Tuga koja ne prestaje! Ovi srpski sportisti su nas prerano napustili!

Saobraćajne nesreće i razne bolesti bile su kobne za veliki broj naših mladih sportista i stručnjaka, a mnogima su životi prekinuti u sekundi. Poslednja u nizu tragedija koja je potresla celu sportsku javnost je smrt Dejana Milojevića, košarkaškog trenera i nekadašnjeg igrača Partizana.

Ono što je sigurno, svi oni živeće večno, kako u mislima svojih najbližih, tako i svih onih koji imaju dodirnih tačaka sa sportom.

 

DEJAN MILOJEVIĆ (1977-2024)

Sve je šokirao prerani odlazak proslavljenog košarkaša i trenera Dejana Milojevića, koji je preminuo nakon srčanog udara. 

Srpskom stručnjaku nije bilo spasa kada mu je pozlilo u noći između utorka i srede u jednom restoranu u Solt Lejk Sitiju, gde se nalazio sa svojim klubom Golden Stejt Voriorsima.

 

Foto: Tanjug/AP Photo

 

Milojević je rođen 1977. godine u Beogradu. Igrao je za Beovuk, FMP, Budućnost, Partizan, Valensiju, Galatasaraj, a karijeru je završio u Partizanu gde se vratio 2009. godine. Trenersku karijeru je započeo 2012. godine u Megi, gde je ostao do 2020. godine. Potom je godinu dana proveo u Budućnosti iz Podgorice, da bi 2021. godine otišao u Ameriku, tačnije u Golden Stejt Voriors, gde je bio asistent prvom treneru. Sa ovim timom je 2022. godine postao NBA šampion.

Sa reprezentacijom naše zemlje je 2001. na Evropskom prvenstvu u Turskoj postao šampion.

 

SINIŠA MIHAJLOVIĆ (1969 – 2022)

U smiraj 2022. godine iz Italije je stigla strašna vest. Siniša Mihajlović je preminuo 16. decembra, posle velike trogodišnje borbe sa leukemijom.

Legendarni srpski fudbaler i trener ostavio je neizbrisiv trag u Crvenoj zvezdi, dresu reprezentacije Jugoslavije, ali i na Apeninima, što je moglo da se vidi na njegovom poslednjem ispraćaju, na kojem se nisu okupili samo oni koji su sa Mihom delili svlačionicu već i protivnici iz najvećih rivalskih klubova.

Foto: AP foto

Ubojiti levonogi bombarder i nekadašnji selektor Srbije jednu želju nije stigao da ispuni. Da sedne na klupu njegove Crvene zvezde. Sahranjen je u Rimu 19. decembra.

SNEŽANA  PERIĆ PANTIĆ (1978 - 2022)

Jedna od najboljih srpskih karatiskinja i najlepših srpskih sportistkinja, Snežana Pantić, preminula je 9. februara posle dugogodišnje borbe sa rakom.

 

Foto: printscreen/Instagram

Karate šampionka je tokom karijere osvojila više od 30 titula i preko 100 medalja, a najveće uspehe ostvarila je 2002. godine kada je u Madridu postala prvak sveta u apsolutnoj kategoriji, kao i četiri godine kasnije okitivši se zlatom na prvenstvu Evrope.

Lepa i uspešna Zrenjaninka bila je u braku sa nekadašnjim golmanom Partizana Đorđem Pantićem, s kojim je imala ćerku. Na večni počinak ispraćena je 14. februara.

MIODRAG JEŠIĆ (1958 – 2022)

Legendarni fudbaler i trener Partizana stradao je u stravičnoj saobraćajnoj nesreći.

U crno-belom dresu Ješić je proveo pet godina i odigrao 342 utakmice, postigavši 81 gol. Nakon igračke karijere u dva navrata je sedeo i na klupi kluba iz Humske.

Foto: Starsportphoto

Veliki trag kao trener nekadašnji reprezentativac Jugoslavije ostavio je u Bugarskoj, a radio je i u Mjanmaru, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, Libiji, Maldivima…

Ješić je stradao kao i njegova ćerka početkom 2000-tih godina.

JOVAN GOJKOVIĆ (1975-2001)

Popularni Cune, koji je bio miljenik navijača Crvene zvezde, stradao je 22.decembra 2012. godine. Vraćao se iz Grčke, gde je igrao za Iraklis. Bila je subota, rano jutro, magla u Beogradu, kada je Gojković na zaleđenom kolovizu izgubio kontrolu nad svojom crvenom Hondom i zakucao u stub pored zgrade Geneksa.

