Verujte malo u ovu zemlju, verujte malo u naše ljude! Brnabić o litijumu: Mogli bismo da ponovimo "norveško čudo"

Predsednica Skupštine Ana Brnabić oglasila se o novoj polemici oko litijuma.

Njeno saopštenje objavljeno na Iksu prenosimo u celosti:

- Danima pratim nastavak polemike oko projekta „Jadar“ i pitanja da li će Srbija iskoristiti svoju „naftu XXI veka“ ili neće. Da li ćemo u ovom veku UVOZITI baterije koje će pokretati apsolutno sve u narednih 100 godina – od električnih automobila do energetskih postrojenja, ili ćemo te baterije, vozila, sisteme za skladištenje električne energije, i sve ostalo u tom lancu vrednosti IZVOZITI u celu Evropu i veći deo sveta.

Dakle, polemika je – da li ćemo mi biti proizvođači i izvoznici, a što će Srbiju učiniti bogatijom, uticajnijom, zemljom sa platama i penzijama koje su iznad proseka EU, ili ćemo biti jedna od stotine zemalja širom sveta koje će u potpunosti zavisiti od uvoza – pre svega baterija, a onda posledično i svega ostalog.

To je ključno pitanje, jer ako govorimo o aspektu životne sredine, jasno je da će čitava Evropa, uz sve domaće stručnjake, voditi računa da se ovaj projekat izvede u skladu sa najstrožim standardima zaštite životne sredine. Logika je tu prosta i jednostavna – ako nije u skladu sa najstrožim standardima životne sredine, ako projekat nije ekološki održiv – ni te baterije neće imati nikakvu vrednost, a to nikome ne ide u prilog.

Više se i ne nerviram oko laži, polu-informacija, dezinformacija, paušalnih ocena i nagađanja koje, nažalost, svakodnevno imamo prilike da čujemo i pročitamo u tajkunskim medijima čija je jedina uloga da budu „kontra“.

Ne nerviram se ni oko krajnje sramotnih istupanja predstavnika opozicije koji su Rio Tinto i doveli u Srbiju (prvi razgovori sa RT počeli 2001., 2004. izdali im prvu istražnu dozvolu, 2006. promenili zakon kako bi obezbedili da onaj ko ima istražna prava automatski dobija i eksploataciona prava, 2012. dali dozvole za bušenja velikog prečnika – i to Oliver Dulić iz DS, kao ministar za zaštitu životne sredine), a sada se prave da je Rio Tinto pao sa neba. Pogledajte, gospodo iz opozicije – svi sateliti DS-a i DSS-a – Strategiju upravljanja mineralnim sirovinama iz 2012. i videćete da ste upravo vi definisali bakar i litijum kao budućnost Srbije! No, to i takvo licemerje, ponovo, govori o njima i njihovoj političkoj neodgovornosti i neiskrenosti prema građanima ove zemlje. A građani ove zemlje nisu ni glupi ni ludi, pa sve to svakako vide – i tako ih i vrednuju na svim izborima – od lokalnih do predsedničkih.

Suprotno od nerviranja, sada mi je čak i pomalo drago što oni koji su do juče trčali po Briselu i Strazburu, i nisu izbivali iz kancelarija različitih evropskih izvestilaca, parlamentaraca i komesara, sada optužuju iste te ljude za visoku korupciju tvrdeći da ih je RT potplatio, a i da smo ih mi našim, srpskim, litijumom korumpirali, pa im je to valjda važnije od demokratije i vladavine prava. Koliko je to sumanuto i besmisleno, o tome ne treba trošiti reči, ali je dobro da novi evroparlamentarci i ostali vide kako naša opozicija brzo menja mišljenje i vrednosti, u skladu isključivo sa njihovim političkim interesima. Danas za korupciju optužuju one koji su im do juče bili vrhovni vrednosni autoriteti i saveznici. No, to je svakako najmanje važno u ovoj priči.

Ipak, ono što me nagnalo da napišem ovu reakciju na sve gluposti kojih smo se naslušali poslednjih dana, a u vezi sa ovim projektom je sledeće: nestvarno je koliko neki naši profesori, razni „eksperti“ na sve teme, a pre svega naše opozicione „elite“ ne veruju u naše ljude, ne veruju u ovu zemlju i njene potencijale, ne veruju u pamet naših ljudi, njihovu kreativnost, njihove sposobnosti.

I nije me ovo iznenadilo – da su verovali, u vreme dok su bili vlast, izgradili bi neki naučno-tehnološki park, osnovali neki novi naučni institut, dali neku šansu mladim inovatorima, naučnicima, preduzetnicima. A nisu. Nisu zato što su mislili da je to bacanje para i da mi nemamo kapacitet da se takmičimo sa najjačima i najnaprednijima.

