

Skup u Beogradu, zajedno sa pratećim Sajmom vina, bio je to jedna od retkih manifestacija, može se reći u evropskom formatu koja se održavala u atmosferi optimizma u vremenu sveopšte strepnje, neizvesnosti i anksioznosti. Balkan nema tu vrstu reputacije, ali je tim pre važno da se ideja o saradnji, dobronamernosti i uzajamnosti ustali i očvrsne.

Ali, daleko od toga, da je atmosfera bila slavljenička i da nije bilo realizma o prilikama u kojima se svi nalaze. Zbog toga, ovaj susret nije mogao da se zaustavi samo na nazdravljanju. Jasno je da dolaze meseci kada će se posledica rusko - ukrajinskog rata osetiti na dramatican način u celoj Evropi, a naravno i na Balkanu.

Foto: Tanjug

Predsednik Vlade Severne Makedonije, Dmitar Kovačevski formulisao je to kao „ključni korak napravljen u ključno vreme“.

Inicijativa još uvek nije dostigla svoju punu formu, pa prema tome, nije ni ostvarila puni potencijal. Formalno, u inicijativi su Srbija, Albanija i Severna Makedonija.

Do sada je potpisano više sporazuma i memoranduma o saradnji, i koji znacajno olakšavaju kretanje i transport roba. Potpisan je Sporazum o mehanizmima za obezbedivanje nesmetanog snabdevnaja osnovnim životnim namirnicama unutar

Otvornog Balkana. Od ranije postoji Sporazum za zaštitu u slucaju vanrednih situacija, a obrazovane su i krizne grupe za snabdevanje hranom i energentima u okviru inicijative Otvoreni Balkan. Najvažnije u potpisanom dokumentu jesu pripreme za eventualne krize u snabdevanju životnim namirnicama, tako da su Srbija, Severna Makedonija i Albanija garantovale da ce imati prioritet u međusobnoj razmeni osnovnih životnih namirnica, kako bi stanovništvo tih zemalja imalo dovoljno hrane u kriznim situacijama, i predvidele mehanizme za sprečavanja reeksporta hrane na treća tržišta.

Ali, ona i takva daje dobre rezultate. Obim trgovine među članicama porastao je za 15 odsto, ali to nije i konačna visina, budući da se očekuje još olakšica koje će podstaci privrednu zajradnju.

Ukupna robna razmena Srbije sa Albanijom i Severnom Makedonijom u 2021. godini iznosila je 1,372 milijarde evra. Srpski izvoz u dve članice Otvorenog Balkana bio je nešto više od milijardu dolara, dok je Srbija uvezla robu za 367 miliona evra.

Od trenutka formulisanja inicijative, okolnosti su se znacajno promenile.

Najvažnija od svih je Balkan, usled zakona neminovnosti, na putu da ostane bez ikakvog ruskog uticaja, a da je kineska ekonomska ekspanzija gotovo sasvim uminula. To je stanje za koje su se Evropska unija i SAD borile u poslednjih nekoliko godina. Sada, kada su ova dva strana uticaju „na izdisaju“ vreme je da se pokaže, šta su to imali na umu oni koji su se za to zalagali i šta može da se ponudi kao zamena za ove ostvarene želje?

U trenutku kada ostaje bez uticaja dve globalne sile, čini se da nastaje vakuum koji može biti opasan, ukoliko ga ne ispuni adekvatna potpora koja bi pomogla u stabilizovanju nove situacije.

Tamo gde je vino teklo potocima, biće važne i kapi gasa, a još više vode. Vodostaji reka u regionu rekordno su niski, sve zemlje izdvajaju enormne sume novca na uvoz električne energije.

O tome su razgovarali predsednik Srbije Aleksanadar Vučić i odlazeći predsednik Slovenije, Borut Pahor.

Foto: Tanjug

Slovenija organizuje još jedan regionalni dijalog „Brdo - Brioni“.

Iako je cela Evropa u grčevitoj potrazi za energentima, nema još ni jednog signala da se u tom okviru razmišlja o Zapadnom Balkanu, bilo otvorenom, bilo zatvorenom. Otuda je i predsednik Srbije Aleksandar Vucic zamolio slovenackog kolegu da evropskim telima prenese predlog da Zapadni Balkan bude deo podrške u novcu za uvezenu struju ili deo potrošene struje.

Dok „Otvoreni Balkan“ ceka na opipljiviju podršku, podrška „Evroprajdu“ angažovala je entuzijazam veceg broja evropskih poslenika. „Prajd“ je manifestacija cija je svrha rušenje tradicionalnih kulturnih obrazaca u mnogo širem smislu, a ne samo u rodnim pitanjima.

To je ideja „otvaranja društva“ koja je implementirana prvo u Japanu, kada su posle kapitulacije, Amerikanci želeli da Japanci zavole džez, a „pan - pan“ devojke prihvacene kao simbol nove modernosti Japanaca. Za nečim takvim, kao što se vidi, u Srbiji nema potrebe.

Ali, u suštini, i kada se nešto dogodi, ako se u prvi mah čini da je veliko i epohalno, na kraju sve dolazi na svoju meru i pada na svoj nivo. Niko tu ne može da preskoci svoju senku.

Nesumnjivo je da su „Otvoreni Balkan“ i „otvoreno društvo“ komplementarne ideje, ali i da sada postoji šansa da se do „otvorenog društva“, stigne preko podrške „Otvorenom Balkanu“.

Jedna od lekcija upravo preminulog sovjetskog lidera koji je okoncao Hladni rat, Mihaila Gorbacova, jeste da se ni najvažnije vrednosti i ideali ne mogu ostvariti, ukoliko za njih društvo nema ekonomskih pretpostavki."