SA BATOM JE KRENUO PRAVI PAKAO! Ožegović otvorio dušu kao nikad ranije: Nisam ja Leonardo ili Đurđević, ali poštujte me!

Fudbaler Partizana Ognjen Ožegović vrati se sa pozajmice iz ruskog Arsenala i rešio da iznese sve što mu na duši stoji, a zbog čega je poneo ružnu sećanje iz prvog mandata koje neće moći da zaboravi

Ožegović se, zavisno od prodaje Rikarda Gomeša, nameće kao prva opcija u napadu Partizana za narednu sezonu.

Prethodnih godinu dana je bio manje pod lupom srpske javnosti zbog igranja u Rusiji, a u finišu priprema za narednu sezonu otvorio je dušu i izneo neke lepe, a i neke manje lepe stvari koje su obeležile njegovu debitansku sezonu u Partizanu.

​Posle godinu dana u Arsenalu iz Tule ponovo si u Partizanu, kakva su ti očekivanja od ove sezone?

- Kao što sam već nekoliko puta naglasio ovih dana, veleo bih da mi se ponovi prva sezona u Partizanu, ali sa malo boljim rezultatima u prvenstvu. Kada bi se ponovila ta Evropa i Kup, to bi bilo idealno. Možda je i previše, ali mislim da treba da težimo ka maksimumu. Ta sezona ovom timu treba da bude vodilja. Ova sadašnja ekipa mislim da može to da ostvari. Okosnica tima je sada tu, samo očekujemo još dva ili tri pojačanja do kraja prelaznog roka, pa da kompletimo ceo tim.

 

Foto: Starsportphoto©

Da li misliš da se možeš izboriti za prvih jedanaest?

- Nadam se da hoću, na šefu je da odluči. Dobra stvar je što mogu da igram na više pozicija, ne samo u špicu. Mislim da ću se dobrim igrama na ovim pripremama izboriti za prvih jedanaest. Znam da se nosim sa pritiskom. Isto tako je bilo I kada sam došao u klub, ali za Partizan je I najteže I najlepše igrati.

Da li ti je sada lakše kada nemaš taj pritisak kao u prvom mandatu?

- Ja sam igrač koji ne može da igra bez pritiska. Kada sam igrao u manjim klubovima nisam mogao da se motivišem na pravi način. U međuvremenu sam upoznao veliki broj navijača I situacija je dosta lakša nego onda kada sam došao u Partizan. Mislim da su me navijači baš zavoleli, a sve to sam zaslužio borbom I požrtvovanjem.

Koliko ti znači podrška navijača?

- Meni mnogo znači, pogotovo u Partizanu. Igramo sa tim manjim ekipama koje se stalno brane, ako ne postigneš gol u prvih 45 minuta upadneš u problem, e tada nam je najznačajnija podrška sa tribina. Oni su nam taj vetar u leđa. Imao je Partizan situacija kada sve krene loše I ne može da stane. Tada podrška navijača znači mnogo, da ti pevaju I kada ne ide dobro, kada gubiš.

Kako ti se čini ova sadašnja ekipa Partizana, ima li potencijala da sruši Zvezdu u derbiju?

- Ja mislim da momci koji su igrali u poslednjem derbiju, u finalu Kupa, da su objasnili mnogo toga. Lično sam bio na ‘’Marakani’’ I video svojim očima da Zvezda nije dobra, prosto nisu uputili niti jedan šut, to sve govori. To sve što se medijski pumpa da je Zvezda bolja od Partizana, poslednja četiri derbija su dokazala da nije. Najveći problem su nam te male utakmice. Lako ćemo mi naći motiv za Evropu ili derbi, stvar je u utakmicama sa manjim timovima, u tim utakmicama se osvaja prvenstvo. Nama su te manje utakmice u poslednje dve godine uzele titulu, ni derbi ni bilo ko, samo utakmice gde smo bili na papiru apsolutni favoriti. Mislim da ko skupi više bodova u prva dva mesecca, dok se igra I Evropa I Kup I prvenstvo, taj osvaja titulu. U tih dva meseca odlučujuća je fizička snaga, a to je ono što se dobije za vreme priprema.

Foto: Starsportphoto©

Kako komentarišeš to što u poslednjih par godina Zvezda ne uspeva da slavi u derbiju, a opet dominantno osvaja prvenstvo?

- Manji klubovi mnogo više muče Partizan nego Zvezdu, jer su motivisaniji kada igraju sa nama. Od 16 klubova u Superligi, 12 igra sa Zvezdom 70 posto, dok sa Partizanom igraju sa 100 posto. Da li je to zbog medijske slike koja se pravi da je Zvezda nepobediva, pa onda svi očekuju I pre utakmice pet komada od njih, a sa Partizanom koji kao nije tako dobar misle da mogu da igraju ravnopravno I uzimaju im bodove.

Partizan do derbija ima poprilično lak raspored, da li mislsiš da je to vaša prilika da u ovaj derbi uđete bez pritiska i sa bodovnom prednošću?

- Baš sam pričao sa Zoran Tošićem, sada imamo priliku da dobro otvorimo prvenstvo i stvorimo dovoljnu bodovnu raziliku. Svaku od tih utakmica ako budemo igrali kao da je evropska, imaćemo priliku da bez pritiska uđemo u taj derbi.

Koliko se sećaš gola i utakmice sa Jang Bojsima, kad si obezbedio Partizanu evorpsku jesen?

- Da zaigram za Real Madrid i postignem gol u El klasiku, ne bi mi toliko značio kao taj čuveni gol protiv Jang Bojsa. Sve je bilo kao na filmu. Do pred početak utakmice nisam znao da li ću da igra, mislim da sam bio nepravedno zapostavljen od strane trenera i onda kada sam dobio priliku pokazao sam šta i koliko mogu. Mislim da sam mogao da igram i ostale evropske utakmice, ali da se ne vraćam sada u prošlost, bilo kako bilo.

Kako si se osećao posle onog skrivljenog penala protiv Dinama iz Kijeva u Beogradu?

- Pa to se dešava svima, to je samo refleks. Lopta mi je išla direktno u nos koji sam lomio dva puta i onda sam možda brže odreagovao u odnosu na ostale kada bi se našli u toj situaciji, ali taj strah od ponovne lomljavine nosa je preovladao u trenutku. I to mislim da nije nešto specijalno, to može da se dogodi svima, ali eto kada sam ja u pitanju to je drugačije. Da je to uradio Slobodan Urošević rekli bi samo penal i idemo dalje, ali pošto sam doživljavao torturu od medija, to je bilo preuveličano i prepumpano.

Foto: Reuters

Da li misliš da od medija doživljavaš torturu?

- Pa sada ne, sada imam korektne odnose. Dok sam igrao u Aresnalu mediji su me kontaktirali redovno i izgradili smo dobar odnos, ali ono pre je bila tortura. Tih prvih šest meseci je bila prava tortura i pravi pakao.

Šta očekuješ od utakmice sa Kilmarnokom?

- Mislim da Partizan na tom žrebu i nije prošao tako dobro kao što svi pričaju. Volim da pratim te male klubove i upoznat sam sa njima i njihovim stilom igre. Oni su ona klasična ostrvska ekipa koja većinu golova postiže iz prekida, pa mislim da će šef posebno da uradi skauting za prekide i da ćemo dobro da se pripremimo za taj meč. Nikako nam neće biti lako sa njima, pogotovo na njihovom terenu. Oni su ove sezone dobili čak i velike ekipe kao što su Seltik i Rendžers i sa njima nema šale. Mislim da je naša prednost igra po zemlji i da treba da spustimo loptu i oigramo onako kako mi znamo, od noge do noge.

Da li misliš da si nepravedno zapostavljen od nekih trenera u prošlosti?

- Konkretno na primer sa Đukićem nisam imao nekih problema, ali prosto sam od početka bio sklonjen i polako sam se na pripremama istakao i izborio za priliku koju sam iskoristio na pravi način. Zaigrao sam protiv Vranja i postigao sam gol, onda i ona utakmica protiv Rudara iz Pljevalja i opet gol. Mislim da sam tada polako počeo da ulazim u tim, a onda je došao Bata Mirković i krenuo je pakao. Od starta sam bio odbačen iz nepoznatog razloga. Niko mi ništa nije govorio, samo su me sklonili od ekipe. Na treningu 25 igrača na jednoj strani, ja sam na drugoj, bez ikakvog obrazloženja. To je stvar u Partizanu koja će mi uvek ostati u ružnom sećanju. Nisam ja Leonardo ili Đurđević, ali mislim da sam svojim požrtvovanjem zaslužio da mi se takve stvari ne događaju. Imao sam sreće da nađem klub u dva dana iz Rusije i izvučem se iz porblema u kojem sa se bez sopstvene krivice našao. Bez obzira na sve to, Partizan je uvek bio moj klub i biće, a to što se desilo neće uticati na moju sliku o ovom klubu.

Foto: starsport

Kakav odnos imaš sa Savom, znate se dugo, blago rečeno ste zemljaci?

- Mnogo mi je drago što radim sa Savom. Mi napadači možemo mnogo toga da naučimo od njega. Sećam se kada je u reprezentaciji pokazivao udarac glavom, prijem lopte, pa to je nešto što se retko viđa. Imam super odnos ne samo sa šefom, već i sa celim stručnim štabom. Ne samo ja, već i ceo tim. Mlađi igrači nikada više nisu bili tako držani kao sada, što mi se sviđa i što je veoma dobro za timsku atmosferu.

Saša Ilić više nije deo ekipe, kako je bez njega?

- Čujemo se svaki dan, fali nam puno. Dolazio je par puta do Zemunela, ali to smo ga bukvalno naterali.

Ko je sada zadužen za dizanje atmosfere kada njega nema u timu?

- Stojke, Lola, Bambi i ja.