Bajden pružio sve na tacni Putinu?! Ni prošlost ih nije dozvala pameti... Džo ISPUNIO ŽELJE KREMLJA!

Mnogo pre nego što se američki predsednik Džo Bajden sastao sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, očekivanja od samite su bila mala

Osim nekih osnovnih obavezivanja o vraćanju diplomata i saglasnosti za otvaranje "konstruktivnog" dijaloga sa SAD o pitanjima poput sajber bezbednosti i spoljne politike, Putin nije dao naznake da je prvi sastanak dvojice lidera kod njega nešto bitno promenio. Čini se da prijateljske reči neće zaustaviti ruskog lidera da nastavi nasilno da sprovodi svoju političku agendu, kako kod kuće u Rusiji, tako i u inostranstvu, gotovo potpuno nekažnjeno.

Uprkos tome što je na konferenciji za štampu rekao da ne misli da postoji "bilo kakva vrsta neprijateljstva" između njega i Bajdena, Putin je krenuo u poznatu tiradu o tome kako je Amerika protiv Rusije.
Na pitanje CNN-a o sajber napadima na američke institucije koji dolaze sa ruskog tla, Putin je naveo primere sajber napada na Rusiju.

- Što se tiče sajber bezbednosti, dogovorili smo se da ćemo započeti konsultacije po tom pitanju i verujem da je to izuzetno važno. Očigledno je da obe strane moraju tamo da preuzmu određene obaveze - rekao je takođe.

Upitan za rusku unutrašnju politiku, Putin je više puta kritikovao američku stabilnost i moralni položaj, ukazujući na pobune na Kapitol 6. januara i ubistvo Džordža Flojda. Rekao je da mnogi crnci u Americi nemaju vremena ni da zinu, a već ih neko upuca i ubije.

Foto: Reuters

Na pitanje o ruskoj represiji protiv domaće političke opozicije - posebno o hapšenju Alekseja Navaljnog - ruski predsednik je čak sugerisao da je poznati disident zapravo želeo da bude uhapšen.

- Ovaj čovek je znao da krši ruski zakon. Dva puta je osuđivan... Svesno je želeo da prekrši zakon. Učinio je tačno ono što je želeo. Pa kakvu diskusiju možemo da vodimo(o njemu )? – pitao se Putin.

Na temu ruske ilegalne aneksije Krima, Putin je tvrdio da je vojna aktivnost njegove zemlje u regionu bila u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom i da su Amerikanci zapravo bili agresor jer su "gradili vojne sposobnosti na ruskoj granici".

O osetljivom pitanju pridruživanja Ukrajine NATO-u - nema o čemu da se razgovara - rekao je.

Foto: Reuters/AP fotomontaža

Redovni posmatrači ruskog predsednika navikli su na takav nivo samopouzdanja i prezira. Putin je čovek toliko siguran u svoju apsolutnu moć kod kuće da može da uđe na sastanak sa najmoćnijom osobom na zemlji i da praktično nema šta da izgubi, piše CNN u svojoj analizi samita.

Čime se Putin izvukao

Optika samita bila je praktično skrojena da odgovara Putinovim domaćim potrebama. Sastanke su zatražile SAD, a to, što se tiče Kremlja, potvrđuje da je Putin lider rame uz rame predsedniku SAD.

- To je upravo ono što Kremlj želi. Da razgovara sa SAD ravnopravno i na takav način da druga strana ne zahteva promenu stava kao uslov dijaloga - kaže Oleg Ignatov, viši ruski analitičar Krizne grupe sa sedištem u Moskvi.

 

Foto: AP/Photo

- Nema sumnje da će Putin nastaviti da testira Bajdena ako dijalog zastane ili se razvije u smeru koji je nepovoljan za Moskvu. Ovo još nije početak normalizacije odnosa. To je pauza u njihovom daljem pogoršanju - rekao je on.
Keir Džajls, viši savetnik za konsultantske poslove programa o Rusiji i Evroaziji u Četam Hausu, ističe da je suprotstavljanje SAD veliki deo Putinovog uspeha kod kuće.

- Njegov snažan odgovor kako na pitanja pitomih ruskih medija, tako i na izazove stranih novinara osvojiće bodove kod kuće onih Rusa koji dele njegovo uverenje da je Zapad taj koji je opasan, nepredvidiv i agresivan partner u vezi - rekao je on.

Putin dobio šta je želeo

Naravno, događaji u sredu igraju i na ruku narativa koji istrajava: Zapad, bez obzira koliko oštro razgovarao sa Rusijom, u velikoj meri nije u stanju da zadrži Putina i njegove saveznike. U očima Putinovih protivnika nije bilo dovoljno posledica za čoveka koji truje političke protivnike, petlja se u izbore u drugim zemljama, podržava sirijskog diktatora Bašara al Asada u bombardovanju sopstvene zemlje i anektira strane teritorije.

U očima mnogih njegovih pristalica, Putinov sastanak sa američkim predsednikom izgledaće kao dokaz da su postupci ruskog “alfa psa” potpuno opravdani.
Oni mogu da tvrde da se on razumno složio da sarađuje sa SAD na velikim međunarodnim pitanjima poput sigurnosti i obnovio je konvencionalne diplomatske kanale. I to je uspeo dok je isticao nedostatke američkog društva i branio svoje.

Samit je Putinu takođe dao priliku da zaustavi posledice pogoršanja odnosa između Moskve i Vašingtona, jer SAD sada ne žele da uvedu dodatne ekonomske sankcije protiv Rusije ili ukore Putina zbog hapšenja neistomišljenika kod kuće. Sve to moglo bi biti korisno kada Rusija ove godine održi parlamentarne izbore.

Ukratko, Putin je otišao u Ženevu i dobio upravo ono što je želeo. A Švajcarsku je napustio ogromnom diplomatskom pobedom, jednostavno tako što se pojavio, zaključuje u svom tekstu CNN.

Lekcije iz istorije

Izgleda da su Amerikanci mogli da predvide ovakav ishod, s obzirom na to da je istorija upravo to pokazala.

Rusko rukovodstvo ne žudi ni za čim toliko kao za međunarodnim priznanjem. Režim ne može da se osloni na domaće izvore legitimiteta - do kojih bi došao samo putem slobodnih i poštenih izbora, koje Rusija nije videla veoma dugo - ali može da obezbedi spoljno priznanje načinom svoje interakcije sa Zapadom.

Sovjetski lideri su bili oduševljeni samitima, koji su im omogućili da stoje ponosno i ravnopravno sa predsednicima SAD. Projektovali su poruku domaćoj publici kao i saveznicima Moskve da se njihova politika sukoba isplati. SAD prepoznaju samo snagu, pa su pokrenule raspravu - prepoznali su nas, pa zar to ne pokazuje da smo jaki?

Sa američke strane, istorija pokazuje da su samiti bili slabo sredstvo za pokušaj uticaja na politiku u Moskvi.

Samit Nikite Hruščova sa Ajzenhauerom 1959. godine - koji je usledio nedugo nakon brutalnog sovjetskog mešanja u Mađarsku i samo nekoliko meseci nakon zloglasnog ultimatuma u ​​Berlinu – jedan je od ranijih primera američkog neuspeha.

Nepotrebno je reći da samit jedva da je doveo do trajnog poboljšanja sovjetsko-američkih odnosa, jer cilj Sovjeta zapravo nije bilo poboljšanje već da ih legitimiše američki predsednik.

Foto: AP/Photo

Nešto slično se dogodilo na samitu u Beču juna 1961. između Džona F. Kenedija i Hruščova. Taj samit je navodno bio odmeravanje ciljeva jednih i drugih i pronalaženje načina da se situacija satbilizuje, ali je samo ojačao samopouzdanje Hruščova. Nešto više od godinu dana kasnije, dve supersile našle su se u strmom nuklearnom sukobu nad Kubom, podseća "Moskov tajms".

Uprkos pauzama sa samitima, obrazac se nastavio

Samit Kartera i Brežnjeva u Beču 1979. godine ubrzo je pratila sovjetska invazija na Avganistan.
Ako Brežnjev nije bio spreman da zameni američko priznanje za kooperativniji pristup u trećem svetu, onda bi trebalo očekivati mnogo manje od Putina, koji će se takođe oslanjati na slavu sa samita da poboljša položaj Rusije sa svojim prijateljima i klijentima poput Irana, Sirije, i Severne Koreje. Naivno je zamišljati da će Putin istinski pokušati da pronađe rešenja za regionalne probleme na način koji koristi Sjedinjenim Državama.

Štaviše on će sada biti sve ohrabreniji da nastavi sa svojim poslom.

Za razliku od Brežnjeva, Putin je pokazao vrlo ograničeno interesovanje čak i za nuklearnu stabilnost. Da je Moskva iskreno zainteresovana za novi nuklearni sporazum, tada bi samit pružio divnu priliku za napredak. Ali takav sporazum se ne nazire.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.