EU IGRA RUSKI RULET SA ŽIVOTIMA SVOJIH GRAĐANA!? Konfuzija zbog sporne nabavke RUSKIH VAKCINA!
Podeli vest
Neodgovorna izjava predsedavajuće Evropske agencije za lekove Kriste Virtumer Hohe, koja je mogućnost hitnog odobrenja ruske vakcine „Sputnjik Ve“ u Austriji uporedila sa „ruskim ruletom“, pokrenula je i pitanje da li se, u stvari, na taj način igra „ruski rulet“ sa zdravljem i životima građana Evrope, ali i sa ekonomijom EU?!
Teško je predvideti kako će Evropljani reagovati na odluke njihovih zvaničnika i da li će možda poput japanskih majki, koje su šezdesetih godina prošlog veka usled epidemije poliomijelitisa organizovale demonstracije kako bi naterale svoje vlasti da uvezu rusku vakcinu, ali je činjenica da je u Evropi nastala konfuzija u strategiji vakcinacije i zbog spore nabavke vakcina.
Ruski poziv ekspertima Organizacije za zabranu hemijskog naoružanja (OPCW) da dođu u Rusiju i ispitaju situaciju oko navodnog trovanja opozicionara Alekseja Navaljnog više nije aktuelan, izjavio je danas ruski predstavnik u OPCW-u Aleksandar Šulgin
09.03.2021
19:41
Prema nekim podacima, ako je u Velikoj Britaniji od 100 ljudi vakcinisano 33, u SAD – 25, u EU je – svega osmoro. Prema prognozama, kašnjenje u otvaranju preduzeća od jednog do dva meseca nakon zaključavanja moglo bi ekonomiju EU da košta 50 do 100 milijardi evra gubitaka zbog zastoja u proizvodnji.
- Postoji mišljenje evropskog regulatora, ali postoji i odluka koja je već doneta i po kojoj svaka zemlja može da radi onako kako smatra da treba. Da je u pitanju potpuna zabrana, tada se naša vakcina ne bi uvozila nigde u Evropi, ali to nije slučaj. Koristiće se još više, zbog činjenice da ekonomija igra važnu ulogu u ovom procesu – histerija oko virusa korona je već prošla i ljudi počinju da broje novac. Ruska vakcina je, pre svega, dokazala svoju efikasnost, a sigurno je isplativija od drugih vakcina, pa će svaka vlada morati da objasni svojim glasačima zašto plaća mnogo više za proizvod koji ima ista potrošačka svojstva. Dakle, sve je pitanje vremena - kaže ruski ekspert Aleksandar Špunt.
Špunt navodi da je vakcina danas postala najpre političko, pa tek onda zdravstveno pitanje.
Upečatljiv primer u ovom slučaju je Ukrajina, koja svoju pogrešnu politiku plaća životima ljudi.
- Vidimo kakva je situacija u Ukrajini, gde vakcinacija još nije počela. Jedini razlog za to je odbijanje ruske vakcine, koja bi bila pristupačna za Ukrajinu. Evropa, kojoj Ukrajina toliko teži, ne žuri da joj pomogne sa ‘Modernom’ i ‘Fajzerom’, a Ukrajina nema para i pogledajte koliko ljudi svakodnevno umire - kaže Špunt.
Ruska vakcina - političko ili zdravstveno pitanje
Zapad se prema vakcini „Sputnjik Ve“ od njene registracije u avgustu prošle godine, pa do februara ove godine odnosio uglavnom skeptično ili krajnje negativno, pa su se mogle čuti i izjave u kojima se dovodila u pitanje efikasnost ruske vakcine.
Međutim, početkom prošlog meseca u prestižnom naučnom časopisu „Lancet“ objavljeni su rezultati treće faze kliničkih ispitivanja „Sputnjika Ve“, koji su pokazali da je efikasnost ove vakcine 91,6 odsto i da pruža potpunu zaštitu od teških oblika bolesti kovid 19.
Nakon toga je američka agencija „Blumberg“ tu vakcinu nazvala „najozbiljnijim naučnim prodorom u Rusiji još od Sovjetskog Saveza“. „Vol strit žurnal“ je napisao da „Sputnjik Ve“ predstavlja značajnu pobedu ruskog predsednika Vladimira Putina u globalnoj trci vakcina i obezbeđuje votum poverenja ka mogućnostima ruske nauke i medicine, te odbacuje deo kritika sa kojima se suočila Moskva zbog ubrzanog razvoja vakcine…
Australijski naučnik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu Piter Doherti konstatovao je da je takva efikasnost vakcine „Sputnjik Ve“ fantastična i podsetio da Rusija ima dugu istoriju razvoja dobrih vakcina.
- Situacija, bez sumnje, nije blistava. Evropska zajednica tj. onaj njen deo koji se snažno protivi vodećoj ulozi Rusije u borbi protiv ove pandemije postaje sve glasnija. Ali, bez obzira na to, jasno je da će ruska vakcina pronaći svoj put, jer je čovečanstvu to potrebno, iako će oni i dalje pokušavati da je blate. Problem je što se oni ne zaustavljaju. Apsolutna neodgovornost i osećaj da prolaze nekažnjivo ostavljaju gorak utisak - kaže ruski ekspert Ivan Konovalov.
"Sputnjik Ve" preplavio svet
"Sputnjik Ve“ je već odobren u 46 zemalja sveta. Ruska vakcina je takođe odobrena ili je blizu odobravanja i u nekim zemljama EU, poput Mađarske, Slovačke i Češke. Posle Mađarske, koja uveliko vakciniše i ruskim i kineskim vakcinama, Slovačka je u ponedeljak nabavila 200 hiljada doza „Sputnjika Ve”.
Pored njih ni Češka, po svemu sudeći, ne može više da čeka da vakcine sa Istoka budu odobrene u EU, pa je premijer Andrej Babiš izjavio da će odluku o nabavci ruske vakcine doneti nacionalne institucije.
Hrvatska je takođe zainteresovana za rusku vakcinu „Sputnjik Ve”, dok su nedavno ruski predsednik Vladimir Putin i austrijski kancelar Sebastijan Kurc razgovarali o mogućim isporukama te vakcine Austriji, kao i mogućoj zajedničkoj proizvodnji.
Italijani su čak saopštili da će se ruska vakcina „Sputnjik Ve“ proizvoditi u Italiji, čak i ako Evropska agencija za lekove odbije da odobri da se vakcina koristi u EU.
Sve to nagoveštava, kaže Konovalov, da bi EU mogla da odobri ruske vakcine koje se uveliko koriste širom sveta, uprkos pokušajima pojedinih evropskih zvaničnika da blokiraju njen ulazak na evropsko tržište.
EU retko je jedinstvena, a u ovom slučaju uopšte nema jedinstva, dodaje ekspert.
- Verujem da ni uz sve napore neće moći potpuno da blokiraju rusku vakcinu. Negde mogu, negde ne. Potpuna blokada neće uspeti, uprkos raznoraznim izjavama… Druga stvar je što će se sve dešavati približno po scenariju kakav je bio sa našim stručnjacima Ministarstva odbrane u Italiji. Da li se sećate situacije kada smo poslali avione, opremu, stručnjake i cela francuska i zapadna štampa je oko toga napravila haos, navodeći da su Rusi došli da špijuniraju Italijane itd. Šta sve nisu izmislili. A desilo se zapravo sledeće: Rusi su došli, odradili svoj posao, spasili živote. Tako će biti i ovde. Rusi dugo zaprežu, ali brzo jure - kaže Konovalov.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruski poziv ekspertima Organizacije za zabranu hemijskog naoružanja (OPCW) da dođu u Rusiju i ispitaju situaciju oko navodnog trovanja opozicionara Alekseja Navaljnog više nije aktuelan, izjavio je danas ruski predstavnik u OPCW-u Aleksandar Šulgin
Eksplozija se dogodila u predgrađu Sumija, u blizini baza u kojima je stacionirano ukrajinsko vojno osoblje, izjavio je za RIA Novosti Sergej Lebedev, koordinator proruskog pokreta otpora u Nikolajevskoj oblasti.
