POSEKLI ZASADE PA SE GORKO POKAJALI! Ovo voće u Srbiji traženije i od maline, cena dosegla ISTORIJSKI MAKSIMUM

Berba malina je završena, ali za voćare u Zapadnoj Srbji i dalje nema odmora. Nakon crvenog zlata, na red za branje su stigle kupine koje u poslednje dve godine doživljavaju pravu ekspanziju kad su u pitanju potražnja i cena

Tokom teških ranijih godina, mnogi su se odlučili da zasade poseku i sada se pokajali. Kupina je nekada bila zasađana na 6.700 hektara, a sada jedva doseže do 1.500.

- Potražnja za srpskom kupinom sada je veća nego za malinom. Usled velikih suša podbacili su Meksiko i Amerika koji su bili lideri u proizvodnji, zato sada koliko god da se kupina nabere u Srbiji odmah se proda. Naročito zbog toga, jer se ona ne koristi samo kao konzumna voćka već i kao podloga za pravljenje osnovnih farbi, za farbanje oružja, oruđa i metala - rekao je za RINU Dobrivoje Radović predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji.

Foto: RINA

Cena dosegla istorijski maksimum

Prethodnih godina otkupna cena kupine po kilogramu kretala se oko 50 dinara, a sada je dosegla svoj istorijski maksimum.

Prošle i ove godine ona se kreće oko 200 dinara. Ipak, početak berbe je mnogo više obećavao nego što je to bilo na samom kraju.

- Startna cena kupine kretala se oko 220 dinara, međutim nakon dva dana cena opada na 120 dinara za jedan kilogram. Da je ostala prvobitna cena, sada bi dostigla neki vrhunac plaćanja od 400 dinara. Međutim, sa obaranjem cene sa 220 na 120, sada se ta neka finalna otkupna cena kreće od od 180 do 220 dinara, u zavisnosti od sortimenta - naglasio je Radović.

Foto: RINA

Berba kupine lakša od maline

Za razliku od maline, berba kupine daleko je lakša. Dnevno može da se nabere mnogo više, a domaćini berače plaćaju mahom do 50 dinara po kilogramu. Ono po čemu malina i kupina takođe dele sudbinu jeste umanjen rod usled loših vremenskih uslova.

- Elementarne nepogode uništile su oko 70 odsto zasada, a ono što je ostalo da ljudi nisu posekli jedva je rodilo. To je prava šteta, jer je kupina sada konačno dočekala svojih pet minuta. Ja je uzgajam na 40 ari, na 10 sam primenio sve agrotehničke mere na vreme i obezbedio dovoljnu količinu vode i prinosi su oko tone po aru, što je odlično. Plodovi su fenomenalni. Na ostaloj površini rodilo je veoma loše. Ako se uzme u obzir celokupno stanje, može se reći da je oko 60 odsto kupine u Srbiji sagorelo - rekao je Radović.

Foto: RINA

On dodaje da je otvaranje novih tržišta za srpsku kupinu još jedan vetar u leđa voćarima koji se trude da ispoštuju zahteve inostranih kupaca.

Kupine se više ne beru u plastične posudice, već u gajbice od oko tri kilograma i vlasnici parcela mogu da biraju kako i kome će da je prodaju. Nekada su oni bili ti koji su obilazili vrata otkupaca kako bi ponudili voće, a sada su se stvari poprilično promenile pa kupci traže njih, skoro i ne pitajući za cenu.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Joca

pre 1 godinu

Ja znam da svako zeli da zaradi ali da niko ali bas niko proizvodjaca bilo kog poljoprivrednog proizvoda svi , pocev od hladnjace pa preko drzave ali bas svi zele da nam uzmu bas sve.... Ja tu krivim najvise drzavne institucije jer one su jedine koje mogu i treba da zastite nas proizvodjace....pa dovde se i doslo zbog raznoraznih kradja i prevara....kazne treba da budu ne zatvor vec konopac oko vrata.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari