Gde je bio Čeda Jovanović u trenutku kada je ubijen Zoran Đinđić? Ovo je priča o dva saborca - obojica verovali u jednu stvar!

Lider LDP-a Čedomir Jovanović i bivši premijer Zoran Đinđić bili su ključne figure u političkom životu Srbije tokom 1990-ih i ranih 2000-ih godina, a dvojicu političara spajali su zajednički politički ideali. Postali su simboli borbe za demokratiju i reforme u Srbiji, delili su viziju modernizacije Srbije, integracije u Evropu i uspostavljanje demokratskog društva.

Čedomir Jovanović i Zoran Đinđić su bili istaknuti političari u Srbiji i istaknuti opozicionari Slobodanu Miloševiću. Zalagali su se za demokratske promene i reforme, dok je Milošević predstavljao autoritarni režim koji je koristio represiju protiv protivnika.

Nakon pada Miloševićevog režima 5. oktobra 2000. godine, Đinđić je postao premijer, a Jovanović važan deo nove političke strukture. Njihovo delovanje u tom periodu bilo je usmereno ka razgradnji nasleđa Slobodana Miloševića i izgradnji demokratskog društva.

Obojica političara su se zalagala za reforme u Srbiji. Đinđić je bio vođa opozicione koalicije DOS (Demokratska opozicija Srbije - skup 18 partija) i premijer Srbije, dok je Jovanović bio jedan od ključnih članova u toj koaliciji - od januara 2001. do marta 2003. godine bio je na funkciji šefa poslaničke grupe DOS, najmlađi političar na toj funkciji u istoriji Srbije.

Kultura

Počinje sa emitovanjem serija "Sablja" o ubistvu Zorana Đinđića! Evo kada i gde je možete gledati

Serija koja je privukla ogromnu pažnju u čitavom regionu, osvojila nagrade u Kanu i Brnu, imala premijeru u Beogradu, Sarajevu i Leskovcu, stiže i na male ekrane!

16.10.2024

14:51

Politika

Došli su po mene i rekli da moram u zatvor! Pavković otkrio detalje hapšenja tokom akcije "Sablja"

U ekskluzivnom intervjuu za Informer televiziju srpski heroj, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general Nebojša Pavković govorio je o svom hapšenju tokom policijske akcije "Sablja" 2003. pod sumnjom da je učestvovao u organizaciji atentata na Vuka Draškovića u Budvi.

08.09.2024

18:10

Foto: Beta photo

Đinđić, kao lider Demokratske stranke, imao je viziju modernizacije Srbije, koja je uključivala borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i jačanje institucija. Jovanović, kao njegov blizak saradnik i mladi političar, igrao je ključnu ulogu u tom procesu. 

Zoran Đinđić je imao hrabrosti da preuzme odgovornost i vodi Srbiju ka promenama. Zoran je verovao u reforme i evropski put Srbije. Njegov cilj je bio da Srbija postane deo moderne Evrope. Jovanović je sa Đinđićem delio mnoge zajedničke ideje. Nisu se slagali po svakom pitanju, ali su uprkos tome verovali da zajedno mogu da izgrade bolju Srbiju.

12. mart 2003. - dan kada je Srbija zanemela

Njihov odnos, međutim, postao je predmet špekulacija, posebno nakon 12. marta 2003. godine kada je, nakon nekoliko ranijih neuspelih pokušaja, Đinđić ubijen na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije.

Pogođen je jednom u grudi, metkom koji je probio njegovo srce i ubio ga skoro trenutno. Oba metka je snajperom ispalio policijski specijalac Zvezdan Jovanović, bivši pripadnik Crvenih beretki (Jedinice za specijalne operacije JSO) Republike Srbije.

Foto: REUTERS Marko Djurica

Ovaj atentat je doveo do vanrednog stanja u Srbiji i policijske akcije "Sablja" tokom koje je uhapšeno na stotine kriminalaca, među kojima i atentator na premijera Zvezdan Jovanović, njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao i većina pripadnika Zemunskog i drugih kriminalnih grupa u zemlji.

 

Tadašnji vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje odmah nakon ubistva. Zoran Živković je izabran od strane Demokratske stranke za novog premijera. Nakon novih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra 2003. godine, Đinđićev naslednik u DS, predsednik stranke, postao je Boris Tadić, dok je Vojislav Koštunica postao novi premijer Srbije.

Po presudi suda, komanant Crvenih beretki Milorad Ulemek Legija je naredio Zvezdanu Jovanoviću da ubije Zorana Đinđića. Jovanović i Ulemek su osuđeni na po 40 godina zatvora za krivična dela koja uključuju ubistvo i pokušaj ubistva. Osuđeno je još 10 osoba.

Zoran Đinđić je sahranjen uz najviše državne počasti 15. marta, u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju, a sahrani je prisustvovalo oko 500.000 ljudi.

Foto: Tanjug/ZORAN ŽESTIĆ

Gde je bio Jovanović u trenutku atentata?

Čedu Jovanovića je vest o ubistvu Zorana Đinđića zatekla u Italiji gde je sklonjen iz bezbednosnih razloga. On je nedavno ispričao događaje koji su obeležili dane pre i nakon ubistva. Kako je rekao, njih je u to vreme čuvalo po 10 policajaca, a Čedi je javljeno da se skloni. Otputovao je u Pariz, a potom u Italiju gde je i saznao tragične vesti.

- To je bilo jako ludo vreme, Mene je čuvalo 10 policajaca, i njega isto tako. To ko da ide gardijska brigada kad idemo kroz grad, i to je smetalo i njemu i meni. Obično ja ostavim svoje obezbeđenje negde, onda sa Zoranom odem do do njegovog stana, do kuće, pa ga tamo ostavim, onda mene oni prebace do mene... Jednom smo došli pred pred kapiju, sedimo u kolima i ništa se ne dešava. Mi u jednom trenutku mi pitamo šta je, a oni nam kažu "pa, ne otvara ovaj policajac kapiju". Zoran kaže da ga zovu telefonom, oni kažu "nemamo mi njegov broj, kuću čuvaju sa Savskog venca, a mi smo iz BIA". Ujutru sam otišao kod Dušana Mihajlović i rekao mu da ovo sve nema smisla, jer da su hteli mogli su da odnesu i Zorana i i njega i mene. Dva sata kasnije me je pozvao i rekao: "ovih nema nigde, nestali su sa mera, pobacali su sve specijale koje smo mi pohvatali, napustili su štekove za koje znamo..." Već je bilo za sredu ili četvrtak da krene akcija "Svedok", odnosno hapšenje. I meni Dušan kaže da "molim te, skloni se negde do srede, ne možemo i tebe i njega da čuvamo. Nemoj tu po gradu da jurcaš, nemoj da praviš probleme". To je bilo u četvrtak. Odmah odem po Jelenu koja je tada imala 22 godine, sednemo na prvi avion i odem za Pariz. U petak ujutro u Nacionalu ,čuvena Rubi, to je bio Tijanić (prim.aut.), piše da su me Sušan i Zoran sklonili u Pariz jer su zemunci, Legija odlučili da me ubiju i tako dalje. Onda su mi rekli da se sklonim odatle, da im ne pričam gde sam. Uzeo sam rent a kar i otišao u Italiju. Ujutru mi je zazvonio telefon - rekao je Čeda i dodao:

- Javila mi je moja kuma. Pozvala me je tog trenutka, rekla je "desilo se nešto strašno". Ona je izveštavala sa ratišta, znala je šta je pucanj. Okrenula me je ponovo i rekla "pucli su na Zorana". Drugi poziv je bio Bracanović, a sledeći poziv je bio Jelenin otac Minja, njegov drugar, koji je bio kraj Zorana u Urgentnom centru. Ja mu kažem "uradi nešto", a on mi kaže "držim njegovu lopaticu u rukama". Lekar je uzeo telefon i rekao da ne mogu ništa da urade, da se unutra sve raspalo - ispričao je Jovanović sa suzama u očima. 

Iz Milana u Beograd stigao je u sredu, 12. marta predveče. Jednom prilkom istakao je da je zatekao, kod nekih koje nije želeo da imenuje, katastrofu, strah, paniku, pakovanje za bežanje iz zemlje.

U jednom od svojih intervjua, Čedomir Jovanović je opisao trenutak kada je saznao za ubistvo.

- 13. mart 2003. godine - Pamtim samo fragmente 12. marta. Ivaninu rečenicu "Pucali su ispred zgrade. Strašno je". Zoranov broj 063/ 440-441 koji sam nekoliko puta ukucao u svoj mobilni telefon. Minjin poziv iz operacione sale "Ubili su nam Zokija". Ružicu i Bebu ispred Urgentnog centra. Karabinjere koji su čuvajući Jelenu i mene na milanskom aerodromu Malpensa bez reči pušili cigaretu za cigaretom sve do mog ulaska u vladin avion kada mi je jedan od njih na engleskom rekao "Sorry for prime minister. Win in war for him". Čudan tupi osećaj koji mi je drobio emocije primoravajući me da prihvatim da Zorana nema. Razumeo sam da je ubijen. Ali to nisam osećao kao njegov kraj. Tada nisam mogao da prihvatim da smo Zorana izgubili - ispričao je Jovanović i dodaje da se, nakon što ga je u Beogradu sačekalo obezbeđenje, osetio kao na prvoj liniji fronta.

- Ispred automobila me je sačekalo obezbeđenje koje je izgledalo kao da se nalazimo na prvoj liniji fronta. Odbio sam pancir koji su mi ponudili. Prolazeći pustim gradskim ulicama slušao sam na "Devedesetdvojci" vesti o proglašenju vanrednog stanja. Radio je emitovao informaciju MUP-a da iza atentata stoje Legija i Zemunski klan. To je bilo jako važno, jer je u startu razbilo konfuziju koja je mogla da ima zastrašujuće posledice.

Foto: MUP

 

- Zamislite šta bi se desilo sa Srbijom da smo danima objavljivali da tragamo za počiniocima atentata čiji identitet ne možemo da saopštimo. Ovako je struktura državnog udara bila razbijena već nekoliko sati nakon pogibije Zorana. Policija je u toku prve noći i drugog dana načela zavereničku mrežu koju su ispleli mafijaši, korumpirane sudije i inspektori kriminalističke policije, podivljali delovi službi bezbednosti i antihasko bratstvo. Činjenica je da smo tim saopštenjem razbili komunikaciju i logistiku zločinačkog udruženja. Prvi izveštaji sačinjeni na osnovu izjava dojučerašnji saradnika Legije ili članova Zemunskog klana, automatski su bili dokaz da smo u pravu. Ako se zna ko je Dejan Milenković, ako se zna šta je pokušano kod Limesa, i ako se zna da se on krije, onda ne postoji nikakva dilema oko toga ko bi mogao biti prvi osumnjičen za izvršeni atentat. Dva ili tri dana nakon objavljivanja saopštenja policija je imala dokaze za podnošenje krivične prijave. U isto vreme su uhapšeni Zoran Vukojević, šef obezbeđenja mafijaške centrale u Šilerovoj, i Miladin Suvajdžić, diler Legije i klana, koji je u pojedinim fazama prisustvovao planiranju atenatata. I jedan i drugi su, pošto je započet sudski proces, dobili status svedoka saradnika.

Foto: MUP

 

Jovanović: Zoran je znao kakav krst nosi i nosio ga je hrabro!

