EURO 1968: Kako je Džajić srušio svetskog šampiona (VIDEO)

Treća po redu kontinentalna smotra najboljih evropskih reprezentacija održana je u Italiji 1968. godine. Jugoslavija je drugi put igrala u finalu, ali kao i osam godina ranije protiv Sovjetskog Saveza, nacija je ostala razočarana. Čovek koji je obeležio EURO tog leta bio je Dragan Džajić, koji je u polufinalu srušio aktuelnog prvaka sveta! Najbolji fudbaler u istoriji Jugoslavije ekskluzivno za čitaoce Informera evocirao je uspomene na taj evropski šampionat.

Nakon prva dva izdanja koja su igrana pod nazivom Evropski kup nacija, turnir koji je održan u Italiji pre 56 godina bio je prvi pod nazivom pod kojim ga znamo i danas - Evropsko prvenstvo. Završnicu su igrala četiri tima, a novitet je bio i taj da su se kvalifikacije igrale po grupama, a ne po nokaut sistemu kako je do tada bio slučaj. Jugosloveni su tih godina predstavljali evropsku i svetsku velesilu, što su potvrđivali i rezultati na velikim takmičenjima. Nesrećno izgubljeno finale premijernog Evropskog kupa nacija od Sovjeta, kao i četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962. godine, dali su potvrdu da se tih godina na prostoru od Vardara do Triglava igrao odličan fudbal.

Dragan Džajić rođen je u Ubu 30. maja 1946. godine. Debitovao je u "plavom" dresu 17. juna 1964. godine u meču protiv Rumunije i vrlo brzo je pokazao svoj raskošni talenat, zbog kojeg ga mnogi i danas smatraju najboljim jugoslovenskim i srpskim fudbalerom u istoriji.

 

Foto: profimedia

Jugoslavija je u kvalifikacijama za EP 1968. godine igrala u grupi sa Zapadnom Nemačkom i Albanijom. Golom Josipa Skoblara "plavi" su savladali Nemce u Beogradu (1:0), ali su u Hamburgu poraženi rezultatom 3:1. Očekivano, upisane su dve rutinske pobede nad Albanijom, za koju su u to vreme igrali amaterski fudbaleri. Zapadna Nemačka je u poslednjem kolu gostovala u Tirani i pobeda joj je garantovala plasman u četvrtfinale. Koliko je trijumf "pancera" bio izvestan, govori i anegdota da su Branko Rašović, Vladica Kovačević i Slaven Zambata otišli na odsluženje vojnog roka jer nisu očekivali kiks Nemaca. Međutim, dogodilo se čudo u Tirani, slabašna Albanija odigrala je 0:0 protiv tima koji je samo dve godine ranije igrao u finalu Svetskog prvenstva. Taj kiks koštao je Nemce plasmana u četvrtfinale u kojem se našla Jugoslavija.

 

 

- Sećam se da je to bilo veliko iznenađenje u to vreme. Očekivalo se da Nemci dobiju Albaniju u Tirani i odu na Evropsko prvenstvo. Ja sam slušao radio prenos meča iz Tirane koji je završen bez golova. Moram da kažem da smo mi pobedili Nemce u Beogradu, ali smo izgubili u gostima. Albaniju smo pobedili dva puta i to je tako u fudbalu. Iznenađenja se dese kada ih najmanje očekujete - prisetio se Dragan Džajić šokantnog raspleta kvalifikacija u ekskluzivnom razgovoru za Informer i dodao:

- Mi u to vreme nismo bili ekipa za potcenjivanje, naprotiv Jugoslavija je tada imala veliki broj vrhunskih igrača koji su igrali u jakim timovima. Na kraju smo imali mnogo sreće u toj utakmici, jer svi su očekivali da Nemci pobede Albaniju, ali fudbal jeste zanimljiv upravo zbog toga što su iznenađenja uvek moguća - kaže Džajić.

Foto: Masha Bandjur

Prema tadašnjem sistemu takmičenja, sledilo je četvrtfinale u kojem je Jugoslavija išla na megdan sa Francuzima. Prvi meč u Marselju okončan je remijem 1:1, a onda je usledio revanš u Beogradu u kojem je naš sagovornik postigao jedan gol, a reprezentacija Jugoslavije razbila svog protivnika.

- Odigrali smo 1:1 u Marselju, a u revanšu smo pobedili 5:1! Izvanredno smo odigrali taj meč! Moram da kažem jednu stvar koja je i poznata javnosti. Naime, posle tih 5:1 većina igrača naše reprezentacije koji su igrali u tom meču nastupali su u francuskim klubovima. Bili su na ceni i svaki francuski klub je želeo da dovede nekog igrača sa prostora bivše Jugoslavije - evocirao je legendarni krlini fudbaler uspomene na proleće 1968.

- Ja sam od 1975. do 1977. boravio u Francuskoj i igrao za Bastiju. Tada se i dalje pričalo o toj utakmici i o nekim igračima. Imali smo u to vreme veliki ugled što kao fudbalska nacija, što igrači pojedinačno koji su igrali u brojnim francuskim klubovima. Mislim da smo tada bili među četiri-pet najkvalitetnijih reprezentacija u Evropi - istakao je on.

 

 

Na taj način, Jugoslavija se plasirala na završni turnir koji se održavao u Italiji. Prvi protivnik bio je i najteži mogući u tom trenutku - aktuelni prvak sveta Engleska. Kao da imena poput Gordona Benksa, Bobija Čarltona i kapitena Bobija Mura nisu bila dovoljna, našu selekciju zadesio je veliki maler na početku, kada se povredio Ivica Osim.

- Odlično se sećam tog Evropskog prvenstva. Otišli smo u Italiju pet, šest dana ranije kako bismo se što bolje pripremili. Bili smo u sportskom centru Koverćano koji je bio zatvoren za javnost i imali smo sjajne uslove. Odigrali smo i jednu prijateljsku utakmicu i dobro smo se spremili. Naravno da su Englezi kao aktuelni prvaci sveta u tom trenutku, bili favoriti. Međutim, Jugoslavija je imala vrunske igrače i odličan tim. Imali smo tu nesreću da nam se povredio Ivica Osim već u desetom minutu. Prema tadašnjim pravilima nisu bile dozvoljene izmene, tako da smo došli u situaciju da igramo više od 80 minuta praktično sa igračem manje, pošto je Osim statirao na krilu - prisetio se Džajić kultnog polufinalnog meča i zatim naglasio:

 

- I pored svih otežavajućih okolnosti, uspeli smo da slavimo istorijsku pobedu, svakako najveću pobedu reprezentacije Jugoslavije u tim godinama. Sećam se gola koji sam postigao, to mi je najdraži gol u reprezentativnoj karijeri. Počela je akcija od Holcera, ni danas ne znam otkud se Musemić našao na levom krilu, obično sam ja tu stajao i centrirao njemu jer takav je bio sistem igre. Ja sam se našao u šesnaestercu Engleza, podigao sam ruku i Musemić mi je poslao jednu "meku" loptu. Našao sam se u buketu igrača i u vazdušnom duelu sa Bobijem Murom, koji je bio poznat upravo po tome da je odličan u igri glavom. Bio sam viši u skoku od njega, primio sam loptu na grudi i zatim mi je lepo "sela" na levu nogu. Ponavljam, to mi je jedan od najdražih golova u reprezentativnoj karijeri i jedna od najdražih pobeda u dresu reprezentacije. Posle tog meča moja popularnost je naglo porasla, ne samo kod nas u Jugoslaviji već i na evropskom i svetskom nivou. Čak sam nakon toga dobio poziv da igram za tim sveta, sve kao posledica tog meča sa Engleskom i kasnijeg finala sa Italijanima - istakao je aktuelni predsednik Fudbalskog saveza Srbije.

 

Jugoslavija se plasirala u finale gde je čekao duel sa domaćinom turnira, selekcijom Italije. "Azuri" su u polufinalu odigrali 0:0 protiv SSSR-a i meča za trofej domogli su se zahvaljujući novčiću koji je pao na njihovu stranu. Prvi meč obeležila je fenomenalna igra "plavih", ali i katastrofalno suđenje švajcarskog arbitra Gotfrida Dinsta, koji se može nazvati Brihom pre Briha. Legendarni italijanski golman Dino Zof je nakon meča priznao da je protivnik bio bolji i zaslužio pobedu. Dragan Džajić bio je strelac vodećeg gola u finalu, ali to nije bilo dovoljno da se podigne pehar.

