NAJVEĆI ZLOČINI PREMA SRPSKOM SPORTU Od sabotiranja Zvezde i Partizana do Čavića i Novaka

Često ponovljena teza da je za najveće uspehe srpskog sporta kriv naš originalni proizvod - „inat“, ipak nije priča bez osnova. Inat, prkos, izgaranje do granice bola i borbu iznad realnih mogućnosti kod srpskih sportista budili su svetski moćnici, koji su toliko puta bili nepravedni prema najboljim ambasadorima naše zemlje.

Ukidanje australijske vize Novaku Đokoviću samo je poslednji u nizu sportskih zločina prema Srbima u poslednjih 30 i kusur godina! Sve je počelo raspadom Jugoslavije, baš onda kad je političarima i najuticajnijim ljudima sa Zapada bilo u interesu da se Srbi predstave kao zli i divlji Balkanci, a najteže je bilo ubediti svet da su naši sportisti – loši momci.

Fudbaleri Crvena zvezde 1991/92.

Foto: printscreen

Krenulo je šikaniranjem fudbalera Crvene zvezde, tada zvaničnih prvaka Evrope, kojima nije bilo dozvoljeno da trofej Kupa evropskih šampiona brane na svom terenu. U sezoni 1991/92. ekipa sa „Marakane“ morala je odbranu trona da započne kao domaćin u mađarskom gradu Segedinu, jer joj nije bilo dozvoljeno da igra u Beogradu zbog rata u SFRJ.

Crveno-beli su te sezone bili domaćini i u Budimpešti i u Sofiji. Dali su sve od sebe, igrali svaki meč „na nož“, ali nažalost nisu uspeli da ponove uspeh ostvaren godinu dana ranije.

Ostalo nam je svima samo da žalimo, jer i „delije“ i objektivni navijači smatraju da je Zvezda i 1992, kao i 1991, imala najbolji tim u Evropi.

Košarkaši Partizana 1991/92.

Ko zna da li bi talentovani, ali veoma mladi tim Partizana ispisao najlepšu stranicu klupske istorije u sezoni 1991/92. da nije imao ekstra motiv kroz čitavu sezonu. Naime, crno-belima je zbog sportskih sankcija prema Jugoslaviji bilo zabranjeno da igraju u Beogradu kao domaćini u Evroligi.

Foto: printscreen Twitter

Napravili u genijalan potez onda kad su izabrali Fuenlabradu za svoju bazu, jer su ih u tom španskom gradu dočekali kao svoje i bodrili ih kao da je Partizan rođen u tom predgrađu Madrida. Kao najrođenije su ih ispratili na fajnal-for Evrolige u Istanbul, gde je „parni valjak“ stigao do titule legendarnom trojkom Saše Đorđevića u poslednjoj sekundi finala protiv Huventuda.

Fudbalska reprezentacija 1992.

Ispričao je čuveni štoper Budimir Vujačić nedavno kako su reprezentativci Jugoslavije u fudbalu krenuli 1992. na Evropsko prvenstvo svesni da im možda neće ni biti dozvoljeno da tamo igraju. Međutim, nisu ni slutili da će im još u putu ka Švedskoj stići informacija da ih dva lovca bombardera drže na nišanu, pa su pod pretnjom obaranja aviona morali da se okrenu nazad ka Beogradu. Let kojim su se vratili u srpsku prestonicu bio je jedan od poslednjih ili čak poslednji civilni koji je u dužem periodu posle toga prizemljen u Surčinu.

Foto: printscreen

Tako su jednoj od najboljih, ako ne i najboljoj generaciji jugoslovenskih fudbalera skresana krila, iako su bili sposobni da polete sve do titule evropskog šampiona. Imali su pelcer koji su im doneli „Čileanci“ Mijatović, Brnović, Leković, uz asove Piksija, Deju, Jokana, Jugu, Pančeva... Uostalom, na EURO je umesto Jugoslavije otišla Danska i na kraju osvojila trofej!

