Njima nisu trebali Zvezda i Partizan! Oni su napravili vrhunske karijere bez večitih!

Evropa bruji o Milošu Lukoviću (18), tinejedžeru koji je naterao francuski Strazbur da za njega izdvoji oko 6.000.000 evra i popuni kasu beogradskog IMT-a novcem na kojem bi pozavideli čak i Crvena zvezda i Partizan. Fudbalski stručnjaci mu predviđaju blistavu karijeru, a momak kojeg nazivaju naslednikom Aleksandra Mitrovića spada u red onih koji nikada nisu kročili u Humsku ili Ljutice Bogdana, a napravili su bum.

Sve je više srpskih talenata koji su na radaru evropskih klubova, a iako su se bombastični transferi nekada vezivali isključivo za naša dva najtrofejnija srpska tima, sve je izvesnije da ćemo u budućnosti u nacionalnom dresu gledati igrače koji su zaobišli "večite rivale" i skrenuli pažnju na sebe igrama u znatno manjim sredinama.

Interesantno, na prste jedne ruke možemo izbrojati igrače koji trenutno igraju za A tim naše zemlje, a da nisu prošli makar omladinsku školu Crvene zvezde ili Partizana.

Istina, nije nikada bilo lako otići "preko grane" iz Superlige Srbije i napraviti vrhunsku karijeru, a posebno zaigrati za "orlove" ukoliko igrač nije pre toga nosio dres "parnog valjka" ili igrao na "Marakani". Ipak, oni kojima je to pošlo za rukom danas su jedni od ključnih šrafova mašinerije Dragana Stojkovića Piksija, dok su neki na dobrom putu da to postanu.

DUŠAN TADIĆ

Kapiten fudbalske reprezentacije Srbije je dokaz kako se snovi ostvaruju ako dovoljno veruješ u nih. Iako je voleo Partizan, Dušan Tadić je iz novosadske Vojvodine krenuo da krči put ka zvezdama i dogurao je do toga da sa trakom na ruci predvodi ovu generaciju nacinalnog tima svoje zemlje.

 

Foto: Starsportphoto

 

 

Fudbalska odiseja u inostranstvu počela je u Groningenu, nakon čega je usledio odlazak u Tvente, potom Sautempton, a onda i u slavni Ajaksa, u kojem je proveo pet sezona, postao kapiten i živa legenda kluba. Prošle godine pojačao je turski Fenerbahče i ekrpseno postao ljubimac navijača.

Otac proslavljenog fudbalera, Petar Tadić, otkrio je svojevremeno da je njegov sin bio veliki navijač beogradskog Partizana. 

- Od četrnaeste godine, kada je tamo prešao, navija za Vojvodinu, kao i čitava porodica. Do tada je simpatisao Partizan, onako kako to već biva u detinjstvu, povukli su ga drugovi iz ulice i razreda. Za crno-bele sam navijao i ja, a Dušanov ujak je bio veliki navijač Crvene zvezde, pa smo mu naizmenično poklanjali čas crno-beli, čas crveno-beli dres. I dan-danas kod kuće imamo dres sa brojem devet Peđe Mijatovića, iz vremena kada je igrao za Partizan. Obožavao ga je kao igrača - otkrio je on u jednom intervjuu.

 

Foto: Starsportphoto

 

 

Tadić je bio nadomak prelaska u Crvenu zvezdu, ali je na savet majke rešio da pojača redove redove Vojvodine i tako bude bliži porodičnom domu u Bačkoj Topoli.

 - Trenirao je u fudbalskom klubu AIK iz Bačke Topole i već tada je na turnirima odskakao od ostale dece. Pratili su ga Vojvodina, Crvena zvezda, Partizan... Kada mu je bilo deset godina, igrao je na turniru "Stevan Ćele Vilotić" na Paliću, a posebno se istakao na utakmici protiv Zvezde. Tada me je jedan od ljudi iz kluba pitao da li bi Dušan prešao u redove crveno-belih, ali dogovorili smo se da sačekamo da završi osnovnu školu. Ostali smo u kontaktu, ja sam posle išao u Beograd na pregovore. Bio sam već gotov da pristanem, nudili su odlične uslove, a i velika je čast kada zove Crvena zvezda. Na kraju, majka je prelomila da ipak pređe u Vojvodinu, koja ga je takođe zvala. Sestre su mu već bile u Novom Sadu, bliže je Bačkoj Topoli, a i Vojvodina je u to vreme imala najbolju fudbalsku akademiju u Srbiji - izjavio je tom prilikom Petar Tadić.

 

VANJA I SERGEJ MILINKOVIĆ - SAVIĆ

 

Takođe, braća Milinković - Savić napravili su sjajne karijere, a da nikada nisu zaigrali za neki od dva najbolja srpska kluba.

Deca Vojvodine, poput Dušana Tadića, postali su neizostavni deo reprezentacije Srbije, zaradili su milione i nastupali za sjajne klubove, a da nisu osetili draž igranja kao domaćini na stadionu Partizana ili na "Rajku Mitiću".

 

Foto: EPAIMAGES

 

Sergej, koji sada igra u Saudijskoj Arabiji i blista u Al Hilalu, napustio je Novi Sad pre tačno 10 godina i otišao u belgijski Genk. Ubrzo je obukao dres italijanskog Lacija i tamo osam godina pružao izvanredne partije, pre nego što je rešio da dodatno unovči svoj kvalitet na Bliskom istoku.

 

Foto: profimedia

 

Od 2017. godine je standardni član A tima Srbije i jedan je od najboljih srpskih fudbalera od osamostaljenja naše zemlje.

Sa druge strane, brat Vanja, čuvar mreže Torina i prvi golman naše reprezentacije skrenuo je pažnju slavnog Mančester junajteda, za koji je potpisao 2014. godine, a onda je igrao na pozajmici u Vojvodini, da bi ga put odveo u Leh Gdanjsk, Spal i Askoli, a od 2021. godine je standardni reprezentativac Srbije.

Jednom prilikom su otkrili ko je bio zvezdaš, a ko partizanovac, ali nikada nisu zažalili što nisu igrali u Beogradu. 

"Bio sam navijač Crvene zvezde, kasnije sam se razočarao kao navijač. Zbog iste boje dresova odabrao sam zatim Sanderlend" - otkrio je Vanja svojevremeno za Sportski žurnal, da bi potom i Sergej obelodanio kome su išle njegove simpatije.

 

Foto: EPAIMAGES

 

"Malo sam se tripovao za Partizan, imao sam šolju sa likom Peđe Mijatovića. Nikad, ipak, nisam bio lud za crno-belima. Opet, najdraži mi je gol koji sam dao baš Partizanu iz jedanaesterca za pobedu u Humskoj 2014. godine. Pogodio sam i prečku na toj utakmici. Bio je to period moje afirmacije u srpskom fudbalu, veliku ulogu odigrao je trener Branko Sosa Babić. S njim na klupi prvi put u klupskoj istoriji osvojili smo kup" - poručio je Sergej.

Kada smo već kod momaka koji su iz Novog Sada krenuli preko granice, vredi istaći da, iako je nosio dres Crvene zvezde, Srđan Babić je poptisao za B tim Real Sosijedada mnogo pre toga, dok je bio igrač Vojvodine.

 

Foto: Starsportphoto

 

Prošao je stameni defanzivac Spartaka iz Moskve Vošinu školu, otišao u Španiju 2015. godine, a na "Marakanu" je stigao tek 2017. Igrao je za Famalikao i Almeriju, da bi prošle godine stigao u prestonicu Rusije.

Član najbolje selekcije naše zemlje je od 2022. godine.

 

ĐORĐE PETROVIĆ

Odlični čuvar mreže Čelsija, Đorđe Petrović, bio je u klinačkim danima čkan Čukaričkog, otišao je na pozajmicu u IMT, a onda eksplodirao i zavredio poziv u američki Nju Ingland. 

Čelnici „plavaca“ su za njega platiti 16 miliona evra klubu iz MLS-a, što je rekordna suma za jednog srpskog čuvara mreže, a klub sa Banovog Brda je od ovog transfera dobio oko 2,5 miliona evra.

Foto: Tanjug

 

Petrović, koji je rođen 1999. u Požarevcu, karijeru je počeo u mlađim kategorijama beogradskog tima, da bi prvom timu belo-crnih bio priključen je 2018. godine.

U naredne četiri sezone zabeležio je 78 nastupa, a u aprilu 2022. godine potpisao je trogodišnji ugovor sa klubom iz Bostona. Danas cela Evropa bruji o njemu i njegovim izvanrednim odbranama, a stavio je i selektora Stojkovića na slatke muke.

 

FILIP KOSTIĆ

Fudbaler Juventusa, Flip Kostić, skrenuo je pažnju Groningena dok je bio igrač Radničkog iz Kragujevca i sa 20 godina je iz Superlige Srbije našao uhlebljenje u Holandiji.

Imao je lepu epizodu u Štutgartu, a potom i u Hamburgeru, da bi eksplodirao u Ajntrahtu iz Frankfurta za koji je igrao od 2018. do 2022. godine. 

 

Foto: AP Photo/Thibault Camus

 

 

Sjajne igre preporučile su ga italijanskom gigantu u čijem dresu danas blista, a od 2015. godine član je seniorske reprezentacije naše zemlje.

 

MILOŠ LUKOVIĆ

Istina, ovaj momak nije ni na širem spisku Dragana Stojkovića, ali ima sve predispozicije da u budućnosti postane okosnica nacionalnog tima.

Najsvežiji je primer igrača koji nije imao veze sa Crvenom zvezdom ili Partizanom, a da je dospeo u centar pažnje evropske javnosti.

 

Foto: Starsportphoto©

 

 

Ubojiti napadač je prve fudbalske korake učio u IMT-u, a nikada za svojih 18 godina nije igrao u drugom klubu. Fenomenalne igre u Prvoj ligi Srbije nastavio je i u elitnom rangu naše zemlje, skrenuo je pažnju Strazbura i naterao francuski klub da se isprsi i da za njega oko 6.000.000 evra klubu za koji mnogi u Evropi nisu ni čuli.

 

Talenat kao što je Lukovićev se ne viđa često na ovim prostorima, posebno jer se radi o momku koji je dao ukupno 42 gola i upisao šest asistencija u seniorskom fudbalu, a samo ove sezone je na 19 mečeva bio precizan 10 puta.

Narvno, u nacionalnom timu naše zemlje igraju igrači koji nisu nikada bili članovi večitih rivala poput Miloša Veljkovića, Lazara Samardžića i Nemanje Gudelja, ali oni ili nisu rođeni u Srbiji, ili su odrasli van njenih granica.