 

 

- Odlično smo odigrali tu prvu utakmicu finala, imali smo i pozitivan rezultat sve do same završnice. Malo nam je nedostajalo, pogotovo što smo pri vođstvu 1:0 imali još nekoliko velikih prilika da povećamo prednost. Sećam se jedne šanse Musemića, kada je Aćimović prošao po levoj strani i poslao malo jači centaršut. Musemić je dao sve od sebe, ali je za malo zakasnio da loptu sa dva-tri metra ubaci u mrežu. Da smo tada poveli 2:0 to bi bio kraj, ali desilo se to da nam je Domengini dao gol iz slobodnog udarca - prisetio se Džajić kultnog finala sa mnogo živopisnih detalja.

- Gledajući sa ove distance, smatram da su Italijani imali domaćinsko suđenje. Dinst im je pomogao taman koliko je bilo potrebno da dođu do izjednačenja. Bili smo bolji i u produžecima i imali nekoliko šansi, ali ostalo je 1:1 - zaključio je legendarni fudbaler Crvene zvezde priču o prvom finalnom duelu.

 

Prema tadašnjim propozicijama, u slučaju remija igrala se nova utakmica dva dana kasnije. Italijani su doveli petoricu novih igrača među kojima je bio i legendarni Điđi Riva, koji je dao jedan od dva gola u pobedi "azura". Naš sagovornik ni danas, 56 godina kasnije nema objašnjenje šta se dogodilo u ta dva dana, pa je Jugoslavija odigrala daleko slabiju utakmicu u kojoj je protivnik bio mnogo bolji.

- Moram da priznam da je Italija bila mnogo bolja u drugom meču i zasluženo je pobedila 2:0. Ne znam ni sam šta se desilo u ta dva dana. Italija je promenila petoricu igrača, bili su svežiji i imali su ogromnu želju da pred svojim navijačima u svojoj zemlji dođu do titule prvaka Evrope. Ne mogu da kažem da mi nismo imali istu takvu želju, jer smo bili svesni da je velika euforija u Jugoslaviji i da se slave dotadašnji naši uspesi. Bili smo nadomak titule i danas kada razmišljam o svojoj karijeri, ne mogu da prežalim što nismo tada postali prvaci Evrope. To bi bio istorijski uspeh, mada i ovo što smo uradili je bio odličan rezultat - dodao je on.

Foto: profimedia

 

Razgovor nas je zatim odveo i na 1976. godinu kada je završni turnir odigran u Beogradu. Jugoslavija je u polufinalu igrala protiv Zapadne Nemačke, Džajić je ponovo bio jedan od najboljih na terenu, ali "plavima" čak ni vođstvo od 2:0 nije bilo dovoljno za plasman u još jedno finale.

- Izvanredno smo tada odigrali, vodili smo 2:0, ali smo na kraju izgubili 4:2 posle produžetaka. Mnogi ljubitelji fudbala pa i neki stručnjaci su mi rekli da nikada nisu videli da neka reprezentacija odigra tako dobro poluvreme kao što smo mi učinili u prvih 45 minuta protiv Nemačke. Praktično smo ih rasturili i kod vođstva 2:0 Jerković i Buljan su imali dve velike prilike da povećaju vođstvo. Nije se to dogodilo i onda su Nemci prvi gol postigli slučajno, a drugi su postigli u samoj završnici. U produžecima su bili bolji i zasluženo su pobedili 4:2. To je nešto što se teško može prežaliti - zaključio je Dragan Džajić u razgovoru za Informer.

Foto: profimedia

 

Pored evociranja uspomena na evropske šampionate iz 1968. i 1976. godine, Dragan Džajić osvrnuo se i na predstojeći EURO, na kojem će naša selekcija učestvovati nakon pune 24 godine, prvi put pod imenom Srbija! Kompletan intervju sa prvim čovekom srpskog fudbala možete pogledati u videu ispod.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.