Nožem na Moniku Seleš 1993.

Foto: Printskrin

Ono što je danas Novak Đoković u muškom tenisu, to je devedesetih trebalo da postane Monika Seleš u konkurenciji dama. Bila je predodređena za najveće uspehe, da obara rekorde i da zasedne na tron. I sve se u njenoj karijeri odvijalo po tom scenariju do kobnog 30. aprila 1993. godine kad je na turniru u Hamburgu Nemac Ginter Parhe nožem dužine 23 centimetra ubo Selešovu u leđa. Parhe je, inače, bio opsesivni fan Monikine najveće rivalke Štefi Graf, pa je svojim bezumnim činom želeo da spreči teniserku rođenu u Novom Sadu da postane najbolja na svetu! Nažalost, uspeo je u tome. Selešova se od uboda oporavila tek posle dve godine, ali trauma koja ju je doživela ostavila je trajne posledice i do kraja karijere ona je osvojila samo jedan grend slem.

Zanimljivo je da su nemačke vlasti odbacile njenu tužbu protiv organizatora turnira i nije dobila ni dinar odštete od zahtevanih 30 miliona tadašnjih maraka.

Bilo je spekulacija da je Parheov napad bio i nacionalistički motivisan, jer mu je Monika smetala zbog srpskih korena. Nemačke vlasti su kasnije to demantovale tvrdeći da je Ginter bio „samo“ mentalno obolela osoba.

Pljačka Milorada Čavića 2008.

Foto: Public

Od sredine devedesetih, kad su ukinute sakcije našoj zemlji, usledile su godine spektakularnih rezultata koje su na najvećim takmičenjima ostvarivali naši košarkaši, odbojkaši, vaterpolisti, rukometaši...

I to je potrajalo do osamostaljenja Srbije, a onda smo opet postali trn u oku moćnicima sa Zapada.

Olimpijske igre u Pekingu 2008. ostaće upamćene kao najspektakularnije i najbolje organizovane do tad, ali i po neverovatnoj krađi zlatne medalje srpskom plivaču Miloradu Čaviću! Ne postoji matematičar, fizičar ili bilo koji drugi naučnik koji nije dokazao očiglednu stvar, a to je da je naš as u čuvenoj trci na 100 metara delfin stilom pobedio Majkla Felpsa. Čaviću su iz ruku oteli zlato i poklonili ga Amerikancu uz obrazloženje koje će zauvek ostati tužno, patetično, jadno i ponižavajuće: „Tačno je, stigao si prvi, ali nisi dovoljno jako pritisnuo taster na cilju“.

Stvar je bila u tome da je Majkl Felps bio marketinška „zlatna koka“, jer je bilo projektovano da osvoji osam zlatnih medalja u Pekingu i postane najsupešniji Olimpijac svih vremena. Ovako ili onako, uspelo mu je.

Ali i sam Čavić je već pre toga stao na žulj Evropskoj plivačkoj federaciji (LEN). Samo nekoliko meseci ranije osvojio je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu u disciplini 50 metara delfin stilom uz rekord šampionata. Na pobedničko postolje izašao je u majici sa natipisom „Kosovo je Srbija“, zbog čega mu je LEN oduzeo medalju!

Foto: Rojters

Čak 14 godina kasnije ponovo je jedan Srbin bio žrtva „verbalnog delikta“. Najbolji teniser sveta i jedan od najboljih sportista sveta svih vremena Novak Đoković ostao je bez prava da se takmiči na Australijan openu i da stigne do rekordnog, 21. grend slem trofeja, samo zato što se jednom čoveku u Australiji nije dopao njegov stav u vezi sa vakcinisanjem protiv kovida-19.

Ili se mnogo većem brojem uticajnih ljudi u Australiji i Zapadnoj Evropi ne dopada ideja da jedan Srbin ostane zauvek upisan zlatnim slovima u istoriju tenisa kao apsolutni šampion.