Foto: Starsportphoto

Bilo mu je tek 26 godina i njegov život ugasio se na vrhuncui karijere. Uvek je bio nasmejan, igrao je na poziciji klasične "desetke", a prerani odlazak rastužio je fudbalsku javnost u našoj zemlji.

NEBOJŠA VUČIĆEVIĆ UŠKE (1962 – 2022)

Bio je ljubimac Partizanovog juga, posebno "grobara" koji su bodrili klub u drugoj polovini 80-tih godina prošlog veka.

Foto: Starsportphoto/Montaža

Popularni Uške je iznenada je preminuo 11. marta, a  pozlilo mu je tokom termina na malom fudbalu.

Nebojša Vučićević je sa Partizanom osvojio dve šampionske titule i jedan Kup Jugoslavije, a u 140 utakmica u crno-belom dresu postigao je 26 golova.

RADOVAN RADAKOVIĆ (1971 – 2022)
 

Nekadašnji golman Partizana preminuo je posle dugogodišnje borbe sa invazivno difuznim tumorom želuca.

Dugo je trajala životna borba bivšeg čuvara mreže, a iako je lečenje u Turskoj dalo pozitivne rezultate u početku,  preveliki troškovi bili su na kraju jedna od najvećih prepreka. Sakupljan je novac za nekadašnjeg čuvara mreže SMS porukama, a legende Partizana i Zvezde organizovale su i humanitarnu utakmicu.

Foto: printscreen

Nažalost Radaković koji je ostavio veliki trag u Humskoj, gde je proveo četiri godine, izgubio je najvažniju utakmicu u 52. godini života.

 

STEVAN JELOVAC (1989 -2021)

Srpski košarkaš Stevan Jelovac preminuo je u 32. godini, tri sedmice nakon što je doživio moždani udar.

Nosio je dres Mege, Crvene zvezde, Antalije, AEK-a, Kazerte, Saragose, Ritasa, Nižnjeg, Bamberga, Gazijantepa.

Foto: Starsportphoto

Za reprezentaciju Srbije debitovao je sa 28 godina i odigrao je 11 utakmica.

Najzapaženiju ulogu u nacionalnom dresu imao je u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2019. godine.

BOBANA VELIČKOVIĆ (1990-2020)

Srpska proslavljena reprezentativka u streljaštvu, Bobana Veličković, preminula je usled komplikacija uzrokovanih porođajem, dvadeset dana posle njega. Bobana se porodila u Zaječaru i imala je eklampsiju, bolest koju uzrokuje povišeni pritisak, koja joj je otkrivena u drugoj polovini trudnoće.

Takve trudnoće se tretiraju vrlo pažljivo jer komplikacije koje izaziva eklampsija mogu biti vrlo opasne i nažalost fatalne. 

Foto: printscreen

Veličkovićeva je je pet dana ostala u bolnici u Zaječaru, gde se stanje pogoršavalo i odatle je prebačena u Beograd. Dobila je izliv krvi na mozak koji izaziva eklampsija, kada ne protekne sve kako treba sa analizama i praćenjem. Do hitnog prebacivanja u Beograd, Bobana je već bila u komi, a smeštena je u Kliničkom centru na odeljenju neurologije. Bila je u teškom stanju i lekari nisu uspeli da je spasu.

Bila je prvakinja sveta u Granadi 2014. godine i višestruka evropska šampionka.

GORAN GOGIĆ (1986 - 2015)

Goran Gogić, bivši fudbaler Crvene zvezde i član generacije koja je 2014. godine vratila titulu prvaka Srbije u Ljutice Bogdana, umro je posle treninga u svom klubu, kineskom Ćingdao Hainiju.

Foto: Starsportphoto

Gogić je karijeru počeo u Jedinstvu sa Uba, a zatim je igrao za Čukarički, Zvezdu, Napredak, Javor i Jagodinu. 

Pored šampionske titule sa Zvezdom, osvojio je u dresu Jagodine i trofej Kupa Srbije pre dve godine. 

 

GORAN BUNJEVČEVIĆ (1973-2018)

Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentacije SCG, Goran Bunjevčević, preminuo je u četvrtak  u 46. godini.

On je imao izliv krvi u mozak, zbog čega je hitno operisan, nakon čega su mu se lekari borili za život.

Foto: Starsportphoto

Bio je u kritičnom stanju, a pre smrti, pukla mu je sinusna aneurizma. On je do smrti obavljao funkciju sportskog direktora Fudbalskog saveza Srbije.

Igračku karijeru proveo je u nekoliko beogradskih klubova pre nego što je 1997. prešao u Crvenu zvezdu, čiji je bio kapiten. Potom je još nastupao za Totenhem u Engleskoj i Den Hag u Holandiji. Za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje nastupio je 16. puta.

