KASPIJSKO ČUDOVIŠTE! Kada su videli ovaj ruski "leteći brod" NATO generali su znali da OD NJEGA NEMA ODBRANE! (VIDEO)
Podeli vest
Kada se generali NATO-a su dobili na desetine fotografija koje su snimili američki špijunski sateliti, ostali su u šoku. Na njima se, između ostalog, nalazila čudna letelica koja je bukvalno lebdela iznad vode. Stručnjaci u Pentagonu su nazvali objekat "Kaspijsko čudovište".
Kako prenosi televizija "Zvezda", na snimcima je bio prikazan probni let sovjetskog eksperimentalnog ekranoplana, koji je poslužio kao osnova za proizvodnju ekranoplana-raketonosca "Lunj", koji je spušten na vodu 1987. godine.
Ruski ministar spoljnih poslova dao je oštru izjavu u kojoj je direktno optužio Sjedinjene Države za pokušaj narušavanja mirovnog procesa u Donbasu i ovoga puta nije ironično koristio poznati izraz „naši zapadni partneri"
16.02.2020
18:51
- Šokiralo ih je to što se pojavio novi model oružja, na kome su jasno bili uočljivi elementi udarnog, odnosno raketnog oružja - ističe vojni stručnjak Konstantin Sivkov.
Teški ekranoplan, koji je mogao da leti iznad vode na visini od svega nekoliko metara brzinom 500 kilometara na čas, a koji je bio istovremeno neprimetan za protivničke radare, bio je naoružan sa šest lansirnih sistema za supersonične rakete "Moskit". Na Zapadu su te rakete prozvali "Opekotina od Sunca".
- Raketa 'Moskit', koja je lansirana sa broda, imala je domet od oko 100-120 kilometara prilikom leta na malim visinama. Što je najvažnije, na toj visini je mogla da dostigne brzinu skoro kao i supersonična raketa. Leteći na visini od samo 10-12 metara iznad vodene površine i uz takvu brzinu, raketa je bila apsolutno neuhvatljiva za američka PVO sredstva - objašnjava Sivkov.
Udarni ekranoplan predstavljao je veliku pretnju za neprijatelja. Rakete "Moskit", koje je lansirao u oblaku vodene prašine, kretale su se cik-cak putanjom do određenog cilja. Bilo ih je skoro nemoguće videti. Kada bi se približila brodu, raketa bi se podigla na visinu od nekoliko metara nanoseći snažan udarac brodu.
Glavna eksplozija unutar broda nije ostavljala nikakvu šansu za preživljavanje.
Naučnici su tek kasnije modernizovali ekranoplan. Pojavila se "mlađa" verzija letelice - ekranolet "Orlenok". Mogao je da se kreće u dva režima - kao avion ili kao ekranoplan.
"Lunj" i "Orlenok" trebalo je da uđu u sastav naoružanja Crnomorske flote SSSR-a. Osnovni zadaci novih mašina bili su pronalaženje i uništavanje podmornica i brodova protivnika.
Ekranoleti su uvršteni u naoružanje Ratne mornarice SSSR-a 1979. godine. To je bila jedina u svetu borbena mašina serijske proizvodnje te vrste.
"Orlenok" je mogao da preveze do 200 pripadnika desantnih jedinica sa punom opremom ili dva oklopna guseničara. Leteo je brzinom i do 400 kilometara na sat, a mogao je da pređe rastojanje do 1.500 kilometara.
Na kraju je ukupno proizvedeno pet ekranoleta, koji su činili 11. vazduhoplovnu grupu, pod upravom Glavnog štaba pomorske avijacije. Međutim, projekat nije u potpunosti realizovan.
Danas, jedini preostali ekranoplan "Lunj" nalazi se van upotrebe u pristaništu u Dagestanu, na Kaspijskom moru.
Iako ekranoplani liče na avione - oni to nisu. Reč je o vozilima koji mogu da se vinu u vazduh svega nekoliko metara iznad površine vode, a koriste efekat tla, odnosno silu zemljine teže i funkcionišu na principu sabijanja vazduha između krila ekranoplana i vodene površine.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
dzoni123
pre 4 godine
Da li znate koliko je u Rusiji umrlo ljudi od gladi
Ruski ministar spoljnih poslova dao je oštru izjavu u kojoj je direktno optužio Sjedinjene Države za pokušaj narušavanja mirovnog procesa u Donbasu i ovoga puta nije ironično koristio poznati izraz „naši zapadni partneri"
U medicinskim punktovima u Harkovskoj oblasti, ranjeni pripadnici ukrajinske vojske ostavljeni su bez ikakve medicinske pomoći, izjavio je za RIA Novosti predstavnik proruskog otpora.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin navodno je ponudio mito ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da zadrži trupe kod Krasnoarmejska i tako očuva imidž predsedničke kandidatkinje Kamale Haris, tvrdi Aleksandar Dubinski, poslanik Vrhovne rade, na svom Telegram kanalu.