Mi smo u ljude u Srbiji verovali – i to je vazda bila osnovna politička razlika među nama.

Verovali smo da Srbija ima ljude koji mogu da se takmiče sa najnaprednijima u najsavremenijim tehnologijama. Izgradili smo naučno-tehnološke parkove, osnovali nove naučne institute (pre 
SNS-a, poslednji naučni institut u Srbiji osnovan je u doba SFRJ!), uveli poreske podsticaje za ljude i kompanije koji se bave istraživanjem i razvojem, uveli poreske podsticaje za zapošljavanje mladih, za povratak naših ljudi iz dijaspore, pitali naše inovatore i preduzetnike iz oblasti savremenih tehnologija šta država treba da radi.

Rezultat koji smo dobili je neverovatan u svakom smislu. Broj zaposlenih u IKT sektoru prešao je 110.000 ljudi, prosečna neto plata u martu ove godine dostigla je 231.558 dinara, a ako gledamo samo računarsko programiranje prosečna neto plata dostigla je 289.450 dinara, izvoz u prvom kvratlu ove godine je skoro 1 milijarda evra, dok je, 2012. godine, izvoz bio 375 miliona evra za celu godinu! Ovaj rezultat nas je stavio na svetsku mapu kao jednu od najnaprednijih država – Srbija danas predsedava Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju!

E, sad – kakve sve ovo ima veze sa litijumom?

Ima mnogo veze. Za razliku od uvažene profesorke Danice Popović (a.k.a. kao makroekonomista najbolje se razumem u sumporne-azotne kiše), Save Manojlovića (a.k.a. pokrećem narodni bunt čim se vratim sa Evropskog prvenstva u fudbalu, ako pre toga ne odem u Pariz na Olimpijadu), Zorana Lutovca (a.k.a. nismo mi onaj DS koji je doveo RT u Srbiju, dao im dozvole i promenio zakon – mi smo neformalno „Novi DS“), Miloša Jovanovića (a.k.a. ni ja nisam onaj DSS koji je doveo RT u Srbiju, dao im dozvole i promenio zakon – mi smo i formalno „Novi DSS“) i svih ostalih koji misle da su naši ljudi kadri i sposobni samo da budu „kopači litijuma“ i ama baš ništa više od toga, mi znamo da Srbija može mnogo više i da je već spremna za mnogo bolje.

Stoga sve njih pozivam da pročitaju intervju neverovatnog Nemanje Mikaća iz Subotice, osnivača srpske kompanije ElevenEs, prve kompanije u Evropi koja je uspela da razvije LFP (litijum-gvožđe-fosfatnu) bateriju, a koja bi Srbiju mogla da stavi u sam centar evropske energetske tranzicije.

Nemamo, gospodo iz opozicije i tajkunskih medija, dakle, mi „samo“ litijum i nismo mi kadri samo da budemo „kopači litijuma“ kako bi se neko drugi bogatio. Srbija ima pamet i već je krenula, zahvaljujući genijalcima kakav je Nemanja, u proboj u ovoj industriji budućnosti. I nastaviće Srbija da se bori – sa, ili bez, upotrebe našeg litijuma. O tome će odlučiti građani – idealno na osnovu činjenica, a ne narikanja. Međutim, ako bi koristili i naš litijum, naša kompetitivna prednost u odnosu na sve ostale bila bi nedostižna. Drugim rečima, u svom razvoju u narednih 10 godina mogli bi da ponovimo „norveško čudo“ nakon što su Norvežani otkrili svoja izvorišta nafte i napravimo nešto još vrednije za sve naše građane i generacije koje tek dolaze.

Konačno, koliko je ova tema važna za našu zemlju i zbog čega sam, kao predsednica Narodne skupštine, pozvala na iskrene, otvorene i civilizovane razgovore zasnovane na činjenicama i proverljivim informacijama, dovoljno govori i sama procena gospodina Mikaća o tome šta ova industrija može da donese Srbiji: „Mi ovde pričamo o lancu snabdevanja vrednom 20% bruto domaćeg proizvoda, kada bi se uključio kompletan lanac... Nismo navikli da nešto u Srbiji za 10 godina mora od nule da napravi ceo lanac snabdevanja u kom će raditi preko 20.000 ljudi“.

I, jednako važno, uz ugla predsednika Narodne skupštine – ovo je jedna šansa kada oni koji su bili na vlasti od 2000. godine, i mi danas, možemo da kažemo da smo u kontinuitetu radili i izgurali nešto zajedno – od 2001. godine, kada su počeli razgovori o ovom projektu i 2004. godine kada je RT izdata prva dozvola, pa u poslednjih 12 godina, i sledećih 10 i više godina.

Moja poruka, zato svim hejterima iz svih sfera našeg društva: Verujte malo u ovu zemlju, verujte malo u naše ljude - istakla je Brnabić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.