Evropska unija je konstatovala napredak Srbije u brojnim oblastima! Vučević o izveštaju Evropske komisije za ovu godinu!
Premijer Srbije Miloš Vučević obratio se novinarima povodom izveštaja Evropske komisije za 2024. godinu.
30.10.2024
17:35
Vesti
Kako se EU prilagođava novonastalim promenama i kako to utiče na proces proširenja?
Upravo zato je neophodno da EU unapredi svoju stratešku autonomiju, svoju ekonomiju učini konkurentnijom. A da bi to postigla neophodno je da učini svoju privredu otpornijom. Drugo važno pitanje je bezbednost i zato se EU bavila i aspektom odbrane, a imamo i proširenje, gde se situacija promenila u odnosu na pre. Sva ova dešavanja dovela su do osećaja hitnosti kada je reč o proširenju i EU se sada mnogo više fokusira na proširenje, kako na Zapadni Balkan tako i na istok. Imamo nove zemlje koje su podnele zahtev za članstvo u Uniji, Ukrajina i Moldavija su dobile status zemlje kandidata i Gruzija želi da se pridruži tome. Sa zemljama Zapadnog Balkana radimo dugo i u proteklih nekoliko meseci imali smo brojne pomake, sa BiH su otvoreni pregovori u martu, Crna Gora je ispunila svoja prelazna merila koja će omogućiti zatvaranje poglavlja, s Albanijom smo otvorili novi klaster. Sve to pokazuje da u ovom trenutku postoji novi zamah za proširenje.
Izveštaj EK o napretku uručili ste predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću ove nedelje. Izveštaj je prilično izbalansiran, ukazuje na određene dobre strane ali i na neke probleme. Kako ga Vi vidite?
Da, ima pozitivnih pomaka, Srbija je nastavila da radi na jačanju svoje privrede, na tome da bude konkurentnija na evropskom tržištu, radila je na smanjenju inflacije... Pozitivni pomaci zabeleženi su i u oblastima kao što je životna sredina, statistika, regionalna politika, nastavlja se sprovođenje pravosudne reforme. Ali, konstatovali smo da napredak nije u dovoljnoj meri postignut u nekim oblastima kao što su mediji, gde se ranije doneti zakoni ne primenjuju u potpunosti, primer toga je neizmenjen sastav Saveta REM-a. Nedovoljan napredak je i u postizanju nezavisnosti u pravosuđu, koje treba da bude prvenstveno zasnovano na zaslugama. U reformi javne uprave i dalje je isuviše veliki broj v.d. stanja na rukovodećim pozicijama. Ovaj izveštaj beležio je stanje stvari u proteklih 12 meseci, a pola tog vremena smo, nažalost, imali vladu u tehničkom mandatu, pa je to uticalo na ovakve rezultate. U narednom periodu se ne očekuju nikakvi izbori, pa s pravom očekujemo da će se rad na reformama intenzivirati. Neophodno je raditi na daljem usaglašavanju sa spoljnom politikom EU, mada se konstatuje da Srbija daje veliki doprinos našim misijima za upravljanje krizama u Africi. Konstatuje se i humanitarna i finansijska pomoć koju Srbija pruža Ukrajini, mi to zaista cenimo. Kada govorimo o usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom, u ovogodišnjem izveštaju stopa usklađenosti iznosi 51 odsto, dok je, recimo, pre tri godine ta stopa usklađenosti premašivala 60 odsto. Ritam napretka biće uslovljen stepenom reformi u tzv. fundamentalnim oblastima, a to su vladavina prava, demokratija, suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala i naravno normalizacija odnosa sa Prištinom.
Predsednik Vučić rekao je prilikom prijema izveštaja EK da će Srbija ispuniti gotovo sve zadatke do 2027. godine. Da li očekujete u narednoj godini veće usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom imajući u vidu specifičnosti srpskih nacionalnih interesa u toj oblasti, posebno kada je reč o sankcijama RF?
Članstvo u EU je stvar izbora, ali u sadašnjim dešavanjima pokazuje se da je to strateški izbor mnogo veći nego ranije. Srbija je više puta isticala da je članstvo njen strateški izbor, to je njen slobodan izbor i važna poruka i mi smo srećni što Srbija želi da pristupi EU. Kada govorimo o usklađivanju sa bezbednosnom i spoljnom politikom, u izveštaju se konstatuje da treba postepeno raditi na tome i to je važna poruka koju svaka zemlja kandidat šalje, jer tim usklađivanjem ona šalje poruku da želi da bude deo zajednice zemalja koje su slobodno odlučile da se udruže, jer su zajedno jače. Geopolitički kontekst je drugačiji i zato i odnos prema Rusiji ne može da bude uobičajen. Znamo da Srbija ima posebne veze sa Rusijom, naročito u sferi energetike ima snažne veze. Ali, kada govorimo o evropskom putu, važno je da Srbija bude više nezavisna i da više radi na energetskoj diverzifikaciji. Radili smo na tome sa Srbijom i jedan od rezultata je gasni interkonektor sa Bugarskom. Neophodno je da povećamo zajednički rad na pitanjima koja će Srbiju dodatno približiti Uniji.
Čini mi se da se mnogo više koristi termin približavanje Srbije EU, a mnogo manje članstvo Srbije u Uniji.
Ne, evo da budem jasan, jedini cilj svega je članstvo. Mi želimo da vidimo Srbiju i ceo Balkan u EU, da sedimo za istim stolom i zajedno odlučujemo o našim finansijama, zakonima i svemu drugom.
U izveštaju se konstatuje da se dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Brisela nastavlja, ali deluje kao da nema previše napretka u razgovorima. Koliko je napredak po ovom pitanju važan u kontekstu pristupanja, ali i Plana rasta?
Prošle godine napravljeni su važni koraci, kao što je Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, tzv. Ohridski sporazum. Sada je važno sprovesti sve obaveze ne samo iz tog, nego i iz svih ranijih sporazuma. U izveštaju se konstatuje ograničen napredak u tome, jedan od primera su registarske tablice ali treba još mnogo toga uraditi, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština. Mi sada treba da više insistiramo da se postigne napredak, jer dijalog nema alternativu i to se reflektuje u Planu rasta. Jedan od merljivih pokazatelja napretka je i ispunjavanje ranije preuzetih obaveza koje podjednako važe i za Beograd i za Prištinu, jer normalizacija odnosa će u svom konačnom obliku dovesti do boljeg života lokalnog stanovništva.
Koje mehanizme EU koristi da utiče na Prištinu da konačno formira ZSO, a što je obaveza preuzeta uz garancije Brisela?
Dve strane su potpisivanjem sporazuma preuzele na sebe određene obaveze, obavezale se da će te obaveze ispuniti i one moraju da pokažu svoj kredibilitet u tome. Te obaveze su zato postale i deo evropskog puta dveju strana i matematika je tu vrlo jednostavna. Kada se obavežete da ćete nešto da uradite onda i morate da preduzmete konkretne korake kako biste to i ispunili. Jedan od tih konkretnih koraka jeste i formiranje Zajednice srpskih opština.
Plan rasta za Zapadni Balkan uliva novu nadu u regionu. Kako Vi ocenjujete njegov značaj i koji su sledeći koraci?
Plan rasta je veoma moćan instrument koji će omogućiti brže pristupanje, uneće novu dinamiku u proces s obzirom na pad entuzijazma koji smo videli na Zapadnom Balkanu. Planom rasta želimo da građani osete određene pogodnosti članstva i pre nego što zemlje postanu članice EU. Primera radi SEPA, jedinstvena zona plaćanja u evrima, omogućiće da naknade za novčane transfere između, recimo, Beograda i Beča budu kao kada te iste transfere vršite između Beograda i Novog Sada. Zatim, u slučaju uspostavljanja zelenih koridora smanjiće se vreme čekanja kamiona na granicama, što će dovesti do bržeg izvoza proizvoda, potom pristupanje digitalnom tržištu i digitalni novčanik... To je jedan aspekt Plana rasta, a drugi se tiče jačanja regionalnog tržišta. Videli smo nedavno da je odblokirana CEFTA nizom važnih odluka. Treći aspekt odnosi se na brže sprovođenje reformi i zauzvrat veća finansijska podrška.
Početkom oktobra Vlada Srbije usvojila je reformsku agendu koju je EK odobrila?
Ta agenda sadrži spisak reformi koje će, s jedne strane, omogućiti bolje razvijanje ekonomije Srbije, a s druge strane, omogućiće napredak u ispunjavanju merila u procesu pregovaranja. EU je ubedljivo najveći donator i trgovinski partner Srbije, ali kada govorimo o socio-ekonomskom jazu između regiona i Unije, on je ogroman. Zato Plan rasta sadrži i finansijsku komponentu kako bi se taj jaz smanjio. Srbija, iako je ekonomski najuspešnija u regionu i očekuje se da će stopa rasta biti oko četiri odsto, sada je na nekih 45 odsto prosečnog BDP-a po glavi stanovnika u EU. Zato je neophodna finansijska pomoć kroz Plan rasta od šest milijardi evra za ceo region Zapadnog Balkana, a samo Srbija će dobiti oko milijardu i po evra. Sredstva će se isplaćivati kako se bude postizao uspeh u sprovođenju zacrtanih reformi. Taj princip pomoći imali smo za zemlje članice posle kovid krize, gde je finansijska pomoć bila uslovljena realizacijom određenih dogovorenih reformi. Od jedne i po milijarde na koju Srbija može da računa iz Plana rasta, polovina iznosa će biti usmerena na infrastrukturne projekte, dok će druga polovina ići direktno u budžet i Vlada Srbije će sama moći da odlučuje o prioritetima za trošenje tog novca. Prvo avansno plaćanje očekujemo do kraja ove godine.