Ukrajinske trupe su britanskim projektilom "Storm Shadow" napale večeras morsku trgovačku luku Berdjansk u regionu Zaporožja i pogodile praznu burad za gorivo, saopštio je predsednik komisije ruske Javne komore za pitanja suvereniteta i kopredsedavajući Koordinacionog saveta za integraciju novih regiona Vladimir Rogov.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je intervju čuvenom novinaru Bi-Bi-Sija, za najpoznatiju političku emisiju britanskog servisa Hard Talk, koji će biti emitovan večeras u 01.30 časova posle ponoći, po našem vremenu.
Ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Bio je to uobičajen dan za premijera, koji je trebalo da ima nekoliko sastanaka.
Da Goran Vesić kog protiv zakonito drže u pritvoru nije bio na funkciji ministra građevinarstva tokom rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu opšte je poznata činjenica, ali pojedinim opozicionarima koji gostuju na tajkunskim medijima upravo ta notorna stvar počela je da se javlja, pa je u programu ponavljaju kao papagaji.
Tri osobe uhapšene su u blizini manastira Visoki Dečani i određen im je pritvor do 48 sati, zbog toga što su na vozilu imali natpis “Kosovo je Srbija”, saopšteno je iz regionalne direkcije tzv. kosovske policije u Peći.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Brojni običaji koji se poštuju tokom sezone slava, često među vernicima stvaraju nedoumice, pa se tako uvek postavlja pitanje, kada je pravo vreme da se zapali slavska sveća.
Poznati Novopazarac Sead Bihorac ponovo je oduševio sve svoje sugrađane pokretanjem novog humanitarnog projekta. Započeo je izgradnju stambene zgrade sa šest stanova namenjenih samohranim majkama i njihovoj deci.
Sutra će se oljuštiti bezopasna svemirska stena, savladana snažnijim povlačenjem sunčeve gravitacije, koju su u poslednja dva meseca naučnici nazivali "mini mesecom".
Željko Tojaga zvani Žmigi (54), nekadašnji pripadnik rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji je u aprilu 2018. godine izašao iz zatvora pošto je odslužio kaznu od 15 godine, trebao je "zoljom" da gađa automobil u kom se nalazio tadašnji premijer Zoran Đinđić, pisali su mediji svojevremeno.
Selektor reprezentacije Srbije, Svetislav Pešić, bio je izuzetno raspoložen posle plasmana na Evrobasket 2025. godine, pa je na konferenciji za medije imao opširno izlaganje.
Mirjana Joković rođena na današnji dan 1967. godine, još kao šesnaestogodišnja tinejdžerka pojavila se u seriji "Kamiondžije opet voze", gde je igrala unuku legendarnom Jaretu kojeg je glumio Miodrag Petrović Čkalja.
Počela je sezona Strelca, a žene rođene u ovom znaku izuzetno su energične, avanturisti spremne za nova iskustva. Mnoge poznate dame su u ovom znaku i veoma uspešne na poljima svojih karijera.
Manekenka i TV zvezda Džesika Alves pohvalila se svojim seksi telom tokom pikantnog fotografisanja, na kome su njene natečene obline bile u krupnom kadru.
Održavanje strasti na daljinu nikada nije bilo zabavnije! Uz igre poput "pogodi oblinu", zavodljive poruke i male tajne šifre, možete uneti uzbuđenje u vezu i raspaliti maštu svog partnera, čak i kada niste zajedno.
Da li ste ikada proverili koliko su vaše drvene varjače zaista čiste? Jednostavan trik kuvara Meta Prestona otkriva šokantnu količinu prljavštine koju ne vidite golim okom!
Mala devojčica sa neverovatno gustom i dugom afro kosom postala je senzacija na društvenim mrežama, dok njena mama Liana negira sve optužbe da koristi veštačku kosu kako bi privukla pažnju.
Pobednica rijaliti programa "Zadruga" Iva Grgurić ekskluzivno za Informer otvorila je vrata svog doma u jednom od najluksuznijih delova Beograda. Starleta nas je, tom prilikom, pustila u garderober vredan čak 100.000 evra, a pred našim kamerama izdvojila je kako omiljene, tako i najskuplje komade koje poseduje.
Jovana Tipšin se godinama unazad družila sa Draganom Markovićem Palmom, a sada je ispričala sve o njihovom poslednjem susretu, koji je bio pre tri nedelje.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.