"NAFTNI RAT" SAUDIJSKE ARABIJE I RUSIJE RUŠI SVETSKE BERZE! Ogromni gubitci i koronavirus snizili CENU "CRNOG ZLATA"!

Globalne berze su danas u slobodnom padu usled paničnog straha investitora od nove globalne recesije zbog širenja epidemije koronavirusa i "naftnog rata" s cenama koji je pokrenula Saudijska Arabija protiv Rusije

Rijad je šokirao tržišta s odlukom da snizi prodajne cene za svoju naftu za šest do osam dolara po barelu, u zavisnbosti od tipa nafte, kao i s planom da od aprila znatno poveća pumpanje, kako bi kaznio Rusiju, dojučerašnju saveznicu, što nije prihvatila predlog Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) za rezanje proizvodnje za još 1,5 miliona barela dnevno radi podrške tržištu ovog energenta.

Cene nafte su nakon vesti o odlukama Saudijske Arabije pale za više od 25 odsto, što je rezultiralo dramatičnom rasprodajom akcija naftnih kompanija jer investitori nastoje da se oslobode rizične imovine i da spas za svoj novac potraže u sigurnim utočištima kao što su državne obveznice, zlato i japanski jen.

Akcije Saudi Aramka, najvećeg svetskog proizvođača nafte, stropoštale su se danas za čak 10 procenata, potonuvši znatno ispod početne cene koju je kompanija imala na Inicijalnoj javnoj ponudi krajem prošle godine, javlja Rojters.

Evropska tržišta akcija pretrpela su ogromne gubitke, pri čemu su berze u Londonu, Frankfurtu i Parizu registrovale pad između 6,0 i 7,0 procenata.

Glavni indeks Milanske berze je potonuo za 10 odsto nakon što je vlada u Rimu naložila karantin u velikim područjima na severu zemlje, uključujući i izolaciju italijanske finansijske prestonice, Milana.

Panevropski indeks STOKS 600 zašao je duboko u "crveno", izgubivši više od 20 procenata vrednosti u odnosu na najviši nivo iz februara.

Cene akcija naftnih kompanija se drastično "tope", što ilustruje podatak da je "Premier Ojl" pao za 54 procenta, a energetski gigant Britiš Petroleum za gotovo 20 posto.

Gubici na evropskim berzama usledili su nakon naglog pada akcija u Aziji.

NAUČNICI NUDE 4.000 EVRA DA SE ZARAZITE KORONAVIRUSOM! Evo o čemu se radi!

Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija, MSCI (bez Japana) spustio se za 4,4 procenta, što je njegov najveći dnevni pad od avgusta 2015., a japanski Nikei je zabeležio minus od 5,1 odsto.

Australijska robna berza zatvorena je s gubitkom od 7,3 procenta, što je njen najveći dnevni pad od globalne finansijske krize 2008. godine.

Velika rasprodaja akcija trese i Volstrit, pri čemu su cene fjučersa dostigle dozvoljenu granicu pada.

Industrijski indeks Dau DŽons je jutros pre otvaranja berze već beležio gubitak od preko 1.300 poena, pri čemu su naftaši "Ševron" i Ekson Mobajl pali za oko 12 odsto u pretprodaji. Svih 30 članica iz Dau DŽons indeksne korpe najlikvidnijih akcija bilo je u "crvenom".

Terminski ugovori kod sva tri glavna indeksa na Volstritu zabeležila su tokom noći dozvoljeni dnevni gubitak vrednosti od 5,0 odsto.

Zdravstvena kriza sa koronavirusom, koji je do sada zarazio više od 110.000 ljudi na globalnom nivou u usmrtio 3.800 osoba, poremetila je lance snabdevanja i izazvala obaranje projekcija globalnog rasta za 2020. godinu.

Trgovci sada očekuju da će Federalne rezerve ponovo srezati kamatne stope iduće nedelje nakon njihovog vanrednog smanjenja 3. marta.

Akcije američkih banaka, osetljive na promenu kamata, uključujući Sitigrupu, Benk ov Amerika, "JPMorgan Čejs", "Goldman Saks", "Vels Fargo" i "Morgan Stenli", pale su između 7,4 i 9,6 procenata.

Nafne kompanije Maraton Ojl, Devon Enerdži, Apač, Pionir Nečutural Risorsiz registrovale su gubitak vrednosti akcija između 22 i 28 posto, i među najvećim su gubitnicima u indeksnoj korpi S&P 500.

Jutros u 7:12 časova po istočnom američkom vremenu, indeks Dau e-mini je pao za 1.255 bodova ili za 4,87 posto, S&P 500 e-mini za 145 bodova ili za 4,89 procenata, a Nasdak 100 e-mini za 410 bodova ili za 4,82 odsto.

Investitori u SAD, uvereni da će FED na sastanku 18. marta morati da smanji kamate za najmanje 75 bazičnih poena, nagrnuli su da kupuju državne dužničke hartije, što je dovelo do pada prinosa na 30-godišnju obveznicu SAD-a na ispod 1,0 odsto.

Prinos na američku 10-godišnju obveznicu je skliznuo na svega 0,318 odsto, što je najveći dnevni pad od 2011. godine, od vremena dužničke krize evrozone.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Zabrinuti

pre 4 godine

Ma kakav virus U srbiji ne cena nafte i dalje 150 dolara

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari