GUŠIMO SE U SMEĆU! Nesavesni građani bacaju otpad gde stignu, Beograd uklonio 100 divljih deponija

Beograd.rs

13:19 EkoLogično 0

Informer.rs | 24. 05. 2022.

GUŠIMO SE U SMEĆU! Nesavesni građani bacaju otpad gde stignu, Beograd uklonio 100 divljih deponija

U Beogradu u proteklih nekoliko meseci uklonjeno oko 100 divljih deponija


Grad je u proteklih nekoliko meseci uklonio oko sto divljih deponija, ali ne postoji garancija da se one opet neće stvoriti.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić, u okviru akcije "Problem manje”, obišao je radove na uklanjanju deponije u Bulevaru oslobođenja na opštini Voždovac. 

- Ovo je jedna od njih, nalazi se u urbanom delu Voždovca, u Bulevaru oslobođenja, a nastala je tako što su neki naši nesavesni sugrađani ovde bacali smeće. Mi, nažalost, imamo takvih primera svuda po gradu, ali i kada uklonimo neku deponiju nemamo garanciju da se za nekoliko meseci neće stvoriti nova. U tom slučaju ponovo trošimo pare iz budžeta da tu deponiju uklonimo - rekao je Vesić.

Beograd.rs

Goran Vesić

Kako bi došlo do promena neophodno je da se promene zakonski propisi te da kazne budu mnogo veće za one koji prave deponije.

- Tražimo da kazne budu najmanje milion dinara, te da se onima koji ponovo bacaju smeće oduzme vozilo. Takođe, insistiramo na tome da se kod dobijanja upotrebne dozvole od investitora traži dokaz o kretanju građevinskog otpada. Tako ćemo rešiti najveći problem "divljeg” otpada, a samim tim i štedeti pare koje možemo da uložimo u druge stvari koje su važne za čistoću grada. Verujem da će nova vlada prihvati naše predloge i time sistemski rešiti ovaj problem, a do tad na prijave građana čistićemo "divlje" deponije - poručio je Vesić.

Otpad koji se teško razgrađuje

Sve od papira – vreme razgradnje je četiri do šest nedelja. Iako spada u otpad prirodnog porekla i najmanje je škodljiv po okolinu, potrebno mu je i do mesec ipo da se razgradi.

Prehrambreni otpad – od mesec dana do nekoliko godina – s obzirom na prirodno poreklo, pretpostavilo bi se da je vreme razgradnje kratko. Na žalost, nije tako. Da bi se razgradila, na primer, jabuka, potrebno je šest meseci. Ova vrsta otpada spada u opasnije, jer se razgradnja dešava pod zemljom, pa se stvara opasan gas metan.

Plastika – do 1000 godina. Sirova nafta je jedna od sirovina za izradu plastike, da bi se plastika razgradila u vodi potrebno je 500 godina, dok je taj period u zemlji duplo duži – 1000 godina.

Baterije – metalni delovi do 100 godina, teški metali u bateriji – nikada! Izuzetno opasno po životnu sredinu i veoma toksične. Da bi se razgradio metalni deo baterije potrebno je 100 godina, dok se hemikalije iz unutrašnjosti baterija nikada ne razgrađuju.

Staklo – nikad se ne razgrađuje. Pravi se od silicijum-dioksida, koji se na visokoj temperaturi pretvara u tečnost, koja se potom lako oblikuje. Iako spada u najprirodnije proizvode, potrebno je milion godina da se razgradi.

U zavisnosti od toga koliko su opasni po naše zdravlje i životnu sredinu, otpad delimo na:

Bezopasan - otpad koji, zbog količine, koncentracije ili fizičke, hemijske i biološke prirode ne ugrožava zdravlje ljudi ili životnu sredinu i nema karakteristike opasnog otpada;

Inertan - otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama. Ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt;

Informer

Grad uklonio oko 100 divljih deponija

Opasan - otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i zdravlje životinja, i može biti eksplozivan, zapaljiv, ima sklonost oksidaciji, organski je peroksid, poseduje akutnu otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobađa zapaljive gasove.

Prema Katalogu otpada, postoji otpad iz poljoprivrede, otpad nastao iz iskopavanja rudnika i fizičkog i hemijskog tretmana minerala, otpad nastao preradom drveta, papira, kartona, otpad kožne, tekstilne industrije, otpad od rafinisanja nafte, otpad od neorganskog ili organskog hemijskog procesa, otpad od proizvodnje metala, zatim otpadna ulja i otpad od tečnih goriva, građevinski otpad, medicinski otpad...

Od onih 12,4 miliona tona otpada, 9,57 miliona je industrijski otpad, dok na komunalni otpad otpada preostalih 2,92 miliona tona.

Bonus video:



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.