Predsednički izbori u SAD - događaj koji će diktirati svetske tokove! Kako će revanš Bajdena i Trampa uticati na Balkan

Svet se, čuje se često, nalazi u jednom od najopasnijih trenutaka u istoriji. Rat u Ukrajini besni pune dve godine bez nade u bilo kakvo primirje, sukobi u Izraelu i Gazi su zapalili već predugo zapaljeni Bliski istok, napadi Huta na brodove u Crvenom moru poremetili su globalnu trgovinu, masovne demonstracije svakih nekoliko dana blokiraju neku od velikih evropskih zemalja, a polarizacija stvara dodatni jaz u društvu…

Uprkos svoj toj gomili problema koji zahtevaju hitna rešenja, kada se sretnu najmoćniji ljudi na svetu, kao na nedavno održanom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, nijedna od ovih tema nije glavna. Priča se prvenstveno, nekad i isključivo, o tome da li će na izborima u SAD u novembru pobediti bivši predsednik Donald Tramp ili aktuelni šef Bele kuće Džo Bajden.

- 2024. je godina sa oko 50 izbora širom sveta. Ali samo o jednim izborima svi pričaju: onima u Americi - ocenio je Karl Bilt, bivši švedski premijer i diplomata.

U 2024. godini će se održati oko 50 izbora širom sveta, međutim, izbori u Americi privlače najviše pažnje.

Izbori neizvesni, posledice nisu

Imajući u vidu da se na tim izborima bira prvi čovek najmoćnije svetske sile, kao i da će glasanje ponovo biti više nego neizvesno, to i nije iznenađenje. Ono što iznenađuje jeste činjenica da većina, od svetske elite do ljudi na ulicama, očekuje da će rezultat revanša dvojice najstarijih predsedničkih kandidata u američkoj istoriji, koji su bili u istom ringu i pre četiri godine, promeniti svet.

Da, jedni gaje ogromne antisimpatije pred idejom o povratku Donalda Trampa i njegove nekonvencionalne politike, drugi se nadaju da će taj povratak u Belu kuću rešiti neke od najvećih svetskih problema. Jedni se plaše da će ostaviti Ukrajinu na cedilu i bez pomoći saveznika, drugi se nadaju da će ispuniti obećanje o uspostavljanju mira u toj zemlji za 24 sata. Jedni se plaše njegove nepokolebljive podrške Izraelu, drugi se u tu podršku uzdaju.

Neki strahuju da će Donald Tramp ostaviti Ukrajinu na cedilu i bez pomoći saveznika, dok se drugi nadaju da će ispuniti obećanje o uspostavljanju mira u toj zemlji u roku od 24 sata.

Foto: Reuters

Međutim, i jedna i druga strana zaboravljaju da se borci u ringu, pa makar to bio samo simboličan, politički ring, ocenjuju po učinku u meču, a ne po onome što pričaju pre nego što zvono označi početak prve runde.

Šta to znači? Jednostavno, političare, posebno one koji su već proveli godine na čelu Bele kuće, a to je ovde slučaj, treba ocenjivati po onom što su za to vreme radili, a ne šta su pričali da će uraditi. Primera radi, kada bokserski stručnjaci analiziraju kontroverzne borbe, imaju jedan savet – isključite zvuk, zaboravite na navijače, usklike i aplauze, gledajte samo ono što se dešava u ringu.

Taj isti princip može da se primeni i na analizu spoljne politike oba predsednička kandidata – pogledajte šta su radili, a ne kako su drugi tumačili njihove poteze.

Obećanja i akcije

Od trenutka kada je sa zlatnih pokretnih stepenica Trampove kule biznismen i voditelj rijaliti TV šoua 2015. ušao u predsedničku trku, Donald Tramp nije prestajao da šokira svet. Ponavljajući moto „Amerika na prvom mestu“, jednostavnim i svima razumljivim jezikom najavljivao je da će da sagradi džinovski zid prema Meksiku i da će njih naterati da ga plate, da će izvući Ameriku iz NATO, da će zabraniti ulazak muslimana u SAD… Međutim, tokom četiri godine u Beloj kući Tramp nije uradio sve te stvari. Jeste ispunio neka obećanja – izvukao je SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma, Iranskog nuklearnog sporazuma, Transpacifičkog partnerstva… Međutim, iako je njegova retorika bila drastično drugačija od one na koju je svet navikao, za četiri godine u Beloj kući nije uradio nešto što bi drastično promenilo svet.

Primera radi, iako se mnogi u Rusiji nadaju da bi njegov dolazak na vlast označio i kraj američke vojne pomoći Ukrajini, zaboravljaju da je upravo u prvoj Trampovoj godini na vlasti doneta odluka da se Kijevu šalje oružana pomoć.

Slično svom prethodniku, Džo Bajden, koji je od 2009. do 2017. bio i potpredsednik SAD u administraciji Baraka Obame, u predizbornoj kampanji najavljivao je velike promene u spoljnoj politici. Ali su te promene izostale. Da, vratio je SAD u Pariski klimatski sporazum i vratio je u igru retoriku na kakvu su saveznici Amerike navikli, ali to je bilo sve.

Zato je i imao za pravo američki diplomata i bivši predsednik Saveta za spoljne odnose Ričard Has kada je ocenio: "Tri veoma različita predsednika – Obama, Tramp i Bajden – vode SAD u istom pravcu. Džo Bajden je dramatično promenio reči kojima opisuje spoljnu politiku i govori da je svet borba između demokratije i autoritarizma. To je jasno drugačije od Donalda Trampa. Ali ono što nije tako različito je stvarna spoljna politika".

Jugoistočna Evropa i Bela kuća

Taj princip kontinuiranog pristupa u spoljnoj politici, bez obzira na to ko je na čelu američke administracije, može se primeniti i na Jugoistočnu Evropu i Srbiju. Medjutim, mnogi sa naših prostora imaju velika očekivanja od moguće promene u Beloj kući, i verovatno neutemeljeno navijaju da pobedi Tramp. Situacija možda nije nalik euforiji iz 2016, kada su Beograd preplavili bilbordi i posteri sa porukom: "Trampe, Srbine", i kada se pričalo da bi novi šef Bele kuće Srbiji mogao da vrati Kosovo, ali nije ni previše različita. Ipak, sastanak na najvišem nivou u Beloj kući u Vašingtonu u septembru 2020. godine otvorio je novu nadu i učvrstio uticaj SAD na prostoru Balkana. 

Princip kontinuiranog pristupa spoljnoj politici, bez obzira na to ko je na čelu američke administracije, može se primeniti i na Jugoistočnu Evropu i Srbiju.

Što se tiče pristupa u nastupu i razgovorima u vazi sa kosovskim pitanjem, suštinskih razlika poslednjih decenija nije bilo, osim možda u organizacionom pristupu. Za vreme Trampove administracije, uprkos tome što je Zapadni Balkan bio delokrug izaslanika Stejt departmenta, veći uticaj na dijalog Beograda i Prištine nosio je izaslanik Bele kuće, odnosno predsednika. To stvara netačan utisak da je prisutna razlika u generalnom pristupu i stavu, ali istina je da američka administracija ima svoj konutinuirani pravac i on se ne menja bez obzira na promenu predsednika. 

Šta je za Srbiju dobro? To što Vašington želi Srbiju za partnera i saveznika na Zapadnom Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi.

Beograd mora da shvati da Vašington želi Srbiju kao partnera i saveznika na Zapadnom Balkanu i Jugoistočnoj Evropi i da preduzme svoje buduće korake u skladu s tim, pokazujući otvoren, zainteresovan i proaktivni stav prema SAD-u.

To Beograd treba da prepozna i da u skladu sa time preduzima svoje buduće korake i pokaže što je više moguće otvoren, zainteresovan i prokativan stav prema SAD. Američki političari koji se bave Balkanom očekuju i žele da čuju što više glasova iz Srbije, predloga, analiza, razrađenih planova i sveopštu viziju za učvršćivanje partnerstva između dve države koje 140 godina gaje diplomatske odnose. U tom smislu je, u susret izbora novog predsednika najmoćnije države sveta, konstruktivno razmišljati, ne samo u razmeri politike koja se odnosi na rešenje problema Beograda i Prištine kao krovnoj temi, već i o sveopštoj saradnji koja podrazumeva ekonomske razmene, rad na inovacijama, razmeni studenata i stručnjaka, kulturi, nauci, radu na veštačkoj inteligenciji. Amerika je za sve to otvorena i nudi priliku, Srbija treba da je uhvati.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.