Đorđe Miketić i ostale pristalice opozicije danas kada je cela Srbija zavijena u crno zbog tragedije u Novom Sadu, odlučno nastavljaju da "vode svoju politiku".
U proteklih 17 godina Novi Sad su, pre jučerašnje, potresle dve velike tragedije, kada su u požarima stradali mladi ljudi, ali niko od političkih stranaka iz tadašnje opozicije nije lešinario nad tim tragedijama, kao što danas rade tajkuni Dragan Đilas, Dragan Šolak i kompanija, preko svojih maloumnih „pogačara“.
Ponašanje opozicije prevazilazi sve norme. I ovoga puta su pohrlili na hrvtske medije da ogovara Srbiju, u trenutku kada svi tuguju zbog stravične tragedije u Novom Sadu, u kojoj je život izgubilo 14 osoba, među kojima najmlađa žrtva ima 6 godina.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Četrnaest osoba poginulo je u jezivoj nesreći koja se dogodila kada je na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala nadstrešnica, među njima su tri maloletnice, najmlađa žrtva iima samo šest godina a napsutila nas je sa svojom sestrom i dedom. Ovo su fotografije nastradalih
U užasnoj nesreći koja se juče dogodila u Novom Sadu kada je u urušavanju nadstrešnice železničke stanice poginulo 14 osoba, nastradao je i Đorđe Firić (53) iz Kovilja i njegove dve unuke Valentina (10) i Sara (6).
Među stradalima u nesreći na Železničkoj stanici Novi Sad, kada je betonska nadstrešnica otpala, bio je i poznati naučnik iz Severne Makedonije, Vasko Sazdovski. U trenutku kada je stradao čekao je prevoz za Severnu Makedoniju kao i svakog petka, kada se vraćao kući. Ovaj put, umesto zagrljaja, njegove voljene je sačekala tragična vest.
Posle nesreće izazvane obrušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, novih žrtava nema, a troje povređenih je u teškom opštem stanju, potvrđeno je u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine (UKCV).
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić oglasio se nakon jučerašnje nesreće na Železničkoj stanici Novi Sad i otkrio više detalja o samom događaju i reakciji nadležnih službi.
U Srbiji je danas Dan žalosti povodom tragične smrti 14 osoba nakon pada dela stare nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Tom prilikom teško su povređene još tri osobe.
U Novom sadu osvanulo je tužno jutro. Nakon stravične tragedije koja je se juče dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu, građani su se masovno okupili kako bi odali počast i oprostili se od stradalih u nesreći.
Ako stvarno naprave korak unazad i naprave tu odluku… Ako počnu da me poštuju, onda možemo opet da budemo prijatelji, ističe Ofer Janaj, prvi čovek Hapoel Tel Aviva nakon navodnog interesovanja Crvene zvezde za Džonatana Motlija.
Privremeni organ, kojim rukovodi Rasim Ljajić, nastavio je sa sprovođenjem reformi u fudbalskom klubu Partizan. Poslednja novina u Humskoj zahteva od svih zaposlenih da na dnevnom nivou podnose izveštaj svega urađenog svojim nadređenima, saznaje "Telegraf".
Košarkaši Crvene zvezde pali su na učinak od 3-4 u Evroligi i to nakon što su u prva tri kola ostvarili maksimalni učinak. Na ishode nekih mečeva uticale su diskutabilne sudijske odluke (Barselona, Žalgiris), desetkovani sastav (Real Madrid), a šta je aktuelnim šampionima Srbije i regiona presudilo sinoć?
Za nekoliko dana, 5. novembra, navršava se 30 godina od smrti Milana Mladenovića, umetnika najpoznatijeg po radu u bendovima Ekatarina Velika i Šarlo Akrobata.
Serija "Sablja" o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, premijerno će biti emitovana večeras na Prvom programu RTS. Kroz osam epizoda publika će pratiti događaje iz naše recentne prošlosti – ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciju u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.
Druga sezona serije "Igra lignji" ("Squid Game") stiže na Netfliks 26. decembra. Pored Lija i Vi, Li Biung-hun se takođe vraća kao misteriozni Front Man koji upravlja igrom.
Prošlo je više od 20 godina od tragične pogibije jednog od najlepših i najpoznatijih bračnih parova u savremenoj istoriji - Džona Kenedija Juniora i Kerolin Baset.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.