KO JE BIO MINJA SUBOTA? Inženjer ELEKTROTEHNIKE koji je komponovao dečje pesme koje se pevaju u ŠKOLAMA

insajder/Aleksandar Jovanović Cile

09:37 Sudbine 0

informer.rs | 17. 09. 2021.

KO JE BIO MINJA SUBOTA? Inženjer ELEKTROTEHNIKE koji je komponovao dečje pesme koje se pevaju u ŠKOLAMA

Čuveni televizijski voditelj Minja Subota preminuo je u 82. godini života nakon borbe sa teškom bolešću


Minja je rođen u Sarajevu 08.11.1938. Član Udruženja kompozitora Srbije, Udruženja muzičara džeza, zabavne, pop i rok muzike Srbije i USUFa Srbije.

Osnovnu školu i gimnaziju završio u Beogradu. Pohađao nižu i srednju muzičku školu "Stanković", a na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu dobio diplomu inženjera elektrotehnike.

Što se tiče obrazovanja u oblasti fotografije poseduje diplome: "Famous Schools International" i francusku diplomu "Evropske kuće fotografije iz CHALON sur SAONE".

Kao kompozitor, napisao je mnoge kompozicije zabavne muzike i šansona, a kao vokalni solista snimio veliki broj ploča iz ove oblasti u Jugoslaviji i Rusiji.

Kompozicije su mu izvođene na mnogim festivalima: "Beogradsko proleće"(nagrada žirija novinara), "Beogradsko proleće" dečja pesma (nekoliko nagrada žirija),"Festival vojničke pesme"...

U kompozitorskom opusu za decu, komponovao je na stihove naših najistaknutijih pesnika pesme, koje se danas pevaju u predškolskim ustanovama i školama i postale su deo dečje muzičke literature, a generacije su odrastale uz njih.

beta/milan obradović

Minja Subota preminuo u 82. godini

Između ostalih to su pesme: "Deca su ukras sveta","Išli smo u Afriku", "Rekao sam brezi i topoli", "Telefonijada", "Povrćijada", "Kolo", "Razbole se lisica"...

U Republici Srpskoj bio je voditelj "Nedeljnog popodneva" BN televizije i autor i voditelj dečje serije "Mali zmajevci".

Autor je bio i voditelj serije "Muzički tobogan" koja je emitovana osamnaest godina i predstavlja rekordnu seriju po gledanosti i popularnosti na našem televizijskom programu. Zahvaljujući toj seriji naši najpoznatiji kompozitori komponovali su na stihove pesnika za decu preko sto pedeset kompozicija, od kojih su mnoge postale dečji evrgrini. Za tu seriju, dobio je i godišnju nagradu Televizije Novi Sad.

Šest godina bio je urednik i voditelj festivala pesama za decu "Beogradsko proleće" i jedan je od osnivača ovog festivala ,koji je podstakao osnivanje brojnih festivala pesama za decu širom ondašnje Jugoslavije.

Iz oblasti fotografije,dobitnik je nagrade "Anastas Jovanović", za samostalne izložbe na temu "Deca sveta".

Izložbe je imao u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu,u galeriji "Meduza" u Kopru,na Beogradskom Sajmu, u Muzeju grada Vitjebska(Belorusija), Šibenskom festivalu deteta,u Matici srpskoj na Zmajevim dečjim igrama u Novom Sadu...

Kao umetnik obavljao je funkcije predsednika Saveza estradnih umetnika Jugoslavije i Srbije, i niz godina bio je u upravnim odborima Udruženje Kopozitora Srbije i Udruženja muzičara džeza, zabavne, pop i rok muzike Srbije.

1980.godine bio je direktor festivala "Beogradsko proleće". Bio je član programskih saveta "Jugokoncerta" i "Zmajevih dečjih igara". Učestvovao je u radu mnogih žirija na najvećim muzičkim manifestacijama u zemlji i inostranstvu. Održao je stotine dobrotvotrnih programa.

Dobitnik je mnogih domaćih i inostranih festivalskih nagrada i društvenih priznanja. Nagrađen je Estradnim nagradama Jugoslavije i Srbije, Zlatnom značkom KPZ Srbije,Plaketom grada Beograda,Zmajevom nagradom "Zmajevih dečjih igara" za stvaralaštvo za decu, Zahvalnicom UNICEF-a za izuzetne doprinose u korist dece sveta, Poveljom i plaketom JNA, "Zlatnim beočugom" KPZ Beograda,godišnjom nagradom Televizije Novi Sad za seriju "Muzički tobogan",Nagradu za životno delo za izuzetan doprinos u stvaralaštvu za decu dečjeg književnog časopisa "Vitez" i Vitezovog festivala pisaca za decu... U Kruševcu je proglašen za počasnog građanina i dobio titulu "Viteza od Čarapanije" za nesebično zalaganje u radu sa decom ovoga grada.

PROČITAJTE JOŠ


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.