Nebojša Bakarec: Analiza Izveštaja ODIHR o izborima u Srbiji 2023. - Hladan tuš za opoziciju!

Na početku ću napomenuti da se ovde radi samo o prvoj, ovlašnoj analizi Izveštaja ODIHR-a.

Izveštaj ODIHR-a (prevod na srpski jezik) o izborima u Srbiji koji su održani 17.12.2023. godine, ima 21 stranu. Prikazujem citate silnih pohvale koje ODIHR daje izborima 2023. u Srbiji. Kao što ćete videti te pohvale Srbiji i srpskim vlastima zapremaju čitavih 6 strana! Izveštaj ODIHR predstavlja hladan tuš za đilasovce i njihove medije. Jedan od dokaza za to je da se u prilogu na sajtu TV N1 o Izveštaju ODIHR, daje link samo ka Izveštaju ODIHR na engleskom jeziku, ali ne i link ka Izveštaju ODIHR na srpskom jeziku iz koga se vide sve silne pohvale srpskim vlastima povodom izbora 2023. godine.

Foto: printscreen

 

Konačnim izveštajem o izborima u Srbiji, ODIHR razvejava sve laži opozicije i potvrđuje svoje ranije nalaze o odličnim izbornim uslovima u Srbiji. Sada ODIHR npr. konstatuje da su izbori „ponudili biračima adekvatan izbor između političkih alternativa", da su „slobode izražavanja i okupljanja u kampanji bile poštovane", da „pravni okvir pruža adekvatnu osnovu za sprovođenje demokratskih izbora", i da je „administracija efikasno i transparentno sprovela izborne pripreme, uprkos izazovima koje su predstavljali kratki rokovi i istovremeni lokalni izbori".

Istovremeno ODIHR opovrgava paušalne ocene iz Rezolucije Evropskog parlamenta od 8.2.2024. o situaciji u Srbiji posle izbora. U Izveštaju ODIHR, se uopšte ne nalaze oni sramni navodi iz Rezolucije EP, citiram: „1. EP smatra da se ovi izbori ne mogu smatrati održanima u pravednim uslovima; uznemirenimo smo izveštajima o široko rasprostranjenim i sistematskim prevarama koje su ugrozile integritet izbora u Srbiji. 3. EP sa ozbiljnom zabrinutošću konstatuje da postoje brojni dokazi koje su prikupili međunarodni i domaći posmatrači koji pokazuju aktivnosti koje su prethodile i tokom izbornog dana koje su mogle promeniti izborni ishod, a koje su mogle kritično uticati, posebno na rezultate izbora za Grad Beograd i ozbiljno narušiti legitimitet parlamentarnih izbora; 4. Pozivamo na nezavisnu istragu uglednih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o neregularnostima parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda, kao pojedine navode, uključujući i one u vezi sa organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou koje prevazilaze delokrug obuhvaćen izveštajima OEBS/ODIHR; podržavamo brzo organizovanje ad hoc misije za utvrđivanje činjenica u Srbiji, uz učešće Evropskog parlamenta; 5. Pozivamo Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije u Srbiju...".

Da preciziram, u svom Izveštaju, ODIHR uopšte ne tvrdi da su izbori bili nepravedni, već odbrnuto - kad se pogledaju sve pohvale. ODIHR uopšte ne kaže da postoje bilo kakvi dokazi koje su prikupili međunarodni i domaći posmatrači, o tome da je promenjen ishod izbora i narušen legitimitet izbora. ODIHR uopšte ne poziva na „nezavisnu istragu uglednih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o neregularnostima parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda" kako stoji u Rezoluciji EP. ODIHR uopšte ne traži bilo kakvu ad hoc ili ekspertsku misiju, ili  za utvrđivanje činjenica u Srbiji. ODIHR kao najmerodavnije telo za posmatranje izbora, ne traži bilo kakvo poništavanje izbora u Srbiji.

Foto: printscreen

 

Sa druge strane, osim pohvala srpskim vlastima, Izveštaj ODIHR-a, žestoko kritikuje medije pod kontrolom tajkuna Dragana Đilasa i Dragana Šolaka. ODIHR je u Izveštaju o izborima, na strani 15., srpskog prevoda Izveštaja, naveo da je televizija N1 dala negativan prikaz predsednika Srbije Aleksandra Vučića, vladajućih stranaka i vlasti. Informativni programi N1 su pokrivali predsednika u 23% svog ukupnog sadržaja, dok je u 55% tog sadržaja on predstavljen negativno! Vladajuća stranka bila je tema za televiziju N1 u 55% njihovog sadržaja, a od tog pokrivanja 60% je bilo negativno. ODIHR je takođe u svom Izveštaju istakao da su TV N1 i TV Nova S, onemogućili SNS-u da zakupi termine na te dve televizije. Evo tačnog citata, na tu temu iz Izveštaja ODIHR: „Glavni informativni program kablovskog kanala N1 izveštavao je o predsedniku u 23 procenta svog sadržaja a u 55 procenata o vladajućoj stranci, i od toga je 55 procenata o predsedniku bilo negativno, a 60 procenata izveštavanja o vladajućoj stranci je takođe negativno. Emiteri imaju mogućnost da prodaju termine emitovanja izbornim učesnicima, pod uslovom da ne odrede diskriminatorne cene. Iako je većina vodećih TV kanala ponudila takvu vrstu plaćenih termina, kablovski kanali N1 i Nova S su rešili da to ne čine, tvrdeći da bi to moglo da ide u korist samo vladajućim strankama, koje imaju značajnija finansijska sredstva i mogu da započnu svoju kampanju još ranije zbog toga što su se rano registrovali. Vladajuća koalicija je kritikovala ovu odluku, tvrdeći da je to ometalo njihove mogućnosti za vođenje kampanje. Osim toga, predstavnici vladajuće stranke i vlade su optužili te kanale za selektivno izveštavanje i pristrasnost, širenje dezinformacija i izrazili prigovor da N1 i Nova S ne podležu srpskim zakonima s obzirom na to da su to prekogranični kanali".

Izveštaj ODIHR na mnogo mesta hvali Republičku izbornu komisiju, i druge državne organe, zbog odlično organizovanih izbora! Takođe ODIHR hvali biračke spiskove u Srbiji. Citiram: „Ne postoji zabrinutost oko sveobuhvatnosti biračkog spiska (...) RIK je objavio podatke o upisu birača podeljene po opštinama i biračkim mestima, omogućivši zainteresovanim stranama dodatnu proveru. Prilikom kampanje su uopšteno gledano poštovane slobode izražavanja i okupljanja, a birači su zaista mogli da biraju između alternativnih političkih opcija na izborima. Birači su mogli da provere svoje podatke iz biračkog spiska u prostorijama lokalne uprave ili na internetu i podnesu zahtev za ispravke do 13. decembra. Od septembra 2023. godine, provera i zahtevi za ispravke su se mogli obaviti i preko portala elektronske uprave. Vlasti su javno opovrgle tvrdnje o stotinama fiktivnih upisa dnevno u Beogradu čiji je cilj navodno povećanje podrške vladajućoj koaliciji, naglasivši da podaci o upisu birača u biračkom spisku ukazuju na stabilnost broja upisanih birača u glavnom gradu. MDULS je odgovorio na zabrinutost usled nedoslednosti između broja upisanih birača i podataka iz popisa stanovništva, naglasivši da nije moguće pravo poređenje između broja stanovnika prema popisu i broja upisanih birača, zbog toga što se koristi drugačija metodologija za obradu ova dva skupa podataka".

Takođe na više mesta ODIHR hvali medijsku situaciju i pohvaljuje novu medijsku regulativu, citiram: „U oktobru 2023. godine, usvojeni su Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima, nakon opsežnih konsultacija sa relevantnim zainteresovanim stranama".

Izveštaj ODIHR-a (prevod na srpski jezik) o izborima u Srbiji koji su održani 17.12.2023. godine, možete pronaći na sledećoj veb adresi:

https://www.osce.org/files/f/documents/8/3/560701.pdf

Sada ću citirati sve pohvalne i značajne stavove iz Izveštaja ODIHR:

„MEĐUNARODNA MISIJA ZA POSMATRANJE IZBORA - Republika Srbija - vanredni parlamentarni izbori, 17. decembar 2023. godine. SAOPŠTENJE O PRELIMINARNIM NALAZIMA I ZAKLJUČCIMA - PRELIMINARNI ZAKLJUČCI

Strana: 1

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 17. decembra, inače tehnički dobro organizovanim, na kojima su birači mogli da biraju između politički alternativnih opcija (...)

Osnovne slobode su uopšteno gledano poštovane u kampanji (...) Poboljšanje transparentnosti je doprinelo radu Republičke izborne komisije. Iako su mediji izveštavali o izbornim učesnicima u skladu sa zakonom (...) Izborni dan je protekao mirno.

Predsednik je 1. novembra raspustio Narodnu skupštinu i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar, navodeći da je opozicija zahtevala održavanje vanrednih izbora. Ovo su bili treći parlamentarni izbori za manje od četiri godine, a održali su se usred pojačane društvene polarizacije i intenzivnog nadmetanja između suprotstavljenih političkih programa.

Zakonski okvir pruža adekvatnu osnovu za sprovođenje demokratskih izbora. Međutim, bez obzira na nedavne zakonske izmene kojima je odgovoreno na brojne ranije preporuke KDILJP-a i Venecijanske komisije, nekoliko ključnih pitanja ostaje i dalje nerešeno (...)

Izborna administracija je efikasno i transparentno sprovela pripreme za izbore, uprkos izazovima zbog kratkih rokova i lokalnih izbora koji se istovremeno odvijaju.

Strana: 2

Brojne zainteresovane strane su pozdravile poboljšanje komunikacije i transparentnosti rada Republičke izborne komisije (RIK), zbog čega je došlo do povećanja poverenja u njen rad.

Birački spiskovi su ažurirani kroz Jedinstveni birački spisak (JBS) na osnovu evidencija iz opština, informacija koje su dostavile državne institucije, kao i na osnovu zahteva birača.

Ne postoji zabrinutost oko sveobuhvatnosti biračkog spiska (...)

RIK je objavio podatke o upisu birača podeljene po opštinama i biračkim mestima, omogućivši zainteresovanim stranama dodatnu proveru.

(...) kampanju su obeležili jaka polarizacija, agresivna retorika, diskreditovanje ličnosti, verbalno nasilje i zapaljivi govor.

Prilikom kampanje su uopšteno gledano poštovane slobode izražavanja i okupljanja, a birači su zaista mogli da biraju između alternativnih političkih opcija na izborima.

Nedavne zakonske izmene iz 2022. godine unapredile su propise o finansiranju kampanje i odgovorile su na nekoliko preporuka KDILJP-a i Venecijanske komisije.

Sve proglašene izborne liste su ispoštovale uslov da najmanje dva od svakih pet uzastopnih kandidata na izbornoj listi moraju pripadati drugom polu. Od ukupno 2.817 poslaničkih kandidata, 1.205 (43 procenta) su žene. Žene su bile na čelu 2 izborne liste (11 procenata).

Strana: 3

Bez obzira na to što postoji veliki broj medija, raznolikost mišljenja je smanjena zbog značajne polarizacije (...) poželjnim zakonskim promenama, kojima se produžava zabrana emiterima da izveštavaju o učešću javnih funkcionera na događajima prilikom otvaranja objekata javne infrastrukture (...) svi nacionalni kanali koji su praćeni izveštavali o aktivnostima izbornih učesnika i lista tokom kampanja u skladu sa zakonom (...)

U zavisnosti od predmeta, pravnu osnovu za podnošenje prigovora imaju svi podnosioci izbornih lista, političke stranke, kandidati, poslaničke grupe i birači (...) Svi prigovori i žalbe su razmatrani u okviru zakonskog roka. Internet registar prigovora i žalbi koji vodi RIK je redovno ažuriran, što je doprinelo transparentnosti rešavanja izbornih sporova.

Zakon jasno daje mogućnost posmatranja domaćim i međunarodnim posmatračima, a nekoliko organizacija sprovelo je dugoročno posmatranje na nivou cele zemlje, dok su se neke od njih fokusirale na određene aspekte procesa, uključujući i sprovođenje medijskog monitoringa i analize finansiranja kampanje. RIK je akreditovao ukupno 5.112 posmatrača iz 9 organizacija civilnog društva (OCD) i 475 međunarodnih posmatrača iz 25 organizacija, doprinoseći na taj način transparentnosti izbornog procesa.