Stiče se utisak da pozitivna saradnja sa EU kao sa našim najvećim političkim i ekonomskim partnerom i donatorom nije dovoljno predstavljena srpskoj javnosti. Vidite li to kao problem i kako ga prevazići?
Građani Srbije imaju pravo da znaju i treba da znaju kakav je odnos sa EU, koje evropske kompanije dolaze i rade ovde, koliko investiraju... To je deo našeg posla ovde u Delegaciji, ali je i na vlastima i na republičkom nivou i na lokalu da budu proaktivni i objektivni u obaveštavanju građana o odnosu Srbije sa EU, a na građanima je da se pozitivno ili negativno odluče naspram toga. Treba da radimo više kako bi smanjili taj jaz u neinformisanosti.
Procedura za putovanje u EU ista za građane Srbije, SAD i Britanije
Građane Srbije brine situacija sa novim načinom putovanja u EU, uz dodatnu proceduru, koja otežava život. Možete li nam razjasniti to?
EU je potreban mehanizam kojim će bolje kontrolisati svoje granice i on će se odnositi na sve one zemlje koje su izuzete od obaveza dobijanja viza da bi se putovalo. Procedura je apsolutno ista i za građane Srbije i SAD, Velike Britanije i svih drugih zemalja kojima viza nije potrebna za ulazak u EU. Svako ko putuje u EU moraće da najavi svoje putovanje preko onlajn formulara, prijava će važiti tri godine i naknada će biti simbolična. Neophodno je da imamo i biometrijske podatke za sve koji putuju u EU. Iako je trebalo da ove godine sistem ulaska i izlaska u EU profunkcioniše, on je odložen za, najverovatnije, iduću godinu.
Meka moć Brisela i dalje je snažna
Građani Srbije su prema poslednjim istraživanjima skoro podjednako opredeljeni i za EU i za BRIKS. Da li vas to zabrinjava i opada li generalno meka moć EU?
Mislim da su EU i BRIKS dve različite stvari koje ne možete porediti. EU nudi pristup svom jedinstvenom tržištu i pre samog članstva, to je nešto što ne možete da postignete sa BRIKS-om iz prostog razloga što BRIKS nema jedinstveno tržište, nego biste morali pojedinačno sa svakom zemljom članicom BRIKS-a da pregovarate o pristupu. Spomenuo sam ranije da je izbor da se postane članica EU strateški izbor, koji je sada važniji nego pre. Pored svega navedenog, mi delimo i zajedničke vrednosti – demokratiju, slobodu izražavanja, slobodu medija. S druge strane, kada ste član EU možete da računate i na pomoć drugih zemalja članica kako bi se kompletan razvoj Unije izbalansirao. Kada ste članica EU imate jednaka prava i u procesu odlučivanja o onome što se tiče celokupne EU. Smatram da su građani Srbije suštinski evropski, Srbija jeste u Evropi, a imamo i zajedničku istoriju, iako ponekad i bolnu. Srbi su pomagali da se oblikuje današnja kultura Evrope, nebrojeno puta je Srbija bila i izvor napretka i inspiracija zemljama u EU. Takođe, smatram da imamo istu viziju uloge države. Iako smo usmereni na tržišnu ekonomiju, smatramo da država treba da obezbedi građanima socijalna prava. U drugim zemljama je drugačija situacija. Kada govorimo o mekoj moći EU, mislim da je ona i dalje snažna, uostalom Srbija je deo i te moći koju smo zajedno stvarali.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
23.11.2024
21:25
Rat u Ukrajini je poprimio potpuno novi oblik od trenutka kada je Kijevu dozvoljeno da koristi rakete dugog dometa, od toga trenutka Zapad je na nogama, ovu temu analizirali su gosti "Rata uživo" prof. dr Dragan Petrović, iz instituta za međunarodnu politiku i pilot Stevan Ignjatović.