Nakon atentata, Jovanović je često govorio o njegovim uzrocima i posledicama. U više navrata je istakao da je Đinđić bio meta zbog svojih reformi i hrabrosti da se suoči s organizovanim kriminalom. Prema njegovim rečima, Đinđić je dok je bio živ u najvećoj meri bio neshvaćen, bez podrške koju mu je bila potrebna da bi te ideje o kojima je govorio, za koje je živeo, dobile svoj puni smisao. Ubistvom prvog demokratski izabranog premijera Zorana Đinđića Srbija izgubila čoveka koji je bio simbol jedne ideje. Ovaj događaj nikada nije smeo da se desi - istakao je Jovanović. Rekao je, takođe, da je svako ko je tada gledao srpsku politiku, znao da je Zoran odavno meta i da je samo pitanje ko će ispaliti taj prokleti metak.

Jovanović smatra da je Đinđić znao koja je cena njegove ideje i politike koju je vodio.

- Zoran je jednom rekao "varate se vi što verujete da ćete mojim ubistvom ovaj ubiti tu Srbiju koju ja verujem i za koju živim". Zoran Điđić je vrlo dobro znao kakav krst nosi i nosio ga je hrabro. Znao je vrlo dobro koja je cena toga što radi ili onog toga nije pravio kompromis - rekao je Jovanović za Informer.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

 

- Ubili su ga oni kojima su smetale njegove pobede iako ih je on nesebično delio sa svima. Ubili su ga oni, koji su plašeći se Srbije budućnosti poželeli da ga nema. Drugi su pucali. Zorana je ubila mafija. Mafija je bila sa stanovišta države legitimno sredstvo ostvarenja određenih političkih ciljeva, a cilj u tom trenutku bio srušiti vladu.

- Svako mi bilo svakome je bilo jasno koliko je Zoran ugrožen.  Kako su se ponašali tada ? Prebrojavali su mu obezbeđenje. Zorana je pratio automobil koji je carina zaplenila na granici nekom šverceru - audi A6, karavan, dizel, koji ne bi mogao da stigne nekoga ko trči, a ne nekoga ko planira da ubije predsednika vlade, a na svakoj naslovnoj trsani smo čitali kako se vozi u tenku.

Poslednji razgovor

Jovanović je u jednom od svojih gostovanja otkrio o čemu je razgovarao sa Zoranom Đinđićem tokom poslednjeg razgovora.

- Poslednji duži razgovor vodili smo čekajući popuštanje lokalne anestezije pod kojom je bio nakon operacije tetive. Ta četiri sata smo potrošili za sebe. Tada sam ga jedini put slagao. Pitao me je šta ima novo i na čudan način i njemu nesvojstveno, to više puta ponovio. Kao da nije hteo da prihvati moj odgovor "ništa" Naknadno sam otkrio da je on od Minje, svog dugogodišnjeg prijatelja i Jeleninog oca, saznao da ćemo se Jelena i ja uskoro venčati. To sam krio od njega, kao i od svih drugih, zato što sam hteo da sve prođe jednostavno, bez puno priče i pompe. Rekli su mi da ga je to moje prećutkivanje pogodilo.

Povezanost sa Zemunskim klanom?

Tema povezanosti Čedomira Jovanovića i Zorana Đinđića sa Zemunskim klanom, koji je bio jedan od najmoćnijih kriminalnih organizacija u Srbiji, često je bila predmet špekulacija.

Veza Đinđića i Jovanovića sa Zemunskim klanom ogleda se u tome da su obojica bili aktivni u političkom kontekstu koji se sukobljavao s organizovanim kriminalom. Zoran Đinđić je bio odlučan u borbi protiv organizovanog kriminala, što je često izazivalo neprijateljstvo od strane kriminalnih grupa, dok je Jovanović, kao član Đinđićeve vlade, podržavao je reforme i borbu protiv korupcije i kriminala.

Foto: Facebook/Legende devedesetih

Iako su Đinđić i Jovanović nastojali da se obračunaju s kriminalom, Zemunski klan je bio snažan i uticajan, pa su i Đinđić i njegovi saradnici postali ciljevi. Ubistvo premijera je pokazalo koliko je ta borba bila opasna. Jovanović je jednom prilikom rekao da su reforme koje je Đinđić sprovodio izazvale otpor ne samo među kriminalnim strukturama, već i u određenim krugovima unutar vlasti.

Lider LDP je u više navrata bio predmet optužbi u vezi sa povezanosti sa Zemunskim klanom, ali su te tvrdnje često bile više politički motivisane nego zasnovane na čvrstim dokazima. Jovanović je otvoreno demantovao takve optužbe, naglašavajući da su one deo političke borbe i pokušaja diskreditacije. Nakon Đinđićevog ubistva, Jovanović je nastavio da se bavi politikom i da se bori protiv organizovanog kriminala, što dodatno naglašava njegovu distancu od takvih struktura.

Jovanović u Šilerovoj

Čedomir Jovanović je jednom prilikom govorio i o svom prvom odlasku u zloglasnu Šilerovu ulicu, gde je bilo sedište Zemunskog klana.

- Moje obezbeđenje je neko pozvao i rekli su im da narede vozaču da okrene auto, okrenuli su auto i tada me voze prvi put u Šilerovu. Ja sam tada bio s Jelenom, ona je imala 22 godine - ispričao je Čeda Jovanović i opisao šta se zbivalo u Šilerovoj:

Foto: printskrin

- Vozili su me do garaže i tu me je čekao Legija. Pitao me je: "Je l’ znaš koji je danas dan? Je l’ mi je ovo gde sam danas hvala za 5. oktobar", a ja sam mu rekao da je super s obzirom na to gde mu je mesto. On mi je tada rekao da pozdravim Zorana Ðinđića, da mu kažem da je našao one koji ga neće izneveriti. Od tada je on bio na otvorenoj vezi s Radetom Bulatovićem, sa Acom Tomićem, šefom vojne službe bezbednosti, indirektno s Vojislavom Koštunicom.

Jovanović posle 12. marta 2003.

Nakon ovog tragičnog događaja događaja, Čedomir Jovanović se povukao iz aktivne politike na neko vreme, ali se ubrzo vratio kao lider Liberalno demokratske partije (LDP). Njegov odnos prema Đinđiću ostaje i dan danas duboko urezan u njegovu politiku, kao podsećanje na vrednosti koje su ih povezivale.

Foto: Masha Bandjur

U autorskom tekstu koji je napisao povodom 12 godina od ubistva premijera Srbije, Jovanović, između ostalog, kaže :

Od Zorana smo naučili gotovo sve. Naučili smo da politika nije takmičenje u lepoti i popularnosti. Naučili smo šta treba da uradimo sa svojom zemljom, šta treba da uradimo sa njenim zakonima, ekonomijom ili kulturom da bi mogli o njoj da govorimo kao o pristojnom, slobodnom i civilizovanom mestu. Naučili smo da razumemo svakog oko sebe, svakog čoveka ili narod, onako kako bi smo želeli da oni razumeju nas. Naučili smo da samo moderna i drugačija Srbija može da opstane u svetu koji se menja brzo i nepredvidljivo i svaki dan nas iznova iskušava.

Sećanje na Đinđićevu viziju reforme i borbe protiv kriminala ostaje u srcima mnogih građana. Jovanovićeve reči o njegovom prijatelju i lideru podsećaju na cenu koju su platili za promene. Odnos između Čedomira Jovanovića i Zorana Đinđića obeležen je prijateljstvom, ali i tragičnim gubitkom. Jovanović je, iako suočen s teškim okolnostima, nastavio da se bori za ideje koje su njega i Đinđića povezivale.

Ubistvo Zorana Đinđića nije samo gubitak za njegovu porodicu i prijatelje, već i za celu Srbiju. On je bio vizionar koji je sanjao o boljoj budućnosti za našu zemlju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.