Istoričar Hrvoje Klasić izjavio je, povodom obeležavanja Dana antifašističke vojske u Brezovici, da Hrvatska ne samo da ne živi antifašizam kako bi trebalo, nego ga se stidi. Njegov kolega Tvrktko Jakovina smatra da bi Hrvati trebalo da nauče ćirilicu
- Hrvatska čak radi postupke koji bi se mogli nazvati anti-antifašizmom. Da ne ulazim u detalje, ali nijedna država i nijedan narod, ako izuzmemo velike sile, nije imao takav antifašistički pokret kakav je bio u Hrvatskoj i generalno na ovom području. Mi smo zaista predstavljali važan faktor u Drugom svetskom ratu. Verujem da neki narodi i države imaju takvu antifašističku istoriju da bi se njome ponosili na bitno drugačiji način - kazao je Klalsić za hrvatski portal Index.
Prema njegovim rečima, koreni revizionizma u odnosu prema antifašizmu su i u 1990-im godinama.
- Tu ličnost Franje Tuđmana igra kontroverznu ulogu. On je bio partizan, bio je antifašista i njegovom zaslugom i voljom Hrvatska je dobila svoj datum, kad obeležava antifašističku borbu. Njegovim zalaganjem su antifašističke vrednosti ušle u Ustav Hrvatske - naveo je ovaj istoričr, koji je presor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.
S druge strane, ističe, da je Tuđman imao parolu onog, kako kaže, "famoznog svehrvtskog pomirenja", ali nije pitao žele li se deca antifašista pomiriti s decom fašista, a kamoli antifašisti pomiriti s fašistima.
- Bio je pod utjecajem različitih faktora u društvu, od onih koji su došli iz emigracije, gde su negovali ustašku tradiciju, pa do antikomunista. Pod njihovim uticajem su se rušili i antifašistički spomenici. Rušili su se spomenici žrtvama fašizma, micala su se imena ulica antifašističkih heroja, a ulice su dobili istaknuti pojedinci iz političkog, vojnog i kulturnog života NDH. Osnivale su se vojne jedinice po ustaškim komandantima. Uzvik ''za dom spremni'' mogao se čuti po ustanovama, generanlno u javnom prostoru. Sad žanjemo ono što smo tada posejali. Imamo generacije mlađih koji su odrasli u društvu u kojem su ustaše proglašavani patriotima - kaže Klasić.
Upitan kakav je danas odnos hrvatske vlasti prema antifašizmu, Klasić kaže da stanje zavisi od toga kakav je HDZ na vlasti, što opet zavisi od toga ko je na čelu HDZ-a.
- Tuđmanov HDZ nas je, dakle, uveo u te probleme, Karamarko je to digao na još veći nivo. Plenković i njegovi saradnici, poput Gordana Jandrokovića i Davora Božinovića, ne bi trebalo da budu fašisti. Prvo, mislim da nisu takvi ljudi, a drugo i zbog njihovog nasleđa koje je partizansko i komunističko.... - kaže Klasić.
"Primer je tu oko uzvika ''za dom spremni'', činjenice da ministarstva finansijski pomažu organizacijama i udruženjia koja negiraju ili relativiziraju zločine....", naveo je istoričar.
Ističe da ima prostora za deovanje i da nije dovoljno samo videti problem u tuđim izjavama. "Zato i imamo situaciju da neki učenik, recimo, u Bjelovaru ili Slavonskom Brodu u školi uči da su rasni zakoni štetni, da je NDH bila zločinačka i fašistička, a onda se vrati u stan u Ulici Mile Budaka ili Ulici Julija Makanca", kaže.
Govoreći o Blajburgu, Klasić je utiska da političari radije obeležavaju tamošnje zločine.
Uveren je, kaže, da bi, ako bi se ispred vlade i sabora postavila dva autobusa, jedan za Brezovicu, drugi za Blajburg, videlo koji bi se brže napunio i kud bi hrvatski političari radije otišli.
- U Brezovicu idu jer moraju, a u Blajburg jer žele - izričit je Klasić.
Istoričar Tvrtko Jakovina upozorava da su manjinskih prava u Hrvatskoj garantovana Ustavom i da se ta prava ne mogu menjati voljom jednog gradonačelnika, ali da bi mešovite hrvatko-srpske škole, što je predložio prvi čovek Vukovara Ivan Penava, trebalo ostvariti, kao i da bi Hrvati trebalod a znaju ćirilicu, ne samo Srbi..
Komentarišući tu ideju, Jakovina podseća da su manjinska prava uneta u hrvatsko zakonodavstvo kada je završena mirna reintegracija Podunavlja.
- U to ne možete dirati i škole i pravo na školovanje na vlastitom- jeziku i pismu verovatno su deo tog paketa i ne mislim da se to može menjati voljom jednog gradonačelnika. Ako se ne varam isti gradonačelnik je bio kada su Norvežani izgradili školu koja je trebalo da bude zajednička pa su tražili novac nazad - rekao je Jakovina za zagrebačku N1 tv.
Podsetio je da su uoči ulaska Hrvatske u EU on i njegove dve kolginice bili izbrani da naprave tip udžebnika koji je trebao da bude prihvaćen u Podunavlju za decu u hrvatsko-srpskim školama, ali da je to, kako je rekao, izazvalo najviše reakcija na hrvatskoj strani.
Podsetio je i da je tada jedna od eksperata u Ministarstvu prosvete rekla : "Ako Srbi na to pristaju, to ne može biti dobro".
- Ako tako razmišljate onda nema pomirenja, onda razmišljate o isključivoj interpretaciji. Bilo je istoričara koji su na sliku spaljenih srpskih sela imali dilemu da li je to srpsko selo ili nije - rekao je.
Podsetio je i da je HDZ u Vukovaru bio na vlasti do prošle godine dok njihov kandidat nije postao kandidat Mirosla Škore.
- Spojene škole i škole u kojima će neki predmeti biti zajednički mislim da je to dobar početak. Mislim da je važno, ne samo za Srbe da znaju ćirilicu, nego da bi bili korisno da možda i Hrvati znaju ćirilicu jer ima puno knjiga na ćirilici i dobit će znanje koji drugi neće - rekao je Jakovina i dodao da smatra da bi zajednička nastava za Srbe i Hrvat trebalo ostvariti.
Nakon što je premijer i predsednik HDZ Andrej Plenković nedavno javno osudio jednu antisemitsku izjavu novoizabranog zamenika splitskog gradonačelnika, koju je ovaj pre nekoliko godina objavio na društvenim mrežama, istoričar Hrvoje Klasić kaže da mu je drago da Hrvatska ima predsednika vlade kome smeta antisemitizam i koji ima potrebu da to i javno saopšti
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nakon što je premijer i predsednik HDZ Andrej Plenković nedavno javno osudio jednu antisemitsku izjavu novoizabranog zamenika splitskog gradonačelnika, koju je ovaj pre nekoliko godina objavio na društvenim mrežama, istoričar Hrvoje Klasić kaže da mu je drago da Hrvatska ima predsednika vlade kome smeta antisemitizam i koji ima potrebu da to i javno saopšti
Kijev je tokom noći i jutra bio pod snažnim raketnim i dronovskim udarima, a prema navodima ruskih vojnih dopisnika, glavni ciljevi bili su energetski objekti u prestonici i okolini.
Ukrajina svake godine gubi oko 800.000 ljudi, upozorio je ukrajinski ekonomista i finansijski analitičar Aleksej Kušč, navodeći da se demografski pad već direktno preliva na ekonomiju, kupovnu moć građana i razvoj biznisa.
Rat u raspadnutom opozicionom taboru potpuno je eskalirao i izmakao kontroli. Da je na lažnim protestima pukla tikva i da je u toku borba do istrebljenja za fotelje i mandate, dokazalo je i najnovije gostovanje na jednoj od njihovih blokaderskih televizija.
Filozof i književnik Filip Grbić potpuno je demontirao blokadere, poručivši da je proteklog vikenda došlo do istorijskog preokreta na političkoj sceni Srbije.
Potpredsednik Vlade Italije i ministar infrastrukture i transporta, Mateo Salvini, stiže sutra u dvodnevnu zvaničnu posetu Beogradu! Reč je o jednom od najuticajnijih, najžešćih i najharizmatičnijih političara Evrope, čoveku koji godinama vodi beskompromisnu borbu za suverenitet svoje zemlje, tradiciju i bezbednost građana.
Blokaderski profesor Čedomir Čupić potpuno je ogolio blokadere i priznao ono što je narodu odavno jasno - da iza svega stoje jeftine političke manipulacije, kalkulanti i preletači koji gledaju samo sopstveni interes.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" otkrili smo vam čime se sada bavi novinarka blokaderka Ana Mihajlovski, iza čega se skriva njen kolega blokader Slobodan Georgiev, kako se opušta “blokader junior” Aleksej Bjelogrlić, koji su izvori prihoda još jednog blokadera, glumca Nikole Đurička, gde se kreće i šta vozi najbolji prijatelj rektora politikanta Vladana Đokića, Nebojša Bojović.
Jovana (39) i Vladimir (46) Tomanović iz Loznice nisu imali još rešeno stambeno pitanje, a već su bili roditelji tri dečaka. Vasilije, Maksim i Despot ubrzo su dobili i brata Lazara, pa Evu, a početkom decembra im stiže još jedan brat ili sestra!
U Srbiji se u ponedeljak, 6. jula, očekuje promenljivo oblačno vreme sa sunčanim intervalima, ali i sa uslovima za kratkotrajnu kišu ili pljuskove praćene grmljavinom, navodi se u prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Tokom izvođenja radova na redovnom održavanju u Mis Irbijevoj ulici (Zvezdara), na delu od Marčanske do Ulice Vojislava Ilića, od danas do 17. jula doći će do promena u radu linija javnog prevoza.
Kada monstrumi u naletu bolesne ljubomore, posesivnosti ili želje za kontrolom zverski likvidiraju osobu koju su navodno voleli, prva karta na koju igraju u sudnici jeste neuračunljivost. Međutim, forenzička psihijatrija poseduje filtere koje nijedan glumac pred sudijama ne može da prevari.
D. Š. (55) iz Razgojnskog Čifluka zadobio je večeras višestruke povrede opasne po život, kada je motorom udario u banderu, potvrđeno je u policiji i Opštoj bolnici Leskovac.
Jedan od glavnih likova serije "Tajne malog grada" je ruski glumac Maksim Bitjukov, koji tumači lik policijskog načelnika i iskusnog istražitelja Porfirija Petroviča Parfjonova.
Godinama je border koli važio za najpametnijeg psa na svetu, ali novo naučno istraživanje pokazalo je da ga je malinoa nadmašila i preuzela prvo mesto.
Putnici širom sveta sve češće se susreću sa strožim pravilima o ručnom prtljagu, jer avio-kompanije pokušavaju da ubrzaju ukrcavanje, smanje kašnjenja i povećaju bezbednost letova.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.