23.11.2024
21:15
Informer TV emitovao je specijalni program koji se bavio gorućim pitanjem u našoj državi - ko je oteo srpsko pravosuđe. Na ovu temu govorio je advokat i narodni poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović.
23.11.2024
20:09
Siledžije iz redova opozicije izazvali su za kratko vreme juče novo nasilje širom Srbije, dok su građani bili sprečeni da obavljaju svoje obaveze i da se slobodno kreću! Na nekim mestima je došlo i do opšte tuče učesnika protesta.
23.11.2024
08:36
Emisija "Rat uživo" na Informer televiziji ove večeri bavila se aktuelnim temama - specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, pritiscima kolektivnog Zapada i pretnjama nuklearnim oružjem od kojih strepi svet.
22.11.2024
23:52
Jedna od dobitnika u finalnom izvlačenju igre "Uzmi račun i pobedi", Lidija Nikolić iz Pančeva, izjavila je za RTS da je skenirala račun od 65 dinara koji je dobila u pekari, kada je kupila hleb i dobila stan. Duško Knežević iz Beograda, dobitnik četvorosobnog dupleksa, ističe da je poslao više od 20.000 računa i poručuje da – ko igra, taj i dobija.
23.11.2024
20:49
Na društvenim mrežama pojavila se objava u kojoj se oglasio razvedeni muškarac, povodom želje njegove bivše izabranice koja je zacrtala da uzme kuću u kojoj živi njegova majka, a njena bivša svekrva.
23.11.2024
20:35
Nikola Čapljak iz Prnjavora nestao je u Srbiji pre pet dana i od tada mu se gubi svaki trag.
23.11.2024
19:07
Orijentalni ples ili "trbušni" kako ga mnogi češće zovu, jedna je od najstarijih plesnih umetnosti na svetu, čiji koreni potiču sa Bliskog istoka i severne Afrike.
23.11.2024
18:31
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je uz saradnju građevinskih inspektora i policijskih službenika zatvorilo gradilište na Bežanijskoj kosi gde se gradio objekat bez prethodno izdate građevinske dozvole.
23.11.2024
21:50
Penzionisani policajac iz Bijelog Polja, M. R ispričao je da je Alija Balijagić poznat kao izuzetno problematična osoba i da je pružao otpor policiji, kada je i on svojevremeno učestvovao u njegovom hapšenju.
23.11.2024
19:41
Željko Tojaga zvani Žmigi (54), nekadašnji pripadnik kasnije rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji je aprila 2018. godine izašao iz zatvora pošto je odslužio kaznu od 15 godine, na koju je bio osuđen zbog pokušaja ubistva premijera Zorana Đinđića kod hale "Limes" 21. februara 2003. godine, poslednji put je viđen u javnosti u julu 2022. godine na sahrani Milorada Bracanovića
23.11.2024
15:21
Policija je na Novom Beogradu uhapsila M.J. (28) zbog sumnje da je juče upao u apoteku i izvršio naouržanu pljačku.
23.11.2024
20:04
Kujo Kriještorac (52), koji je na dan ubistva premijera Zorana Đinđića video, a zatim u policiji sa fotografije prepoznao jednog od učesnika zevere Vladimira Milisavljevića, Vladu Budalu, nije sačekao da o tome svedoči na glavnom pretresu.
23.11.2024
15:02
Novak Đoković je iznenadio tenisku javnost objavom da će ga u 2025. godini trenirati Endi Mari, njegov dugogodišnji rival i jedan od članova legendarne “velike četvorke”.
23.11.2024
18:08
Reprezentativac Srbije Aleksandar Mitrović ponovo je bio među strelcima za svoj Al Hilal u utakmici domaćeg prvenstva protiv Al Kaledže.
23.11.2024
20:55
Košarkaši Marko Gudurić iz Fenerbahčea i Filip Petrušev iz Crvene zvezde priključili su se reprezentaciji Srbije i biće na raspolaganju selektoru Svetislavu Pešiću za sutrašnji meč protiv Danske.
23.11.2024
19:49
Selektor košarkaške reprezentacije Srbije, Svetislav Pešić poziva na oprez pred revanš meč sa Dancima (nedelja 20.00, RTS 1) i ističe da je svaki protivnik posebno motivisan kada igra protiv naše selekcije.
23.11.2024
20:00
Đoković i Marej poznaju se više od dve decenije, prvi meč su odigrali sa samo 12 godina u Francuskoj, a od danas su postali i saradnici na terenu budući da je Britanac imenovan za novog trenera najboljeg tenisera svih vremena.