Izborni dan je protekao mirno (...) Brojanje glasova na biračkim mestima i tabelarni prikaz u lokalnim izbornim komisijama su ocenjeni efikasnim (...) Nakon zatvaranja birališta, RIK je počeo da objavljuje rezultate na internetu, a na osnovu projekcija prema nezvaničnim podacima premijerka je proglasila pobedu vladajuće stranke.

Strana: 4

Kontekst. Predsednik Aleksandar Vučić je 13. oktobra 2023. godine najavio planove o održavanju parlamentarnih izbora do kraja godine, navodeći da je većina opozicionih stranaka zahtevala održavanje vanrednih izbora.

Strana: 5

U Srbiji je 2021. godine usvojena Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost 2021-2023, uz prateći Akcioni plan za sprovođenje za 2022. godinu. Zastupljenost žena u odlazećem sazivu Narodne skupštine iznosila je 34,8 procenata. Od 29 ministara u odlazećoj Vladi, što uključuje i premijerku, 11 su žene (...)

Pravni okvir i izborni sistem - Nakon dva opsežna međustranačka dijaloga između vladajućih stranaka i opozicije, izborno zakonodavstvo je poslednji put značajno revidirano 2022. godine, kada je odgovoreno na ranije preporuke KDILJP-a o izbornoj administraciji, finansiranju kampanje i rešavanju izbornih sporova. Od tada zakonodavstvo uglavnom nije menjano, osim dva nova zakona u oblasti informisanja i medija, koji su usvojeni u oktobru 2023. godine. Uopšteno gledano, zakonski okvir pruža adekvatnu osnovu za sprovođenje demokratskih izbora.

Strana: 6

RIK je održavao redovne sednice otvorene za medije i posmatrače, koje su emitovane i na internetu, i objavljivao je sve svoje odluke u roku od 24 sata, kako je propisano zakonom, što povećava transparentnost. Dokumentacija je na vreme dostavljana svim članovima pre početka sednica, što je olakšavalo smislene rasprave o stavkama dnevnog reda. RIK je uveo elektronski sistem za upravljanje dokumentima, i po prvi put, uveo elektronsko glasanje na sednicama na kojima su se donosile odluke, što je doprinelo efikasnosti rada ovog tela. RIK je efikasno sproveo pripreme za izbore, bez obzira na ograničene ljudske resurse i kratak vremenski period koji je imao na raspolaganju pre vanrednih izbora. Zbog svojih organizacionih kapaciteta, RIK je uglavnom dobio poverenje većine zainteresovanih strana, a mnoge OCD i predstavnici političkih stranaka su primetili da je RIK poboljšao komunikaciju i transparentnost.

Strana: 7

Delimično odgovarajući na neke od ranijih preporuka KDILJP-a i Venecijanske komisije, uključujući preporuke za rešavanje gužva na biralištima i pravovremenog objavljivanja rezultata izbora podeljeno po biračkim mestima, RIK je izmenio deset postojećih uputstava i usvojio dva nova uputstva.

U skladu sa zakonom, odluke LIK-a (Lokalnih izbornih komisija) i ostali relevantni materijali su objavljeni sa sajtu RIK-a. Kako bi se obezbedila transparentnost, neke opštine su takođe objavljivale ova dokumenta na internetu. Žene su bile u proseku 43,6 procenata stalnog članstva u lokalnim izbornim komisijama, i činile su oko 42 procenta članova biračkih odbora.

Za glasače sa mestom prebivališta na Kosovu, formirano je pet LIK-ova i 51 BO. Zbog nemogućnosti obrazovanja biračkih mesta u opštinama prebivališta birača, biračka mesta su uspostavljena u gradu Vranju i opštinama Kuršumlija, Raška i Tutin.

RIK je organizovao obuke uživo i putem interneta za komisije niže nadležnosti, unapredivši svoje priručnike za obuku, usredsredivši se na lekcije koje su naučene na prethodnim izborima, procedure tokom izbornog dana, utvrđivanje izbornih rezultata i odlučivanje po prigovorima.

RIK je sproveo edukaciju birača ograničenog obima i fokusirao se na mobilizaciju birača i proveru podataka o upisu birača u birački spisak od strane građana. Edukacija je uglavnom sprovođena kroz internet platforme, uz dodatnu pokrivenost na medijskim servisima. Zakon propisuje da biračka mesta budu dostupna biračima sa fizičkim invaliditetom. RIK je zahtevao od lokalnih uprava da odrede prostorije za biračka mesta na osnovu obaveznih procena o pristupačnosti biračkih mesta.

Strana: 8

Birači su mogli da provere svoje podatke iz biračkog spiska u prostorijama lokalne uprave ili na internetu i podnesu zahtev za ispravke do 13. decembra. Od septembra 2023. godine, provera i zahtevi za ispravke su se mogli obaviti i preko portala elektronske uprave.

Vlasti su javno opovrgle tvrdnje o stotinama fiktivnih upisa dnevno u Beogradu čiji je cilj navodno povećanje podrške vladajućoj koaliciji, naglasivši da podaci o upisu birača u biračkom spisku ukazuju na stabilnost broja upisanih birača u glavnom gradu. MDULS je odgovorio na zabrinutost usled nedoslednosti između broja upisanih birača i podataka iz popisa stanovništva, naglasivši da nije moguće pravo poređenje između broja stanovnika prema popisu i broja upisanih birača, zbog toga što se koristi drugačija metodologija za obradu ova dva skupa podataka.

Strana: 9

RIK je objavio podatke o upisu birača na birački spisak podeljene po opštinama i biračkim mestima, omogućivši zainteresovanim stranama dodatnu proveru.

Birači su zaista mogli da biraju između alternativnih političkih opcija na ovim izborima. Slobode izražavanja i okupljanja u kampanji su pretežno poštovane (...)

Strana: 10

Zakon dozvoljava javnim funkcionerima, uključujući i predsednika, da učestvuju u političkim aktivnostima, ako to nije u sukobu sa njihovom funkcijom.

Strana: 12

Iako se Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti iz 2022. godine poboljšao zakonski okvir za finansiranje kampanje, čime je dato rešenje za neke od preporuka KDILJP-a i Venecijanske komisije, neke od ranijih preporuka i dalje ostaju nerešene (...)

Strana: 13

Mediji - Uprkos velikom broju medija, usled velike polarizacije i jakog uticaja vlasti, ograničena je raznolikost mišljenja. Istovremeno, neki privatni emiteri istakli su da opozicioni političari redovno odbijaju da učestvuju u njihovim programima, navodeći da su pristrasni i da im to može naškoditi ugledu.

Strana: 14

Mediji - U oktobru 2023. godine, usvojeni su Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima, nakon opsežnih konsultacija sa relevantnim zainteresovanim stranama. Zakonima se, između ostalog, propisuju nove definicije političkog oglašavanja i uvode se odredbe čiji je cilj sprečavanje cenzure i neprimerenog mešanja u rad pružalaca medijskih usluga, kao i jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Prepoznajući i pozitivne aspekte ovih promena, neki od sagovornika MMPI su izrazili zabrinutost zbog delotvornog sprovođenja određenih odredbi, uključujući i one koje se odnose na uređivačku nezavisnost. Osim toga, novim zakonima se dozvoljava telekomunikacionim kompanijama u državnom vlasništvu da poseduju medije, što bi po mišljenju nekoliko sagovornika MMPI moglo dovesti do povećanog uticaja države u medijima. Zakon obavezuje sve emitere da pružaju informacije o izbornim učesnicima na nediskriminatorski način. Određenim promenama u zakonu produžava se zabrana emiterima da izveštavaju o učešću javnih funkcionera na događajima prilikom otvaranja objekata javne infrastrukture, ako su kandidati, sa 10 na 30 dana. Ova odredba je uglavnom poštovana.

Strana: 15

Mediji - Među medijskim servisima sa nacionalnom pokrivenošću, Drugi program Radio televizije Srbije (RTS 2), u skladu sa zakonom, i komercijalni emiter, TV Pink, na sopstvenu inicijativu, obezbedili su izbornim učesnicima besplatne termine za emitovanje njihovih programa, dok su ostali emiteri rešili da to ne rade.

Emiteri imaju mogućnost da prodaju termine emitovanja izbornim učesnicima, pod uslovom da ne odrede diskriminatorne cene. Iako je većina vodećih TV kanala ponudila takvu vrstu plaćenih termina, kablovski kanali N1 i Nova S su rešili da to ne čine, tvrdeći da bi to moglo da ide u korist samo vladajućim strankama, koje imaju značajnija finansijska sredstva i mogu da započnu svoju kampanju još ranije zbog toga što su se rano registrovali. Vladajuća koalicija je kritikovala ovu odluku, tvrdeći da je to ometalo njihove mogućnosti za vođenje kampanje. Osim toga, predstavnici vladajuće stranke i vlade su optužili te kanale za selektivno izveštavanje i pristrasnost, širenje dezinformacija i izrazili prigovor da N1 i Nova S ne podležu srpskim zakonima s obzirom na to da su to prekogranični kanali.

Radio televizija Srbije je, što se smatra pozitivnim, odbila da emituje materijale svih učesnika izbora koji promovišu negativnu kampanju.

Misija KDILJP-a je u okviru svog medijskog monitoringa zapazila da su svi nacionalni emiteri pokrivali aktivnosti kampanje u skladu sa zakonom i obezbeđivali jednako vreme emitovanja svim učesnicima izbora. Izborne liste koje su se registrovale ranije, SNS, SPS i Dveri, kao i Srbija protiv nasilja, dobili su mnogo istaknutije pojavljivanje u vestima kada se izveštavalo o izborima na većini nacionalnih televizijskih kanala.

Glavni informativni program kablovskog kanala N1 izveštavao je o predsedniku u 23 procenta svog sadržaja a u 55 procenata o vladajućoj stranci, i od toga je 55 procenata o predsedniku bilo negativno, a 60 procenata izveštavanja o vladajućoj stranci je takođe negativno.

Strana: 17

Evidencija prigovora i žalbi, koja se nalazi na sajtu RIK-a, redovno je ažurirana i u njoj se nalaze i odluke i žalbe LIK-ova, čime se doprinosi transparentnosti rešavanja izbornih sporova i rešavaju pitanja na koja su ukazale ranije preporuke KDILJP-a.

Strana: 18

Na dan izbora je uopšteno gledano održan red na biračkim mestima (...)

Strana: 19

Posmatrana biračka mesta su se uopšteno gledano otvorila na vreme, a MMPI je pozitivno ocenila procedure za otvaranja na 118 od 132 biračkih mesta. Iako su procedure uglavnom poštovane, uočeni su sledeći nedostaci: na 12 biračkih mesta, predsednik nije pred svim prisutnima utvrdio da su glasačke kutije prazne; u 4 slučaja, kontrolni listovi nisu bili potpisani niti ispravno ubačeni u glasačke kutije; a na 9 biračkih mesta, BO nije ispravno zapečatio glasačke kutije. Na dvanaest posmatranih biračkih mesta odloženo je otvaranje. MMPI Posmatrači su od 1.220 posmatrana biračka mesta pozitivno ocenili glasanje na 93 procenta BM. Negativne ocene se uglavnom tiču stvaranja gužvi na biralištima i neadekvatnih mera u obezbeđivanju tajnosti glasanja, što nije u skladu sa dugogodišnjim preporukama KDILJP-a i Venecijanske komisije.

Strana: 20

Prvih nekoliko sati posmatran je tabelarni prikaz u 91 LIK i ocenjen je pozitivno, osim u 3 slučaja. Čim su se zatvorila birališta, RIK je počeo da objavljuje rezultate izbora po biračkim mestima. Premijerka Ana Brnabić je proglasila pobedu SNS-a u 21.30 časova, a pobeda vladajuće stranke je proglašena na osnovu projekcija nezvaničnih rezultata. Ubrzo nakon toga, predsednik RIK-a održao je konferenciju za novinare i podelio delimične preliminarne rezultate izbora. Na osnovu informacija sa sajta RIK-a, procenjena izlaznost birača do jutarnjih časova 18. decembra bila je 58,58%". Kraj citiranja Izveštaja ODIHR.

Foto: printscreen

Kao što vidite pohvale Srbiji i njenim nadležnim organima se zaista prostiru na 6 strana Izveštaja ODIHR. Ostatak Izveštaja citira zakonske odredbe u Srbiji, koje se tiču izbora, i prepričava događaje i tok izbora. U manjem delu izveštaja pominju se i kritike. Vlasti Srbije će kao i uvek do sada pažljivo analizirati sve kritike i preporuke ODIHR-a, i kao i do sada trudiće se da primene većinu tih preporuka.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.