 

VLADA DIMITRIJEVIĆ (1981 - 2001)

Dimitrijević je rođen u Raškoj 1981. godine, prve fudbalske korake napravio je u lokalnom klubu "Bane". Kao veliki talenat, stigao je vrlo rano na "Marakanu", gde je prošao gotovo sve mlađe kategorije, zajedno sa Jovanom Damjanovićem, Vladom Dišljenkovićem, Aleksandrom Lukovićem i Nemanjom Vidićem, koji mu je bio najbolji prijatelj.

Foto: fk crvena zvezda

 

Tog kobnog prvog oktobra 2001. godine, igrači Zvezde odrađivali su lakši trening i na samom njegovom kraju, Vlada se srušio na zemlju. Ubrzo su mu pritrčali Dragan Džajić, koji je strčao sa tribina, Jovan Damnjanović, koji se našao blizu njega i članovi lekarske ekipe, Slobodan Musulin, Goran Zuvić i Miša Bukumirović. Oni su uspeli da ga zadrže u životu do dolaska hitne pomoći, koja je stigla nakon pola sata, ali je na putu do Urgentnog centra preminuo, praktično na rukama najboljeg prijatelja Nemanje Vidića, koji je sa njim ostao do samog kraja.

Razlog smrti bilo je srce, sa kojim je mladić imao problema nekoliko godina ranije.

U čast Vlade Dimitrijevića igra se memorijalni turnir, a od 2005. godine postoji i škola fudbala koja nosi njegovo ime.

DEJAN ČUROVIĆ  (1968-2019)

Bivši fudbaler Partizana, Dejan Čurović, umro je 2019. posle kratke i teške bolesti. On je bolovao od leukemije, a umro je dan pošto je napunio 51 godinu.

Čurović je karijeru počeo u Zemunu 1989, a od 1993. do 1994. igrao je za Partizan. Za holandski Vitese nastupao je od 1994. do 2000, a za Groningen od 2000. do 2003.

Foto: Starsportphoto

Posle završene igračke karijere nije se bavio trenerskim ni menadžerskim poslom, ali je u svakom klubu sa akcentom na Partizan i Vitese imao posebno mesto i uvek bio rado viđen gost.

Holandska televizija je svojevremeno snimala specijalnu emisiju o fudbalskom golgeteru tokom koje su obišli i stadion u Humskoj.

 

DRAGOLJUB JEREMIĆ (1978-2022)

Bivši fudbaler Partizana, Dragoljub Jeremić, preminuo je u 43. godini zbog problema sa jetrom. Jeremić je rođen 9. avgusta 1978. u Beogradu, a fudbalsku karijeru je počeo u Partizanu. 

Foto: FK Partizan

Jeremić je za Partizan igrao do 1997. do 2007, uz pozajmice u Radničkom iz Kragujevca, Panseraikosu i Rabotničkom, dok je karijeru završio u Bežaniji 2008.

Sa Partizanom je osvojio tri titule i dva kupa, a zabeležio je ukupno i četiti nastupa za reprezenaciju Jugoslavije.

 

DEJAN BRĐOVIĆ (1966-2015)

Naš proslavljeni odbojkaš i trener Dejan Brđović iznenada je preminuo kada je imao 49 godina. 

Brđović je rođen u Kraljevu 21. februara 1966, bio je kapiten reprezentacije Jugoslavije, a za nacionalni tim je odigrao 300 utakmica. Legendarni sportista igrao je na poziciji korektora i bio je jedan od najboljih odbojkaša u našoj istoriji.

Jedan od najvećih uspeha mu je osvojena bronzana medalja na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine. Njegova deca, ćerka Aleksandra i sin Aleksa krenuli su njegovim stopama. Brđovića je 1996. zadesila životna tragedija kada mu je preminuo devetomesečni sin, zbog čega je napustio Olimpijske igre u Atlanti.

Foto: printscreen

Karijeru je započeo u odbojkaškom klubu Žia" koji je tada bio član Prve srpske lige. Afirmisao se u Ribnici u čijem je dresu zaslužio poziv u nacionalni tim. U Crvenu zvezdu je prešao 1984. i sa njom osvojio Kup Srbije. Sjajnu internacionalnu karijeru gradio je u grčkim i italijanskim klubovima, a zbogom igranju je rekao u Radničkom iz Kragujevca 2006.

U ovom klubu je započeo trenersku karijeru i vodio je Radnički do finala domaćeg plej-ofa. Posle toga je sedeo na klpu ženskih klubova Asistela iz Novare i Bakua Rabite iz Azerbejdžana, a bio je i trener ŽOK Vizura.

HARIS BRKIĆ (1974-2000)

Nekadašnji košarkaš Partizana tragično je izgubio život, nakon što je 12. decembra 2000. upucan na parkingu ispred hale "Pionir". Otišao je ranije sa treninga, jer se nije osećao dobro. Pogođen je u glavu sa dva hica iz malokalibarskog pištolja, a pao je pored svog automobila. Operisan je na Neurohirurgiji u Urgentnom centru, ali se nije budio iz kome, a tri dana kasnije je preminuo. Imao je samo 27. godina.

Foto: Starsportphoto

Ova tragedija duboko je uzdrmala sve ljubitelje sporta i celu domaću javnost. Pogotov, jer je Haris bio oličenje primerenog sportiste, miran momak, kapiten crno-belih, sa kojima je osvojio pet trofeja i ušao u istoriju kluba po broju nastupa.

Njegove ubice do dan-danas nisu pronađene i privedene pravdi. Brkić je bio jedan od ljubimaca navijača Partizana, a posebno je bio karakterističan po svom produženom dvokoraku.

 

RADIVOJ KORAĆ (1938-1969)

Legendarni srpski i jugoslovenski košarkaš, član OKK Beograda, poginuo je saobraćajnoj nesreći 2. juna 1969. kod sela Kamenice, 12 kilometara od Sarajeva, posle utakmice između reprezentacije Jugoslavije i selekcija Bosne i Hercegovine.

Popularni Žućko vozio je "Folksvagen 1600", kada je izgubio kontrolu nad vozilom. Žurio je u Beograd, kako bi stigao na vreme da u pozorišu Atelje 212 odgleda predstavu "Kosa".

Jedan od najboljih jugoslovenskih košarkaša svih vremena. Postao je jedan od najboljih jugoslovenskih igrača tokom 1960-ih i  proglašen je sportistom godine u Jugoslaviji 1960. Sa reprezentacijom je osvojio dve srebrne medalje na Evropskim prvenstvima (1961, 1965), dve na Svetskim prvenstvima (1963, 1967) i Olimpijskim igrama 1968. godine, kao i bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1963, i četiri prvenstva Jugoslavije.

Prvi je sportista koji je sahranjen u Aleji velikana u Beogradu. Na sahrani je prisustvovala i delegacija iz Petrarke iz Padove, kluba u kojem je Korać završio karijeru.

DRAGAN MANCE (1962-1985)

Bio je legenda Partizana i fudbaler kojeg su navijači crno-belih obožavali. Svoj život tragično je okončao 3. septembra 1985. godine žureći na trening.

Foto: print

Imao je samo 22 godine kada je poginuo na auto-putu Beograd - Novi Sad. Da bi izbegao da pregazi dečaka koji je neoprezno pretrčavao auto-put, Mance je naglo skrenuo, udario o ivičnjak i usled velike brzine od oko 100 kilometara na čas, izgubio kontrolu nad Pežoom 205, koji se isprevrtao, a fudbaler ostao na mestu mrtav. Na njegovoj sahrani bilo je više od 30.000 ljudi.

ZORAN SRETENOVIĆ (1964-2022)

Proslavljeni košarkaški reprezentativac Zoran Sretenović preminuo je iznenada u Beogradu u 58. godini. On je bio evropski prvak sa državnim timom u Rimu 1991. i Atini 1995.

Igrao je i za Crvenu zvezdu i Partizan, a po završetku igračke karijere, započeo je trenersku.

Seniorsku karijeru je počeo u OKK Beogradu, a zatim je prešao u Crvenu zvezdu za koju je debitovao u sezoni 1984/85. kod trenera Ranka Žeravice. Odigrao je još jednu sezonu sa crveno-belima da bi nakon dolaska Vlada Đurovića 1986. izgubio mesto u timu i napustio klub.

Foto: kk crvena zvezda

Nakon toga odlazi u splitsku Jugoplastiku gde ostvaruje najveće uspehe. Za pet sezona osvojio je tri titule Evropskog klupskog prvaka, četiri titule prvaka SFR Jugoslavije kao i dva trofeja u Kupu. Pred početak rata u Hrvatskoj odlazi iz Jugoplastike i karijeru nastavlja u nemačkom Bambergu sa kojim osvaja Kup Nemačke u sezoni 1991/92. Nakon toga igra i za francuski Olimpik Antib u sezoni 1992/93.

Tokom 1993. se vraća u Srbiju i potpisuje za Partizan gde provodi sezonu 1993/94. i osvaja Kup SR Jugoslavije. Nakon toga je proveo nekoliko sezona u domaćem prvenstvu igrajući za Borovicu iz Rume, ponovo za Crvenu zvezdu i beogradski Radnički. Godine 1998. odlazi u Poljsku gde je završio karijeru 2001.