23.11.2024
17:29
Donald Tramp razmatra otvaranje mesta posebnog izaslanika za rusko-ukrajinski rat, i na to mesto želi da imenuje bivšeg američkog ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenela, objavio je Rojters, pozivajući se na četiri izvora.
23.11.2024
23:00
Ukrajinski zvaničnik izjavio da su severnokorejski vojnici raspoređeni na novo rusko frontovsko područje.
23.11.2024
22:30 >> 22:07
Turska bi uskoro mogla da postane jedna od država koja će u svom raketnom arsenalu imati balističku raketu srednjeg dometa, budući da jedan od najnaprednijih projekata vojne industrije Turske nakon balističke rakete kratkog dometa "tajfun" jeste i razvoj rakete "dženk" sa dometom većim od 1.000 kilometara.
23.11.2024
21:45
NATO nije spreman za rat na iscrpljivanje sa Rusijom jer arsenali raketa i dronova Alijanse ne mogu da se porede sa mogućnostima ruskog vojno-industrijskog kompleksa, izjavio je bivši glavnokomandujući ukrajinske vojske, a sada ambasador Ukrajine u Londonu Valerij Zalužni.
23.11.2024
21:15
SAVETNIK šefa kabineta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Mihajlo Podoljak izjavio je da rakete "Orešnik" ne postoje.
23.11.2024
20:40
Žarko laušević ima troje dece, ćerke Asju i Lanu i sina Dušana.
23.11.2024
14:54
Festival koji se u Srbiji održava od 2022. godine, donosi neke od najpopularnijih filmskih naslova u Rusiji, koji će biti prikazani tokom 5 festivalskih dana u Beogradu, Novom sadu i Nišu.
23.11.2024
14:53
Dvostruki oskarovac Kevin Spejsi pojavio se 2022. godine u filmu "Bilo jednom u Hrvatskoj", gde je tumačio lik prvog predsednika Hrvatske Franje Tuđmana.
23.11.2024
12:52
Slučaj Paf Dedija potresa javnost, ali ovo nije prvi put da se neka poznata ličnost susreće sa tužbom za zlostavljanje maloletnih lica. Svojevremeno su se u sličnoj situaciji našle neke od najvećih zvezda iz sveta muzike i filma.
23.11.2024
11:37
Bledsko jezero u Sloveniji je jedno od najlepših jezera u Evropi i veoma posećena turistička destinacija.
23.11.2024
17:40
Često se govori o prisluškivanju putem telefona, a pomoću jednog testa to možete da proverite.
23.11.2024
16:20
Srpski košarkaš Nikola Jokić i njegova supruga Natalija postali su roditelji po drugi put. Dobili su sina i dali mu tradicionalno ime Ignjat.
23.11.2024
14:58
Božićni kaktus je biljka koja ima prelepe cvetove i tokom zime i donosi posebnu atmosferu u dom.
23.11.2024
15:40
Na filmskom festivalu u Torinu glumica Šeron Stoun se pojavila u atraktivnoj haljini sa ogromnim crvenim ogrtačem i privukla svu pažnju.
23.11.2024
14:40
Nakon što joj je drugi put odbijena žalba na zabranu ulaska u Srbiju, pevačica Selma Bajrami oglasila se za jedan bosanskohercegovački portal poznat po antisrpskim stavovima iznoseći sramne tvrdnje da su je Srbi vređali na nacionalnoj osnovi iako je tokom karijere ulagala novac u našu zemlju, a ništa nije dobila zauzvrat!
23.11.2024
19:04
Jelena Karleuša javno je osudila skandaloznu antisrpsku kampanju Severine Vučković, koja je poslednjim intervjuom kulminirala. Tom prilikom, muzička zvezda podsetila je na dečji logor u Jasenovcu, tražila zabranu ulaska u Srbiju kontroverznoj Splićanki, ali i oduzimanje starateljstva nad njenim sinom Aleksandrom Popovićem.
23.11.2024
14:16
Tanja Savić je oduševila sve kada je predstavila svoju specijalnu gošću na koncertu, koja je dovela masu do usijanja čim je zapevala svoju prvu pesmu.
23.11.2024
23:01
Pevačica Tanja Savić večeras, 23. novembra održava svoj solistički koncert, a nakon što je publika pozdravila gromoglasnim uzvikom Tanja je zapevala "Gde ljubav putuje".
23.11.2024
21:45
Tanja Savić večeras, 23. novembra održava solistički koncert u Beogradskoj Areni. Pevačica je za početak odabrala elegantnu crvenu haljinu, a u razgovoru sa novinarima otkrila je i da će joj se na kraju koncerta sinovi pridružiti na sceni.
23.11.2024
21:09
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.